Ispovest: "Ja sam srećna mama koja se porodila u 46. godini"

Moja ujna je 1972. mog bratica rodila u njenoj 52-oj. godini, a moja baka strikana u 46-oj. godini, davne 1956-e.
Ne znam koliko je medicina uznapredovala do sad, a stres unazadio zdravlje zena, tek sve vise je starijih majki.
Realno, dok bioloski sat ne otkuca, nikad nije kasno. Mene je mama rodila u svojoj 40-oj.

Podrška od mame bliznakinja koja ih je rodila isto u 46. godini. I svaka se misao teška sad gubi u njihovim očima. I sve sam zaboravila, i godine čekanja i tugu i muku i strah i strepnju. Ja sad imam tri srca i nista me ubiti ne može!

podrska!

Dete je uvek sreća, kad god došlo, samo neka dodje.

Bas optimistican tekst! Ja sam pre par dana nazalost izgubila bebu u 6 mesecu, imam 34 god. I bas sam u nekom tripu da je kasno i svasta jos mi prolazi kroz glavu. Razni rizici, a najvise strah da ce opet biti isto, sve u redu sve dobro a onda samo na jednom pregledu sve to pada u vodu i mora da se zavrsi na najtuzniji nacin. :(

strasan tekst! uzivao sam citajuc

i od pocetka do kraja. ako te uopste budu zanimali komentari citalaca, bravo mama! ?

nikad nije kasno, ali je važan razlog zbog kojeg se imaju deca..oko sebe vidim da ljudi to uglavnom rade jer nemaju petlju da žive drugačije, to je najtužnije, da dete treba da ti popuni neku rupu, da raspad od veze učini vezom, da ispuniš očekivanja roditelja i okoline i sl

ako

@Tasmanijski đavo, neće te uteši, ali se dešava i kod mladih mama. Moja mama je izgubila bebu u 6. mesecu(prva trudnoća normalna) sa 25 i dve godine kasnije rodila moga mog batu, skroz normalno.

Brojne Italijanke (Sicilijanke i Napolitanke) u 36. godini postaju bake i čuvaju unučad.
U nekom normalnijem svetu mladi bračni par obezbedi materijalnu mogućnost i kupovnu moć pre roditeljskih obaveza, ne stanuje kod bake i ne čeka na dedinu penziju.
Mladi roditelji uvek spavaju "na jedno uho", za novorođenu decu su spremni "stići i uteći, i na strašnom mestu postojati", i skaču u bilo koje doba noći kako bi prevezli bolesno dete do najbliže bolnice.
Mladi roditelji uvek čuvaju nepokolebljivo strpljenje, pažljivim okom divlje zveri lebde, poklanjaju roditeljsko vaspitanje i školu života, i mirnim korakom vode decu kroz život.

Brojne Italijanke (Sicilijanke i Napolitanke) u 36. godini postaju bake i čuvaju unučad.
U nekom normalnijem svetu mladi bračni par obezbedi materijalnu mogućnost i kupovnu moć pre roditeljskih obaveza, ne stanuje kod bake i ne čeka na dedinu penziju.
Mladi roditelji uvek spavaju "na jedno uho", za novorođenu decu su spremni "stići i uteći, i na strašnom mestu postojati", i skaču u bilo koje doba noći kako bi prevezli bolesno dete do najbliže bolnice.
Mladi roditelji uvek čuvaju nepokolebljivo strpljenje, pažljivim okom divlje zveri lebde, poklanjaju roditeljsko vaspitanje i školu života, i mirnim korakom vode decu kroz život.

ako

Bas optimistican tekst! Ja sam pre par dana nazalost izgubila bebu u 6 mesecu, imam 34 god. I bas sam u nekom tripu da je kasno i svasta jos mi prolazi kroz glavu. Razni rizici, a najvise strah da ce opet biti isto, sve u redu sve dobro a onda samo na jednom pregledu sve to pada u vodu i mora da se zavrsi na najtuzniji nacin. :(

podrska!

Moja ujna je 1972. mog bratica rodila u njenoj 52-oj. godini, a moja baka strikana u 46-oj. godini, davne 1956-e.
Ne znam koliko je medicina uznapredovala do sad, a stres unazadio zdravlje zena, tek sve vise je starijih majki.
Realno, dok bioloski sat ne otkuca, nikad nije kasno. Mene je mama rodila u svojoj 40-oj.

Dete je uvek sreća, kad god došlo, samo neka dodje.

strasan tekst! uzivao sam citajuc

i od pocetka do kraja. ako te uopste budu zanimali komentari citalaca, bravo mama! ?

Podrška od mame bliznakinja koja ih je rodila isto u 46. godini. I svaka se misao teška sad gubi u njihovim očima. I sve sam zaboravila, i godine čekanja i tugu i muku i strah i strepnju. Ja sad imam tri srca i nista me ubiti ne može!

nikad nije kasno, ali je važan razlog zbog kojeg se imaju deca..oko sebe vidim da ljudi to uglavnom rade jer nemaju petlju da žive drugačije, to je najtužnije, da dete treba da ti popuni neku rupu, da raspad od veze učini vezom, da ispuniš očekivanja roditelja i okoline i sl

@Tasmanijski đavo, neće te uteši, ali se dešava i kod mladih mama. Moja mama je izgubila bebu u 6. mesecu(prva trudnoća normalna) sa 25 i dve godine kasnije rodila moga mog batu, skroz normalno.