Ova greška roditelja je "formula za propast" dece

Такви су били моји родитељи. Класика. Основна школа - вуковац. Средња школа - такмичења из математике, олимпијаде, награде, медаље - и опет вуковац. Факултет - просек 9.5, завршио у року, упркос томе што сам радио уз студије, уз негодовање ћалета, који је инсистирао да најпре дипломирам, па да онда тек радим. Али ја сам хтео своје паре, а не да ми они одређују шта ћу ја да радим у животу. Мастер сам уписао, али никада га нисам завршио, јер за посао софтверског инжењера то и није претерано битно. А онда отишао из земље, тамо ми нису тражили ни диплому основне школе, све док умеш да радиш свој занат добро си плаћен. И знате шта, ја сам их до краја свог живота издржавао од своје тамошње плате, а они су ми непрекидно звоцали како треба да се вратим, одрадим мастер, а онда упишем и докторске и завршим и то, јер по њима ја имам таленат за то. Никакво чудо, мој отац је био редовни професор универзитета, мајка научни саветник на институту. И тако, наши разговори су текли у тој нашој непрестаној свађи око тога шта су они све уложили у мене, а како сам ја то њима вратио (њихове речи). И поред мојих пара њима никада није било доста, јер су сањали да им се син потписује са ДР, баш као и њих двоје. Као код Нушића. А ја то нисам хтео, јер научни рад није био мој живот, што ћале никада није хтео да ми опрости!

Vecina ljudi vaspitava decu u skladu sa svojim iskustvima. Tako, ja moju decu uopste ne opterecujem ocenama, sto je produkt mog iskustva. Moje ubedjenje je da je to sto sam bila odlican djak i student meni u velikom delu ruiniralo mogucnost da u karijeri postignem stvari koje sam mogla da postignem. Jednostavno, primecujes puno toga sto ne valja i sto treba da se popravi, sto u mnogo slucajeva, sefovi ne nameravaju da urade. Nece ni da cuju za realne probleme. Osim toga, vecina ljudi na radnom mestu su mediokriteti. Meni je najvise u nekom napredovanju (mada je to smesno u odnosu na ono sto sam mogla da postignem) pomoglo to kad sam ukapirala da imam posla sa medikritetima i krenula u ofanzivu da pridobijem njihovu naklonost. Drugim recima, politika, precutkivanje, simpaticnost i sva ta sr*nja su mnogo vazna od znanja i strucnosti!

Drugim recima, politika, precutkivanje, simpaticnost i sva ta sr*nja su mnogo vazna od znanja i strucnosti!
(TETka, 08. februar 2024 14:04)

Savetujes decu da se prodaju kao sto si se ti prodala? Imas pravo na to ali ja mislim da je to pogresan put. Dobila si malo bolji tretman i malo platu ali si time sebe veoma malo vrednovala.

Ja sam odbio to da uradim. Prvo sam napustio drzavnu firmu a posle sam otisao privremeno iz drzave(ne zbog para).

Kada prodje neki period shvatices da si prakticno ponizila sebe. Ja sebe ne zelim da prodam na takav nacin jer ne mogu da prihvatim da budem deo te kradje od sopstvenog naroda.

Tako ucim i svoju decu. Vazno je da li je petica ali nije najvaznije. Vazno je da daju sve od sebe i da ne robuju nikome. Ono sto imaju da je zaradjeno upravo radom na takav nacin. Samo tako ce vrednovati sebe i ceniti ono sto su stekli i biti srecni.

Ja sam u materijalnom smislu ostvario sve sto sam hteo. Novca imam da mogu da kupim nova kola a zapravo nemam ni jedna. Auto koje imam vozi zena, staro js 20 godina i vredi 2000 evra. Telefon sam platio 130 evra. I dalje se druzim sa istim ljudi na istim mestima, letujem kod istih ljudi u Crnoj Gori, kupam se na seoskom kupalistu na reci.

Odlucio sam da ne robujem nicemu. Trudim se da dam sve od sebe, da ucim i da uzivam sa prijateljima koje poznajem celi zivot.

Nazalost, cak i na zapadu svugde vlada izreka, cesto javno izrecena - nije sta znas nego koga znas, ili nije bitno znanje vec poznanici. A kod nas i da ne pricamo

Laza

Odličan komentar. I ja sam u sličnoj situaciji. Samo mala digresija. Pomogali ste im do kraja njihovog života.

Kada prodje neki period shvatices da si prakticno ponizila sebe. Ja sebe ne zelim da prodam na takav nacin jer ne mogu da prihvatim da budem deo te kradje od sopstvenog naroda.

(avaks, 8. februar 2024 15:56)
---
Samo da ti kazem - ja ne zivim u Srbiji, nego na tzv. zapadu, ali sve je to mnogo slicnije nego sto ljudi u Srbiji zele da veruju. I ne savetujem decu kakva da budu, to je njihov izbor, osim toga sto ih najdobronamernije savetujem da ne budu budale kakva sam ja bila. Mnogo bolji rezultat mozes da postignes, i za sebe a i za posao na duge staze, tako sto igras strateski, tj. ne udaras direktno u glavu kao prosecni Balkanac. LOL

@avaks

ala si se nalupao covece, kako te ne mrzi? Mada ne sumnjam da svakoga dana tapses sebe po ramenu (kad nema ko drugi) i hvalis se kako si covek od reci i principa, prava moralna gromada. Umaraju me takvi ljudi. Ja pa ja!!!
Bravo, evo ti medalja!

