Koliko je važno da imate prijatelje van poslovnog okruženja?

Zna se ko su prijatelji. Oni koje smo sticali kroz odrastanje i socijalizaciju. Posle tog perioda tek poneko se kandiduje za tu ulogu. S posla nikako. Tu vladaju neki drugi odnosi i tu ih treba drzati. S kolegama s posla na kafu u kafic s vremena na vreme. Dovoljno.

Prijatelj s posla ovde je neodrziva postavka.
Apsolutno ne dolazi u obzir da bilo koji sekund svog zivota van radnog vremena provedem sa istim ljudima. A o prijateljstvu nema govora, taj izraz moraju ljudi da zasluze.

Baš tako. Baš, baš, baš tako. Kad ne moraš da biraš reči, da sputavaš humor jer bi druga strana mogla da bude isuviše osetljiva, kad si ono što jesi i to je dovoljno. Nema nikakvih skrivenih ciljeva, ne mora čak ni da vodi nikud, samo dva prijatelja uživaju u lepom popodnevu.

Kakav si takve ljude i privlacis...nije tu vazno da li su to ljudi s posla, iz komsiluka, skole, detinjstva... Ja imam za prijatelje ljude od desetak do devedeset godina, i s posla i iz detinjstva i iz komsiluka. Svuda ima i zlobnih i dobronamernih ljudi...dajte svojim licnim primerkom pozitivan primer i videcete, mnogo ce vas ljudi slediti, pridruziti vam se...a oni zavidni i zlobni neka se brinu za sebe, booole vas za njih... Uzdravlje svim dobrim ljudima.

Za poslednjih 15 godina sam upoznala fantastičfne ljude na poslu, a bar troje su mi postali prijatelji u dobru i zlu. Prošli smo zajedno mnoge teške privatne situacije i ne delim ih od porodice. Možda je to zbog činjenice da radimo kao profesori u školi, pa nema mogućnosti za napredovanje i nelojalnu konkurenciju. Odlazim na posao srećna, jer ću videti drage ljude. Zezamo se k'o blesavi kad izađemo negde zajedno.

Prijatelj s posla ovde je neodrziva postavka.
Apsolutno ne dolazi u obzir da bilo koji sekund svog zivota van radnog vremena provedem sa istim ljudima. A o prijateljstvu nema govora, taj izraz moraju ljudi da zasluze.

Zna se ko su prijatelji. Oni koje smo sticali kroz odrastanje i socijalizaciju. Posle tog perioda tek poneko se kandiduje za tu ulogu. S posla nikako. Tu vladaju neki drugi odnosi i tu ih treba drzati. S kolegama s posla na kafu u kafic s vremena na vreme. Dovoljno.

Baš tako. Baš, baš, baš tako. Kad ne moraš da biraš reči, da sputavaš humor jer bi druga strana mogla da bude isuviše osetljiva, kad si ono što jesi i to je dovoljno. Nema nikakvih skrivenih ciljeva, ne mora čak ni da vodi nikud, samo dva prijatelja uživaju u lepom popodnevu.

Kakav si takve ljude i privlacis...nije tu vazno da li su to ljudi s posla, iz komsiluka, skole, detinjstva... Ja imam za prijatelje ljude od desetak do devedeset godina, i s posla i iz detinjstva i iz komsiluka. Svuda ima i zlobnih i dobronamernih ljudi...dajte svojim licnim primerkom pozitivan primer i videcete, mnogo ce vas ljudi slediti, pridruziti vam se...a oni zavidni i zlobni neka se brinu za sebe, booole vas za njih... Uzdravlje svim dobrim ljudima.

Za poslednjih 15 godina sam upoznala fantastičfne ljude na poslu, a bar troje su mi postali prijatelji u dobru i zlu. Prošli smo zajedno mnoge teške privatne situacije i ne delim ih od porodice. Možda je to zbog činjenice da radimo kao profesori u školi, pa nema mogućnosti za napredovanje i nelojalnu konkurenciju. Odlazim na posao srećna, jer ću videti drage ljude. Zezamo se k'o blesavi kad izađemo negde zajedno.