Šta je glikemijski indeks? Evo kako najbolje da procenite koje namirnice vam pomažu da smršate

Невероватно је колико онакве ствари могу да однесу примаоца оваквих информација у тотално погрешном смеру. Гликемијски индекс ( GI ) није мерило и референца за глукозу у крви. Човек више треба да обрати пажњу на Гликемијски баласт ( GL ). Јер гликемијски индекс има једну ману, а то је да се не бави количином угљених хидрата у исхрани. Сад ћу да поједноставим. ГИ мери колико шећер неке одређене намирнице, рецимо бурека, улази брзо у крвоток односно расте. Али као што рекох, он има једну ману. Мери се на 50 грама само и што је најбитније Гликемијски индекс се не бави количином угљених хидрата у тој намирници. Ево примера. Једна бресква има ГИ од високих 76 јединица. Што је број ближи 100 ( чиста глукоза ) то је лошије по наше здравље односно већом брзином та намирница улази у крвоток. Дакле, бресква има ГИ 76 што би је уврстило у непожељне намирнице. Е, а Гликемијски баласт ГИ се баби баш количином угљених хидрата и то на 100г уместо на 50 колико Гликемијски индекс Дакле на 100 грама, бресква има 9 грама угљених хидрата што је веома ниско. А то уједно и значи, да нам бресква неће повећавати брзо и много шећера у крви јер јој је удео ( чиме се бави Гликемијски баласт ) угљених хидрата на 100г јако низак, тј 9 грама. И кад би израчунали Гликемијски баласт 76x ( 9g/100 ) = 6.8 је износ гликемијског баласта! Дакле, Гликемијски баласт је 6.8 што је јако ниско и наравно здраво. Значи, 100г бресака ће оптеретити јако мало ваш организам.

Brza hrana poput čizburgera i pržene piletine uopšte nemaju visok glikemijski indeks kako ovde piše, jer sadrže dosta proteina i masti koji usporavaju varenje i samim tim sporije podižu šećer u krvi. Čizburger i pržena piletina, međutim, nisu zdravi zbog loših masti koje sadrže.

Brza hrana poput čizburgera i pržene piletine uopšte nemaju visok glikemijski indeks kako ovde piše, jer sadrže dosta proteina i masti koji usporavaju varenje i samim tim sporije podižu šećer u krvi. Čizburger i pržena piletina, međutim, nisu zdravi zbog loših masti koje sadrže.

Невероватно је колико онакве ствари могу да однесу примаоца оваквих информација у тотално погрешном смеру. Гликемијски индекс ( GI ) није мерило и референца за глукозу у крви. Човек више треба да обрати пажњу на Гликемијски баласт ( GL ). Јер гликемијски индекс има једну ману, а то је да се не бави количином угљених хидрата у исхрани. Сад ћу да поједноставим. ГИ мери колико шећер неке одређене намирнице, рецимо бурека, улази брзо у крвоток односно расте. Али као што рекох, он има једну ману. Мери се на 50 грама само и што је најбитније Гликемијски индекс се не бави количином угљених хидрата у тој намирници. Ево примера. Једна бресква има ГИ од високих 76 јединица. Што је број ближи 100 ( чиста глукоза ) то је лошије по наше здравље односно већом брзином та намирница улази у крвоток. Дакле, бресква има ГИ 76 што би је уврстило у непожељне намирнице. Е, а Гликемијски баласт ГИ се баби баш количином угљених хидрата и то на 100г уместо на 50 колико Гликемијски индекс Дакле на 100 грама, бресква има 9 грама угљених хидрата што је веома ниско. А то уједно и значи, да нам бресква неће повећавати брзо и много шећера у крви јер јој је удео ( чиме се бави Гликемијски баласт ) угљених хидрата на 100г јако низак, тј 9 грама. И кад би израчунали Гликемијски баласт 76x ( 9g/100 ) = 6.8 је износ гликемијског баласта! Дакле, Гликемијски баласт је 6.8 што је јако ниско и наравно здраво. Значи, 100г бресака ће оптеретити јако мало ваш организам.