Vecina ljudi vaspitava decu u skladu sa svojim iskustvima. Tako, ja moju decu uopste ne opterecujem ocenama, sto je produkt mog iskustva. Moje ubedjenje je da je to sto sam bila odlican djak i student meni u velikom delu ruiniralo mogucnost da u karijeri postignem stvari koje sam mogla da postignem. Jednostavno, primecujes puno toga sto ne valja i sto treba da se popravi, sto u mnogo slucajeva, sefovi ne nameravaju da urade. Nece ni da cuju za realne probleme. Osim toga, vecina ljudi na radnom mestu su mediokriteti. Meni je najvise u nekom napredovanju (mada je to smesno u odnosu na ono sto sam mogla da postignem) pomoglo to kad sam ukapirala da imam posla sa medikritetima i krenula u ofanzivu da pridobijem njihovu naklonost. Drugim recima, politika, precutkivanje, simpaticnost i sva ta sr*nja su mnogo vazna od znanja i strucnosti!

Drugim recima, politika, precutkivanje, simpaticnost i sva ta sr*nja su mnogo vazna od znanja i strucnosti!
(TETka, 08. februar 2024 14:04)

Savetujes decu da se prodaju kao sto si se ti prodala? Imas pravo na to ali ja mislim da je to pogresan put. Dobila si malo bolji tretman i malo platu ali si time sebe veoma malo vrednovala.

Ja sam odbio to da uradim. Prvo sam napustio drzavnu firmu a posle sam otisao privremeno iz drzave(ne zbog para).

Kada prodje neki period shvatices da si prakticno ponizila sebe. Ja sebe ne zelim da prodam na takav nacin jer ne mogu da prihvatim da budem deo te kradje od sopstvenog naroda.

Tako ucim i svoju decu. Vazno je da li je petica ali nije najvaznije. Vazno je da daju sve od sebe i da ne robuju nikome. Ono sto imaju da je zaradjeno upravo radom na takav nacin. Samo tako ce vrednovati sebe i ceniti ono sto su stekli i biti srecni.

Ja sam u materijalnom smislu ostvario sve sto sam hteo. Novca imam da mogu da kupim nova kola a zapravo nemam ni jedna. Auto koje imam vozi zena, staro js 20 godina i vredi 2000 evra. Telefon sam platio 130 evra. I dalje se druzim sa istim ljudi na istim mestima, letujem kod istih ljudi u Crnoj Gori, kupam se na seoskom kupalistu na reci.

Odlucio sam da ne robujem nicemu. Trudim se da dam sve od sebe, da ucim i da uzivam sa prijateljima koje poznajem celi zivot.

@avaks

ala si se nalupao covece, kako te ne mrzi? Mada ne sumnjam da svakoga dana tapses sebe po ramenu (kad nema ko drugi) i hvalis se kako si covek od reci i principa, prava moralna gromada. Umaraju me takvi ljudi. Ja pa ja!!!
Bravo, evo ti medalja!

Такви су били моји родитељи. Класика. Основна школа - вуковац. Средња школа - такмичења из математике, олимпијаде, награде, медаље - и опет вуковац. Факултет - просек 9.5, завршио у року, упркос томе што сам радио уз студије, уз негодовање ћалета, који је инсистирао да најпре дипломирам, па да онда тек радим. Али ја сам хтео своје паре, а не да ми они одређују шта ћу ја да радим у животу. Мастер сам уписао, али никада га нисам завршио, јер за посао софтверског инжењера то и није претерано битно. А онда отишао из земље, тамо ми нису тражили ни диплому основне школе, све док умеш да радиш свој занат добро си плаћен. И знате шта, ја сам их до краја свог живота издржавао од своје тамошње плате, а они су ми непрекидно звоцали како треба да се вратим, одрадим мастер, а онда упишем и докторске и завршим и то, јер по њима ја имам таленат за то. Никакво чудо, мој отац је био редовни професор универзитета, мајка научни саветник на институту. И тако, наши разговори су текли у тој нашој непрестаној свађи око тога шта су они све уложили у мене, а како сам ја то њима вратио (њихове речи). И поред мојих пара њима никада није било доста, јер су сањали да им се син потписује са ДР, баш као и њих двоје. Као код Нушића. А ја то нисам хтео, јер научни рад није био мој живот, што ћале никада није хтео да ми опрости!

Kada prodje neki period shvatices da si prakticno ponizila sebe. Ja sebe ne zelim da prodam na takav nacin jer ne mogu da prihvatim da budem deo te kradje od sopstvenog naroda.

(avaks, 8. februar 2024 15:56)
---
Samo da ti kazem - ja ne zivim u Srbiji, nego na tzv. zapadu, ali sve je to mnogo slicnije nego sto ljudi u Srbiji zele da veruju. I ne savetujem decu kakva da budu, to je njihov izbor, osim toga sto ih najdobronamernije savetujem da ne budu budale kakva sam ja bila. Mnogo bolji rezultat mozes da postignes, i za sebe a i za posao na duge staze, tako sto igras strateski, tj. ne udaras direktno u glavu kao prosecni Balkanac. LOL

Nazalost, cak i na zapadu svugde vlada izreka, cesto javno izrecena - nije sta znas nego koga znas, ili nije bitno znanje vec poznanici. A kod nas i da ne pricamo

Laza

Odličan komentar. I ja sam u sličnoj situaciji. Samo mala digresija. Pomogali ste im do kraja njihovog života.