Šta je ključno za uspeh u sportu: Kada treba da uložite i zadnji dinar u svoje dete?

Imam sina od deset god I trenira vec nepunih pet godina fudbal.Igra,naravno,u Borcu iz Šajkaša I po meni prilicno dobro. Cela generacija su podjednaki,niko ne odskace da bi mogao praviti neku paralelu.Da bi rad sa njim,tj takvom decom napredovao,mora da se neke stvari menjaju. Mora da se predje u jaci klub(u ovom slucaju Vojvodina-Novi Sad)gde je puno dece poput njega I naravno boljih I to dosta od njega u stotinama dece.....
Idu bar jednom mesecno na neki jaci turnir u okolne zemlje(cena takve ekskurzije je od 200-1000e),plus sama clanarina plus gorivo koje bi morao trositi plus vreme.....to odprilike izadje mesecno minimum 400-500e.

Koliko roditelja moze ovo da priusti?I koji su to roditelji?
Znam da ce se neko naci pametan da kaze da uzmem kredit,ali.....
Saberite ove cifre od gore I dobicete da treba oko 5000e godisnje uloziti...

Msm da je njemu dobro u Borcu I da mozda jednog dana I uspe,ali samo radom. Sve ostalo je stvar novca. Ko ima njegovo dete ce igrati,ko nema.....nece nikad ni imati....
Zato je nas Srpski fudbal tu gde jeste...
sportski pozdrav svima....

U Srbiji su cesto deca bogatih izrazito talentovana po oceni bas ovakvih strucnjaka!

Roditeljske, neizivljene, bolesne, ambicije unistavaju mnoga detinjstva. Sport, jezici, balet... Gde je tu prostor za detinjstvo i igru?

Roditelji pre svega trebaju biti realni, a to je retko. Zato cesto vidimo da krupnog decaka guraju u fudbal umesto u vaterpolo, da sitni decaci igraju basket, a krakati forsiraju fudbal... Plasljivi treniraju borilacke sportove, a hrabri atletiku...

Roditelji su svesni da je uspesan sportista najisplativije zanimanje u Srbiji. Kako svi zele deci najbolje deca se cesto, jos kao desetogodisnjaci, izlazu velikim fizickim naporima i vaspitavaju se da moraju biti najbolji u sportu, ali ne i u skoli. Roditeljske ambicije su kljucne u sportskom odgoju dece. Zasto je tako? Pa nedavno smo videli da su dzudisti i karatisti osvojili bronzane medalje na evropskom prvenstvu i odmah obezbedili nacionalnu penziju od 40 godine, za zlatnu medalju i do 160.000 dinara. Plus prijem kod predsednika, premijerke, nagrada od 20.000 evra. Roditelji to vide, deca, ako su talentovani sportisti, zanemaruju obrazovanje, upisuju sportske gimnazije. I sta ako ne osvoje medalju, nesrecni ljudi bez dobrog zanimanja i obrazovanja. Na stranu sto je taj vid nagradjivanja penzijom nepravedan i hefer prema ostalim gradjanima Srbije koji rade do 65 godine za sitnu penziju.

..."Ana Ivanović je recimo pravi primer posvećenog rada, a malo talenta"... ?*&%$#"!

U decu se ne ulaže, deca se vole.

Ako dete ima to nešto u sebi - uspeće bez obzira na sve prilike i neprilike. Ako nema - neće. Džaba novci i presija.

Poslednji dinar nikad ne treba uloziti u decu a o zaduzivanju ili kreditu apsolutno Nikad.Deci treba omoguciti normalno odrastanje bez lomova porodice,svadje,vike sa obaveznim ekskurzijama,skole u prirodi,obavezno letovanje i zimovanje,finansiranje nekog umerenog individualnog sporta ili hobia i to je to,sve preko toga je destrukcija.I bez novca se moze lepo,mi ga imamo ali nasa deca to ne znaju niti pokazuju.Mi ovako ...za druge me nije briga.

Ulazite u svoje dete, da bi posle ziveli na njegov racun!

Ivana je pravi tenisko - sportski učitelj, ali i pedagog. Od onih najmladjih i najmanjih po statusu, pa do onih malo vecih, Ivana za svakog od njih ima poseban pristup. Zadovoljstvo ju je gledati kako radi sa onima od kojih je i reket veci od njih, do onih koji vec sa velikom posvecenošcu gotovi profi "udaraju" lopticu. Jedno veliko BRAVO za Ivanu!

Dragan Šajkaš je greškom dobio minus od mene, dok sam listao komentare na telefonu, ili mu to ispravite, ili mi objavite komentar, nekome je to bitno...

Sport je preplaćen fizički rad. Forsiranje dece sportom mogu samo nezreli roditelji koji misle da preko noći mogu dobiti sve što im je celog života falilo. Ako ikada i ostvare neki materijalni uspeh, i dalje će biti nesrećni jer novcem ne mogu kupiti to što im fali.

Novak Djoković je primer da može i bez tih 5% talenta ako fanatično radiš, treniraš do granice bola...

Ana Ivanović nije imala motivaciju, postigla je neki nivo i posustala, ne može baš "netalentovana" teniserka dobiti Serenu gde joj se tada javljala povremeno motivacija, imala je fizičke predispozicije ali splet okolnosti kao devojka sad žena su je navele da pravi mnoge kompromise, nije uspela da sinhronizuje privatan život..tu su sponzori, stalno neka računica gde je u nekim poljima izgubila, ima satisfakciju što je valjda bogata. Žao mi je što nije uspela da se stabilizuje i iskoristi sav njen potencijal; bogatstvo,lični kvalitet nadam se da se neće jednoga dana kajati..Monika Seleš je sasvim druga priča i kada nju gledaš ciljevi su jasni; fokusirana je samo na pobedu, znamo kako je zaustavljena; tragedijom na teniskom terenu gde nije mogla psihički da prevaziđe takav zločin. Anu su "kulturno" omekšali novcem, sponzorima, marketingom da je zaista umislila da je najlepša, ne znojiš se, slikanje i godi sujeti; prodala se jer nije verovala u sebe, Djoković se i dalje trudi za razliku od Ane i postoji izražena razlika u nekim oblicima inteligencije između ta dva tenisera, elem Ana manjak samopouzdanja zbog tvrdoglavosti i "širih gledišta". Ona je sada ispunjena i ostvarena što joj je bilo naravno bitno. Vreme će pokazati da li je zaista srečna i pronašla sebe ako bude imala hrabrosti da se suoči sa sobom i da li je vredelo...ne zbog drugih nego zbog sebe..pitanje je ko više žali; neko ko je imao malo izbora kroz život ili neko ko ima mnogo..pa iskoristi malo, da je tretirana "luzerkom" netalentovanom bez obzira na sav taj novac koji neće moći odneti u grob. Sreća je relativna...

Увек !

Ne zelim da ulozim sve u dete. Prosto, postojim i ja. Kao i moj suprug. Imamo i mi potrebe, ljudi smo, pobogu, iako smo roditelji. Sve sa merom.

Hahahaha. Ana bez talenta??? Ana je imala mnoooogo talenta koji nije iskoristila! Svejedno, prva na svetu, grend slem i lep zivot. Sta ces vise.

Pa za trenera je svako dete super talenat sve dok roditelji taj "talenat" masno i placaju treneru. Da se ne lazemo mi..

Ne mogu sva deca biti Novak Djokovic ili Ronaldo ali u decu treba ulagati, bavljenjem sportom uce da pobedjuju i da gube, sticu radne navike i obaveze a ono najbitnije zive zdrav zivot.Daleko su od ulice i narkotika sto je u danjasnje vreme veoma vazno.

Kaže se poslednji dinar a ne zadnji dinar!

Novak Djoković je primer da može i bez tih 5% talenta ako fanatično radiš, treniraš do granice bola...

..."Ana Ivanović je recimo pravi primer posvećenog rada, a malo talenta"... ?*&%$#"!

Ana Ivanović nije imala motivaciju, postigla je neki nivo i posustala, ne može baš "netalentovana" teniserka dobiti Serenu gde joj se tada javljala povremeno motivacija, imala je fizičke predispozicije ali splet okolnosti kao devojka sad žena su je navele da pravi mnoge kompromise, nije uspela da sinhronizuje privatan život..tu su sponzori, stalno neka računica gde je u nekim poljima izgubila, ima satisfakciju što je valjda bogata. Žao mi je što nije uspela da se stabilizuje i iskoristi sav njen potencijal; bogatstvo,lični kvalitet nadam se da se neće jednoga dana kajati..Monika Seleš je sasvim druga priča i kada nju gledaš ciljevi su jasni; fokusirana je samo na pobedu, znamo kako je zaustavljena; tragedijom na teniskom terenu gde nije mogla psihički da prevaziđe takav zločin. Anu su "kulturno" omekšali novcem, sponzorima, marketingom da je zaista umislila da je najlepša, ne znojiš se, slikanje i godi sujeti; prodala se jer nije verovala u sebe, Djoković se i dalje trudi za razliku od Ane i postoji izražena razlika u nekim oblicima inteligencije između ta dva tenisera, elem Ana manjak samopouzdanja zbog tvrdoglavosti i "širih gledišta". Ona je sada ispunjena i ostvarena što joj je bilo naravno bitno. Vreme će pokazati da li je zaista srečna i pronašla sebe ako bude imala hrabrosti da se suoči sa sobom i da li je vredelo...ne zbog drugih nego zbog sebe..pitanje je ko više žali; neko ko je imao malo izbora kroz život ili neko ko ima mnogo..pa iskoristi malo, da je tretirana "luzerkom" netalentovanom bez obzira na sav taj novac koji neće moći odneti u grob. Sreća je relativna...

Roditelji pre svega trebaju biti realni, a to je retko. Zato cesto vidimo da krupnog decaka guraju u fudbal umesto u vaterpolo, da sitni decaci igraju basket, a krakati forsiraju fudbal... Plasljivi treniraju borilacke sportove, a hrabri atletiku...

Imam sina od deset god I trenira vec nepunih pet godina fudbal.Igra,naravno,u Borcu iz Šajkaša I po meni prilicno dobro. Cela generacija su podjednaki,niko ne odskace da bi mogao praviti neku paralelu.Da bi rad sa njim,tj takvom decom napredovao,mora da se neke stvari menjaju. Mora da se predje u jaci klub(u ovom slucaju Vojvodina-Novi Sad)gde je puno dece poput njega I naravno boljih I to dosta od njega u stotinama dece.....
Idu bar jednom mesecno na neki jaci turnir u okolne zemlje(cena takve ekskurzije je od 200-1000e),plus sama clanarina plus gorivo koje bi morao trositi plus vreme.....to odprilike izadje mesecno minimum 400-500e.

Koliko roditelja moze ovo da priusti?I koji su to roditelji?
Znam da ce se neko naci pametan da kaze da uzmem kredit,ali.....
Saberite ove cifre od gore I dobicete da treba oko 5000e godisnje uloziti...

Msm da je njemu dobro u Borcu I da mozda jednog dana I uspe,ali samo radom. Sve ostalo je stvar novca. Ko ima njegovo dete ce igrati,ko nema.....nece nikad ni imati....
Zato je nas Srpski fudbal tu gde jeste...
sportski pozdrav svima....

Ako dete ima to nešto u sebi - uspeće bez obzira na sve prilike i neprilike. Ako nema - neće. Džaba novci i presija.

Увек !

Roditelji su svesni da je uspesan sportista najisplativije zanimanje u Srbiji. Kako svi zele deci najbolje deca se cesto, jos kao desetogodisnjaci, izlazu velikim fizickim naporima i vaspitavaju se da moraju biti najbolji u sportu, ali ne i u skoli. Roditeljske ambicije su kljucne u sportskom odgoju dece. Zasto je tako? Pa nedavno smo videli da su dzudisti i karatisti osvojili bronzane medalje na evropskom prvenstvu i odmah obezbedili nacionalnu penziju od 40 godine, za zlatnu medalju i do 160.000 dinara. Plus prijem kod predsednika, premijerke, nagrada od 20.000 evra. Roditelji to vide, deca, ako su talentovani sportisti, zanemaruju obrazovanje, upisuju sportske gimnazije. I sta ako ne osvoje medalju, nesrecni ljudi bez dobrog zanimanja i obrazovanja. Na stranu sto je taj vid nagradjivanja penzijom nepravedan i hefer prema ostalim gradjanima Srbije koji rade do 65 godine za sitnu penziju.

Dragan Šajkaš je greškom dobio minus od mene, dok sam listao komentare na telefonu, ili mu to ispravite, ili mi objavite komentar, nekome je to bitno...

Ulazite u svoje dete, da bi posle ziveli na njegov racun!

Poslednji dinar nikad ne treba uloziti u decu a o zaduzivanju ili kreditu apsolutno Nikad.Deci treba omoguciti normalno odrastanje bez lomova porodice,svadje,vike sa obaveznim ekskurzijama,skole u prirodi,obavezno letovanje i zimovanje,finansiranje nekog umerenog individualnog sporta ili hobia i to je to,sve preko toga je destrukcija.I bez novca se moze lepo,mi ga imamo ali nasa deca to ne znaju niti pokazuju.Mi ovako ...za druge me nije briga.

Ivana je pravi tenisko - sportski učitelj, ali i pedagog. Od onih najmladjih i najmanjih po statusu, pa do onih malo vecih, Ivana za svakog od njih ima poseban pristup. Zadovoljstvo ju je gledati kako radi sa onima od kojih je i reket veci od njih, do onih koji vec sa velikom posvecenošcu gotovi profi "udaraju" lopticu. Jedno veliko BRAVO za Ivanu!

Roditeljske, neizivljene, bolesne, ambicije unistavaju mnoga detinjstva. Sport, jezici, balet... Gde je tu prostor za detinjstvo i igru?

U Srbiji su cesto deca bogatih izrazito talentovana po oceni bas ovakvih strucnjaka!

Sport je preplaćen fizički rad. Forsiranje dece sportom mogu samo nezreli roditelji koji misle da preko noći mogu dobiti sve što im je celog života falilo. Ako ikada i ostvare neki materijalni uspeh, i dalje će biti nesrećni jer novcem ne mogu kupiti to što im fali.

U decu se ne ulaže, deca se vole.

Ne zelim da ulozim sve u dete. Prosto, postojim i ja. Kao i moj suprug. Imamo i mi potrebe, ljudi smo, pobogu, iako smo roditelji. Sve sa merom.

Hahahaha. Ana bez talenta??? Ana je imala mnoooogo talenta koji nije iskoristila! Svejedno, prva na svetu, grend slem i lep zivot. Sta ces vise.

Kaže se poslednji dinar a ne zadnji dinar!

Pa za trenera je svako dete super talenat sve dok roditelji taj "talenat" masno i placaju treneru. Da se ne lazemo mi..

Ne mogu sva deca biti Novak Djokovic ili Ronaldo ali u decu treba ulagati, bavljenjem sportom uce da pobedjuju i da gube, sticu radne navike i obaveze a ono najbitnije zive zdrav zivot.Daleko su od ulice i narkotika sto je u danjasnje vreme veoma vazno.