KAzes 5-6 recenica o sebi i svom profesionLnom iskustvu, koje je u stvari rezime tvoje biografije. Nista vise od toga noje potrebno. Sto saetije direktno. Hobiji se absolutno ne spomi ju, sem Ko nisu povezani sa poslom o profesijom.
Odgovor na ovo pitanje treba da bude kratak i u vezi sa poslom na koji konkurišete. Kao i odgovori na ostala pitanja treba da pomogne poslodavcu da vidi da li ćete se uklopiti. Standardan odgovor je: obrazovanje (fakultet, jezik, stručni sertifikati), iskustvo (najbolje profesionalno na istim ili sličnim poslovima, ako ga nemate onda volontiranje, lični projekti (gde je primenjivo, recimo kod programera i elektroničara) i radno iskustvo u drugim poslovima pokazuju da ste makar nešto naučili mimo škole, ako ništa drugo onda makar tzv "soft skills"). Eventualno dodati uspehe (nagrade na takmičenjima, profesionalna priznanja, nešto značajno što ste uradili na prethodnom poslu (povećao dobit 20%, optimizovao neku funkciju (programeri) itd). Sve zajedno do 3 min treba da traje odgovor.
Iskreno, ali najiskrenije da li postoji osoba kojoj svoj privatan zivot nije na prvom mestu. Da li je normalno da nesto drugo bude ispred svog ili zivota svoje porodice ??? Ne postoji osoba na svetu koja nije 100 % posvecena svom zivotu i upravo glavni razlog nesrece i nezadovoljstva kod vecine ljudi nije poslovni zivot vec upravo privatni zivot koji je prazan, neispunjen i slicno.Ljudi padaju u depresiju upravo zbog privatnog zivota.
Od kada su ljudi poceli da se spremaju za intervju za posao , da spremaju unapred pripremljene odgovore koji su prihvatljivi, na sve strane imamo samo laz i neiskrenost.Niko vise nije ono sto jeste vec svako pokusava da se ukalupi u okvir koji mozda odgovara poslodavcu.
Ovo samo u zaostalim zemljama i drzavnom sektoru. Bio sam skoro u inostranstvu na intervjuu za jednu jako veliku svetsku kompaniju. nista od ovih gluposti me nisu pitali, vec samo stvari iz struke.
PS. Ceo intervju je trajao 4 sata, sa 4 ispitivaca.
Iskreno, ali najiskrenije da li postoji osoba kojoj svoj privatan zivot nije na prvom mestu. Da li je normalno da nesto drugo bude ispred svog ili zivota svoje porodice ??? Ne postoji osoba na svetu koja nije 100 % posvecena svom zivotu i upravo glavni razlog nesrece i nezadovoljstva kod vecine ljudi nije poslovni zivot vec upravo privatni zivot koji je prazan, neispunjen i slicno.Ljudi padaju u depresiju upravo zbog privatnog zivota.
Od kada su ljudi poceli da se spremaju za intervju za posao , da spremaju unapred pripremljene odgovore koji su prihvatljivi, na sve strane imamo samo laz i neiskrenost.Niko vise nije ono sto jeste vec svako pokusava da se ukalupi u okvir koji mozda odgovara poslodavcu.
Ovo samo u zaostalim zemljama i drzavnom sektoru. Bio sam skoro u inostranstvu na intervjuu za jednu jako veliku svetsku kompaniju. nista od ovih gluposti me nisu pitali, vec samo stvari iz struke.
PS. Ceo intervju je trajao 4 sata, sa 4 ispitivaca.
KAzes 5-6 recenica o sebi i svom profesionLnom iskustvu, koje je u stvari rezime tvoje biografije. Nista vise od toga noje potrebno. Sto saetije direktno. Hobiji se absolutno ne spomi ju, sem Ko nisu povezani sa poslom o profesijom.
Odgovor na ovo pitanje treba da bude kratak i u vezi sa poslom na koji konkurišete. Kao i odgovori na ostala pitanja treba da pomogne poslodavcu da vidi da li ćete se uklopiti. Standardan odgovor je: obrazovanje (fakultet, jezik, stručni sertifikati), iskustvo (najbolje profesionalno na istim ili sličnim poslovima, ako ga nemate onda volontiranje, lični projekti (gde je primenjivo, recimo kod programera i elektroničara) i radno iskustvo u drugim poslovima pokazuju da ste makar nešto naučili mimo škole, ako ništa drugo onda makar tzv "soft skills"). Eventualno dodati uspehe (nagrade na takmičenjima, profesionalna priznanja, nešto značajno što ste uradili na prethodnom poslu (povećao dobit 20%, optimizovao neku funkciju (programeri) itd). Sve zajedno do 3 min treba da traje odgovor.
Ovo samo u zaostalim zemljama i drzavnom sektoru. Bio sam skoro u inostranstvu na intervjuu za jednu jako veliku svetsku kompaniju. nista od ovih gluposti me nisu pitali, vec samo stvari iz struke.
PS. Ceo intervju je trajao 4 sata, sa 4 ispitivaca.
Iskreno, ali najiskrenije da li postoji osoba kojoj svoj privatan zivot nije na prvom mestu. Da li je normalno da nesto drugo bude ispred svog ili zivota svoje porodice ??? Ne postoji osoba na svetu koja nije 100 % posvecena svom zivotu i upravo glavni razlog nesrece i nezadovoljstva kod vecine ljudi nije poslovni zivot vec upravo privatni zivot koji je prazan, neispunjen i slicno.Ljudi padaju u depresiju upravo zbog privatnog zivota.
Od kada su ljudi poceli da se spremaju za intervju za posao , da spremaju unapred pripremljene odgovore koji su prihvatljivi, na sve strane imamo samo laz i neiskrenost.Niko vise nije ono sto jeste vec svako pokusava da se ukalupi u okvir koji mozda odgovara poslodavcu.
Odgovor na ovo pitanje treba da bude kratak i u vezi sa poslom na koji konkurišete. Kao i odgovori na ostala pitanja treba da pomogne poslodavcu da vidi da li ćete se uklopiti. Standardan odgovor je: obrazovanje (fakultet, jezik, stručni sertifikati), iskustvo (najbolje profesionalno na istim ili sličnim poslovima, ako ga nemate onda volontiranje, lični projekti (gde je primenjivo, recimo kod programera i elektroničara) i radno iskustvo u drugim poslovima pokazuju da ste makar nešto naučili mimo škole, ako ništa drugo onda makar tzv "soft skills"). Eventualno dodati uspehe (nagrade na takmičenjima, profesionalna priznanja, nešto značajno što ste uradili na prethodnom poslu (povećao dobit 20%, optimizovao neku funkciju (programeri) itd). Sve zajedno do 3 min treba da traje odgovor.
KAzes 5-6 recenica o sebi i svom profesionLnom iskustvu, koje je u stvari rezime tvoje biografije. Nista vise od toga noje potrebno. Sto saetije direktno. Hobiji se absolutno ne spomi ju, sem Ko nisu povezani sa poslom o profesijom.
IMAGE SOURCE
8 Komentari
Sortiraj po: