Istraživanje pokazalo: Da bi brak bio idealan, ovoliko treba da traje veza

Brak je poprilično prevaziđena kategorija. Nasi roditelji su nespretno preživeli transformaciju iz patrijarhalnog načina zivota u ovaj moderni ma šta to značilo i teško da su ikome ostavili u amanet vrednosti porodice . Ljudi su u ovo vreme previše lakih komunikacija postali skoro histerični u traženju pažnje i ljubavi, a niko nije imun na pažnju i komplimente. Dešava se apsurd da, su slobdni u ponašanju mnogo slobodniji, a povučeni i stidljivi su još gori. Dvoje mora da "klikne" da bi bili kompatibilni, a greška je što svi misle da je to kraj, u stvari je tek početak izgradnje poverenja i ljubavi, sto treba da traje zauvek. Kućno vaspitanje je nestalo prvenstveno jer više nema kuće.

Tu je prvo pravilo da nema pravila.

Neko u startu veze da sve najbolje od sebe, nekome je potrebno vreme da bi od sebe pruzio, dok je neko konstantan na jednom nivou.
Mozemo li proceniti kojoj od tri grupe pripada nas partner?
A kad procenimo, sta sa tim?
Treba li u svemu racunati nas uticaj na promene, treba li ustvari to i pokusavati?
U pocetku mi je odgovarala, sada vise ne i sta ciniti sad?
Nas seks je fantastican, ali sve van toga je isprazno, sta da mislim, sta da cinim?
Fantasticno se slazemo, imamo mnogo tema, prosto do reci ne mozemo doci, ali seks nam je nikakav, prosla veza bila je sve suprotno, moram li se necega odreci?
Jesamli ja komplikovan, ili je to zivot?
Treba li da se opustim i dozvolim sebi greske?
Jesam li ja glup?

Okolnosti i karakter. Morate znati da zelite slicno od zivota i braka i da ste oboje jake licnosti, jer zivot nije bajka i morate biti spremni da i u slucaju tezih perioda u zivotu imate pored sebe postojanu osobu na koju mozete racunati, sa kojom cete se razumeti i gurati napred.

Apsolutna istina! Dokazano na ličnom primeru i krunisano troipogodišnjom vezom, petnaestogodišnjim brakom i sa troje dece.
Možda nije baš najpametnije to određivati matematički ali pre svega je potrebno da se oboje dobrano izduvaju "u mladosti" zatim da su zaista "zagrejani" jedno za drugo (na malo višem nivou nego što je to sex) a onda jedan značajan period zajedničkog života pre braka. Čudne smo mi ljudi živuljke i ponekad banalnosti tipa ne složim svoje stvari pre spavanja, ne stiskam pastu za zube isto kao i ona ili ona ne obriše kupatilo posle tuširanja mogu toliko da naprave problema da je to neverovatno. Mnogo tolerancije i uvažavanja i naravno prilagođavanja jedno drugom i naravno prihvatanja ljudskih "slabosti" i nema problema. Kod egocentričnih i isključivo sebi okrenutih (use, nase i podase) tipova nema sreće.

Mislim da dužina zabavljanja nije tako bitan faktor, koliko su bitni neki drugi - namere i zrelost zainteresovanih strana, motivacija - i što pojedinac bolje poznaje sebe, što je više siguran u to što radi (zašto to radi, na prvom mestu), to će se kasnije možda više truditi oko tog braka; ali ponavljam, zaista smatram da dužina zabavljanja nije ključna (ugovoreni brakovi to demantuju).
Naprotiv, sećam statistike od relativno nedavno, kada su neki komentarisali kako mladi sada više odlučuju oko izbora, kako se neki zabavljaju, a stariji im se toliko i ne mešaju, pa je, nažalost, u poslednje vreme možda nikad više razvoda?

Znači, nije toliko do zabavljanja koliko do toga šta se u to vreme uradi - koje se bitne stvari iskomuniciraju (gde se partneri slažu, gde ne (u onim bitnim stvarima)), kako vide budući zajednički život (tj. brak) i sl.?
Zamislite brak u kome neko žudi za decom, a drugi ne želi odmah decu i toga nisu u startu svesni? Ili brak gde je pojam vernosti nešto drugačiji (pa onda raspravu oko toga) i sl.? Pogotovo danas, nažalost, kada sa nekih strana naviru ili se nameću neki drugačiji trendovi, a pitanje je koliko je šta, na nivou društva i različitih društvenih grupa ili segmenata, prihvatljivo, normalno i sl.? Danas, više nego ikad možda, treba o nekim stvarima komunicirati "na vreme", jer ako samo pretpostavite da partner o nekim bitnim stvarima razmišlja kao i vi, pitanje je jeste li u pravu (nažalost, mislim da je u ovakvom vremenu, to i nužnost)?

Nema idealnog braka. Nema. Za ove koji misle da su leptirići ljubav -ne, nisu. Ljubav se menja, a seks ko traži okolo, taj je uvek i tražio. Jeste seks potreba, ali, ako ideš iz kuće da ga nađeš, hm, ili si se ženio kalkulišući, ili si bio nesrećno zaljubljen u nekoga pa se oženio reda radi. Šta vas briga kako funkcioniše nečiji brak? Svi smo različiti, i što je još bolje, svi smo drugačiji sa drugim ljudima, tako da nema ni idealnog a ni blizu idealnog. Svaka veza duža od dve godine u odraslom dobu je preduga, to je samo cimanje i gubljenje vremena.

Zbog onog malo prolaznog osecaja moras nekoga ceo zivot da trpis,zar to nije prestroga kazna ?

2 do 3 godine je idealno!

(O2, 09. novembar 2017 11:32.

Isto se i ja pitam. Prvih nekoliko kometara odlicni. Hvala ljudima sto lepo i sadrzajno pisu svoja iskustva i daju savete. Drago mi je da ih nesebicno daju i da na neki nacin zele da pomognu nama koji ne znamo, osecamo, pitamo se, odlucujemo... Pozdrav normalnim ljudima, znam da ih jos ima.

Sta je sa nama sto imamo decenijske veze?

Vrlo logicna stvar: dve godine su sasvim dovoljne da i najvecim romanticima prodje zanesenost i "leptirici" - tada krece realno da se sagledava partner i ono sto imate, i samim tim se ili prelazi na visi nivo (brak, ljubav) ili se prica zavrsava. Naravno, previse je okvirno "dve godine", nekome je dovoljno i manje vremena svakako, ali kao neka opsta onako generalizacija, mislim da je sasvim ok. Dakle, prava ljubav, pa i kvalitetan brak, nastaju iz toga sto smo se dobro upoznali, shvatili da ta osoba nije ono u sta ih idealizujemo, ali i pored toga i pored svih mana koje smo uocili i dalje imamo jaka osecanja prema njima i dalje. To mu dodje manje vise to.. a oni koji skoce u brak posle 2 dana ili posle neplaniranog deteta, ili 'zato sto tako treba', 'vreme je' itd. normalno je da ce imati neuporedivo manje uspeha. Ne znaci da ne moze i njih da 'ukaki' ali generalno mislim da je i ovih 20% manje uspeha konzervativna procena, i da je uspeh manji i od toga! (prosek ovima od 2 godine verovatno kvare oni parovi koji su i te dve godine se vucarali ali kao ajde, vreme je i te fore).

Битно да буде неко поред нјих и да указује на грешке али без мешанјњ у нјихов живот веома опрезно у случају неслаганја објаснити да није оно најважније у животу да Зреба уступити једно другоме прилагодити своје навике према другој волјеној особи али да то схвате истински и т д никакво мешанје са стране само добра желја да се одрже нормалне младе односе је др веза може да буде гора и т д

Zbog onog malo prolaznog osecaja moras nekoga ceo zivot da trpis,zar to nije prestroga kazna ?

2 do 3 godine je idealno!

Битно да буде неко поред нјих и да указује на грешке али без мешанјњ у нјихов живот веома опрезно у случају неслаганја објаснити да није оно најважније у животу да Зреба уступити једно другоме прилагодити своје навике према другој волјеној особи али да то схвате истински и т д никакво мешанје са стране само добра желја да се одрже нормалне младе односе је др веза може да буде гора и т д

Apsolutna istina! Dokazano na ličnom primeru i krunisano troipogodišnjom vezom, petnaestogodišnjim brakom i sa troje dece.
Možda nije baš najpametnije to određivati matematički ali pre svega je potrebno da se oboje dobrano izduvaju "u mladosti" zatim da su zaista "zagrejani" jedno za drugo (na malo višem nivou nego što je to sex) a onda jedan značajan period zajedničkog života pre braka. Čudne smo mi ljudi živuljke i ponekad banalnosti tipa ne složim svoje stvari pre spavanja, ne stiskam pastu za zube isto kao i ona ili ona ne obriše kupatilo posle tuširanja mogu toliko da naprave problema da je to neverovatno. Mnogo tolerancije i uvažavanja i naravno prilagođavanja jedno drugom i naravno prihvatanja ljudskih "slabosti" i nema problema. Kod egocentričnih i isključivo sebi okrenutih (use, nase i podase) tipova nema sreće.

Brak je poprilično prevaziđena kategorija. Nasi roditelji su nespretno preživeli transformaciju iz patrijarhalnog načina zivota u ovaj moderni ma šta to značilo i teško da su ikome ostavili u amanet vrednosti porodice . Ljudi su u ovo vreme previše lakih komunikacija postali skoro histerični u traženju pažnje i ljubavi, a niko nije imun na pažnju i komplimente. Dešava se apsurd da, su slobdni u ponašanju mnogo slobodniji, a povučeni i stidljivi su još gori. Dvoje mora da "klikne" da bi bili kompatibilni, a greška je što svi misle da je to kraj, u stvari je tek početak izgradnje poverenja i ljubavi, sto treba da traje zauvek. Kućno vaspitanje je nestalo prvenstveno jer više nema kuće.

Sta je sa nama sto imamo decenijske veze?

Neko u startu veze da sve najbolje od sebe, nekome je potrebno vreme da bi od sebe pruzio, dok je neko konstantan na jednom nivou.
Mozemo li proceniti kojoj od tri grupe pripada nas partner?
A kad procenimo, sta sa tim?
Treba li u svemu racunati nas uticaj na promene, treba li ustvari to i pokusavati?
U pocetku mi je odgovarala, sada vise ne i sta ciniti sad?
Nas seks je fantastican, ali sve van toga je isprazno, sta da mislim, sta da cinim?
Fantasticno se slazemo, imamo mnogo tema, prosto do reci ne mozemo doci, ali seks nam je nikakav, prosla veza bila je sve suprotno, moram li se necega odreci?
Jesamli ja komplikovan, ili je to zivot?
Treba li da se opustim i dozvolim sebi greske?
Jesam li ja glup?

Okolnosti i karakter. Morate znati da zelite slicno od zivota i braka i da ste oboje jake licnosti, jer zivot nije bajka i morate biti spremni da i u slucaju tezih perioda u zivotu imate pored sebe postojanu osobu na koju mozete racunati, sa kojom cete se razumeti i gurati napred.

Nema idealnog braka. Nema. Za ove koji misle da su leptirići ljubav -ne, nisu. Ljubav se menja, a seks ko traži okolo, taj je uvek i tražio. Jeste seks potreba, ali, ako ideš iz kuće da ga nađeš, hm, ili si se ženio kalkulišući, ili si bio nesrećno zaljubljen u nekoga pa se oženio reda radi. Šta vas briga kako funkcioniše nečiji brak? Svi smo različiti, i što je još bolje, svi smo drugačiji sa drugim ljudima, tako da nema ni idealnog a ni blizu idealnog. Svaka veza duža od dve godine u odraslom dobu je preduga, to je samo cimanje i gubljenje vremena.

Tu je prvo pravilo da nema pravila.

Mislim da dužina zabavljanja nije tako bitan faktor, koliko su bitni neki drugi - namere i zrelost zainteresovanih strana, motivacija - i što pojedinac bolje poznaje sebe, što je više siguran u to što radi (zašto to radi, na prvom mestu), to će se kasnije možda više truditi oko tog braka; ali ponavljam, zaista smatram da dužina zabavljanja nije ključna (ugovoreni brakovi to demantuju).
Naprotiv, sećam statistike od relativno nedavno, kada su neki komentarisali kako mladi sada više odlučuju oko izbora, kako se neki zabavljaju, a stariji im se toliko i ne mešaju, pa je, nažalost, u poslednje vreme možda nikad više razvoda?

Znači, nije toliko do zabavljanja koliko do toga šta se u to vreme uradi - koje se bitne stvari iskomuniciraju (gde se partneri slažu, gde ne (u onim bitnim stvarima)), kako vide budući zajednički život (tj. brak) i sl.?
Zamislite brak u kome neko žudi za decom, a drugi ne želi odmah decu i toga nisu u startu svesni? Ili brak gde je pojam vernosti nešto drugačiji (pa onda raspravu oko toga) i sl.? Pogotovo danas, nažalost, kada sa nekih strana naviru ili se nameću neki drugačiji trendovi, a pitanje je koliko je šta, na nivou društva i različitih društvenih grupa ili segmenata, prihvatljivo, normalno i sl.? Danas, više nego ikad možda, treba o nekim stvarima komunicirati "na vreme", jer ako samo pretpostavite da partner o nekim bitnim stvarima razmišlja kao i vi, pitanje je jeste li u pravu (nažalost, mislim da je u ovakvom vremenu, to i nužnost)?

(O2, 09. novembar 2017 11:32.

Isto se i ja pitam. Prvih nekoliko kometara odlicni. Hvala ljudima sto lepo i sadrzajno pisu svoja iskustva i daju savete. Drago mi je da ih nesebicno daju i da na neki nacin zele da pomognu nama koji ne znamo, osecamo, pitamo se, odlucujemo... Pozdrav normalnim ljudima, znam da ih jos ima.

Vrlo logicna stvar: dve godine su sasvim dovoljne da i najvecim romanticima prodje zanesenost i "leptirici" - tada krece realno da se sagledava partner i ono sto imate, i samim tim se ili prelazi na visi nivo (brak, ljubav) ili se prica zavrsava. Naravno, previse je okvirno "dve godine", nekome je dovoljno i manje vremena svakako, ali kao neka opsta onako generalizacija, mislim da je sasvim ok. Dakle, prava ljubav, pa i kvalitetan brak, nastaju iz toga sto smo se dobro upoznali, shvatili da ta osoba nije ono u sta ih idealizujemo, ali i pored toga i pored svih mana koje smo uocili i dalje imamo jaka osecanja prema njima i dalje. To mu dodje manje vise to.. a oni koji skoce u brak posle 2 dana ili posle neplaniranog deteta, ili 'zato sto tako treba', 'vreme je' itd. normalno je da ce imati neuporedivo manje uspeha. Ne znaci da ne moze i njih da 'ukaki' ali generalno mislim da je i ovih 20% manje uspeha konzervativna procena, i da je uspeh manji i od toga! (prosek ovima od 2 godine verovatno kvare oni parovi koji su i te dve godine se vucarali ali kao ajde, vreme je i te fore).