Kako do razgovora za posao

A sta se desava i ako Vas prime na posao. U najboljem slucaju niste prijavljeni prvih 6 meseci, a posle Vas prijavljuju na minimalac.

Strasno! Da pravilno napisu biografiju?! Sta znaci pravilna a sta nepravilna biografija? Da li poslodavce vise zanimaju informacije u biografiji ili forma biografije? Izgleda da se ljudi koji traze posao u Srbiji bore sa dve stvari: prva je stara boljka (korupcija) zbog koje je tesko dobiti posao ako nemas 'vezu' a druga je ono sto je stiglo sa Zapada - leci na rudu, shvatiti da je tesko doci do posla i prihvatiti sablon razmisljanja i ponasanja od samog pocetka, dakle od trenutka kad se sprema biografija i konkurisanje za slobodno radno mesto. Kad pocnes da vodis racuna o formi biografije i o tome da napamet naucis stvari koje se govore i ne govore na intervjuu za posao itd. ti u stvari pocnes da se pretvaras u sablon, u coveka koji ne razmislja nego ispunjava formu u ponasanju, ophodjenju, obracanju pa i u pisanju biografije. Kao takav, ukalupljen prihvatas svaku formu koja ti se nametne, ne razmisljas i postanes covek pion, potpuno zavistan i u stalnom grcu i strahu od gubitka posla. Globalizacija, divota ...

Vreme je da polako ljudi kod nas pocinju da shvataju da trazenje posla je zapravo posao koji zahteva posedovanje mnogih vestina. Ocito kod nas jos uvek vlada ona stara komunisticka da posao dobijas preko veze, te da biografija (CV) je bez veze i da zapravo sve je sreca. Ako neko ima CV ili biografiju napisanu i konstruisanu za jedinicu, pa toga ja licno necu zaposliti pa ne znam da je kakav. A taj i ne moze biti ne znam kakav jer jednostavno nije savladao neke osnovne stvari. Ako ne zna sebe da predstavi na pismen nacin, kako ce tek onda da predstavi i radi u mom biznisu? Ja kao ni vecina drugih ljudi na zapadu nema vremena da gubi vreme sa ljudima koji osnovne stvari ne znaju. Znam da je tesko u Srbiji, ali nema sanse da me iko ubedi da se posao treba traziti 4,5,6 ili 10 godina. To vise govori o ljudima koji ga traze. Kad sam zadnji put bio u Srbiji sve mi je odmah bilo jasno. Pa vise od 60% ljudi koji traze posao bi 1) da sto manje rade; 2) ne znaju osnovne stvari i 3) da budu odmah postavljeni ako ikako moze za direktora. Ko trazi posao i naci ce ga - naucice kako da sebe predstavi na najbolji nacin (ali istinito), jer "sabloni" su providni i ne pale. Ja sa "sablonasima" imam intervju ravno 5-10 min i samo im se zahvalim i pozelim vise srece. A verujte to je jako lako otkriti. Nema altenrative iskrenosti, dobrom CV, znanju i stavu da se sve moze kad se hoce. Da vidis onda kako se vrata otvarju.....A jok.....kod nas ljudi vise vole da su neshvaceni, zrtve, "pametni" a bez posla......

Pa probali smo i drugacije sisteme (pioniri, samoupravljaci, nacionalisti), pa vidite gde smo. Ne vidim preveliku vajdu od pripreme boljeg CV-a, da ima posla i oni slbiji bi prosli, ovako ce samo jedni drugima da kradu poslove. nama treba bolja ekonomska sredina, pa bi i klinci lakse dosli do posla.

Za kraj, bez zelje da skrecem temu, pomenuta je osoba ako ima 30 god. rodjena 1976., zavrsila srednju recimo 1995. Frustrirajuce je juriti posao 4 god., ali sta je radila prethodnih 7 godina? Propali student, put oko sveta, mladalacko zafrkavanje? Mene vise brinu oni koji zavrse fakultet u roku, recimo do 24. god., pa opet docekaju 30 bez posla.

Fantastično ste me našli sa ovom temom - ja se time bavim u mojoj firmi. Nadam se da ćete objaviti moj komentar. Zapanjen sam da smo toliko nezainteresovani za ovu temu - a posle "ja ne mogu da nađem posao" - ovo je tema koja je trebalo da ima 500 komentara.

Dakle, firma je mlada, uspešna i dobro plaća. Ko mi treba: pametan, da se dobro ponaša, iskustvo nije neophodno za sva radna mesta (obavezno samo za direktorske pozicije, skoro sve ostalo se može naučiti i usput), ne želim da mi traži zaradu od 500 EUR, a da ništa ne zna da radi, ne želim da zapošljavam nekoga ko misli da je pečatom u radnoj knjižici i Ugovorom o radu sve brige prebrinuo (tek počinju, jer je svaki dan novo dokazivanje i novi izazovi, a ne strepnja za posao), želim nekoga za koga znam da mogu da se oslonim, od pranja kola do vođenja odeljenja. Znate li koliko mladih u Srbiji to ima? Izuzetno malo, nažalost.

Imamo očajne navike, preuzete od roditelja (ne mogu oni mene tako malo da plate, koliko ja malo mogu da radim), "moj ortak radi za 1000 evra, ja hoću 800 - čuo sam na intervjuu - "primite me zato što sam lep"?!?!?!, koliko traje godišnji odmor i kad mogu na porodiljsko?!?! a nema dana radnog staža i 25 godina starosti.... Da ne nabrajam svakojake budalaštine.

Kompanija nije socijalna ustanova i neće voditi računa o vama, ako vi sami o sebi ne vodite računa. Neće vam dati kola zato što vas voli, nego zato da dolazite na vreme i da ostajete posle posla, a i da se malo reklamira u vaše kraju, neće vam dati mobilni da pričate sa drugarima, nego zato da bi mogli da vas zovnu u svako doba - službeni mobilni telefon se ne gasi nikad!

Kompanija neće NIKAD otpustiti dobrog radnika, lošeg hoće uvek, pre ili kasnije.

Šta želim da čujem na razgovoru za posao - način razmišljanja, normalan rezon, da vidim stabilnu ličnost, želju za napredovanjem - realno 2-3 godine, a ne da ćete za 3 meseca voditi celo odeljenje sa 50 ljudi i da zato tražite 1500 EUR, stan, kola u rangu BMW-a i Havaje - to je jednostavno nemoguće, jer većina od nas o tome nema pojma.

Izgled - ne želim 10 minđuša (kako će takav pred klijenta?), ne želim vidljive tetovaže, ne želim čoveka koji želi da radi u prodaji, a dođe na razgovor u bermudama i papučama. Ne zanima me vrućina - pokaži da želiš posao i da znaš kako da se profesionalno obučeš.

Izbegavajte psovke, sleng, kašnjenja, pokažite da ŽELITE posao, a ne dobru zaradu, ona dolazi sama ili ne dođe nikad, nemojte je juriti. Ne palite se na tuđe priče o milionima, kamionima i avionima - svako ko ima dobru platu nekako je debelo zaradio, ne palite se da sedenjem i čačkanjem nosa možete da zaradite pare. Ne palite se da će vam odmah dati mesto direktora, a prvi put vas vide u životu, niste završili Harvard i nemate nikakve preporuke niti garancije.

Prijem u stalni radni odnos ne znači ništa, možete biti otpušteni za dva minuta bez obzira na status.

Biografija je JAKO važna, jer ja nemam tri meseca da pregledam detaljno 1000 aplikacija, a trebaju mi dva čoveka. Pretrčavam ih, tražim karakteristične rečenice i ODMAH mi upadaju greške u oči - slovne, rečenične konstrukcije, očigledne laži (aplikacija na očajnom engleskom, a stoji - fluent english!), prelaske iz jedne kompanije u drugu, a da se bave istim poslom - lojalnost je jako bitna - zašto da te zapošljavam, kad ćeš sutra da mi zbrišeš u konkurentsku kuću?! CV mora biti dobro složen i skockan, bez šareniša (ionako se štampaju u crno-beloj boji), bez komplikovanih crteža i šara, ne duži od 2 strane, sa manjom slikom, ako je već šaljete. Obratite pažnju na srpska slova i kako se ona prikazuju, neću ;'[], već čćšđ ili ih izbegavajte potpuno. Od formata - word ili pdf. Ostale zaboravite, ili nisu dobri za tekst (kao excel) ili ih nema u standardnim PC aplikacijama, pa ne mogu da ih otvorim.

Iako znam da se tuđi komentari ne komentarišu, molim vas da objavite i ovo:

NIKAD nisam ostavio čoveka neprijavljenog i NIKAD ga nisam prijavio na minimalac, niti ću. Možda sam ja izuzetak? Znam da nisam, ima milion dobrih firmi u Srbiji.

Nikad nemojte biti šablon, ne učite napamet - budite svoji i normalni, razgovarajte normalno, zaboravite nervozu, nemojte da lažete - provaliću vas za minut. Imate samo jednu priliku da ostavite prvi utisak, pa šta vam Bog da, to vam je.

Konkurišite za mesta koja vam odgovaraju - dobio sam prijavu čoveka koji bi da radi kao direktor finansija, a nikad nije radio ni kao knjigovođa niti bilo kakav posao u finansijama?!

Posla ima, ali nema mnogo dobrih kandidata: nerealne želje, očajni CV-jevi, žele napredovanje preko noći i prevelike plate za naše uslove, a nemaju nikakvo ili malo iskustvo, misle da je firma rođena za mužu i da je čovek koji sa njima razgovara (tj. ja) bolid i da mogu da lažu - posle im bude krivo, ali je uvek kasno. Fakultet me ne zanima - ne plaćam tvoju diplomu, nego tvoje znanje. Ako od svega imaš samo diplomu, računaj da prvih par godina nemaš ništa i da tek učiš. Tek posle toga možemo da razgovaramo o plati, napredovanju i svemu ostalom. Do tada, šaljite CV-jeve i srećno!

p.s. Mozda neko kome treba posao, ako upiše svoj mail na kraju komentara, na taj način zainteresuje potencijalnog poslodavca (poput mene) da mu zatraži CV.

ma te gluposti sa pisanjem rezimea i pripremom za intervju su mlacenje prazne slame tu ce samo neko da uzme lovu za organizaciju tih kurseva i nece nista biti od toga

zasto neotvore neke agencije za nalazenje poslova koje ce da povezu ljude sto traze posao sa poslodavcima kojima su potrebni radnici ili neke kurseve za prekvalifikaciju u neka druga zanimanja koja se traze a ne da ljudi slusaju sedam dana kako napisati pravilno svoju biografiju da li staviti prvo koju si skolu zavrsio ili sta si do sada radio

Ja iskreno ne verujem da u Srbiji pisanje biografije mnogo znaci. Ja sam isla na ragovore za posao, na kojima se jasno videlo da covek nije ni slovo iz moje biografije procitao. Nisam trazila preveliku platu, na razgovorima nikad nisam lagala, imala sam super prosek na faxu i bila sam ukljucena u mnoge aktivnosti i projekte na fakultetu, sto je za nase uslove i pocetnicki status u nasoj zemlji super. Cak sam shvatajuci da nemam nikakvog iskustva jedno vreme htela da radim volonterski, ali i pored svega toga nije bilo zainteresovanih. Odgovor na probleme maldaih da se zaposle je cuvena "veza". To je ono zbog cega ljudi ne dobijaju sansu.

Desavalo mi se da sa biroa dobijem spisak od desetak devojaka/zena sa odgovarajucom strucnom spremom, a da JEDNA (cita se "j-e-d-n-a") zeli uopste da dodje na razgovor, makar da se upozna, ako je posao ne zanima. Ostale "imaju malo dete" (6 godina), studiraju (osoba je od 32 godine), itd.itd.
Kada (ako) dodje do razgovora, najcesca zabluda je - nerealno misljenje o licnim sposobnostima, i pokusaj da se slaze i prevari poslodavac (tj. ja) na ma koji nacin....
Kako ja da zaposlim medicinsku sestru koja ima 30 kg viska (necu je zeniti, ali je potrebna izuzetna brzina i okretnost u poslu), koja ima lose zube, vestacke nokte i nadogradnju kose, koja se na telefon javlja sa "KO JE?", koja se "plasi da ukljuci racunar" (citat, 27 godina), koja mi u CV napise "dvanajst" i "mozebit", koja ne shvata da danas medicinska sestra treba da ima prilicne organizacione sposobnosti, recitost, inteligenciju i okretnost, i intelektualnu i fizicku, osmeh oko glave, solidne nerve i mobilni dostupan 24 sata, koliko je i moj.....?
Neskromnost je posebna "vrlina": vecina mladih ljudi misli da je dovoljno imati skolsku spremu odgovarajuceg nivoa, a cak i u tim okvirima nisu kompetetni. Kada im kazem, lepo i "roditeljski", da mozda promisle o tome da volontiraju negde da nauce profesionalni deo, gledaju me "belo" i pokazuju diplomu.... Jad i zalost.
Kao i gospodim pre mene, ne placam "papir", nego znanje, inteligenciju, sarm i sposobnost, i to MNOGO. Takodje, nikad niko, za skoro 20 godina, nije ostao neprijavljen ili prijavljen na minimalac. Niko nije kritikovan pred ocima drugih ljudi, svakog petka uvece se seda, i u cetiri oka razgovara o propustima.
Drugim recima, moja iskustva su najbolja sa ljudima koji TRAZE posao: krenu, lepo, peske od adrese do adrese, predstave se, malko popricaju, dve dame su tako odmah i pocele da rade kod mene, jedna od njih je 1960-to godiste, da ne bude nedoumica o mladosti i ne znam kakvoj lepoti....
Moj savet svim ljudima koji traze posao: ako nemate REALNU sposobnost, nikakve "pripreme" za posao ni kursevi vam nece pomoci, osim, eventualno, kao izgovor pred samim sobom. Morate biti svesni da treba da mislite, brzo i jasno, da se "muski" drzite u kriticnim situacijama i teskim okolnostima, da treba da radite mnogo i ucite svaki dan.
Bas kao i "gazda", da se razumemo, zato je, cesto, poslodavca izuzetno tesko "prevariti"..... Mnogo pozdrava za Vuka Zemunskog, sa nadom da ce "komunisticko vreme" najzad nekad proci, i sa najlepsim zeljama ljudima "sa obe strane stola".

Kakvi kursevi za pisanje CV-ja i gluposti??? Sajt na kojem mozete naci informaciju o formi i sadrzaju istog se moze vidjeti (i nauciti) na www.nezaposlenisrbije.org.yu
Medjutim, za dobijanje posla nije presudno predstavljanje biografije vec zelja za radom i znanjem. Zavrsila sam fakultet u roku ali tek kad sam pocela da radim, shvatila sam koliko treba da ucim. Diploma je samo 'odskocna daska'. Vecina mladih u Srbiji se plasi izazova, jer kako otici na razgovor za posao i biti odbijen?! Uz to, imamo i krajnje nerealna ocekivanja. Ne kazem, nisu svi poslodavci 'zlatni' ali ima i onih koji traze red- rad- disciplinu i to posteno nagradjuju.

A sta se desava i ako Vas prime na posao. U najboljem slucaju niste prijavljeni prvih 6 meseci, a posle Vas prijavljuju na minimalac.

Strasno! Da pravilno napisu biografiju?! Sta znaci pravilna a sta nepravilna biografija? Da li poslodavce vise zanimaju informacije u biografiji ili forma biografije? Izgleda da se ljudi koji traze posao u Srbiji bore sa dve stvari: prva je stara boljka (korupcija) zbog koje je tesko dobiti posao ako nemas 'vezu' a druga je ono sto je stiglo sa Zapada - leci na rudu, shvatiti da je tesko doci do posla i prihvatiti sablon razmisljanja i ponasanja od samog pocetka, dakle od trenutka kad se sprema biografija i konkurisanje za slobodno radno mesto. Kad pocnes da vodis racuna o formi biografije i o tome da napamet naucis stvari koje se govore i ne govore na intervjuu za posao itd. ti u stvari pocnes da se pretvaras u sablon, u coveka koji ne razmislja nego ispunjava formu u ponasanju, ophodjenju, obracanju pa i u pisanju biografije. Kao takav, ukalupljen prihvatas svaku formu koja ti se nametne, ne razmisljas i postanes covek pion, potpuno zavistan i u stalnom grcu i strahu od gubitka posla. Globalizacija, divota ...

Vreme je da polako ljudi kod nas pocinju da shvataju da trazenje posla je zapravo posao koji zahteva posedovanje mnogih vestina. Ocito kod nas jos uvek vlada ona stara komunisticka da posao dobijas preko veze, te da biografija (CV) je bez veze i da zapravo sve je sreca. Ako neko ima CV ili biografiju napisanu i konstruisanu za jedinicu, pa toga ja licno necu zaposliti pa ne znam da je kakav. A taj i ne moze biti ne znam kakav jer jednostavno nije savladao neke osnovne stvari. Ako ne zna sebe da predstavi na pismen nacin, kako ce tek onda da predstavi i radi u mom biznisu? Ja kao ni vecina drugih ljudi na zapadu nema vremena da gubi vreme sa ljudima koji osnovne stvari ne znaju. Znam da je tesko u Srbiji, ali nema sanse da me iko ubedi da se posao treba traziti 4,5,6 ili 10 godina. To vise govori o ljudima koji ga traze. Kad sam zadnji put bio u Srbiji sve mi je odmah bilo jasno. Pa vise od 60% ljudi koji traze posao bi 1) da sto manje rade; 2) ne znaju osnovne stvari i 3) da budu odmah postavljeni ako ikako moze za direktora. Ko trazi posao i naci ce ga - naucice kako da sebe predstavi na najbolji nacin (ali istinito), jer "sabloni" su providni i ne pale. Ja sa "sablonasima" imam intervju ravno 5-10 min i samo im se zahvalim i pozelim vise srece. A verujte to je jako lako otkriti. Nema altenrative iskrenosti, dobrom CV, znanju i stavu da se sve moze kad se hoce. Da vidis onda kako se vrata otvarju.....A jok.....kod nas ljudi vise vole da su neshvaceni, zrtve, "pametni" a bez posla......

Pa probali smo i drugacije sisteme (pioniri, samoupravljaci, nacionalisti), pa vidite gde smo. Ne vidim preveliku vajdu od pripreme boljeg CV-a, da ima posla i oni slbiji bi prosli, ovako ce samo jedni drugima da kradu poslove. nama treba bolja ekonomska sredina, pa bi i klinci lakse dosli do posla.

Za kraj, bez zelje da skrecem temu, pomenuta je osoba ako ima 30 god. rodjena 1976., zavrsila srednju recimo 1995. Frustrirajuce je juriti posao 4 god., ali sta je radila prethodnih 7 godina? Propali student, put oko sveta, mladalacko zafrkavanje? Mene vise brinu oni koji zavrse fakultet u roku, recimo do 24. god., pa opet docekaju 30 bez posla.

Fantastično ste me našli sa ovom temom - ja se time bavim u mojoj firmi. Nadam se da ćete objaviti moj komentar. Zapanjen sam da smo toliko nezainteresovani za ovu temu - a posle "ja ne mogu da nađem posao" - ovo je tema koja je trebalo da ima 500 komentara.

Dakle, firma je mlada, uspešna i dobro plaća. Ko mi treba: pametan, da se dobro ponaša, iskustvo nije neophodno za sva radna mesta (obavezno samo za direktorske pozicije, skoro sve ostalo se može naučiti i usput), ne želim da mi traži zaradu od 500 EUR, a da ništa ne zna da radi, ne želim da zapošljavam nekoga ko misli da je pečatom u radnoj knjižici i Ugovorom o radu sve brige prebrinuo (tek počinju, jer je svaki dan novo dokazivanje i novi izazovi, a ne strepnja za posao), želim nekoga za koga znam da mogu da se oslonim, od pranja kola do vođenja odeljenja. Znate li koliko mladih u Srbiji to ima? Izuzetno malo, nažalost.

Imamo očajne navike, preuzete od roditelja (ne mogu oni mene tako malo da plate, koliko ja malo mogu da radim), "moj ortak radi za 1000 evra, ja hoću 800 - čuo sam na intervjuu - "primite me zato što sam lep"?!?!?!, koliko traje godišnji odmor i kad mogu na porodiljsko?!?! a nema dana radnog staža i 25 godina starosti.... Da ne nabrajam svakojake budalaštine.

Kompanija nije socijalna ustanova i neće voditi računa o vama, ako vi sami o sebi ne vodite računa. Neće vam dati kola zato što vas voli, nego zato da dolazite na vreme i da ostajete posle posla, a i da se malo reklamira u vaše kraju, neće vam dati mobilni da pričate sa drugarima, nego zato da bi mogli da vas zovnu u svako doba - službeni mobilni telefon se ne gasi nikad!

Kompanija neće NIKAD otpustiti dobrog radnika, lošeg hoće uvek, pre ili kasnije.

Šta želim da čujem na razgovoru za posao - način razmišljanja, normalan rezon, da vidim stabilnu ličnost, želju za napredovanjem - realno 2-3 godine, a ne da ćete za 3 meseca voditi celo odeljenje sa 50 ljudi i da zato tražite 1500 EUR, stan, kola u rangu BMW-a i Havaje - to je jednostavno nemoguće, jer većina od nas o tome nema pojma.

Izgled - ne želim 10 minđuša (kako će takav pred klijenta?), ne želim vidljive tetovaže, ne želim čoveka koji želi da radi u prodaji, a dođe na razgovor u bermudama i papučama. Ne zanima me vrućina - pokaži da želiš posao i da znaš kako da se profesionalno obučeš.

Izbegavajte psovke, sleng, kašnjenja, pokažite da ŽELITE posao, a ne dobru zaradu, ona dolazi sama ili ne dođe nikad, nemojte je juriti. Ne palite se na tuđe priče o milionima, kamionima i avionima - svako ko ima dobru platu nekako je debelo zaradio, ne palite se da sedenjem i čačkanjem nosa možete da zaradite pare. Ne palite se da će vam odmah dati mesto direktora, a prvi put vas vide u životu, niste završili Harvard i nemate nikakve preporuke niti garancije.

Prijem u stalni radni odnos ne znači ništa, možete biti otpušteni za dva minuta bez obzira na status.

Biografija je JAKO važna, jer ja nemam tri meseca da pregledam detaljno 1000 aplikacija, a trebaju mi dva čoveka. Pretrčavam ih, tražim karakteristične rečenice i ODMAH mi upadaju greške u oči - slovne, rečenične konstrukcije, očigledne laži (aplikacija na očajnom engleskom, a stoji - fluent english!), prelaske iz jedne kompanije u drugu, a da se bave istim poslom - lojalnost je jako bitna - zašto da te zapošljavam, kad ćeš sutra da mi zbrišeš u konkurentsku kuću?! CV mora biti dobro složen i skockan, bez šareniša (ionako se štampaju u crno-beloj boji), bez komplikovanih crteža i šara, ne duži od 2 strane, sa manjom slikom, ako je već šaljete. Obratite pažnju na srpska slova i kako se ona prikazuju, neću ;'[], već čćšđ ili ih izbegavajte potpuno. Od formata - word ili pdf. Ostale zaboravite, ili nisu dobri za tekst (kao excel) ili ih nema u standardnim PC aplikacijama, pa ne mogu da ih otvorim.

Iako znam da se tuđi komentari ne komentarišu, molim vas da objavite i ovo:

NIKAD nisam ostavio čoveka neprijavljenog i NIKAD ga nisam prijavio na minimalac, niti ću. Možda sam ja izuzetak? Znam da nisam, ima milion dobrih firmi u Srbiji.

Nikad nemojte biti šablon, ne učite napamet - budite svoji i normalni, razgovarajte normalno, zaboravite nervozu, nemojte da lažete - provaliću vas za minut. Imate samo jednu priliku da ostavite prvi utisak, pa šta vam Bog da, to vam je.

Konkurišite za mesta koja vam odgovaraju - dobio sam prijavu čoveka koji bi da radi kao direktor finansija, a nikad nije radio ni kao knjigovođa niti bilo kakav posao u finansijama?!

Posla ima, ali nema mnogo dobrih kandidata: nerealne želje, očajni CV-jevi, žele napredovanje preko noći i prevelike plate za naše uslove, a nemaju nikakvo ili malo iskustvo, misle da je firma rođena za mužu i da je čovek koji sa njima razgovara (tj. ja) bolid i da mogu da lažu - posle im bude krivo, ali je uvek kasno. Fakultet me ne zanima - ne plaćam tvoju diplomu, nego tvoje znanje. Ako od svega imaš samo diplomu, računaj da prvih par godina nemaš ništa i da tek učiš. Tek posle toga možemo da razgovaramo o plati, napredovanju i svemu ostalom. Do tada, šaljite CV-jeve i srećno!

p.s. Mozda neko kome treba posao, ako upiše svoj mail na kraju komentara, na taj način zainteresuje potencijalnog poslodavca (poput mene) da mu zatraži CV.

ma te gluposti sa pisanjem rezimea i pripremom za intervju su mlacenje prazne slame tu ce samo neko da uzme lovu za organizaciju tih kurseva i nece nista biti od toga

zasto neotvore neke agencije za nalazenje poslova koje ce da povezu ljude sto traze posao sa poslodavcima kojima su potrebni radnici ili neke kurseve za prekvalifikaciju u neka druga zanimanja koja se traze a ne da ljudi slusaju sedam dana kako napisati pravilno svoju biografiju da li staviti prvo koju si skolu zavrsio ili sta si do sada radio

Ja iskreno ne verujem da u Srbiji pisanje biografije mnogo znaci. Ja sam isla na ragovore za posao, na kojima se jasno videlo da covek nije ni slovo iz moje biografije procitao. Nisam trazila preveliku platu, na razgovorima nikad nisam lagala, imala sam super prosek na faxu i bila sam ukljucena u mnoge aktivnosti i projekte na fakultetu, sto je za nase uslove i pocetnicki status u nasoj zemlji super. Cak sam shvatajuci da nemam nikakvog iskustva jedno vreme htela da radim volonterski, ali i pored svega toga nije bilo zainteresovanih. Odgovor na probleme maldaih da se zaposle je cuvena "veza". To je ono zbog cega ljudi ne dobijaju sansu.

Desavalo mi se da sa biroa dobijem spisak od desetak devojaka/zena sa odgovarajucom strucnom spremom, a da JEDNA (cita se "j-e-d-n-a") zeli uopste da dodje na razgovor, makar da se upozna, ako je posao ne zanima. Ostale "imaju malo dete" (6 godina), studiraju (osoba je od 32 godine), itd.itd.
Kada (ako) dodje do razgovora, najcesca zabluda je - nerealno misljenje o licnim sposobnostima, i pokusaj da se slaze i prevari poslodavac (tj. ja) na ma koji nacin....
Kako ja da zaposlim medicinsku sestru koja ima 30 kg viska (necu je zeniti, ali je potrebna izuzetna brzina i okretnost u poslu), koja ima lose zube, vestacke nokte i nadogradnju kose, koja se na telefon javlja sa "KO JE?", koja se "plasi da ukljuci racunar" (citat, 27 godina), koja mi u CV napise "dvanajst" i "mozebit", koja ne shvata da danas medicinska sestra treba da ima prilicne organizacione sposobnosti, recitost, inteligenciju i okretnost, i intelektualnu i fizicku, osmeh oko glave, solidne nerve i mobilni dostupan 24 sata, koliko je i moj.....?
Neskromnost je posebna "vrlina": vecina mladih ljudi misli da je dovoljno imati skolsku spremu odgovarajuceg nivoa, a cak i u tim okvirima nisu kompetetni. Kada im kazem, lepo i "roditeljski", da mozda promisle o tome da volontiraju negde da nauce profesionalni deo, gledaju me "belo" i pokazuju diplomu.... Jad i zalost.
Kao i gospodim pre mene, ne placam "papir", nego znanje, inteligenciju, sarm i sposobnost, i to MNOGO. Takodje, nikad niko, za skoro 20 godina, nije ostao neprijavljen ili prijavljen na minimalac. Niko nije kritikovan pred ocima drugih ljudi, svakog petka uvece se seda, i u cetiri oka razgovara o propustima.
Drugim recima, moja iskustva su najbolja sa ljudima koji TRAZE posao: krenu, lepo, peske od adrese do adrese, predstave se, malko popricaju, dve dame su tako odmah i pocele da rade kod mene, jedna od njih je 1960-to godiste, da ne bude nedoumica o mladosti i ne znam kakvoj lepoti....
Moj savet svim ljudima koji traze posao: ako nemate REALNU sposobnost, nikakve "pripreme" za posao ni kursevi vam nece pomoci, osim, eventualno, kao izgovor pred samim sobom. Morate biti svesni da treba da mislite, brzo i jasno, da se "muski" drzite u kriticnim situacijama i teskim okolnostima, da treba da radite mnogo i ucite svaki dan.
Bas kao i "gazda", da se razumemo, zato je, cesto, poslodavca izuzetno tesko "prevariti"..... Mnogo pozdrava za Vuka Zemunskog, sa nadom da ce "komunisticko vreme" najzad nekad proci, i sa najlepsim zeljama ljudima "sa obe strane stola".

Kakvi kursevi za pisanje CV-ja i gluposti??? Sajt na kojem mozete naci informaciju o formi i sadrzaju istog se moze vidjeti (i nauciti) na www.nezaposlenisrbije.org.yu
Medjutim, za dobijanje posla nije presudno predstavljanje biografije vec zelja za radom i znanjem. Zavrsila sam fakultet u roku ali tek kad sam pocela da radim, shvatila sam koliko treba da ucim. Diploma je samo 'odskocna daska'. Vecina mladih u Srbiji se plasi izazova, jer kako otici na razgovor za posao i biti odbijen?! Uz to, imamo i krajnje nerealna ocekivanja. Ne kazem, nisu svi poslodavci 'zlatni' ali ima i onih koji traze red- rad- disciplinu i to posteno nagradjuju.