Izbor srednje škole - zajednička odluka

Tema je veoma bitna i vazna za celokupno drustvo i smatram da bi se trebalo vise
i detaljnije pisati o njoj.
A to konkretno mislim o zanimanjima u srednjim skolama, kako bi roditejli i ucenici bili
blagovremeno upoznai sa istim.
Desava se da zanimanje krene od ove skolske godine a da pre toga nikad nije bilo u toj skoli i da su o tome upoznati samo mali broj ljudi.
Voleo bih kad bi se o tome mnogo vise pisalo kako bi javnosti bilo dostupno veliki broj informacija za koje saznaju tek prilikom upisa dece u odredjene srednje skole

Ajnštajn, Jung, Frojd, Dirak (otkrio antimateriju) su pohađali sve samo ne ono što su njihovi roditelji želeli. Imali su brojne padove: za Ajnštajna su mislili da je retardiran, za Junga da je shizofren, za Frojda da manje vredi jer je Jevrejin, za Diraka da neće uspeti ako ne studira matematiku. Menjali su škole i fakultete, teško se pronalazili, ali nisu ostali da pate jer su "osujećeni od strane društva", već su se borili za ono što žele i na kraju postali najveći umovi fizike i psihologije.
Verovatno je neophodno da roditelji "vuku" na svoju stranu, a deca na svoju. Poenta je u tome da su deca već u pubertetu dovoljno zrela da se odluče šta će u životu, a ta odluka se donosi pri upisu na fakultet. Ako nemaju dovoljno bodova na upisu stvar nije do društva već su se precenili u tom trenutku ili se nisu dovoljno potrudili.
Moj primer: išao sam u srednju zubotehničku, upisao Stomatološki fakultet iz pogrešnih razloga, pokušavao da se prebacim na Medicinu jer sam to oduvek želeo. Nisam uspeo bez obzira na prosek 9,00 na prve dve godine. Napustio sam Stomatologiju, polagao prijemni na Medicini i sada sam treća godina sa prosekom 9,43 bez ijednog prenetog ispita (u srednjoj školi sam bio jedva vrlo dobar, ali i nezainteresovan), demonstrator sam i učestvujem u naučno-istraživačkom radu, čitam naučnu i klasičnu literaturu, imam devojku, imam iskrene prijatelje i imam vremena da napišem koji komentar na B92.
Naravoučenije: kada donesete svoje odluke i čvrsto ih se držite možete da postignete mnoge stvari koje deluju nedostižno.

"Nista nije nemoguce. Za nemoguce je samo potrebno malo vise vremena."

Svi zrelo zborite ali u praksi se desavaju jos neke nepredvidjene stvari. Recimo da su zelje vas ili vaseg dete bile usmerene u jednom pravcu i da ste svakako unapred znali sta cete zavrsiti i zasto. Ali broj bodova vas je omeo u toj nameri i vi ste se nasli u situaciji da uzmes sta je preostalo. Niste bili los djak, bas naprotiv, dobro ste uradili testiranje i otpali ste zbog dva ili pola boda sa spiska zeljene skole ili smera. Sta se desava sa tom decom koja nisu mogla da predvide unapred kako ce uraditi testove i da li ce to biti dovljno za upis. Mnogo je takvih "promasenih" slucajeva koji nemaju vezu da se prebace postfestum u zeljenu skolu i ostaju gde su se zatekla, povredjena , nezadovoljna sredinom i nesrecna. Sistem i kriterijumi su poremeceni, a to se narocito pokazalo kroz liste primljenih ucenika koji su se prijavili u beogradske skole a dosli su iz unutrasnjosti.

U ovom tekstu se mnogo insistira na nekakvoj decijoj 'iracionalnosti'. Nisam sigurna da su deca bas tako iracionalna kada su u pitanju ovako velike odluke. Ja sam, recimo, jos u VI razredu resila da hocu da idem u Matematicku gimnaziju. Niko me nije terao; prosto mi je matematika dobro isla i ta skola mi je delovala kao najbolje resenje. Zavrsila sam MG. Nakon toga sam studirala (i zavrsila) matematiku. Uopste ne mislim da sam bila iracionalna.

Ne kazem da deca ne mogu da budu iracionalna, naravno da mogu. Ali mogu da budu i savrseno racionalna. Isto vazi i za roditelje: ima ih i racionalnih i polu-racionalnih i iracionalnih; a na to tekst ne skrece paznju.

Slazem se 100% s tim da roditelji cesto mogu da budu mnogo iracionalni u izboru srednje skole za dete.

Iz sopstvenog iskustva mogu da kazem da je predlog roditelja cesto povezano sa skolom koju je sam roditelj pohadjao. Licni primer: moj otac je agronom po struci i na mene je vrsio pritisak da i ja idem u poljoprivrednu skolu i da zavrsim za agroekonomistu. S druge strane ja sam zeleo u ekonomsku skolu i na kraju sam to i uradio. Sada mislim da sam napravio pravu odluku jer sam nakon ekonomske skole otisao na poslovne administracije a nakon toga sam magistrirao marketing. Dakle sve sto sam zavrsio je bio samo nastavak srednje skole za koju sam se sam odlucio jos kao osnovac.
Sada imam 25 godina i vec godinu dana radim u inostranstvu kao strucnjak za istrazivanje trzista.

Po sopstvenom primeru bih rekao da roditelji treba dobro da saslusaju svoje dete i da shodno zeljama deteta zajednicki donesu pravu odluku za upis u srednju skolu.

Mnogi se pitaju sta posle osnovne skole,ali kad doju do srednje pitace se kako,gde...Ja sam ucenik srednje skole i sam se pitam kako i gde studirati,jer mnogi nemaju sredstva za dalje skolovanje...Uz nas taj problem pokusavaju da rese i nasi roditelji..

Ajnštajn, Jung, Frojd, Dirak (otkrio antimateriju) su pohađali sve samo ne ono što su njihovi roditelji želeli. Imali su brojne padove: za Ajnštajna su mislili da je retardiran, za Junga da je shizofren, za Frojda da manje vredi jer je Jevrejin, za Diraka da neće uspeti ako ne studira matematiku. Menjali su škole i fakultete, teško se pronalazili, ali nisu ostali da pate jer su "osujećeni od strane društva", već su se borili za ono što žele i na kraju postali najveći umovi fizike i psihologije.
Verovatno je neophodno da roditelji "vuku" na svoju stranu, a deca na svoju. Poenta je u tome da su deca već u pubertetu dovoljno zrela da se odluče šta će u životu, a ta odluka se donosi pri upisu na fakultet. Ako nemaju dovoljno bodova na upisu stvar nije do društva već su se precenili u tom trenutku ili se nisu dovoljno potrudili.
Moj primer: išao sam u srednju zubotehničku, upisao Stomatološki fakultet iz pogrešnih razloga, pokušavao da se prebacim na Medicinu jer sam to oduvek želeo. Nisam uspeo bez obzira na prosek 9,00 na prve dve godine. Napustio sam Stomatologiju, polagao prijemni na Medicini i sada sam treća godina sa prosekom 9,43 bez ijednog prenetog ispita (u srednjoj školi sam bio jedva vrlo dobar, ali i nezainteresovan), demonstrator sam i učestvujem u naučno-istraživačkom radu, čitam naučnu i klasičnu literaturu, imam devojku, imam iskrene prijatelje i imam vremena da napišem koji komentar na B92.
Naravoučenije: kada donesete svoje odluke i čvrsto ih se držite možete da postignete mnoge stvari koje deluju nedostižno.

"Nista nije nemoguce. Za nemoguce je samo potrebno malo vise vremena."

Tema je veoma bitna i vazna za celokupno drustvo i smatram da bi se trebalo vise
i detaljnije pisati o njoj.
A to konkretno mislim o zanimanjima u srednjim skolama, kako bi roditejli i ucenici bili
blagovremeno upoznai sa istim.
Desava se da zanimanje krene od ove skolske godine a da pre toga nikad nije bilo u toj skoli i da su o tome upoznati samo mali broj ljudi.
Voleo bih kad bi se o tome mnogo vise pisalo kako bi javnosti bilo dostupno veliki broj informacija za koje saznaju tek prilikom upisa dece u odredjene srednje skole

U ovom tekstu se mnogo insistira na nekakvoj decijoj 'iracionalnosti'. Nisam sigurna da su deca bas tako iracionalna kada su u pitanju ovako velike odluke. Ja sam, recimo, jos u VI razredu resila da hocu da idem u Matematicku gimnaziju. Niko me nije terao; prosto mi je matematika dobro isla i ta skola mi je delovala kao najbolje resenje. Zavrsila sam MG. Nakon toga sam studirala (i zavrsila) matematiku. Uopste ne mislim da sam bila iracionalna.

Ne kazem da deca ne mogu da budu iracionalna, naravno da mogu. Ali mogu da budu i savrseno racionalna. Isto vazi i za roditelje: ima ih i racionalnih i polu-racionalnih i iracionalnih; a na to tekst ne skrece paznju.

Slazem se 100% s tim da roditelji cesto mogu da budu mnogo iracionalni u izboru srednje skole za dete.

Iz sopstvenog iskustva mogu da kazem da je predlog roditelja cesto povezano sa skolom koju je sam roditelj pohadjao. Licni primer: moj otac je agronom po struci i na mene je vrsio pritisak da i ja idem u poljoprivrednu skolu i da zavrsim za agroekonomistu. S druge strane ja sam zeleo u ekonomsku skolu i na kraju sam to i uradio. Sada mislim da sam napravio pravu odluku jer sam nakon ekonomske skole otisao na poslovne administracije a nakon toga sam magistrirao marketing. Dakle sve sto sam zavrsio je bio samo nastavak srednje skole za koju sam se sam odlucio jos kao osnovac.
Sada imam 25 godina i vec godinu dana radim u inostranstvu kao strucnjak za istrazivanje trzista.

Po sopstvenom primeru bih rekao da roditelji treba dobro da saslusaju svoje dete i da shodno zeljama deteta zajednicki donesu pravu odluku za upis u srednju skolu.

Svi zrelo zborite ali u praksi se desavaju jos neke nepredvidjene stvari. Recimo da su zelje vas ili vaseg dete bile usmerene u jednom pravcu i da ste svakako unapred znali sta cete zavrsiti i zasto. Ali broj bodova vas je omeo u toj nameri i vi ste se nasli u situaciji da uzmes sta je preostalo. Niste bili los djak, bas naprotiv, dobro ste uradili testiranje i otpali ste zbog dva ili pola boda sa spiska zeljene skole ili smera. Sta se desava sa tom decom koja nisu mogla da predvide unapred kako ce uraditi testove i da li ce to biti dovljno za upis. Mnogo je takvih "promasenih" slucajeva koji nemaju vezu da se prebace postfestum u zeljenu skolu i ostaju gde su se zatekla, povredjena , nezadovoljna sredinom i nesrecna. Sistem i kriterijumi su poremeceni, a to se narocito pokazalo kroz liste primljenih ucenika koji su se prijavili u beogradske skole a dosli su iz unutrasnjosti.

Mnogi se pitaju sta posle osnovne skole,ali kad doju do srednje pitace se kako,gde...Ja sam ucenik srednje skole i sam se pitam kako i gde studirati,jer mnogi nemaju sredstva za dalje skolovanje...Uz nas taj problem pokusavaju da rese i nasi roditelji..