Ni Bog ne zna sta zene zele. Sta god muskarac rekao ili uradio - sigurno nece valjati. Ali zato su one prosto "savrsene", sve im je dozvoljeno. Mogu da igraju igrice, daju laznu nadu, igraju toplo-hladno, da dovode muskarca do vrha pa spustaju na dno, zavlace, taktiziraju, razvijaju strategiju (npr. dacu mu broj telefona ali mu se nikad necu javiti, pa kada bude prestao da me zove, nazvacu ga da ga pitam sto me je zaboravio, kako ga nije sramota).
Problem je što su ti "ravnodušni" nisu uvek do kraja ravnodušni, nego sebi znaju da dopuste poneki (heavy) flert, a onda su "začudjeni" i čak "uvredjeni" ako se druga osoba zaljubi...
Nemojte flertovati sa onima sa kojima znate da nećete biti, nemojte nekome davati nadu i "hraniti" tu njegovu "zaludjenost" i gubljenje vremena, samo da nahranite svoj ego (barem se iskreno trudite) . Tako je više fer.
Bila sam u situaciji da ne ja, nego da čak neki drugi pričaju o nekim ljudima kako je očigledno kako im se neka osoba svidja i kako sa njom otvoreno flertuju, a da je tom nekom predočeno njegovo ponašanje (kada je upitan o tome), pravio se da nema pojma o čemu mu se priča (iznenadjen totalno, uz burnu reakviju)...
Dakle ljudi - uštedite sebi vreme i živce - ako neko ne misli sa vama ozbiljno ili mu predugo treba da donese odluku (a pritom vas tretira kao da ste mu niko i ništa)... prekidajte to? Za svoje dobro (rekla bih)...
Ako smem da uputim dobronameran savet devojkama, kao sada vec zrela zena sa 51 god, uvek sam imala veliki broj "udvaraca", rano sam shvatila da za muskarcima ne treba juriti i da ako bas taj i taj nije za tebe, boze moj, ima i drugih. Uvek sam imala odlican odnos sa svojim ocem, koji me je dosta ucio o tome kakvi su ljudi, muskarci pre svega. Nikada sebe nisam smatrala manje vrednom od muskarca i vrlo sam ih postovala, ako mene postuju. Ali ako primetim da me ne postuje i da "igra igre" brzo bih prekidala odnos jer kao i prijateljstva, partnerstva prvenstveno treba da budu zasnovana na iskrenosti, dobronamernosti i poverenju. Danas srecno udata, ucim svoje sinove istom, da postuju svoje partnerke i da im veruju, da znaju da prepoznaju prave ljudske vrednosti.
Apsolutno netacno: ako ja tu osobu uopste ne zanimam, zasto bih se imalo trudio da je privucem?? Samo bih izgubio bez veze vreme, pare i zivce plus mogao bih da navucem gnev te osobe i mogla bi da me dozivi kao nekog smaraca ili manijaka... Da bi osvojio neku osobu ili bar njenu paznju, neophodno je da se ta osoba bar malo zainteresuje za tebe, bar vizuelno da te odmeri ili ti se malo nasmesi, mada vrlo cesto cak ni to nije dovoljno
mene jako nervira ta maska ravnodusnosti koja je u trendu. ono sto nas stvarno privlaci i povezuje jesu ranjivost, autenticnost i bliskost.
a ravnodusnost je suprotna tome.
E pa u mom slucaju bas i ne. Arogancija je turn off. Privlaci me otvorenost, komunikativnost, pozitivan stav.. Ako vidim da druga strana nece, nije ni meni vise zanimljivo.
Još ranije sam bio svestan ove teorije, ali sada eksperimentišem da je primenim i na nežive stvari. Pokušavam da budem totalno nezainteresovan za novac, nadajući se da će "on" to da primeti, pa da me zasipa pažnjom dok me ne osvoji.
Još ranije sam bio svestan ove teorije, ali sada eksperimentišem da je primenim i na nežive stvari. Pokušavam da budem totalno nezainteresovan za novac, nadajući se da će "on" to da primeti, pa da me zasipa pažnjom dok me ne osvoji.
mene jako nervira ta maska ravnodusnosti koja je u trendu. ono sto nas stvarno privlaci i povezuje jesu ranjivost, autenticnost i bliskost.
a ravnodusnost je suprotna tome.
Ako smem da uputim dobronameran savet devojkama, kao sada vec zrela zena sa 51 god, uvek sam imala veliki broj "udvaraca", rano sam shvatila da za muskarcima ne treba juriti i da ako bas taj i taj nije za tebe, boze moj, ima i drugih. Uvek sam imala odlican odnos sa svojim ocem, koji me je dosta ucio o tome kakvi su ljudi, muskarci pre svega. Nikada sebe nisam smatrala manje vrednom od muskarca i vrlo sam ih postovala, ako mene postuju. Ali ako primetim da me ne postuje i da "igra igre" brzo bih prekidala odnos jer kao i prijateljstva, partnerstva prvenstveno treba da budu zasnovana na iskrenosti, dobronamernosti i poverenju. Danas srecno udata, ucim svoje sinove istom, da postuju svoje partnerke i da im veruju, da znaju da prepoznaju prave ljudske vrednosti.
Apsolutno netacno: ako ja tu osobu uopste ne zanimam, zasto bih se imalo trudio da je privucem?? Samo bih izgubio bez veze vreme, pare i zivce plus mogao bih da navucem gnev te osobe i mogla bi da me dozivi kao nekog smaraca ili manijaka... Da bi osvojio neku osobu ili bar njenu paznju, neophodno je da se ta osoba bar malo zainteresuje za tebe, bar vizuelno da te odmeri ili ti se malo nasmesi, mada vrlo cesto cak ni to nije dovoljno
E pa u mom slucaju bas i ne. Arogancija je turn off. Privlaci me otvorenost, komunikativnost, pozitivan stav.. Ako vidim da druga strana nece, nije ni meni vise zanimljivo.
Problem je što su ti "ravnodušni" nisu uvek do kraja ravnodušni, nego sebi znaju da dopuste poneki (heavy) flert, a onda su "začudjeni" i čak "uvredjeni" ako se druga osoba zaljubi...
Nemojte flertovati sa onima sa kojima znate da nećete biti, nemojte nekome davati nadu i "hraniti" tu njegovu "zaludjenost" i gubljenje vremena, samo da nahranite svoj ego (barem se iskreno trudite) . Tako je više fer.
Bila sam u situaciji da ne ja, nego da čak neki drugi pričaju o nekim ljudima kako je očigledno kako im se neka osoba svidja i kako sa njom otvoreno flertuju, a da je tom nekom predočeno njegovo ponašanje (kada je upitan o tome), pravio se da nema pojma o čemu mu se priča (iznenadjen totalno, uz burnu reakviju)...
Dakle ljudi - uštedite sebi vreme i živce - ako neko ne misli sa vama ozbiljno ili mu predugo treba da donese odluku (a pritom vas tretira kao da ste mu niko i ništa)... prekidajte to? Za svoje dobro (rekla bih)...
Ni Bog ne zna sta zene zele. Sta god muskarac rekao ili uradio - sigurno nece valjati. Ali zato su one prosto "savrsene", sve im je dozvoljeno. Mogu da igraju igrice, daju laznu nadu, igraju toplo-hladno, da dovode muskarca do vrha pa spustaju na dno, zavlace, taktiziraju, razvijaju strategiju (npr. dacu mu broj telefona ali mu se nikad necu javiti, pa kada bude prestao da me zove, nazvacu ga da ga pitam sto me je zaboravio, kako ga nije sramota).
Ni Bog ne zna sta zene zele. Sta god muskarac rekao ili uradio - sigurno nece valjati. Ali zato su one prosto "savrsene", sve im je dozvoljeno. Mogu da igraju igrice, daju laznu nadu, igraju toplo-hladno, da dovode muskarca do vrha pa spustaju na dno, zavlace, taktiziraju, razvijaju strategiju (npr. dacu mu broj telefona ali mu se nikad necu javiti, pa kada bude prestao da me zove, nazvacu ga da ga pitam sto me je zaboravio, kako ga nije sramota).
mene jako nervira ta maska ravnodusnosti koja je u trendu. ono sto nas stvarno privlaci i povezuje jesu ranjivost, autenticnost i bliskost.
a ravnodusnost je suprotna tome.
Problem je što su ti "ravnodušni" nisu uvek do kraja ravnodušni, nego sebi znaju da dopuste poneki (heavy) flert, a onda su "začudjeni" i čak "uvredjeni" ako se druga osoba zaljubi...
Nemojte flertovati sa onima sa kojima znate da nećete biti, nemojte nekome davati nadu i "hraniti" tu njegovu "zaludjenost" i gubljenje vremena, samo da nahranite svoj ego (barem se iskreno trudite) . Tako je više fer.
Bila sam u situaciji da ne ja, nego da čak neki drugi pričaju o nekim ljudima kako je očigledno kako im se neka osoba svidja i kako sa njom otvoreno flertuju, a da je tom nekom predočeno njegovo ponašanje (kada je upitan o tome), pravio se da nema pojma o čemu mu se priča (iznenadjen totalno, uz burnu reakviju)...
Dakle ljudi - uštedite sebi vreme i živce - ako neko ne misli sa vama ozbiljno ili mu predugo treba da donese odluku (a pritom vas tretira kao da ste mu niko i ništa)... prekidajte to? Za svoje dobro (rekla bih)...
Ako smem da uputim dobronameran savet devojkama, kao sada vec zrela zena sa 51 god, uvek sam imala veliki broj "udvaraca", rano sam shvatila da za muskarcima ne treba juriti i da ako bas taj i taj nije za tebe, boze moj, ima i drugih. Uvek sam imala odlican odnos sa svojim ocem, koji me je dosta ucio o tome kakvi su ljudi, muskarci pre svega. Nikada sebe nisam smatrala manje vrednom od muskarca i vrlo sam ih postovala, ako mene postuju. Ali ako primetim da me ne postuje i da "igra igre" brzo bih prekidala odnos jer kao i prijateljstva, partnerstva prvenstveno treba da budu zasnovana na iskrenosti, dobronamernosti i poverenju. Danas srecno udata, ucim svoje sinove istom, da postuju svoje partnerke i da im veruju, da znaju da prepoznaju prave ljudske vrednosti.
Apsolutno netacno: ako ja tu osobu uopste ne zanimam, zasto bih se imalo trudio da je privucem?? Samo bih izgubio bez veze vreme, pare i zivce plus mogao bih da navucem gnev te osobe i mogla bi da me dozivi kao nekog smaraca ili manijaka... Da bi osvojio neku osobu ili bar njenu paznju, neophodno je da se ta osoba bar malo zainteresuje za tebe, bar vizuelno da te odmeri ili ti se malo nasmesi, mada vrlo cesto cak ni to nije dovoljno
Još ranije sam bio svestan ove teorije, ali sada eksperimentišem da je primenim i na nežive stvari. Pokušavam da budem totalno nezainteresovan za novac, nadajući se da će "on" to da primeti, pa da me zasipa pažnjom dok me ne osvoji.
E pa u mom slucaju bas i ne. Arogancija je turn off. Privlaci me otvorenost, komunikativnost, pozitivan stav.. Ako vidim da druga strana nece, nije ni meni vise zanimljivo.
IMAGE SOURCE
38 Komentari
Sortiraj po: