Jedna od najlepših žena sveta priznala da ima problem: "Neću se vezati za svoju bebu"

Naravno kao i na svim drugim temama Superzene nasli se muskarci pogodni da komentarisu probleme s dojenjem, koji su se ocigledno po njima prvi put pojavili zajedno s instagramom. Niko nikad cuo za dojilje pre 20 godina.

U vreme kad sam se ja porodila nije bilo ni instragrama ni fejsbuka, i dete mi je bilo planirano i zeljeno, pa sam svejedno sve kao ona: imala postporodjajnu depresiju, opterecivala se dojenjem koje nikako nije islo, mislila da sam neadekvatna majka, plakala i bila ocajna i tako sve negde do sestog meseca. Period koji bi trebalo da je najradosniji pamtim kao jedan od najcrnjih. Dok s drugom bebom nista nije bilo tako, iako sam bila umornija, s malim detetom koje trci okolo i trazi paznju; sve sam mogla, i to s osmehom.

Teska je postporodjajna depresija, i treba potraziti pomoc ako je ikako moguce (ja sam je na primer odbijala - u takvom sam stanju svesti bila).

I ja sam je prošla. Bilo je toliko loše da sad ne smem ponovo da zatrudnim. Jako puno krivice i očaja u tih godinu dana. Uf, teško mi je i kad pomislim na te dane. Da mi se sada desi, odmah bih krenula na psihoterapiju. Tada nisam znala šta me je snašlo a nisu znali ni ljudi oko mene.

Razmaženo egoističko derište.

Nase babe dete na ledja u krpu pa na njivu pola dana...
(Marko, 21. mart 2022 14:51)

Moja baba, koja je je tako odmah po porodjaju morala na njivu je, poluluda, krenula da baci bebu (moju majku) u bunar, zaustavila je (njena) baba. A bila je posle divna, požrtvovana majka, samo je patila od postporodjajne depresije, umora i gladi (a i drugo žensko dete je bilo potpuno bezvredno na selu, i naravno porodici - ne i dedi - je ona bila kriva jer je rodila drugo žensko).

Previse samoljublja instagrama i ostalih sranja koji su je ucinili nespremnom za majcinstvo koje je ocigledno proizvod kombinacije,

A na insta sva nasmejana slika bebce 100x...

prelepa, zaista jedna od najlepših koje sam ikad video.

Добродошла у мајчинство!:)

Nase babe dete na ledja u krpu pa na njivu pola dana...

95% majki mogu bez problema da doje bebu. 55% neće.

Ovo nisu simptomi postpartalne depresije.

samo adaptirano mleko ,kakvo dojenje ,to je proslost ,sa adaptiranim uvek tacno znas koliko je beba hrane unela ,sa dojenjem moras da racunas sta jedes pa da to pretvaras u mleko pa da onda to mleko bude dobro i da na kraju beba popije mleko kad je najbolje pa onda napreduje pa nenapreduje ,varira..begaj bre kakvo dojenje ,iz iskustva sa svojim detetom preporucujem samo adaptirano posle 2 nedelje starosti bebe

Razmaženo egoističko derište.

Previse samoljublja instagrama i ostalih sranja koji su je ucinili nespremnom za majcinstvo koje je ocigledno proizvod kombinacije,

Nase babe dete na ledja u krpu pa na njivu pola dana...

95% majki mogu bez problema da doje bebu. 55% neće.

samo adaptirano mleko ,kakvo dojenje ,to je proslost ,sa adaptiranim uvek tacno znas koliko je beba hrane unela ,sa dojenjem moras da racunas sta jedes pa da to pretvaras u mleko pa da onda to mleko bude dobro i da na kraju beba popije mleko kad je najbolje pa onda napreduje pa nenapreduje ,varira..begaj bre kakvo dojenje ,iz iskustva sa svojim detetom preporucujem samo adaptirano posle 2 nedelje starosti bebe

A na insta sva nasmejana slika bebce 100x...

Ovo nisu simptomi postpartalne depresije.

prelepa, zaista jedna od najlepših koje sam ikad video.

Naravno kao i na svim drugim temama Superzene nasli se muskarci pogodni da komentarisu probleme s dojenjem, koji su se ocigledno po njima prvi put pojavili zajedno s instagramom. Niko nikad cuo za dojilje pre 20 godina.

Nase babe dete na ledja u krpu pa na njivu pola dana...
(Marko, 21. mart 2022 14:51)

Moja baba, koja je je tako odmah po porodjaju morala na njivu je, poluluda, krenula da baci bebu (moju majku) u bunar, zaustavila je (njena) baba. A bila je posle divna, požrtvovana majka, samo je patila od postporodjajne depresije, umora i gladi (a i drugo žensko dete je bilo potpuno bezvredno na selu, i naravno porodici - ne i dedi - je ona bila kriva jer je rodila drugo žensko).

I ja sam je prošla. Bilo je toliko loše da sad ne smem ponovo da zatrudnim. Jako puno krivice i očaja u tih godinu dana. Uf, teško mi je i kad pomislim na te dane. Da mi se sada desi, odmah bih krenula na psihoterapiju. Tada nisam znala šta me je snašlo a nisu znali ni ljudi oko mene.

Добродошла у мајчинство!:)

U vreme kad sam se ja porodila nije bilo ni instragrama ni fejsbuka, i dete mi je bilo planirano i zeljeno, pa sam svejedno sve kao ona: imala postporodjajnu depresiju, opterecivala se dojenjem koje nikako nije islo, mislila da sam neadekvatna majka, plakala i bila ocajna i tako sve negde do sestog meseca. Period koji bi trebalo da je najradosniji pamtim kao jedan od najcrnjih. Dok s drugom bebom nista nije bilo tako, iako sam bila umornija, s malim detetom koje trci okolo i trazi paznju; sve sam mogla, i to s osmehom.

Teska je postporodjajna depresija, i treba potraziti pomoc ako je ikako moguce (ja sam je na primer odbijala - u takvom sam stanju svesti bila).