E moje zene, vi tek na porodjaju shvatite kako je nama muskarcima kad se prehladimo :D Salu na stranu, kod nas je katastrofa po ovom pitanju, moras debelo da platis ili da imas debelu veze za neke stvari koje bi trebalo da budu podrazumevane. Koliko god da smo bedni, mora da moze da se obezbedi neki pristojan standard bar za porodilje i novorodjencad, kad vec ocito ne moze ni za koga drugog. Bar toliko da se iscimaju odredjeni ljudi, da toliko omoguce.
Ja sam svoju suprugu lično negovao nakon dva porođaja. Kakve patronažne sestre, kakve drugarice...pa kad će muž da pritekne u pomoć ako ne tad. Čak smo se smejali i sprdali kad ona njena stvar zapeni nakon tretmana hidrogenom.
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
(jedna je majka, 26. septembar 2017 10:58)
Ja sam tata! :-) Moja supruga je ovo napisala! Volim je najviše na svetu! Rodila mi je Malog Prelepog Andjela!
Život bih dao za njih dve!
P. S. Svaka čast svim sestrama dobre volje i ljudskosti koje imaju u sebi!
Ovaj što priča o babinim porodjajima u stali bi verovatno umro da 30 sekundi oseca bol kakav je porodjajni.U to vreme o kom ti pricas je umiralo toliko dece i toliko zena na porodjajima,prosto ne mogu da verujem da to uzimas za neki parametar.Kao da sad kazem ma sta ce mi lek vidis ljudi su u sesnaestom veku mislili da ce da ozdrave ako dodje neko da im izgovori bajalicu iznad kreveta pa opet nismo izumrli.
Ja zaista molim muskarce koji komentarisu: moja baba sestoro u stali...da se malo raspitaju pa da vide koliko je zena umiralo na porodjaju i koliko je beba preteklo. Tvojoj babi, druze, Bogu hvala, nista nije bilo, a neka su deca rasla bez majke i neke majke ostajale bez dece. Sigurna sam da ne bi voleo da se to desilo tvojoj majci ili tebi kad te je radjala. Istina je, samo je zenama dato da prodju kroz taj bol i ta cast da rode decu, i nije bez razloga. Pravi muskarac svoju zenu koja kroz to prolazi voli i postuje jos vise. Njegov je zadatak da je stiti dok je slaba, a ne da istovara pesak u kamion, jer ruku na srce, sve vas je manje koji to mozete.
Nedostojanstveno je to što žena MORA sama da bude posle porođaja, umorna, iscrpljena, krvari, boli je... Briga za bebu, mleko ide, svašta dole curi, nema snage, mira u toalet, da se opere... Ne znam da li razumete ili se pravite blesavi. Grozno je posle bilo koje operacije kada nemate nikoga da vam bar malo pomogne, kamoli posle porođaja kada još inate i bebu. Ima ih kojima je porođaj donekle lak, ali ima i onih drugih. Ima žena koje imaju, pored porođajnih muka, još zdravstvenih tegoba. One razmažene i nesposobne ovde ne računam, kao ova varjača u komentaru.
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
Da, ja se sećam kako sam presavijena skoro do poda išla u toalet držeći se rukom o zid i naslanjajući se na njega. A one su prolazile pored mene i bilo ih je baš briga, samo jedna porodilja više.
... i kod nas, u nadim porodilistima ista slika... i jednaki entuzijazam kod zaposlenih... kao i ovde - ostane u secanju za ceo zivot...
... da da...
... i kod nas isto...
ni ja necu da zaboravim kako su na mene sestre u porodilistu vikale. od bolova nisam mogla da dodjem do wc-a. tamo sam zaradila upalu besike, a njima je najvaznije bilo da sklonim torbu sa kreveta jer dolaze doktori u vizitu, koji su tek prica za sebe (kao da smo dosli tamo zbog njih).
Danasnjem drustvu cenzura je neophodna,posto autocenzura ne postoji !
Svaka budala misli da ima pravo da kaze sta hoce,objavi sta hoce i iz nekog razloga misli kako je to dubokoumno !!!
Porodjaj je prirodna stvar i desava se milionima godina,a iz nekog razloga,priroda je uredila da samo zene mogu da radjaju.
To znaci da muskarci nikada nece,niti mogu da osete to iskustvo,bas kao ni bol ,za koji kazu da je ogroman.Sve one budalastine gde muskarci ucestvuju u prodjajima i sl. samo su budalstine.Muskarac moze da ucestvuje u porodjaju samo kao doktor !
Sve ovo sto sam napisao zvuci surovo ,ali je istinito.
Zene se loze na feminizam ,ravnopravnost i na svoju imaginarnu snagu,ali vecina je svesna da izmedju muskaraca i zena postoji jasna razlika,a ona je fizicka.
Zene radjaju,muskarci ne i ako zbog toga zelite da to delite sa nama,kako bi i mi osetili deo vase muke,to jednostavno nece moci,posto priroda to nije tako naumila i uredila i nece se desiti. "Po tudjoj guzici,sto batina nista ne boli" ,potpuno je istinito u ovom slucaju !
Osobe koje objavjuju ovakve stvari,nesvesno zele da prikazu sebe kao heroje,jer ,pobogu, one radjaju decu i trpe bolove i to je tako uzasno strasno da moraju da stavljaju led na intimne delove?!?
Drage moje zene,kada budete pocele da radite stvari koje muskarci rade,npr da cistite septicke jame,rucno utovarate kamione sa zemljom i peskom,...onda se javite.One koje to i cine,vise su muskarci nego zene....
Ja želim da iskažem, u našim otužno sve više degradirajućim okolnostima života u Srbiji, da broj predivnih medicinskih sestara sa kojima sam iskusila slične situacije uopšte nije mali. Izuzetnih lekara takođe - humanih i čovekoljubivih. Postati i ostati istovremeno i veliki stručnjak i veliki čovek - to je podvig!
Verujem da nas je mnogo koji takve ljude duboko poštujemo.
Dostojanstvo nije izgubila u tom trenutku, vec u onom kada je pomislila da je kul da I OVO NEKO TREBA DA SLIKA i da na tome kupi lajkove. E, -tu- je pravi problem...
ma to su toliko jaki trenuci da ih je nemoguce zaboraviti, s tim sto u srpskim porodilistima nije svaka sestra za pohvalu.istina ima predivnih al ti one mrtve ladne ostanu vise u secanju na zalost!
Eeeeee.... a ja samo želim da zaboravim svoje iskustvo iz porodilišta, a i posle porodilišta (dom zdravlja). Čast izuzetcima među medicinskim radnicima, nema ih mnogo.
a ja se sećam med. sestre koja mi ubacuje u krevet moje zamotano, gladno prvorodjenče, imam tada 24 god i tako malu bebu sam videla samo na TVu, ne znam nista o dojenju, sve me boli, ne umem da ga držim, bojim se da cu ga udaviti, oboje plačemo, a sestra se dere na mene da sam razmažena i nesposobna.
Ne znam, ali ja ovo nisam doživela kao izgubljeno dostojanstvo! Dostojanstvo se gubi na druge načine! Ovo je normalna i prirodna stvar kroz koju prođu mnoge žene. Jedino što se razlikuje odnos sestara prema pacijentkinjama. Neke će da te razumeju, uteše, pomognu, a opet, neke će te ismevati, biti drske i bezobrazne.
ni ja necu da zaboravim kako su na mene sestre u porodilistu vikale. od bolova nisam mogla da dodjem do wc-a. tamo sam zaradila upalu besike, a njima je najvaznije bilo da sklonim torbu sa kreveta jer dolaze doktori u vizitu, koji su tek prica za sebe (kao da smo dosli tamo zbog njih).
a ja se sećam med. sestre koja mi ubacuje u krevet moje zamotano, gladno prvorodjenče, imam tada 24 god i tako malu bebu sam videla samo na TVu, ne znam nista o dojenju, sve me boli, ne umem da ga držim, bojim se da cu ga udaviti, oboje plačemo, a sestra se dere na mene da sam razmažena i nesposobna.
Da, ja se sećam kako sam presavijena skoro do poda išla u toalet držeći se rukom o zid i naslanjajući se na njega. A one su prolazile pored mene i bilo ih je baš briga, samo jedna porodilja više.
Ne znam, ali ja ovo nisam doživela kao izgubljeno dostojanstvo! Dostojanstvo se gubi na druge načine! Ovo je normalna i prirodna stvar kroz koju prođu mnoge žene. Jedino što se razlikuje odnos sestara prema pacijentkinjama. Neke će da te razumeju, uteše, pomognu, a opet, neke će te ismevati, biti drske i bezobrazne.
Ja želim da iskažem, u našim otužno sve više degradirajućim okolnostima života u Srbiji, da broj predivnih medicinskih sestara sa kojima sam iskusila slične situacije uopšte nije mali. Izuzetnih lekara takođe - humanih i čovekoljubivih. Postati i ostati istovremeno i veliki stručnjak i veliki čovek - to je podvig!
Verujem da nas je mnogo koji takve ljude duboko poštujemo.
Ja zaista molim muskarce koji komentarisu: moja baba sestoro u stali...da se malo raspitaju pa da vide koliko je zena umiralo na porodjaju i koliko je beba preteklo. Tvojoj babi, druze, Bogu hvala, nista nije bilo, a neka su deca rasla bez majke i neke majke ostajale bez dece. Sigurna sam da ne bi voleo da se to desilo tvojoj majci ili tebi kad te je radjala. Istina je, samo je zenama dato da prodju kroz taj bol i ta cast da rode decu, i nije bez razloga. Pravi muskarac svoju zenu koja kroz to prolazi voli i postuje jos vise. Njegov je zadatak da je stiti dok je slaba, a ne da istovara pesak u kamion, jer ruku na srce, sve vas je manje koji to mozete.
... i kod nas, u nadim porodilistima ista slika... i jednaki entuzijazam kod zaposlenih... kao i ovde - ostane u secanju za ceo zivot...
... da da...
... i kod nas isto...
Dostojanstvo nije izgubila u tom trenutku, vec u onom kada je pomislila da je kul da I OVO NEKO TREBA DA SLIKA i da na tome kupi lajkove. E, -tu- je pravi problem...
Eeeeee.... a ja samo želim da zaboravim svoje iskustvo iz porodilišta, a i posle porodilišta (dom zdravlja). Čast izuzetcima među medicinskim radnicima, nema ih mnogo.
Ovaj što priča o babinim porodjajima u stali bi verovatno umro da 30 sekundi oseca bol kakav je porodjajni.U to vreme o kom ti pricas je umiralo toliko dece i toliko zena na porodjajima,prosto ne mogu da verujem da to uzimas za neki parametar.Kao da sad kazem ma sta ce mi lek vidis ljudi su u sesnaestom veku mislili da ce da ozdrave ako dodje neko da im izgovori bajalicu iznad kreveta pa opet nismo izumrli.
ma to su toliko jaki trenuci da ih je nemoguce zaboraviti, s tim sto u srpskim porodilistima nije svaka sestra za pohvalu.istina ima predivnih al ti one mrtve ladne ostanu vise u secanju na zalost!
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
Nedostojanstveno je to što žena MORA sama da bude posle porođaja, umorna, iscrpljena, krvari, boli je... Briga za bebu, mleko ide, svašta dole curi, nema snage, mira u toalet, da se opere... Ne znam da li razumete ili se pravite blesavi. Grozno je posle bilo koje operacije kada nemate nikoga da vam bar malo pomogne, kamoli posle porođaja kada još inate i bebu. Ima ih kojima je porođaj donekle lak, ali ima i onih drugih. Ima žena koje imaju, pored porođajnih muka, još zdravstvenih tegoba. One razmažene i nesposobne ovde ne računam, kao ova varjača u komentaru.
Danasnjem drustvu cenzura je neophodna,posto autocenzura ne postoji !
Svaka budala misli da ima pravo da kaze sta hoce,objavi sta hoce i iz nekog razloga misli kako je to dubokoumno !!!
Porodjaj je prirodna stvar i desava se milionima godina,a iz nekog razloga,priroda je uredila da samo zene mogu da radjaju.
To znaci da muskarci nikada nece,niti mogu da osete to iskustvo,bas kao ni bol ,za koji kazu da je ogroman.Sve one budalastine gde muskarci ucestvuju u prodjajima i sl. samo su budalstine.Muskarac moze da ucestvuje u porodjaju samo kao doktor !
Sve ovo sto sam napisao zvuci surovo ,ali je istinito.
Zene se loze na feminizam ,ravnopravnost i na svoju imaginarnu snagu,ali vecina je svesna da izmedju muskaraca i zena postoji jasna razlika,a ona je fizicka.
Zene radjaju,muskarci ne i ako zbog toga zelite da to delite sa nama,kako bi i mi osetili deo vase muke,to jednostavno nece moci,posto priroda to nije tako naumila i uredila i nece se desiti. "Po tudjoj guzici,sto batina nista ne boli" ,potpuno je istinito u ovom slucaju !
Osobe koje objavjuju ovakve stvari,nesvesno zele da prikazu sebe kao heroje,jer ,pobogu, one radjaju decu i trpe bolove i to je tako uzasno strasno da moraju da stavljaju led na intimne delove?!?
Drage moje zene,kada budete pocele da radite stvari koje muskarci rade,npr da cistite septicke jame,rucno utovarate kamione sa zemljom i peskom,...onda se javite.One koje to i cine,vise su muskarci nego zene....
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
(jedna je majka, 26. septembar 2017 10:58)
Ja sam tata! :-) Moja supruga je ovo napisala! Volim je najviše na svetu! Rodila mi je Malog Prelepog Andjela!
Život bih dao za njih dve!
P. S. Svaka čast svim sestrama dobre volje i ljudskosti koje imaju u sebi!
Ja sam svoju suprugu lično negovao nakon dva porođaja. Kakve patronažne sestre, kakve drugarice...pa kad će muž da pritekne u pomoć ako ne tad. Čak smo se smejali i sprdali kad ona njena stvar zapeni nakon tretmana hidrogenom.
E moje zene, vi tek na porodjaju shvatite kako je nama muskarcima kad se prehladimo :D Salu na stranu, kod nas je katastrofa po ovom pitanju, moras debelo da platis ili da imas debelu veze za neke stvari koje bi trebalo da budu podrazumevane. Koliko god da smo bedni, mora da moze da se obezbedi neki pristojan standard bar za porodilje i novorodjencad, kad vec ocito ne moze ni za koga drugog. Bar toliko da se iscimaju odredjeni ljudi, da toliko omoguce.
Danasnjem drustvu cenzura je neophodna,posto autocenzura ne postoji !
Svaka budala misli da ima pravo da kaze sta hoce,objavi sta hoce i iz nekog razloga misli kako je to dubokoumno !!!
Porodjaj je prirodna stvar i desava se milionima godina,a iz nekog razloga,priroda je uredila da samo zene mogu da radjaju.
To znaci da muskarci nikada nece,niti mogu da osete to iskustvo,bas kao ni bol ,za koji kazu da je ogroman.Sve one budalastine gde muskarci ucestvuju u prodjajima i sl. samo su budalstine.Muskarac moze da ucestvuje u porodjaju samo kao doktor !
Sve ovo sto sam napisao zvuci surovo ,ali je istinito.
Zene se loze na feminizam ,ravnopravnost i na svoju imaginarnu snagu,ali vecina je svesna da izmedju muskaraca i zena postoji jasna razlika,a ona je fizicka.
Zene radjaju,muskarci ne i ako zbog toga zelite da to delite sa nama,kako bi i mi osetili deo vase muke,to jednostavno nece moci,posto priroda to nije tako naumila i uredila i nece se desiti. "Po tudjoj guzici,sto batina nista ne boli" ,potpuno je istinito u ovom slucaju !
Osobe koje objavjuju ovakve stvari,nesvesno zele da prikazu sebe kao heroje,jer ,pobogu, one radjaju decu i trpe bolove i to je tako uzasno strasno da moraju da stavljaju led na intimne delove?!?
Drage moje zene,kada budete pocele da radite stvari koje muskarci rade,npr da cistite septicke jame,rucno utovarate kamione sa zemljom i peskom,...onda se javite.One koje to i cine,vise su muskarci nego zene....
Dostojanstvo nije izgubila u tom trenutku, vec u onom kada je pomislila da je kul da I OVO NEKO TREBA DA SLIKA i da na tome kupi lajkove. E, -tu- je pravi problem...
Ja želim da iskažem, u našim otužno sve više degradirajućim okolnostima života u Srbiji, da broj predivnih medicinskih sestara sa kojima sam iskusila slične situacije uopšte nije mali. Izuzetnih lekara takođe - humanih i čovekoljubivih. Postati i ostati istovremeno i veliki stručnjak i veliki čovek - to je podvig!
Verujem da nas je mnogo koji takve ljude duboko poštujemo.
Nedostojanstveno je to što žena MORA sama da bude posle porođaja, umorna, iscrpljena, krvari, boli je... Briga za bebu, mleko ide, svašta dole curi, nema snage, mira u toalet, da se opere... Ne znam da li razumete ili se pravite blesavi. Grozno je posle bilo koje operacije kada nemate nikoga da vam bar malo pomogne, kamoli posle porođaja kada još inate i bebu. Ima ih kojima je porođaj donekle lak, ali ima i onih drugih. Ima žena koje imaju, pored porođajnih muka, još zdravstvenih tegoba. One razmažene i nesposobne ovde ne računam, kao ova varjača u komentaru.
a ja se sećam med. sestre koja mi ubacuje u krevet moje zamotano, gladno prvorodjenče, imam tada 24 god i tako malu bebu sam videla samo na TVu, ne znam nista o dojenju, sve me boli, ne umem da ga držim, bojim se da cu ga udaviti, oboje plačemo, a sestra se dere na mene da sam razmažena i nesposobna.
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
Ovaj što priča o babinim porodjajima u stali bi verovatno umro da 30 sekundi oseca bol kakav je porodjajni.U to vreme o kom ti pricas je umiralo toliko dece i toliko zena na porodjajima,prosto ne mogu da verujem da to uzimas za neki parametar.Kao da sad kazem ma sta ce mi lek vidis ljudi su u sesnaestom veku mislili da ce da ozdrave ako dodje neko da im izgovori bajalicu iznad kreveta pa opet nismo izumrli.
Ne znam, ali ja ovo nisam doživela kao izgubljeno dostojanstvo! Dostojanstvo se gubi na druge načine! Ovo je normalna i prirodna stvar kroz koju prođu mnoge žene. Jedino što se razlikuje odnos sestara prema pacijentkinjama. Neke će da te razumeju, uteše, pomognu, a opet, neke će te ismevati, biti drske i bezobrazne.
... i kod nas, u nadim porodilistima ista slika... i jednaki entuzijazam kod zaposlenih... kao i ovde - ostane u secanju za ceo zivot...
... da da...
... i kod nas isto...
ni ja necu da zaboravim kako su na mene sestre u porodilistu vikale. od bolova nisam mogla da dodjem do wc-a. tamo sam zaradila upalu besike, a njima je najvaznije bilo da sklonim torbu sa kreveta jer dolaze doktori u vizitu, koji su tek prica za sebe (kao da smo dosli tamo zbog njih).
Ja zaista molim muskarce koji komentarisu: moja baba sestoro u stali...da se malo raspitaju pa da vide koliko je zena umiralo na porodjaju i koliko je beba preteklo. Tvojoj babi, druze, Bogu hvala, nista nije bilo, a neka su deca rasla bez majke i neke majke ostajale bez dece. Sigurna sam da ne bi voleo da se to desilo tvojoj majci ili tebi kad te je radjala. Istina je, samo je zenama dato da prodju kroz taj bol i ta cast da rode decu, i nije bez razloga. Pravi muskarac svoju zenu koja kroz to prolazi voli i postuje jos vise. Njegov je zadatak da je stiti dok je slaba, a ne da istovara pesak u kamion, jer ruku na srce, sve vas je manje koji to mozete.
Eeeeee.... a ja samo želim da zaboravim svoje iskustvo iz porodilišta, a i posle porodilišta (dom zdravlja). Čast izuzetcima među medicinskim radnicima, nema ih mnogo.
pre 3 meseca sam se porodila... strah prvo za bebu pa za sebe, ne znas sta te ocekuje, bol i nemoc! istina prvi odlazak u toalet sestra mi je pomogla i drzala stvari i uputila a onda nigde nikog. a onda svaki naredni odlazak do toaleta ili do trpezarije se pretvorio u trcanje jer beba je sama u sobi(sa jos jednom porodiljom ali i ona ima bebu) i cujes da neka place a ne znas da li je tvoja! i onda shvatis vise nisi bitna ti nego to malo sto si ga rodila i dobijes neku snagu da sve uradis i zaboravis na svoju bol!
(jedna je majka, 26. septembar 2017 10:58)
Ja sam tata! :-) Moja supruga je ovo napisala! Volim je najviše na svetu! Rodila mi je Malog Prelepog Andjela!
Život bih dao za njih dve!
P. S. Svaka čast svim sestrama dobre volje i ljudskosti koje imaju u sebi!
ma to su toliko jaki trenuci da ih je nemoguce zaboraviti, s tim sto u srpskim porodilistima nije svaka sestra za pohvalu.istina ima predivnih al ti one mrtve ladne ostanu vise u secanju na zalost!
Da, ja se sećam kako sam presavijena skoro do poda išla u toalet držeći se rukom o zid i naslanjajući se na njega. A one su prolazile pored mene i bilo ih je baš briga, samo jedna porodilja više.
Ja sam svoju suprugu lično negovao nakon dva porođaja. Kakve patronažne sestre, kakve drugarice...pa kad će muž da pritekne u pomoć ako ne tad. Čak smo se smejali i sprdali kad ona njena stvar zapeni nakon tretmana hidrogenom.
E moje zene, vi tek na porodjaju shvatite kako je nama muskarcima kad se prehladimo :D Salu na stranu, kod nas je katastrofa po ovom pitanju, moras debelo da platis ili da imas debelu veze za neke stvari koje bi trebalo da budu podrazumevane. Koliko god da smo bedni, mora da moze da se obezbedi neki pristojan standard bar za porodilje i novorodjencad, kad vec ocito ne moze ni za koga drugog. Bar toliko da se iscimaju odredjeni ljudi, da toliko omoguce.
IMAGE SOURCE
29 Komentari
Sortiraj po: