Ne boje se one ljubavi,ko se plasi tog najplemenitijeg osecanja,Njih je strah prevare, izdaje, uostalom kao i svakog ljudskog bica.
Moj vam je savet ljudi prepustite se makar bili i povredjeni, a mozda i necete uostalom kada dodje onaj zadnji cas necete imati za cime da zalite, vise boli ono pitanje sta bi bilo kad bi bilo?A tada ce biti kasno za sve. Ovo je ipak jedinstvena prilika, a ljubav najveca nagrada onog sta mi nazivamo zivot
Svi navedeni razlozi itekako mogu biti postojani kod svake osove, bilo da je žena ili muškarac. Za muškarce bih mogao dodati nedostatak samopouzdanja, nedostatak novca i komplekse niže vrednosti(visina, težina, "dužina"). Doduše kompleksi, nedostatak novca i samopouzdanja mogu često biti i međusobno povezani.
Ovo ne govore žene koje se boje ljubavi. Ovo govore žene koje su razočarane u suživot. Budimo realni: kada se momak oženi, njegove obaveze prema domu i partnerki se povećaju za 10-20% u odnosu na prethodni način života (sa mamom). Kada se devojka uda, njene obaveze se povećaju za 100%. Ručak, veš, sudovi, prozori, kupatilo, slave, rodjendani, porodični ručkovi. A tu je posao, briga o deci. A mužu se više ne vodi ljubav s njom, jer malo se zapustila, nije zanosna kao kad su se zabavljali pa je.njena jedina obaveza bila da mu bude lepa (ostale stvari po kući je radila njena mama kod .koje je živela dok se nije udala). Ne dao Bog da se ona zaljubi u drugog- po automatizmu postaje .... Niko se ne pita šta je tome prethodilo. Svaka njena žrtva se zaboravila.
Naravno da se ne bojimo ljubavi. Pa to nam je u genima: da volimo, da ugadjamo, da negujemo. Samo smo preumorne. Iscedjene. Često zapostavljane zbog kafane, društva, fudbala, tenisa, pecanja....I onda odbijamo da budemo .u vezi, da živimo sa nekim. A treba nam ljubavi, više nego vazduh. I boli nas briga koliki vam je i da li možete celu noć, sat vremena ili dva minuta, da li vam pada ili ne. Treba nam bre vaše rame, vaš zagrljaj i ono:"Mala, opusti se, ja sam tu. Ne mogu da rešim svetske zavere,,a ni tvoje probleme na poslu, ali tu sam". Jel stvarno mora da vam se crta?!?
Zivot je jedino lep ako volite i voljeni ste. Ja sam sama, verujem u ljubav, da se dvoje jednostavno sretnu. Fali mi prica sa muskarcem, iskrena prica. Svi foliraju, vode si parolom- daj sta das. Nisam u skorije videla iskrenu ljubav medju parovim. Ja joj se nadam, pa ako ne dodje mozda nije svakom sudjena.
Ovo ne govore žene koje se boje ljubavi. Ovo govore žene koje su razočarane u suživot. Budimo realni: kada se momak oženi, njegove obaveze prema domu i partnerki se povećaju za 10-20% u odnosu na prethodni način života (sa mamom). Kada se devojka uda, njene obaveze se povećaju za 100%. Ručak, veš, sudovi, prozori, kupatilo, slave, rodjendani, porodični ručkovi. A tu je posao, briga o deci. A mužu se više ne vodi ljubav s njom, jer malo se zapustila, nije zanosna kao kad su se zabavljali pa je.njena jedina obaveza bila da mu bude lepa (ostale stvari po kući je radila njena mama kod .koje je živela dok se nije udala). Ne dao Bog da se ona zaljubi u drugog- po automatizmu postaje .... Niko se ne pita šta je tome prethodilo. Svaka njena žrtva se zaboravila.
Naravno da se ne bojimo ljubavi. Pa to nam je u genima: da volimo, da ugadjamo, da negujemo. Samo smo preumorne. Iscedjene. Često zapostavljane zbog kafane, društva, fudbala, tenisa, pecanja....I onda odbijamo da budemo .u vezi, da živimo sa nekim. A treba nam ljubavi, više nego vazduh. I boli nas briga koliki vam je i da li možete celu noć, sat vremena ili dva minuta, da li vam pada ili ne. Treba nam bre vaše rame, vaš zagrljaj i ono:"Mala, opusti se, ja sam tu. Ne mogu da rešim svetske zavere,,a ni tvoje probleme na poslu, ali tu sam". Jel stvarno mora da vam se crta?!?
Zivot je jedino lep ako volite i voljeni ste. Ja sam sama, verujem u ljubav, da se dvoje jednostavno sretnu. Fali mi prica sa muskarcem, iskrena prica. Svi foliraju, vode si parolom- daj sta das. Nisam u skorije videla iskrenu ljubav medju parovim. Ja joj se nadam, pa ako ne dodje mozda nije svakom sudjena.
Svi navedeni razlozi itekako mogu biti postojani kod svake osove, bilo da je žena ili muškarac. Za muškarce bih mogao dodati nedostatak samopouzdanja, nedostatak novca i komplekse niže vrednosti(visina, težina, "dužina"). Doduše kompleksi, nedostatak novca i samopouzdanja mogu često biti i međusobno povezani.
Ne boje se one ljubavi,ko se plasi tog najplemenitijeg osecanja,Njih je strah prevare, izdaje, uostalom kao i svakog ljudskog bica.
Moj vam je savet ljudi prepustite se makar bili i povredjeni, a mozda i necete uostalom kada dodje onaj zadnji cas necete imati za cime da zalite, vise boli ono pitanje sta bi bilo kad bi bilo?A tada ce biti kasno za sve. Ovo je ipak jedinstvena prilika, a ljubav najveca nagrada onog sta mi nazivamo zivot
Ovo ne govore žene koje se boje ljubavi. Ovo govore žene koje su razočarane u suživot. Budimo realni: kada se momak oženi, njegove obaveze prema domu i partnerki se povećaju za 10-20% u odnosu na prethodni način života (sa mamom). Kada se devojka uda, njene obaveze se povećaju za 100%. Ručak, veš, sudovi, prozori, kupatilo, slave, rodjendani, porodični ručkovi. A tu je posao, briga o deci. A mužu se više ne vodi ljubav s njom, jer malo se zapustila, nije zanosna kao kad su se zabavljali pa je.njena jedina obaveza bila da mu bude lepa (ostale stvari po kući je radila njena mama kod .koje je živela dok se nije udala). Ne dao Bog da se ona zaljubi u drugog- po automatizmu postaje .... Niko se ne pita šta je tome prethodilo. Svaka njena žrtva se zaboravila.
Naravno da se ne bojimo ljubavi. Pa to nam je u genima: da volimo, da ugadjamo, da negujemo. Samo smo preumorne. Iscedjene. Često zapostavljane zbog kafane, društva, fudbala, tenisa, pecanja....I onda odbijamo da budemo .u vezi, da živimo sa nekim. A treba nam ljubavi, više nego vazduh. I boli nas briga koliki vam je i da li možete celu noć, sat vremena ili dva minuta, da li vam pada ili ne. Treba nam bre vaše rame, vaš zagrljaj i ono:"Mala, opusti se, ja sam tu. Ne mogu da rešim svetske zavere,,a ni tvoje probleme na poslu, ali tu sam". Jel stvarno mora da vam se crta?!?
Ne boje se one ljubavi,ko se plasi tog najplemenitijeg osecanja,Njih je strah prevare, izdaje, uostalom kao i svakog ljudskog bica.
Moj vam je savet ljudi prepustite se makar bili i povredjeni, a mozda i necete uostalom kada dodje onaj zadnji cas necete imati za cime da zalite, vise boli ono pitanje sta bi bilo kad bi bilo?A tada ce biti kasno za sve. Ovo je ipak jedinstvena prilika, a ljubav najveca nagrada onog sta mi nazivamo zivot
Zivot je jedino lep ako volite i voljeni ste. Ja sam sama, verujem u ljubav, da se dvoje jednostavno sretnu. Fali mi prica sa muskarcem, iskrena prica. Svi foliraju, vode si parolom- daj sta das. Nisam u skorije videla iskrenu ljubav medju parovim. Ja joj se nadam, pa ako ne dodje mozda nije svakom sudjena.
Svi navedeni razlozi itekako mogu biti postojani kod svake osove, bilo da je žena ili muškarac. Za muškarce bih mogao dodati nedostatak samopouzdanja, nedostatak novca i komplekse niže vrednosti(visina, težina, "dužina"). Doduše kompleksi, nedostatak novca i samopouzdanja mogu često biti i međusobno povezani.
IMAGE SOURCE
9 Komentari
Sortiraj po: