Ko više nervira žene u braku, muževi ili deca?

Pa to je njihov izbor, same su ih birale. Ja mojoj pomazem u svi poslovima. Perem, peglam, kuvam, ribam. Sve to sam radio i kad sam ziveo sam, sto bih prekinuo samo zato sto zivimo zajedno.

Bas lepa recenica na kraju teksta. Sazima sve. Zene ne veruju da njihovi partneri mogu to da urade kao one pa onda.....
Pa naravno da ne mogu. Oni to rade kao oni a one kao one. I muzevi su isto tako zaposleni, imaju decu i obaveze kod kuce. Hm ... i naravno vole svoje zene. I one njima dodju kao deca kad ne mogu zavrsiti posao oko auta, interneta, prozora koji ne dihtuju, zapusenih kada.....
Bas smesan tekst.
Ravnopravnost nosi odgovornost a jednakost medju polovima ne postoji. Prosto jer smo razliciti pa ne mozemo biti jednaki ni u glavi ni u telu ni u ophodjenju i nosenju sa svetom. Drage dame, opustite se, nece svet propasti ako nesto nije kako vi hocete. To je zato sto niste same u njemu pa nesto bude i kako drugi hoce.

Najgori komentar mi je :Ja mojoj ženi pomažem sve.Ma nemoj,a da ne pomaže možda ona tebi?Šta pomažeš:opereš ponekad sude iz kojih si i sam jeo,usisaš stan u kome i sam živiš,raširiš i svoj veš,itd.Treba reći:žena i ja se dopunjujemo.Ona skuva,ja operem suđe,jer drugačije bi bilo i sramota.Jedino ako si bez ruku,e onda je oprošteno

moja zena niti ima roditeljsku obavezu, a od kucnih poslova minimum radi... i opet se buni

znate kako je kod nas? suprug i ja imamo troje male dece od 3, 5 i 7 godina, oboje radimo, s tim da ja pored redovnog posla moram da radim i privatno ( na inicijativu tog mog jos-uvek-sadasnjeg supruga). ja vodim decu u vrtic i skolu ujutro, ja ih budim i spremam, hranim dok moj muz spava do 8, probudi se i krece pre 9 na posao..a ja moram biti na svom poslu pre 8 i pre toga sve srediti oko dece..naravno da sam mu trazila da zajedno to radimo, onda on jedva pristane pa ujutro iz kreveta jer je probudjen u 7 krece da se dere na decu sto sporo ustaju, sto nece kao vojnici da se obuku za minut ( govorim o ovo dvoje od 2 i 4 godine) ..onda ja ne zelim da nasa jutra pocinju sa tom nervozom i naravno da moram da radim sama to jer su tako i deca bez trauma...nakon posla ja idem u vrtic i skolu po decu, kod kuce kuvam i sve po redu...onda radim i dodatno od kuce uz decu koja su oko mene..a moj muz dodje s posla oko 5,6 i odmah se pocne zaliti s vrata kako mu je dan uzasan, kako mu je posao grozan....i onda bude strasno nervozan do kraja dana sto ne moze da spava jedno 2 sata do 8 uvece, da odmori..a ne moze jer ako ja radim dodatno, deca ce da se igraju a ne zivimo u vili pa da moze da se izoluje...elem, jos uvek je sadasnji muz, ne znam sta ce biti dalje..svako jeste krojac svoje srece ali majke su prvenstveno krojaci srece svoje dece a moja deca su jako mala i vole svog oca i trenutno bi nas razlaz za njih bio velika trauma..medjutim svakako da se osecam da je moj muz moje cetvrto dete kome treba ugadjati a ni malo partner koji bi se ravnopravno ukljucio u sve zivotne obaveze. nazalost ne mislim da cemo potrajati, mozda samo dok su deca mala

Treba podeliti poslove. Ja mojoj pomognem u peglanju, a ona meni u spremanju ručka...

Već godinam je nagovaram da nabavimo psa, on bi je najviše nervirao.

Mene moji bas retko nerviraju, uglavnom me opusta njihova blizina. Muz uradi deo obaveza oko dece, malo po kuci, ono sto ne stignemo nije ni vazno. Imamo oboje vreme za sebe, malo, ali se nadje bar sat vremena da se izduva. Kada radimo radimo zajedno, kad uzivamo uzivamo zajedno. Decu gledam kao privilegijju ne stres i ne znam kakve obaveze. Muz moze samo da bude podrska i pomoc, nikako teret. Porodica je ljubav i sigurnost, ne obaveza i stres. Tuzno je biti sam i imati sve na svom mestu, i sve vreme ovog sveta za sebe.

Zentlmen, 09. oktobar 2018 13:16

Kako li samo trosi visak slobodnog vremena ta tvoja zena?

Bas lepa recenica na kraju teksta. Sazima sve. Zene ne veruju da njihovi partneri mogu to da urade kao one pa onda.....
Pa naravno da ne mogu. Oni to rade kao oni a one kao one. I muzevi su isto tako zaposleni, imaju decu i obaveze kod kuce. Hm ... i naravno vole svoje zene. I one njima dodju kao deca kad ne mogu zavrsiti posao oko auta, interneta, prozora koji ne dihtuju, zapusenih kada.....
Bas smesan tekst.
Ravnopravnost nosi odgovornost a jednakost medju polovima ne postoji. Prosto jer smo razliciti pa ne mozemo biti jednaki ni u glavi ni u telu ni u ophodjenju i nosenju sa svetom. Drage dame, opustite se, nece svet propasti ako nesto nije kako vi hocete. To je zato sto niste same u njemu pa nesto bude i kako drugi hoce.

moja zena niti ima roditeljsku obavezu, a od kucnih poslova minimum radi... i opet se buni

Pa to je njihov izbor, same su ih birale. Ja mojoj pomazem u svi poslovima. Perem, peglam, kuvam, ribam. Sve to sam radio i kad sam ziveo sam, sto bih prekinuo samo zato sto zivimo zajedno.

Najgori komentar mi je :Ja mojoj ženi pomažem sve.Ma nemoj,a da ne pomaže možda ona tebi?Šta pomažeš:opereš ponekad sude iz kojih si i sam jeo,usisaš stan u kome i sam živiš,raširiš i svoj veš,itd.Treba reći:žena i ja se dopunjujemo.Ona skuva,ja operem suđe,jer drugačije bi bilo i sramota.Jedino ako si bez ruku,e onda je oprošteno

Već godinam je nagovaram da nabavimo psa, on bi je najviše nervirao.

Treba podeliti poslove. Ja mojoj pomognem u peglanju, a ona meni u spremanju ručka...

Zentlmen, 09. oktobar 2018 13:16

Kako li samo trosi visak slobodnog vremena ta tvoja zena?

Mene moji bas retko nerviraju, uglavnom me opusta njihova blizina. Muz uradi deo obaveza oko dece, malo po kuci, ono sto ne stignemo nije ni vazno. Imamo oboje vreme za sebe, malo, ali se nadje bar sat vremena da se izduva. Kada radimo radimo zajedno, kad uzivamo uzivamo zajedno. Decu gledam kao privilegijju ne stres i ne znam kakve obaveze. Muz moze samo da bude podrska i pomoc, nikako teret. Porodica je ljubav i sigurnost, ne obaveza i stres. Tuzno je biti sam i imati sve na svom mestu, i sve vreme ovog sveta za sebe.

znate kako je kod nas? suprug i ja imamo troje male dece od 3, 5 i 7 godina, oboje radimo, s tim da ja pored redovnog posla moram da radim i privatno ( na inicijativu tog mog jos-uvek-sadasnjeg supruga). ja vodim decu u vrtic i skolu ujutro, ja ih budim i spremam, hranim dok moj muz spava do 8, probudi se i krece pre 9 na posao..a ja moram biti na svom poslu pre 8 i pre toga sve srediti oko dece..naravno da sam mu trazila da zajedno to radimo, onda on jedva pristane pa ujutro iz kreveta jer je probudjen u 7 krece da se dere na decu sto sporo ustaju, sto nece kao vojnici da se obuku za minut ( govorim o ovo dvoje od 2 i 4 godine) ..onda ja ne zelim da nasa jutra pocinju sa tom nervozom i naravno da moram da radim sama to jer su tako i deca bez trauma...nakon posla ja idem u vrtic i skolu po decu, kod kuce kuvam i sve po redu...onda radim i dodatno od kuce uz decu koja su oko mene..a moj muz dodje s posla oko 5,6 i odmah se pocne zaliti s vrata kako mu je dan uzasan, kako mu je posao grozan....i onda bude strasno nervozan do kraja dana sto ne moze da spava jedno 2 sata do 8 uvece, da odmori..a ne moze jer ako ja radim dodatno, deca ce da se igraju a ne zivimo u vili pa da moze da se izoluje...elem, jos uvek je sadasnji muz, ne znam sta ce biti dalje..svako jeste krojac svoje srece ali majke su prvenstveno krojaci srece svoje dece a moja deca su jako mala i vole svog oca i trenutno bi nas razlaz za njih bio velika trauma..medjutim svakako da se osecam da je moj muz moje cetvrto dete kome treba ugadjati a ni malo partner koji bi se ravnopravno ukljucio u sve zivotne obaveze. nazalost ne mislim da cemo potrajati, mozda samo dok su deca mala