Da li ste bračni "majstori ili katastrofe"? Koje osobine spašavaju brak?

Šta da radim kada 5x objasnim ono što je i marsovcima jasno, a to je da deca treba da se vaspitavaju, a ne da im se apsolutno u svemu udovoljava ne bi li se udostojili pružiti minimum poštovanja prema roditeljima?
Šta da radim kada je bitnije da se ostane na poslu do 7 jer se ne može reći "ne" projektima i kolegama, nego da se bude sa decom?
Šta da uradim kada seksa nema nikada jer kome to još treba? Manite me ljudi sa filozofijama, neki ljudi jednostavno nisu lepo vaspitani i ne razumeju šta je bitno a šta nije.
Priroda je priroda, nikada ti sistem neće vaspitati decu (pogotovo ne ovaj!) i nikada ništa ne može da ide mimo prirode. Pusti ti sve priče i filozofije.

sta se desava kada je u braku jedan partner majstor a drugi katastrofa ? idealno je kada su partneri kompatibilni, ipak imam utisak da je retko tako na mnogim nivoima.

Zivot je pun problema. Potrebna vam je nesebicna osoba s kojom cete ih lakse prebroditi. Potrebna vam je osoba s kojom mozete biti to sto zaista jeste. Deca odu, para ima ili nema, seks se proredi i nestane. Na kraju ostanete samo vas dvoje. Mislite o tome kada birate partnera (i on vas). Ja sam i posle 30 godina srecan kad spazim lice svoje supruge. Ona je jedna divna osoba, a i ja sam se uvek trudio, bez toga ne ide.

@eto:

njoj je sve to jasno, ali ona ne želi da bude žena niti majka. Ti to vidiš, ali još samo sebi da priznaš. Ne gubi vreme, iskusio sam sve od slova do slova na svojoj koži i nagledao se kod prijatelja. Upropastio sam sebi 10 godina života pokušavajući da spasim šta se spasti ne može. I kada sam pomislio da, sam, nesto postigao ipak sam osećao da nešto nije u redu. Iako je odnos bio skoro ok provalio sam je da me vara. Sa, ove distance, 2 godine posle razvoda ništa ne osećam osim griže savesti prema sebi sto nisam u startu pokrenuo razvod.

Tolerancija i razumevanje, najpre sve dobro saslusajte, pa ako se ne slazete uputite kometar sa dobrim obrazlozenje... 26 godina prelepog braka....

Brak ne može da se spasi jer ga kvari jedan od supružnika, a kvari ga zato što mu nije stalo. Ako prestane da ga kvari to je zato što shvata da u ovom momentu nema boje rešenje.

Neki ljudi daju, neki traze, to bi bila gruba podela. Davanje podrazumeva ljubav, potreba da se partner usreci,da se prema drugome bude ljubazan i velikodusan... oni drugi traze da partner bude takav prema njima. Kada su u vezi dvoje koji daju, problema nema, kada su u vezi jedan koji daje, drugi koji trazi tu je jos podnosljivo, kada su dvoje koji traze, e tu je vec puno problema. To su dve nezrele licnosti, zaglavljene u vremenu uskracivanja roditeljske paznje u detinjstvu.

Nikada nemojte spasavati brak,ako se nesto spasavati to nije brak,nije nista :(

Apsolutno tačna studija! Pripadam majstorima.

Svi smo mi pomalo i od majstora i od katastrofe. Nismo isti u svim periodima života. Nekako mi je najvažnije da neko svojim postupcima ne izgubi poštovamje partnera, jer bez poštovanja nema dobrog odnosa. Ovi što samo crno gledaju i stalno kritikuju, oni nisu zadovoljni sobom. Tu se ne računa ono kada ti neko 200 puta kaže da mu smeta ista stvar, a ti to namerno radiš.

Sačuvajte poštovanje partnera za vas, to važi u svim odnosima, ne samo u braku ili u ljubavi.

@zena
zao nam je. ali vasem braku nema pomoci. bolje potrazite sebi slicnog partnera. Bracne katastrofe treba odstraniti iz zivota.

jasta,samo jos treba da mi okaci zvonce i natakne kucne papuce,eto kucnog macka kojeg bi svaka pozelela kad joj se prohte?

Kud ne procitah ovaj tekst pre 10 godina...

Voleti svog olinjalog (nikad osedlanog) kopitara i kad mu kas posustaje.

Kad žena počne da priča i zvocka (bez razloga) onda ništa ne pomaze druže moj. Možeš se na glavu popet, ali kromosom je u tok momentu pogrešan.

Bolje uzasan kraj, nego uzas bez kraja.

Ljubav je vrsta emotivne veze dva slobodna bića koja spaja međusobnu različitost na način da spoj postaje 'skućenost', dobrodušna intimnost. Ljubav je - baby's got your back. E sad, ako neki ležerno zahtevaju da radi njihovog komfora poništite sebe na bilo koji način, budite načisto s tim da niste u ljubavi. Naročito kad, a bude, takvi nikad ne bi podneli svoje obnašanje uočeno kod drugog ili iznuđenu vrstu žrtve dostojanstva koju oni s puno psihopomerenog prava očekuju i eksplicitno i implicitno. U tom slučaju se pokazuje obestemeljenost i tinjajuće strano prisustvo u naizgled poznatom ambijentu jer nije mali taj blagi užas suočiti se sa “vanitas vanitatum, omnia vanitas” tipom praznine u nečijim verbalnim ljušturicama o ljubavi, životu i vrlini. To je taj 'dark spot' u srcu kad se shvati da drago biće zapravo i manipuliše i kalkuliše vašim bićem za 'sitne pare' zadovoljštine svoje koristi i sujete koje su po svom kvalitetu uvek jeftina forma.

Ljubav je i u svojim ranim estetskim manifestacijama pored čiste lepote i čista pouzdanost. Drugačije je vešto podešena opsena licemerneg mentaliteta (koji ne saoseća istinski svoju stvarnost već psihološki samouslovljeno tu stvarnost nasilnim “skladom” podređuje sebi) o tome šta znači voleti i/ili poštovati jedno ljudsko biće.

Eros ne voli bračne Snove na pogrešnoj adresi. Svo biće sledi svoju vrstu.

Brak sam probala i shvatila da za brak nemam talenat.

@eto Ako pitanje nije nepristojno, zanima me vaš pol, pošto vidim da je neko od komentatora pretpostavio da ste muškarac, a ja sam pomislila da ste žena.

@eto... bez sekiracije... nekad se i majstori zakasaju sas' katastrfama... ne mož' se bega od sudbinu? ...ali ne zaboravi da si ti majstor....??

eto:
Vara te. Ne dolazi kuci na vreme, sexa nema, razumevanja nema. Vara te, provereno 100%. Sto pre shvatis i prihvatis, to bolje, razvedi se, spasavaj se. A mozda i znas ali svesno zabijas glavu u pesak. Tada si ti kriv, ne ona.

@fleurs sauvages

gde se mogu kupiti vase knjige i pod kojim zanrom? hvala.

Samo umece voljenja spasava brak

@ malo drugačiji stil

Hvala na iscrpnom interesovanju za razmenom mišljenja. Pre nego što Vam odgovorim podrobnije, a svakako hoću jer smatram da konstruktivne razmene mogu biti plodotvorne i inspirativne na obostrano zadovoljstvo, postavila bih vam jedno pitanje i da mi ga na njega iskreno odgovorite: mislite li da Vas lično plaši kategorički imperativ, u smislu da imate neki zazor i ako je odgovor potvrdan šta mislite da je uloga hrišćanskog narativa kojem naginjete, kako vidim, u tom razrešenju ličnog odnosa prema kategoričkom imperativu ? Što se mene tiče, kratko i jasno ću reći a blisko vašem stilu :“čovek ne može da zauzme neutralnu poziciju prema duhovnom svetu“ a mojim rečnikom – samo vulgaran duh zahteva od drugog bića ono što ne zahteva od sebe samog. Kad god uhvatite sebe da ste nekom nešto predstavili kao preduslov a da na njega niste svojim ponašanjem odgovrili jednako daleko ste od moralnog autoriteta za tu osobu.

@ hromozom
Žanr sexstrip. Pseudonim. Retke , malobrojne knjižare (ne franšize) za kolekcionare. Bujrum.

Fleurs sauvages@

Jeste li stvarni i kako uspevate da i sami istrajete u tim načelima koja za druge postavljate (previsoko, možda)?

Postoji li čista ljjubav (čista tj. lišena od straha i makar imalo nepoverenja kada je jako testirana, kada se plaši da se neće dogoditi jer čovek, na ovom svetu ima svoj početak i kraj, periode veće ili manje produktivnosti (mladost i starost)), a vreme iz časa u čas otkucava)...? A strah kada nastupi (zbog nečeg što je od čoveka samog veće i jače, odnosno "neizvesnost" šta sudbina može doneti (a čak i najboljima se u nekim momentima dešavalo da su sumnjali, makar na trenutke), zar se i onda očekuje da postupi isto, da ni najmanje ne promeni ponašanje (pokaže taj strah)? - Pa nismo mašine ili roboti, da očekujemo konstantno isti nastup i standardizovan "proizvod"/ rezultat.

Čovek nije ni čisto emocionalno, ni čisto racionalno (intelektualno), ni čisto materijalističko biće (mada mora da jede i pije), pa da se kaže - "ili si na toj strani ili si na ovoj" (?) i životni prooriteti ni izazovi nisu u svakom momentu u životu isti, pa da se očekuje pomenuta konstantnost?


Velika dugogodišnja ljubav koja je jedan od "lajtmotiva" nečijeg života je, verujem, prelep dar od Boga, ali nećemo (možda) naivno prevideti činjenicu da i tako nešto ima svoje granice i faze, kao i onaj kome se ona dešava (Bog zna).

Oduvek me fascinirala i nejasna mi bila ljubav zene prema muskarcu koja je po meni ocigledno nimalo epski opojno okrenuta vec se krece nikad izvan okvira svoje sopstvene utilitarnosti. Bivao sam u velikim ljubavima i dugo, i u periodima svoje velike ceznje usled toga sto smo po sili mladalackih iluzija morali biti razdvojeni, kad sam sludjen bez nje nastojao da joj stavim do znanja koliko je moja ljubav velika i koliko je volim...tako atrofiranog i izmucenog tela nisam joj uspeo na pravi nacin staviti to do znanja, ili zapravo jesam ali je ona potpuno nemocna bila da mi se takvom, punom ljubavi i ceznje prikloni. Kasnije kad sam smogao snage da fizicki stasam, i sama mi je rekla "znas li kada sam znala da me volis?". "Kada si rekao da ces zbog mene promeniti raspored u svojoj sobi". To sam na ispravan nacin shvatio kad sam sazreo tako da sad cim nadjem devojku (a podrazumeva se da odmah zelim ozbiljnu vezu), odmah kuci ispomeram ormane i obratim joj se sa "Yo Adriain I did it!".

@sauvages-zanr sexstrip za posebnu felu pod pseudonimom?
jasno ko dobar dan.hvala.

Za Divlji cvet-mnogo se sestro pravis pametna,je l' to imas kakav kompleks pa prosipas citate i misli filozofa?

@fleurs sauvages

Nisam kršćanka te moj stil ne može biti kršćanski, ali, u Boga (milošću Njegovom) verujem i vrlo sam Mu zahvalna zbog toga.

Što se drugog dela vašeg komentara tiče, ako mislite na kategorički imperativ kako ga je definisao Imanuel Kant, moram napisati da to da "tretiramo druge onako kako bi voleli da mi sami budemo tretirani", nama u islamu nije strano (naprotiv), i nije I. Kant neko ko je prvi i jedini otkrio mudrost u tome (ima Hadisa u kojima se takav princip zagovara i gde se ljudi opominju da ne budu nepravedni), ali, lično mislim da to nije jedino što je za čoveka potrebno, jer se onda dovodi u pitanje šta je to dobro, a šta nije i ko je taj koji o tome odlučuje (ako osoba npr. nije vernik). Moje lično shvatanje dobra i nekog drugog čoveka ne moraju nužno u detalj biti isti (kao ni moje poimanje neke situacije i šta bi u njoj bilo najbolje učiniti), te stoga mislim da isključivo taj princip nije dovoljan, da treba još nekih drugih, da ga dopune i da je onda i samom čoveku lakše.

Po islamu (koliko mi je poznato) se čak nepravedanim smatra onaj koji radi neka dela koja (svima) drugima zabranjuje.

Eto, ako želite da povremeno barem nahranite dušu i um nečim lepim, istinitim i dubokoumnim, preporučujem vam da čitate Kur'an i Hadis. Ili, za početak, pročitajte neki tekst islamskih učenjaka da vidite koja je to prefinjenost kod nekih u promišljanju, stilu i zaključivanju, brizi o ljudskom biću, a podstaknuta onim čemu nas islam podučava.

@Pozdrav.. izvinite na mojoj pretpostavci religije. Nadam se da Vas nisam uvredila time. Osetila sam, mislim ispravno, jak upliv religijske doktrine u Vašem rezonu, ne kao negativno već kao činjenično za razmenu misli.. zato mi je bilo neobično da ispoljite dozu straha ili makar nesigurnosti spram mojih reči a u promišljanjima o ljudskoj slabosti, prolaznosti, smrtnosti. Kategorički imperativ ispravno razumevate i tumačite, ako se ne varam i prihvatate, tad nema dileme oko toga da su takve kategorije apsolutne, ne relativne, i tad nema govora o robotizovanom proizvodu. Ne može se biti malo nečastan malo častan. To je atribucija gde vredi – tertium non datur. Via del mezzo tu ne postoji.

Čestitost između ostalog podrazumeva da se ne može zahtevati štagod, a na šta sami nikada ne bismo pristali. U licemernoj nepravdi biti gord, ponosan, neraskajan.. pa i sami delite moje razumevanje tog naznačenja. O tom je bila reč, o osećaju za delikatno mesto gde prestaje 'ja' a počinje 'ti', a ne o maloj snazi duše, tela.. čovek greši, da, ali pred očima svoje savesti ima i odnos prema svom grešenju. E tu, ne u bezgrešnosti, zrcali se ljudski duh i jakost. Duša se previre u gibanjima životnih zbivanja, ali ovaj deo njenog prostora je neuništiv, jasan i svestan svakog značenja u svakoj situaciji. Ako duši pripada denotacija – duh je vlastan nad konotacijom. Hoćemo li poslušati Taj Glas (sotto voce) svoje duše.. da, to je do toga koliko smo osnaženi ili raslabljeni iznutra.

@fleurs sauvages

Pozdrav i Vama i ne brinite, nisam se osetila uvredjenom, mislim da razumem zašto ste na to najpre pomislili.

Izvinjavam se sada i ja Vama, jer zbog nedostatka vremena, nisam u mogućnosti da adekvatno odgovorim na vaš komentar, a bojim se da će uskoro početi da ne objavljuju komentare na ovoj strani.

Svejedno, pročitaču Vaš prethodni komentar još jednom i pokušaću da iz njega izvučem neku korist (razmisliću o njegovoj sadržini, heh).

Lepi pozdrav i veliko hvala na "društvu" i komentarima.

jasta,samo jos treba da mi okaci zvonce i natakne kucne papuce,eto kucnog macka kojeg bi svaka pozelela kad joj se prohte?

Nikada nemojte spasavati brak,ako se nesto spasavati to nije brak,nije nista :(

Kad žena počne da priča i zvocka (bez razloga) onda ništa ne pomaze druže moj. Možeš se na glavu popet, ali kromosom je u tok momentu pogrešan.

Ljubav je vrsta emotivne veze dva slobodna bića koja spaja međusobnu različitost na način da spoj postaje 'skućenost', dobrodušna intimnost. Ljubav je - baby's got your back. E sad, ako neki ležerno zahtevaju da radi njihovog komfora poništite sebe na bilo koji način, budite načisto s tim da niste u ljubavi. Naročito kad, a bude, takvi nikad ne bi podneli svoje obnašanje uočeno kod drugog ili iznuđenu vrstu žrtve dostojanstva koju oni s puno psihopomerenog prava očekuju i eksplicitno i implicitno. U tom slučaju se pokazuje obestemeljenost i tinjajuće strano prisustvo u naizgled poznatom ambijentu jer nije mali taj blagi užas suočiti se sa “vanitas vanitatum, omnia vanitas” tipom praznine u nečijim verbalnim ljušturicama o ljubavi, životu i vrlini. To je taj 'dark spot' u srcu kad se shvati da drago biće zapravo i manipuliše i kalkuliše vašim bićem za 'sitne pare' zadovoljštine svoje koristi i sujete koje su po svom kvalitetu uvek jeftina forma.

Ljubav je i u svojim ranim estetskim manifestacijama pored čiste lepote i čista pouzdanost. Drugačije je vešto podešena opsena licemerneg mentaliteta (koji ne saoseća istinski svoju stvarnost već psihološki samouslovljeno tu stvarnost nasilnim “skladom” podređuje sebi) o tome šta znači voleti i/ili poštovati jedno ljudsko biće.

Eros ne voli bračne Snove na pogrešnoj adresi. Svo biće sledi svoju vrstu.

Oduvek me fascinirala i nejasna mi bila ljubav zene prema muskarcu koja je po meni ocigledno nimalo epski opojno okrenuta vec se krece nikad izvan okvira svoje sopstvene utilitarnosti. Bivao sam u velikim ljubavima i dugo, i u periodima svoje velike ceznje usled toga sto smo po sili mladalackih iluzija morali biti razdvojeni, kad sam sludjen bez nje nastojao da joj stavim do znanja koliko je moja ljubav velika i koliko je volim...tako atrofiranog i izmucenog tela nisam joj uspeo na pravi nacin staviti to do znanja, ili zapravo jesam ali je ona potpuno nemocna bila da mi se takvom, punom ljubavi i ceznje prikloni. Kasnije kad sam smogao snage da fizicki stasam, i sama mi je rekla "znas li kada sam znala da me volis?". "Kada si rekao da ces zbog mene promeniti raspored u svojoj sobi". To sam na ispravan nacin shvatio kad sam sazreo tako da sad cim nadjem devojku (a podrazumeva se da odmah zelim ozbiljnu vezu), odmah kuci ispomeram ormane i obratim joj se sa "Yo Adriain I did it!".

Šta da radim kada 5x objasnim ono što je i marsovcima jasno, a to je da deca treba da se vaspitavaju, a ne da im se apsolutno u svemu udovoljava ne bi li se udostojili pružiti minimum poštovanja prema roditeljima?
Šta da radim kada je bitnije da se ostane na poslu do 7 jer se ne može reći "ne" projektima i kolegama, nego da se bude sa decom?
Šta da uradim kada seksa nema nikada jer kome to još treba? Manite me ljudi sa filozofijama, neki ljudi jednostavno nisu lepo vaspitani i ne razumeju šta je bitno a šta nije.
Priroda je priroda, nikada ti sistem neće vaspitati decu (pogotovo ne ovaj!) i nikada ništa ne može da ide mimo prirode. Pusti ti sve priče i filozofije.

Apsolutno tačna studija! Pripadam majstorima.

@eto... bez sekiracije... nekad se i majstori zakasaju sas' katastrfama... ne mož' se bega od sudbinu? ...ali ne zaboravi da si ti majstor....??

@ malo drugačiji stil

Hvala na iscrpnom interesovanju za razmenom mišljenja. Pre nego što Vam odgovorim podrobnije, a svakako hoću jer smatram da konstruktivne razmene mogu biti plodotvorne i inspirativne na obostrano zadovoljstvo, postavila bih vam jedno pitanje i da mi ga na njega iskreno odgovorite: mislite li da Vas lično plaši kategorički imperativ, u smislu da imate neki zazor i ako je odgovor potvrdan šta mislite da je uloga hrišćanskog narativa kojem naginjete, kako vidim, u tom razrešenju ličnog odnosa prema kategoričkom imperativu ? Što se mene tiče, kratko i jasno ću reći a blisko vašem stilu :“čovek ne može da zauzme neutralnu poziciju prema duhovnom svetu“ a mojim rečnikom – samo vulgaran duh zahteva od drugog bića ono što ne zahteva od sebe samog. Kad god uhvatite sebe da ste nekom nešto predstavili kao preduslov a da na njega niste svojim ponašanjem odgovrili jednako daleko ste od moralnog autoriteta za tu osobu.

@ hromozom
Žanr sexstrip. Pseudonim. Retke , malobrojne knjižare (ne franšize) za kolekcionare. Bujrum.

@eto:

njoj je sve to jasno, ali ona ne želi da bude žena niti majka. Ti to vidiš, ali još samo sebi da priznaš. Ne gubi vreme, iskusio sam sve od slova do slova na svojoj koži i nagledao se kod prijatelja. Upropastio sam sebi 10 godina života pokušavajući da spasim šta se spasti ne može. I kada sam pomislio da, sam, nesto postigao ipak sam osećao da nešto nije u redu. Iako je odnos bio skoro ok provalio sam je da me vara. Sa, ove distance, 2 godine posle razvoda ništa ne osećam osim griže savesti prema sebi sto nisam u startu pokrenuo razvod.

@zena
zao nam je. ali vasem braku nema pomoci. bolje potrazite sebi slicnog partnera. Bracne katastrofe treba odstraniti iz zivota.

Voleti svog olinjalog (nikad osedlanog) kopitara i kad mu kas posustaje.

eto:
Vara te. Ne dolazi kuci na vreme, sexa nema, razumevanja nema. Vara te, provereno 100%. Sto pre shvatis i prihvatis, to bolje, razvedi se, spasavaj se. A mozda i znas ali svesno zabijas glavu u pesak. Tada si ti kriv, ne ona.

@Pozdrav.. izvinite na mojoj pretpostavci religije. Nadam se da Vas nisam uvredila time. Osetila sam, mislim ispravno, jak upliv religijske doktrine u Vašem rezonu, ne kao negativno već kao činjenično za razmenu misli.. zato mi je bilo neobično da ispoljite dozu straha ili makar nesigurnosti spram mojih reči a u promišljanjima o ljudskoj slabosti, prolaznosti, smrtnosti. Kategorički imperativ ispravno razumevate i tumačite, ako se ne varam i prihvatate, tad nema dileme oko toga da su takve kategorije apsolutne, ne relativne, i tad nema govora o robotizovanom proizvodu. Ne može se biti malo nečastan malo častan. To je atribucija gde vredi – tertium non datur. Via del mezzo tu ne postoji.

Čestitost između ostalog podrazumeva da se ne može zahtevati štagod, a na šta sami nikada ne bismo pristali. U licemernoj nepravdi biti gord, ponosan, neraskajan.. pa i sami delite moje razumevanje tog naznačenja. O tom je bila reč, o osećaju za delikatno mesto gde prestaje 'ja' a počinje 'ti', a ne o maloj snazi duše, tela.. čovek greši, da, ali pred očima svoje savesti ima i odnos prema svom grešenju. E tu, ne u bezgrešnosti, zrcali se ljudski duh i jakost. Duša se previre u gibanjima životnih zbivanja, ali ovaj deo njenog prostora je neuništiv, jasan i svestan svakog značenja u svakoj situaciji. Ako duši pripada denotacija – duh je vlastan nad konotacijom. Hoćemo li poslušati Taj Glas (sotto voce) svoje duše.. da, to je do toga koliko smo osnaženi ili raslabljeni iznutra.

sta se desava kada je u braku jedan partner majstor a drugi katastrofa ? idealno je kada su partneri kompatibilni, ipak imam utisak da je retko tako na mnogim nivoima.

Kud ne procitah ovaj tekst pre 10 godina...

Za Divlji cvet-mnogo se sestro pravis pametna,je l' to imas kakav kompleks pa prosipas citate i misli filozofa?

Brak ne može da se spasi jer ga kvari jedan od supružnika, a kvari ga zato što mu nije stalo. Ako prestane da ga kvari to je zato što shvata da u ovom momentu nema boje rešenje.

@fleurs sauvages

Nisam kršćanka te moj stil ne može biti kršćanski, ali, u Boga (milošću Njegovom) verujem i vrlo sam Mu zahvalna zbog toga.

Što se drugog dela vašeg komentara tiče, ako mislite na kategorički imperativ kako ga je definisao Imanuel Kant, moram napisati da to da "tretiramo druge onako kako bi voleli da mi sami budemo tretirani", nama u islamu nije strano (naprotiv), i nije I. Kant neko ko je prvi i jedini otkrio mudrost u tome (ima Hadisa u kojima se takav princip zagovara i gde se ljudi opominju da ne budu nepravedni), ali, lično mislim da to nije jedino što je za čoveka potrebno, jer se onda dovodi u pitanje šta je to dobro, a šta nije i ko je taj koji o tome odlučuje (ako osoba npr. nije vernik). Moje lično shvatanje dobra i nekog drugog čoveka ne moraju nužno u detalj biti isti (kao ni moje poimanje neke situacije i šta bi u njoj bilo najbolje učiniti), te stoga mislim da isključivo taj princip nije dovoljan, da treba još nekih drugih, da ga dopune i da je onda i samom čoveku lakše.

Po islamu (koliko mi je poznato) se čak nepravedanim smatra onaj koji radi neka dela koja (svima) drugima zabranjuje.

Eto, ako želite da povremeno barem nahranite dušu i um nečim lepim, istinitim i dubokoumnim, preporučujem vam da čitate Kur'an i Hadis. Ili, za početak, pročitajte neki tekst islamskih učenjaka da vidite koja je to prefinjenost kod nekih u promišljanju, stilu i zaključivanju, brizi o ljudskom biću, a podstaknuta onim čemu nas islam podučava.

Tolerancija i razumevanje, najpre sve dobro saslusajte, pa ako se ne slazete uputite kometar sa dobrim obrazlozenje... 26 godina prelepog braka....

Neki ljudi daju, neki traze, to bi bila gruba podela. Davanje podrazumeva ljubav, potreba da se partner usreci,da se prema drugome bude ljubazan i velikodusan... oni drugi traze da partner bude takav prema njima. Kada su u vezi dvoje koji daju, problema nema, kada su u vezi jedan koji daje, drugi koji trazi tu je jos podnosljivo, kada su dvoje koji traze, e tu je vec puno problema. To su dve nezrele licnosti, zaglavljene u vremenu uskracivanja roditeljske paznje u detinjstvu.

Svi smo mi pomalo i od majstora i od katastrofe. Nismo isti u svim periodima života. Nekako mi je najvažnije da neko svojim postupcima ne izgubi poštovamje partnera, jer bez poštovanja nema dobrog odnosa. Ovi što samo crno gledaju i stalno kritikuju, oni nisu zadovoljni sobom. Tu se ne računa ono kada ti neko 200 puta kaže da mu smeta ista stvar, a ti to namerno radiš.

Sačuvajte poštovanje partnera za vas, to važi u svim odnosima, ne samo u braku ili u ljubavi.

Samo umece voljenja spasava brak

@sauvages-zanr sexstrip za posebnu felu pod pseudonimom?
jasno ko dobar dan.hvala.

@fleurs sauvages

Pozdrav i Vama i ne brinite, nisam se osetila uvredjenom, mislim da razumem zašto ste na to najpre pomislili.

Izvinjavam se sada i ja Vama, jer zbog nedostatka vremena, nisam u mogućnosti da adekvatno odgovorim na vaš komentar, a bojim se da će uskoro početi da ne objavljuju komentare na ovoj strani.

Svejedno, pročitaču Vaš prethodni komentar još jednom i pokušaću da iz njega izvučem neku korist (razmisliću o njegovoj sadržini, heh).

Lepi pozdrav i veliko hvala na "društvu" i komentarima.

Zivot je pun problema. Potrebna vam je nesebicna osoba s kojom cete ih lakse prebroditi. Potrebna vam je osoba s kojom mozete biti to sto zaista jeste. Deca odu, para ima ili nema, seks se proredi i nestane. Na kraju ostanete samo vas dvoje. Mislite o tome kada birate partnera (i on vas). Ja sam i posle 30 godina srecan kad spazim lice svoje supruge. Ona je jedna divna osoba, a i ja sam se uvek trudio, bez toga ne ide.

@fleurs sauvages

gde se mogu kupiti vase knjige i pod kojim zanrom? hvala.

Brak sam probala i shvatila da za brak nemam talenat.

@eto Ako pitanje nije nepristojno, zanima me vaš pol, pošto vidim da je neko od komentatora pretpostavio da ste muškarac, a ja sam pomislila da ste žena.

Fleurs sauvages@

Jeste li stvarni i kako uspevate da i sami istrajete u tim načelima koja za druge postavljate (previsoko, možda)?

Postoji li čista ljjubav (čista tj. lišena od straha i makar imalo nepoverenja kada je jako testirana, kada se plaši da se neće dogoditi jer čovek, na ovom svetu ima svoj početak i kraj, periode veće ili manje produktivnosti (mladost i starost)), a vreme iz časa u čas otkucava)...? A strah kada nastupi (zbog nečeg što je od čoveka samog veće i jače, odnosno "neizvesnost" šta sudbina može doneti (a čak i najboljima se u nekim momentima dešavalo da su sumnjali, makar na trenutke), zar se i onda očekuje da postupi isto, da ni najmanje ne promeni ponašanje (pokaže taj strah)? - Pa nismo mašine ili roboti, da očekujemo konstantno isti nastup i standardizovan "proizvod"/ rezultat.

Čovek nije ni čisto emocionalno, ni čisto racionalno (intelektualno), ni čisto materijalističko biće (mada mora da jede i pije), pa da se kaže - "ili si na toj strani ili si na ovoj" (?) i životni prooriteti ni izazovi nisu u svakom momentu u životu isti, pa da se očekuje pomenuta konstantnost?


Velika dugogodišnja ljubav koja je jedan od "lajtmotiva" nečijeg života je, verujem, prelep dar od Boga, ali nećemo (možda) naivno prevideti činjenicu da i tako nešto ima svoje granice i faze, kao i onaj kome se ona dešava (Bog zna).

Bolje uzasan kraj, nego uzas bez kraja.