Eksperimentišem zadnjih oko 20 godina. Najteže je menjati navike. Nisu dovoljne vežbe; trčao sam i po 2 sata na traci. Ishrana je veoma bitna, više povrća kuvanog, manje mesa i piti isključivo vodu koja je blagodet za naš organizam, česmovača, filtrirana aquaforom, ponekad flaširana, častim se kiselom ali voda je neprikosnovena. Zanimljivo je da se razbacujemo pitkom vodom ali je nezamenljiva. Veliki paradoks u životu kada pored vode smo uspešni u trovanju raznoraznim skupim pićima koja nemaju nikakvu vrednost sem što šteti organizmu, zdravlju i koštaju..?..Kako sam stariji shvatam da je zapravo sve bitno. To je moje lično iskustvo; nekima podsvesno sve ide od ruke i ne razmišljaju o tome "navike..?".. Ja sam bio primoran da radim više na sebe i da shvatim zašto nešto ne funkcioniše; teži put, gubeći vreme u nešto što je evidentno umesto da gazim napred ne obazirući se na posledice koje bih možda u hodu rešavao...
"Više od 200 miliona dolara godišnje trošimo na lečenje ovih bolesti i njihovih posledica"
Nije tačno. Te pare se trose na maskiranje simptoma, niko se nije izlečio od dijabetesa,industrija nema interesa da leči ljude. Mnogo se bolje zaradjuje na dozivotnoj zavisnosti od lekova.
Vezbanje jeste zdravo, ali ako se vezbe izvode pravilno. U suprotnom moze doci do povrede, a na duze staze do deformiteta. Ako niste dovoljno disciplinovani bolje unajmite nekog personalnog trenera, makar prvih mesec dana, da stoji uz vas i koriguje vas, dok vam pravilna rutina ne udje u naviku. Ovo kazem iz sopstvenog iskustva. Posto sam poceo da dobijam jake bolove u ramenu posle svakog vezbanja i uzalud obisao nekoliko ortopeda, osteopata, kiroprakticara, masera, fizioterapeuta ... najzad sam naisao na nekog dobrog sportskog terapeuta koji me je pitao da li vezbam i kada je cuo zatrazio je da sa mnom ode u teretanu da vidi tacno kakve vezbe izvodim i kako. Cim sam seo za lat masinu i poceo da raim rekao je "stop" ... i objasnio i je gde sam sve vreme gresio. Trebalo mi je narednih 6 meseci da stvari dovedem u red! Nije bas vezbanje uvek zdravo ...
Vezbanje jeste zdravo, ali ako se vezbe izvode pravilno. U suprotnom moze doci do povrede, a na duze staze do deformiteta. Ako niste dovoljno disciplinovani bolje unajmite nekog personalnog trenera, makar prvih mesec dana, da stoji uz vas i koriguje vas, dok vam pravilna rutina ne udje u naviku. Ovo kazem iz sopstvenog iskustva. Posto sam poceo da dobijam jake bolove u ramenu posle svakog vezbanja i uzalud obisao nekoliko ortopeda, osteopata, kiroprakticara, masera, fizioterapeuta ... najzad sam naisao na nekog dobrog sportskog terapeuta koji me je pitao da li vezbam i kada je cuo zatrazio je da sa mnom ode u teretanu da vidi tacno kakve vezbe izvodim i kako. Cim sam seo za lat masinu i poceo da raim rekao je "stop" ... i objasnio i je gde sam sve vreme gresio. Trebalo mi je narednih 6 meseci da stvari dovedem u red! Nije bas vezbanje uvek zdravo ...
"Više od 200 miliona dolara godišnje trošimo na lečenje ovih bolesti i njihovih posledica"
Nije tačno. Te pare se trose na maskiranje simptoma, niko se nije izlečio od dijabetesa,industrija nema interesa da leči ljude. Mnogo se bolje zaradjuje na dozivotnoj zavisnosti od lekova.
Eksperimentišem zadnjih oko 20 godina. Najteže je menjati navike. Nisu dovoljne vežbe; trčao sam i po 2 sata na traci. Ishrana je veoma bitna, više povrća kuvanog, manje mesa i piti isključivo vodu koja je blagodet za naš organizam, česmovača, filtrirana aquaforom, ponekad flaširana, častim se kiselom ali voda je neprikosnovena. Zanimljivo je da se razbacujemo pitkom vodom ali je nezamenljiva. Veliki paradoks u životu kada pored vode smo uspešni u trovanju raznoraznim skupim pićima koja nemaju nikakvu vrednost sem što šteti organizmu, zdravlju i koštaju..?..Kako sam stariji shvatam da je zapravo sve bitno. To je moje lično iskustvo; nekima podsvesno sve ide od ruke i ne razmišljaju o tome "navike..?".. Ja sam bio primoran da radim više na sebe i da shvatim zašto nešto ne funkcioniše; teži put, gubeći vreme u nešto što je evidentno umesto da gazim napred ne obazirući se na posledice koje bih možda u hodu rešavao...
Vezbanje jeste zdravo, ali ako se vezbe izvode pravilno. U suprotnom moze doci do povrede, a na duze staze do deformiteta. Ako niste dovoljno disciplinovani bolje unajmite nekog personalnog trenera, makar prvih mesec dana, da stoji uz vas i koriguje vas, dok vam pravilna rutina ne udje u naviku. Ovo kazem iz sopstvenog iskustva. Posto sam poceo da dobijam jake bolove u ramenu posle svakog vezbanja i uzalud obisao nekoliko ortopeda, osteopata, kiroprakticara, masera, fizioterapeuta ... najzad sam naisao na nekog dobrog sportskog terapeuta koji me je pitao da li vezbam i kada je cuo zatrazio je da sa mnom ode u teretanu da vidi tacno kakve vezbe izvodim i kako. Cim sam seo za lat masinu i poceo da raim rekao je "stop" ... i objasnio i je gde sam sve vreme gresio. Trebalo mi je narednih 6 meseci da stvari dovedem u red! Nije bas vezbanje uvek zdravo ...
"Više od 200 miliona dolara godišnje trošimo na lečenje ovih bolesti i njihovih posledica"
Nije tačno. Te pare se trose na maskiranje simptoma, niko se nije izlečio od dijabetesa,industrija nema interesa da leči ljude. Mnogo se bolje zaradjuje na dozivotnoj zavisnosti od lekova.
Eksperimentišem zadnjih oko 20 godina. Najteže je menjati navike. Nisu dovoljne vežbe; trčao sam i po 2 sata na traci. Ishrana je veoma bitna, više povrća kuvanog, manje mesa i piti isključivo vodu koja je blagodet za naš organizam, česmovača, filtrirana aquaforom, ponekad flaširana, častim se kiselom ali voda je neprikosnovena. Zanimljivo je da se razbacujemo pitkom vodom ali je nezamenljiva. Veliki paradoks u životu kada pored vode smo uspešni u trovanju raznoraznim skupim pićima koja nemaju nikakvu vrednost sem što šteti organizmu, zdravlju i koštaju..?..Kako sam stariji shvatam da je zapravo sve bitno. To je moje lično iskustvo; nekima podsvesno sve ide od ruke i ne razmišljaju o tome "navike..?".. Ja sam bio primoran da radim više na sebe i da shvatim zašto nešto ne funkcioniše; teži put, gubeći vreme u nešto što je evidentno umesto da gazim napred ne obazirući se na posledice koje bih možda u hodu rešavao...
IMAGE SOURCE
8 Komentari
Sortiraj po: