Humaniji odnos prema psima lutalicama

Potpuno se zalažem za humani odnos prema psima lutalicama jer se ta sirota stvorenja ne bi našla na ulici da nije njihovih "brižnih i odgovornih" vlasnika koji ih drže dok im to odgovara ili dok su štenci, a posle ih jednostavno šutnu na ulicu gde ih gaze kola ili umiru od bolesti i batinanja. Takođe treba pooštriti mere sankcionisanja onih koji muče ili ubijaju životinje - i to dobro. ORCA je tu da brine o životinjama, a o nama, na žalost brinu naši političari pored kojih svi mi doživljavamo sličnu sudbinu kao i sirote životinje na ulici. Ljudi mogu da se brinu o sebi, a o onima koji ne mogu da se brinu o sebi a nisu mentalno zaostali ili bilo kako ograničeni fizički ili psihički zaostali ne treba niko ni da se brine (čitaj: o proleterima koji su navikli da se država brine za sve). Toliko.

Baš sam se zabrinuo za pse lutalice. U ovoj bednoj zemlji ni zakon o zaštiti ljudi se ne primenjuje. "Brižnoj" gospodi iz "Orke" bi bilo bolje da se prvo na tome angažuju i pogledaju koliko "humano" se ova država odnosi prema ljudima i da porade na zažtiti ljudi, pa tek kada se to sredi neka se okrenu problemu zaštite životinja.
Šta je sledeće? Zaštita pacova od masovnih genocida koje deratizacija ponekad(a trebala bi redovno) sprovodi nad njima?
Po novom zakonu skoro 50% građana ove jadne zemlje nema pravo na zdravstveno osiguranje, a polovina onih koji imaju moraju da se svaka 3 meseca maltretiraju po šalterima dovodeći dva svedoka, a ovi se zabrinuli za pse koji predstavljaju direktnu konkurenciju u borbi za preživljavanje onom delu stanovništva naše zemlje koje mora da prevrće po kontejnerima da bi opstalo. Kako ih nije sramota?

POštovani,
Molim Vas da na način na koji možete pomognete da se na humani način izbace iz čačanskog gradskog parka 10-ak pasa lutalica koji se, pored pasa na uzici koje š+etaju vlasnici, zatrčavaju i naskaču na decu bicikliste, roleraše i druge šetače, što je isto tako strašno kao i maltretiranje pasa lutalica, kojima je mesto zaista negde drugde!!
S poštovanjem

Evo kako je to uredjeno u dalekoj Kanadi. Gradska vlada je propisala da svaki vlasnik psa (sada i macke) mora da registruje svoga voljenog cetvoronosca bio on rasan ili mesanac. Pas ili macka dobijaju identifikacioni broj koji mora biti okacen na ogrlicu. Ovaj broj zajedno sa brojem telefona gradske sluzbe za zivotinje, pomaze da se u slucaju da se pas izgubi, pomocu njega identifikuje vlasnik i kontaktira u vezi preuzimanja psa. Sama registracija je godisnja i iznosi nekih tridesetak dolara. Ovaj novac se koristi za pomoc udruzenja za usvajanje lutalica, za pomoc sinterima u oblastima u kojima im fali novac, itd...Pre nego sto se odlucite da uzmete psa, imate more pamfleta o tome sta to znaci i kakvu odgovornost preuzimate, jer se brinete o jednom zivom stvoru. Zakon sankcionise zlostavljanje i nehranjenje zivotinja, kao i neskupljanje izmeta, pustanje sa lanca gde nije predvidjeno itd...Po zakonu, ako ne mozete iz bilo kog razloga da se dalje brinete o ljubimcu, duzni ste da ga date udruzenju na dalje usvajanje...Ima humanitarnih organizacija ovde za zastitu zivotinja, ali pre svega je gradski zakon taj koji regulise ovu oblast, a i zdrav razum nalaze da tako treba da bude. Mislim da uz jaku medijsku kampanju i dobru volju ljudi, ova oblast moze jako brzo i efikasno da se regulise, uz svest da da bi se ovo ostvarilo mora i da se da neki dinar, izmedju ostalog jer je to u opstem interesu, od zdravstvenog i higijenskog do zakonskog. Ja imam psa, zivim u Kanadi, i jako bih voleo da se slican sistem primeni u Srbiji, jer znam da je moguce uz malo dobre volje. Navescu vam samo primer da je nedavno osudjen mladic koji je zavezao svog psa za branik automobila, i tako ga 'vozio' dok jadnik na kraju nije podlegao povredama. Ovakve stvari ne zasluzuju ljudi pre svega, ali ni psi, kao bica prepustena nama na milost i brigu.

Baš sam se zabrinuo za pse lutalice. U ovoj bednoj zemlji ni zakon o zaštiti ljudi se ne primenjuje. "Brižnoj" gospodi iz "Orke" bi bilo bolje da se prvo na tome angažuju i pogledaju koliko "humano" se ova država odnosi prema ljudima i da porade na zažtiti ljudi, pa tek kada se to sredi neka se okrenu problemu zaštite životinja.
Šta je sledeće? Zaštita pacova od masovnih genocida koje deratizacija ponekad(a trebala bi redovno) sprovodi nad njima?
Po novom zakonu skoro 50% građana ove jadne zemlje nema pravo na zdravstveno osiguranje, a polovina onih koji imaju moraju da se svaka 3 meseca maltretiraju po šalterima dovodeći dva svedoka, a ovi se zabrinuli za pse koji predstavljaju direktnu konkurenciju u borbi za preživljavanje onom delu stanovništva naše zemlje koje mora da prevrće po kontejnerima da bi opstalo. Kako ih nije sramota?

POštovani,
Molim Vas da na način na koji možete pomognete da se na humani način izbace iz čačanskog gradskog parka 10-ak pasa lutalica koji se, pored pasa na uzici koje š+etaju vlasnici, zatrčavaju i naskaču na decu bicikliste, roleraše i druge šetače, što je isto tako strašno kao i maltretiranje pasa lutalica, kojima je mesto zaista negde drugde!!
S poštovanjem

Potpuno se zalažem za humani odnos prema psima lutalicama jer se ta sirota stvorenja ne bi našla na ulici da nije njihovih "brižnih i odgovornih" vlasnika koji ih drže dok im to odgovara ili dok su štenci, a posle ih jednostavno šutnu na ulicu gde ih gaze kola ili umiru od bolesti i batinanja. Takođe treba pooštriti mere sankcionisanja onih koji muče ili ubijaju životinje - i to dobro. ORCA je tu da brine o životinjama, a o nama, na žalost brinu naši političari pored kojih svi mi doživljavamo sličnu sudbinu kao i sirote životinje na ulici. Ljudi mogu da se brinu o sebi, a o onima koji ne mogu da se brinu o sebi a nisu mentalno zaostali ili bilo kako ograničeni fizički ili psihički zaostali ne treba niko ni da se brine (čitaj: o proleterima koji su navikli da se država brine za sve). Toliko.

Evo kako je to uredjeno u dalekoj Kanadi. Gradska vlada je propisala da svaki vlasnik psa (sada i macke) mora da registruje svoga voljenog cetvoronosca bio on rasan ili mesanac. Pas ili macka dobijaju identifikacioni broj koji mora biti okacen na ogrlicu. Ovaj broj zajedno sa brojem telefona gradske sluzbe za zivotinje, pomaze da se u slucaju da se pas izgubi, pomocu njega identifikuje vlasnik i kontaktira u vezi preuzimanja psa. Sama registracija je godisnja i iznosi nekih tridesetak dolara. Ovaj novac se koristi za pomoc udruzenja za usvajanje lutalica, za pomoc sinterima u oblastima u kojima im fali novac, itd...Pre nego sto se odlucite da uzmete psa, imate more pamfleta o tome sta to znaci i kakvu odgovornost preuzimate, jer se brinete o jednom zivom stvoru. Zakon sankcionise zlostavljanje i nehranjenje zivotinja, kao i neskupljanje izmeta, pustanje sa lanca gde nije predvidjeno itd...Po zakonu, ako ne mozete iz bilo kog razloga da se dalje brinete o ljubimcu, duzni ste da ga date udruzenju na dalje usvajanje...Ima humanitarnih organizacija ovde za zastitu zivotinja, ali pre svega je gradski zakon taj koji regulise ovu oblast, a i zdrav razum nalaze da tako treba da bude. Mislim da uz jaku medijsku kampanju i dobru volju ljudi, ova oblast moze jako brzo i efikasno da se regulise, uz svest da da bi se ovo ostvarilo mora i da se da neki dinar, izmedju ostalog jer je to u opstem interesu, od zdravstvenog i higijenskog do zakonskog. Ja imam psa, zivim u Kanadi, i jako bih voleo da se slican sistem primeni u Srbiji, jer znam da je moguce uz malo dobre volje. Navescu vam samo primer da je nedavno osudjen mladic koji je zavezao svog psa za branik automobila, i tako ga 'vozio' dok jadnik na kraju nije podlegao povredama. Ovakve stvari ne zasluzuju ljudi pre svega, ali ni psi, kao bica prepustena nama na milost i brigu.