Odlican clanak, svaka cast! Zvucace kao "new age" budalastina, ali ovakve stvari mogu da se nauce i "navezbaju", kao bilo koja vestina, zapravo. I malo po malo, jedno jutro se covek probudi bez balasta, ooo kako je to oslobadjajuc i dobar osecaj!
Menjaj koordinatni polozaj @opinion ako mozes. Na promene sistema ne mozes (ne mozemo) da utices, ali mozes da imas odnos prema tome. I kao posledicu toga akciju. Ne pricam na pamet. I ako ne uspes, imaces osecaj probao sam.
Zavist, koja nije isto sto i ljubomora je verovatno najgora moguca osobina za samog onoga ko je oseca. Kontraproduktivna. Jede i ne vodi te nikuda. Za ono sto zelimo se radi, bori i kad izgleda nemoguce, a katkad i prihvati da se ne moze imati i da je to u redu.
Bilo bi sjajno da zivimo u drustvu gde koliko vredis- toliko imas. Ali, mi zivimo u dozlaboga korumpiranom drustvu, gde ne mozes na trafici da radis bez veze, a kamoli nesto bolje. I kako onda da ostanem kul, da se ne pojedem i puknem od ljubomore i zavisti kad gledam kakvi mediokriteti rade za dobre pare, a ja ne mogu da nadjem bilo kakav posao. Ceo sistem vrednosti, postenje po kome sam vaspitan je srusen. Kako da budem kul.
Ta sam! To je jedno ruzno osecanje koje izaziva jos gore ponasanje, i ne volim takve ljude oko sebe.
To sto neko nesto ima, zna, ume, moze, u meni moze izazvati: zelju da i ja slicno postignem i da se potrudim, zadovoljstvo zbog necijeg uspeha, i moze da me uopste ne zanima.
bivao sam ljubomoran kao klinac, ali od punoletstva rekao bih da sam ekstremno "neljubomorna" osoba i da zivim potpuno bez zavisti. pa opet, neke od stavki su potpuno suprotne onome sto osecam: uvek trazim odobravanje drugih, sto smatram manom, i takodje apolutno tezim postovanju pravila, sto smatram dominantno pozitivnim, mada ima svojih mana.
Bilo bi sjajno da zivimo u drustvu gde koliko vredis- toliko imas. Ali, mi zivimo u dozlaboga korumpiranom drustvu, gde ne mozes na trafici da radis bez veze, a kamoli nesto bolje. I kako onda da ostanem kul, da se ne pojedem i puknem od ljubomore i zavisti kad gledam kakvi mediokriteti rade za dobre pare, a ja ne mogu da nadjem bilo kakav posao. Ceo sistem vrednosti, postenje po kome sam vaspitan je srusen. Kako da budem kul.
Odlican clanak, svaka cast! Zvucace kao "new age" budalastina, ali ovakve stvari mogu da se nauce i "navezbaju", kao bilo koja vestina, zapravo. I malo po malo, jedno jutro se covek probudi bez balasta, ooo kako je to oslobadjajuc i dobar osecaj!
Ta sam! To je jedno ruzno osecanje koje izaziva jos gore ponasanje, i ne volim takve ljude oko sebe.
To sto neko nesto ima, zna, ume, moze, u meni moze izazvati: zelju da i ja slicno postignem i da se potrudim, zadovoljstvo zbog necijeg uspeha, i moze da me uopste ne zanima.
Menjaj koordinatni polozaj @opinion ako mozes. Na promene sistema ne mozes (ne mozemo) da utices, ali mozes da imas odnos prema tome. I kao posledicu toga akciju. Ne pricam na pamet. I ako ne uspes, imaces osecaj probao sam.
Zavist, koja nije isto sto i ljubomora je verovatno najgora moguca osobina za samog onoga ko je oseca. Kontraproduktivna. Jede i ne vodi te nikuda. Za ono sto zelimo se radi, bori i kad izgleda nemoguce, a katkad i prihvati da se ne moze imati i da je to u redu.
bivao sam ljubomoran kao klinac, ali od punoletstva rekao bih da sam ekstremno "neljubomorna" osoba i da zivim potpuno bez zavisti. pa opet, neke od stavki su potpuno suprotne onome sto osecam: uvek trazim odobravanje drugih, sto smatram manom, i takodje apolutno tezim postovanju pravila, sto smatram dominantno pozitivnim, mada ima svojih mana.
Bilo bi sjajno da zivimo u drustvu gde koliko vredis- toliko imas. Ali, mi zivimo u dozlaboga korumpiranom drustvu, gde ne mozes na trafici da radis bez veze, a kamoli nesto bolje. I kako onda da ostanem kul, da se ne pojedem i puknem od ljubomore i zavisti kad gledam kakvi mediokriteti rade za dobre pare, a ja ne mogu da nadjem bilo kakav posao. Ceo sistem vrednosti, postenje po kome sam vaspitan je srusen. Kako da budem kul.
Ta sam! To je jedno ruzno osecanje koje izaziva jos gore ponasanje, i ne volim takve ljude oko sebe.
To sto neko nesto ima, zna, ume, moze, u meni moze izazvati: zelju da i ja slicno postignem i da se potrudim, zadovoljstvo zbog necijeg uspeha, i moze da me uopste ne zanima.
bivao sam ljubomoran kao klinac, ali od punoletstva rekao bih da sam ekstremno "neljubomorna" osoba i da zivim potpuno bez zavisti. pa opet, neke od stavki su potpuno suprotne onome sto osecam: uvek trazim odobravanje drugih, sto smatram manom, i takodje apolutno tezim postovanju pravila, sto smatram dominantno pozitivnim, mada ima svojih mana.
Menjaj koordinatni polozaj @opinion ako mozes. Na promene sistema ne mozes (ne mozemo) da utices, ali mozes da imas odnos prema tome. I kao posledicu toga akciju. Ne pricam na pamet. I ako ne uspes, imaces osecaj probao sam.
Zavist, koja nije isto sto i ljubomora je verovatno najgora moguca osobina za samog onoga ko je oseca. Kontraproduktivna. Jede i ne vodi te nikuda. Za ono sto zelimo se radi, bori i kad izgleda nemoguce, a katkad i prihvati da se ne moze imati i da je to u redu.
Odlican clanak, svaka cast! Zvucace kao "new age" budalastina, ali ovakve stvari mogu da se nauce i "navezbaju", kao bilo koja vestina, zapravo. I malo po malo, jedno jutro se covek probudi bez balasta, ooo kako je to oslobadjajuc i dobar osecaj!
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: