Domaća kafa: Tajne pripreme savršenog napitka

Očekivao sam više pojedinosti u tekstu. Ovo što ste vi napisali o omiljenom napitku većine balkanaca znaju i pojedini petogodišnjaci, naročito oni koji žive na selu i čuvaju ih bake i deke. Elem, crna, domaća ili turska je i moj omiljeni napitak, zato me donekle i smeta što novinar nije ušao dublje u tradiciju, različite načine pripreme pa možda i hemijsku analizu. Sa moje tačke gledišta najgora domaća kafa se sprema u plastičnom kuvalu a najbolja i najplemenitija u bakarnim džezvicama koje su ručno kovale kujundžije. Zlatna sredina je džezva koju ima svaka kuća i način koji ste vi opisali. Priprema kafe u bakarnim džezvama je podrazumevala i tzv. "pečenje" kafe. Mlevena kafa se nekoliko sekundi pekla bez vode na dnu te džezvice i mešala u toku pečenja. U tim trenucima je puštala najdivnije mirise a potom je prelivana sa toplom vodom, ne kipućom jer bi ključala voda uništila masne kiseline u kafi i ona ne bi imala lep ukus i aromu. Postepeno bi se pena dizala i i nakon par sekundi kafa je gotova. Pred gosta se iznosila u džezvici i potom bi se pred njim sipala u fildžan ili bi gost sam sebi sipao kafu. Fildžan je šoljica bez drške zapremine mnogo manje nego šoljice iz kojih mi danas pijemo kafu i morao je imati drugu bakarnu posudu u koju je stajao skoro celom visinom izuzev ruba koji se naslanja na usne dok se pije. Dolivanje daje posebnu draž celom obredu ispijanja kafe. Poslednju ovakvu kafu pio sam pre nekoliko godina na "Lozovičkoj česmi". Poslužena uz ratluk i vodu koja od hladnoće magli čašu diže "iz mrtvih"! Ne shvatam vlasnike većine kafića koji su digli ruke od domaće kafe i prepustili kafu espresu i sličnim kafe-napitcima koji po meni nisu vredni pomena u ovoj priči. Tržište mlevene kafe u maloprodajnim objektima u Srbiji je očajno. Vladaju dva brenda koja su počela da izmišljaju razne novotarije kako bi prodrle do kupca i ostvarile veći profit. Dovoljno godina imam da znam šta je bila "Frank" i "Centroproizvod" a šta "Divka". Da ne spominjem sirovu kafu koju je moja baka ratnih '90tih dobijala od rodbine iz Austrije a potom pržila u rerni "smederevca". Cela kuća i dvorište na selu je mirisala ceo dan, pa onda u ručni mlin a potom u džezvu. Dete sam bio, odrasli su mi davali malo kafe u tacnicu (tanjirić) od šoljice da mi od kafe ne naraste rep. Raspisao sam se puno. Budim se sa domaćom kafom i popijem još jednu, najviše dve posle ručka. Nikad posle 18h. Obožavam je ali sam umerem. Kafa je dobar sluga a zao gospodar. Uživajte u njoj a nemojte je piti samo da se kaže da je pijete.

Vakumirane kafe su kiselkaste i, meni bar, groznog ukusa. Iskljucivo je uzimam iz przionice i to "pola najprzenije, pola srednje". Mmm... Sad cu jednu da pristavim. Ziveli!

mmm kafa omiljeni deo dana na poslu

Što je za Japance ritual pripremanje i ispijanja čaja, to je za nas na brodvitom Balakanu pripremanje i ispijanje kafe. Nikada neću zaboraviti kada me jedan prijatelj iz Beograda u Londonu pozvao na kafu. Kako sam bio umoran ja sam se nećkao. On mi je tada vrlo ozbiljno rekao da odbiti Srbinu poziv na kafu je isto što i odbiti Englezu poziv na čaj u pet. Uljudno sam pristao na kafu. U ovom tekstu ste zaboravili jedan vrlo važan ritual iz našeg djetinjstva. Bio je to naprosto praznik kada se u u okrugloj pržionnici koja se okretala na vatri ispred kuće pekla kafa, nezaboravni mirisi kojema je jedino bio dostojan miris pravljenja ajvara. Tog ugodjaja bila su na žalost uskraćena djeca zapadno od Une. Zbog otvaranja Albanije danas je cijena mlinova za kafu iz tog vremena doista niska samo 3 eura u Podgorici, u Splitu nešto skuplja, vrlo omiljen suvenir kod turista iz Poljske, Češke i Slovačke. Cijena pržionice je mnogo veća, ali zbog lima malo je dobro sačuvanih primjeraka. Postoji jedan dobar trik kod kuvanja kupovne kafe i uopšte mljevene kafe. Na drugoj ringli staviti malo kafe i kad zamiriše sipati je u đezvu.No užitak ispijanja kafe na Balkanu je potpun ako je pripremate u starinskoj kovanoj džezve, sipate u male bakrene filđana, a sve to servirano na bakarnom ili mesanganom posluživaoniku sa orjentalnim dizajnom turskim, arapskim ili najbolje iranskim.

Zar se to ne zove "turska kafa"? Od kad je preimenovana u "domaću" i zašto?

ove kafe iz prodavnica su ocajne i ko zna sta ima sve unutra, razno smece... ja kupujem iskljucivo u zrnu, u prodavnici kafe gde mi tu kafu melju na licu mesta i fantasticna je! probajte i vi, necete se pokajati!

::: (Maja)
("Espresso con panna", which means "espresso with cream" in Italian, is a single or double shot of espresso topped with whipped cream. In the United States it may also be called café Vienne In France and in the United Kingdom it's called "café viennois".)

Dok u Srbiji od odžaka do čardaka postoji samo turska kultura.
(Et je suis bien triste pour ton pays de merde.)

Zar se to ne zove "turska kafa"? Od kad je preimenovana u "domaću" i zašto?

Očekivao sam više pojedinosti u tekstu. Ovo što ste vi napisali o omiljenom napitku većine balkanaca znaju i pojedini petogodišnjaci, naročito oni koji žive na selu i čuvaju ih bake i deke. Elem, crna, domaća ili turska je i moj omiljeni napitak, zato me donekle i smeta što novinar nije ušao dublje u tradiciju, različite načine pripreme pa možda i hemijsku analizu. Sa moje tačke gledišta najgora domaća kafa se sprema u plastičnom kuvalu a najbolja i najplemenitija u bakarnim džezvicama koje su ručno kovale kujundžije. Zlatna sredina je džezva koju ima svaka kuća i način koji ste vi opisali. Priprema kafe u bakarnim džezvama je podrazumevala i tzv. "pečenje" kafe. Mlevena kafa se nekoliko sekundi pekla bez vode na dnu te džezvice i mešala u toku pečenja. U tim trenucima je puštala najdivnije mirise a potom je prelivana sa toplom vodom, ne kipućom jer bi ključala voda uništila masne kiseline u kafi i ona ne bi imala lep ukus i aromu. Postepeno bi se pena dizala i i nakon par sekundi kafa je gotova. Pred gosta se iznosila u džezvici i potom bi se pred njim sipala u fildžan ili bi gost sam sebi sipao kafu. Fildžan je šoljica bez drške zapremine mnogo manje nego šoljice iz kojih mi danas pijemo kafu i morao je imati drugu bakarnu posudu u koju je stajao skoro celom visinom izuzev ruba koji se naslanja na usne dok se pije. Dolivanje daje posebnu draž celom obredu ispijanja kafe. Poslednju ovakvu kafu pio sam pre nekoliko godina na "Lozovičkoj česmi". Poslužena uz ratluk i vodu koja od hladnoće magli čašu diže "iz mrtvih"! Ne shvatam vlasnike većine kafića koji su digli ruke od domaće kafe i prepustili kafu espresu i sličnim kafe-napitcima koji po meni nisu vredni pomena u ovoj priči. Tržište mlevene kafe u maloprodajnim objektima u Srbiji je očajno. Vladaju dva brenda koja su počela da izmišljaju razne novotarije kako bi prodrle do kupca i ostvarile veći profit. Dovoljno godina imam da znam šta je bila "Frank" i "Centroproizvod" a šta "Divka". Da ne spominjem sirovu kafu koju je moja baka ratnih '90tih dobijala od rodbine iz Austrije a potom pržila u rerni "smederevca". Cela kuća i dvorište na selu je mirisala ceo dan, pa onda u ručni mlin a potom u džezvu. Dete sam bio, odrasli su mi davali malo kafe u tacnicu (tanjirić) od šoljice da mi od kafe ne naraste rep. Raspisao sam se puno. Budim se sa domaćom kafom i popijem još jednu, najviše dve posle ručka. Nikad posle 18h. Obožavam je ali sam umerem. Kafa je dobar sluga a zao gospodar. Uživajte u njoj a nemojte je piti samo da se kaže da je pijete.

Što je za Japance ritual pripremanje i ispijanja čaja, to je za nas na brodvitom Balakanu pripremanje i ispijanje kafe. Nikada neću zaboraviti kada me jedan prijatelj iz Beograda u Londonu pozvao na kafu. Kako sam bio umoran ja sam se nećkao. On mi je tada vrlo ozbiljno rekao da odbiti Srbinu poziv na kafu je isto što i odbiti Englezu poziv na čaj u pet. Uljudno sam pristao na kafu. U ovom tekstu ste zaboravili jedan vrlo važan ritual iz našeg djetinjstva. Bio je to naprosto praznik kada se u u okrugloj pržionnici koja se okretala na vatri ispred kuće pekla kafa, nezaboravni mirisi kojema je jedino bio dostojan miris pravljenja ajvara. Tog ugodjaja bila su na žalost uskraćena djeca zapadno od Une. Zbog otvaranja Albanije danas je cijena mlinova za kafu iz tog vremena doista niska samo 3 eura u Podgorici, u Splitu nešto skuplja, vrlo omiljen suvenir kod turista iz Poljske, Češke i Slovačke. Cijena pržionice je mnogo veća, ali zbog lima malo je dobro sačuvanih primjeraka. Postoji jedan dobar trik kod kuvanja kupovne kafe i uopšte mljevene kafe. Na drugoj ringli staviti malo kafe i kad zamiriše sipati je u đezvu.No užitak ispijanja kafe na Balkanu je potpun ako je pripremate u starinskoj kovanoj džezve, sipate u male bakrene filđana, a sve to servirano na bakarnom ili mesanganom posluživaoniku sa orjentalnim dizajnom turskim, arapskim ili najbolje iranskim.

::: (Maja)
("Espresso con panna", which means "espresso with cream" in Italian, is a single or double shot of espresso topped with whipped cream. In the United States it may also be called café Vienne In France and in the United Kingdom it's called "café viennois".)

Dok u Srbiji od odžaka do čardaka postoji samo turska kultura.
(Et je suis bien triste pour ton pays de merde.)

Vakumirane kafe su kiselkaste i, meni bar, groznog ukusa. Iskljucivo je uzimam iz przionice i to "pola najprzenije, pola srednje". Mmm... Sad cu jednu da pristavim. Ziveli!

mmm kafa omiljeni deo dana na poslu

ove kafe iz prodavnica su ocajne i ko zna sta ima sve unutra, razno smece... ja kupujem iskljucivo u zrnu, u prodavnici kafe gde mi tu kafu melju na licu mesta i fantasticna je! probajte i vi, necete se pokajati!