Kad ljubav pukne, ko je zapravo jači, a ko nežniji pol? VIDEO

Zene su jaci pol jer odmah naidje neki muskarac i zaborave prethodnog dok muskarci nemaju taj "luksuz" da im prilazi ili ih muva neka devojka/zena, barem 98% muskaraca. Vecina se muskaraca oseca nekako izgubljeno dok mu treba dosta, dosta vremena da nadje neku. I ne nije izgubljen zbog toga pa ko ce da mu pegla, cisti, oblaci i slicne budalastine koje ovde iznose zene kao sto muskarci iznose budalastine da zenama je samo novcanik u glavi.. Nego zbog toga sto muskarac vise ulaze u toj kako da kazem "igri" zavodi je,bori se, daje maksimum za sve da bi je "osvojio" a zestoka konkurencija...

Kome je lakse da nadje novog partnera?

Mislim da tu lezi odgovor :P

Onaj ko prekine, tome je lakše, što ne znači da ne pati, i to već duže vremena. Prihvatiš da je kraj i gotovo... Daš sebi vremena i sve to polako prođe, ali, mora da boli. Jedan moj drug je rekao da čak i pauk koga si mesecima imao na zidu nedostaje jer si se navikao na njega, tako i osoba koju čak nisi ni voleo. Ne zavisi od pola, ja npr. ne plačem, ali znam dosta muškaraca koji plaču jer su mnogo izgubili a nisu mislili i delali kada je trebalo.
Onaj koji je prekinuo je već delimično propatio zbog ovog drugog ali je to bilo pre konačnog razlaza, pa je možda njemu za mrvicu lakše jer je bar delimično prihvatio razlaz.
Od svega, nikada mi nisu bili jasni ljudi koji se bahate i odvratno ponašaju prema partneru dok su zajedno, pa kada dobiju obaveštenje o razlazu počnu da mole, plaču, menjaju ponašanje itd. Ako nešto/nekoga hoćeš i poštuješ prvo sam sebe pa onda i ljude oko sebe, ponašaš se normalno, ne kretenski... Kada je već kraj, opet nemaju dostojanstva pa histerišu i kukaju... Takvi ljudi nisu za normalan odnos.

Crkla masina - kupio novu,
Otisla zena - nasao bolju.
Zivot je jednostavan.

kad nestane ljubav,nestane i srece,uvenule ruze niko ubrat' nece;)

Može da se završi odnos, veza, prijateljstvo, ali ne i prava ljubav(osim daleko bilo smrću).
A u slučaju i da je "puklo" kako to autor ovoga teksta kaže, onda ista i nije bila ona prava istinska epska ljubav, pa shodno tome i nema mesta nekakvom oplakivanju i tugovanju.
Ne možeš žaliti za nečim, čega na prvom mestu jelte nije ni bilo;-)
Ono bar ja se na ovaj način samozavaravam.

Nije valjda da ni u tome nismo jači?

posle razvoda izadje se na pijacu, pa se gleda ko sta nudi/trazi... zene uvek sa sobom nose ono sto jedino ima cenu kod muskaraca, obrnuto nisam siguran

Ja generalno kad pogledam, trudim se da budem objektivan, mislim da je zenama uvek teze kada dodje do razvoda , bez obzira sto se najcesce brak razvede na njihov zahtev. Gledam razvedene drugare , kolege, ma njima je opustencija nije bas da pate nesto izistinski- vise im je ugrozen ego, sujeta, tu su i prakticne stvari tipa kako cu sad da perem peglam ves sam, sredjujem kucu i slicno. Takodje alimentacija. Decu vecina vidja mozda i vise nego kad su bili u braku, pa je to manje vise ok. Nadju posle neku novu zensku za sebe i to je to. Kod zena je sa druge strane mnogo vise izistinske patnje ali ima tu i dosta oslobadjajuce slobode jer su se resile , kako koja, neka preljubnika, neka nasilnika ili alkosa, neka lenstine koja samo gleda sport ili igra igrice. Ali zenama posle objektivne stvari budu teze - treba se bolje organizovati oko dece, posla , finansija, drustvo im namece neku stigmu tipa vidi raspustenice , mnogo vise vremena je potrebno da se usude da udju u novu narocito ozbiljniju ljubavnu vezu jer se plase ponovnog neuspeha, situacije sa decom i slicno. To je moje vidjenje stvari, na osnovu situacija sa kolegama, prijateljima i situacije sa razvodima obe moje sestre. Mislim da mi muskarci koji imamo sestre mnogo drugacije vidimo sve to oko razvoda u odnosu na muskarce koji imaju samo bracu ili su jedinci.

Ostavljenom/oj je teže. Nema veze to, "jači" /"slabiji".

Zbog raskida sam patio samo jednom u srednjoj kada sam raskinuo pre nego što sam dobio ono što sam hteo. Naučio sam lekciju i nikada nisam raskidao pre seksa. Zapravo, posle seksa bih se distancirao i postajao hladan puštajući da devojka raskine a kada to učini bio sam pun razumevanja i prekidao svaki kontakt. Izgleda, ipak, da im je ta potupna tišina pogađala sujetu, pa su se mnoge nakon nekog vremena javljale i smarale da se pomirimo. Kada sam to ukapirao malo sam koprcao kod raskida čisto da se one osete bitnim a ako bi ostali cool bila je i mogucnost da se poentira kod neke drugarice - istina, mnogo kasnije. Mene, zapravo, veze upošte nisu zanimale, samo strastven i neobavezan seks, naravno besplatan – što je kod nas prilično teško. Kad sam otiša na studije u Holandiju i kasnije 2 godine u SAD – procvetao sam. Mnogo divnih, komunikativnih devojka sa svih strana sveta (naše uglavnom izbegavao u sirokom luku, osim u svrhu networking-a), neobavezan seks skoro pravilo a veze izuzetak. Danas imam 38+, u vezi sam prevashodno jer hoću decu i partnerka je, hvala Bogu, trudna. Posle, a pošto je skoro 11 godina mlađa ne moramo da ostanemo na jednom detetu, ako bude išlo super ako ne razlaz – cilj je ostvaren a deci je vazno da postoje i da ih roditelji vole i cuvaju. Naravoučenije, u ljubavnom/seksualnom životu postavljajete realne, dostižne ciljeve i kada su oni postignuti ako dođe do razlaze nemate za čim da žalite.

Zene su jaci pol jer odmah naidje neki muskarac i zaborave prethodnog dok muskarci nemaju taj "luksuz" da im prilazi ili ih muva neka devojka/zena, barem 98% muskaraca. Vecina se muskaraca oseca nekako izgubljeno dok mu treba dosta, dosta vremena da nadje neku. I ne nije izgubljen zbog toga pa ko ce da mu pegla, cisti, oblaci i slicne budalastine koje ovde iznose zene kao sto muskarci iznose budalastine da zenama je samo novcanik u glavi.. Nego zbog toga sto muskarac vise ulaze u toj kako da kazem "igri" zavodi je,bori se, daje maksimum za sve da bi je "osvojio" a zestoka konkurencija...

Crkla masina - kupio novu,
Otisla zena - nasao bolju.
Zivot je jednostavan.

Zbog raskida sam patio samo jednom u srednjoj kada sam raskinuo pre nego što sam dobio ono što sam hteo. Naučio sam lekciju i nikada nisam raskidao pre seksa. Zapravo, posle seksa bih se distancirao i postajao hladan puštajući da devojka raskine a kada to učini bio sam pun razumevanja i prekidao svaki kontakt. Izgleda, ipak, da im je ta potupna tišina pogađala sujetu, pa su se mnoge nakon nekog vremena javljale i smarale da se pomirimo. Kada sam to ukapirao malo sam koprcao kod raskida čisto da se one osete bitnim a ako bi ostali cool bila je i mogucnost da se poentira kod neke drugarice - istina, mnogo kasnije. Mene, zapravo, veze upošte nisu zanimale, samo strastven i neobavezan seks, naravno besplatan – što je kod nas prilično teško. Kad sam otiša na studije u Holandiju i kasnije 2 godine u SAD – procvetao sam. Mnogo divnih, komunikativnih devojka sa svih strana sveta (naše uglavnom izbegavao u sirokom luku, osim u svrhu networking-a), neobavezan seks skoro pravilo a veze izuzetak. Danas imam 38+, u vezi sam prevashodno jer hoću decu i partnerka je, hvala Bogu, trudna. Posle, a pošto je skoro 11 godina mlađa ne moramo da ostanemo na jednom detetu, ako bude išlo super ako ne razlaz – cilj je ostvaren a deci je vazno da postoje i da ih roditelji vole i cuvaju. Naravoučenije, u ljubavnom/seksualnom životu postavljajete realne, dostižne ciljeve i kada su oni postignuti ako dođe do razlaze nemate za čim da žalite.

posle razvoda izadje se na pijacu, pa se gleda ko sta nudi/trazi... zene uvek sa sobom nose ono sto jedino ima cenu kod muskaraca, obrnuto nisam siguran

Može da se završi odnos, veza, prijateljstvo, ali ne i prava ljubav(osim daleko bilo smrću).
A u slučaju i da je "puklo" kako to autor ovoga teksta kaže, onda ista i nije bila ona prava istinska epska ljubav, pa shodno tome i nema mesta nekakvom oplakivanju i tugovanju.
Ne možeš žaliti za nečim, čega na prvom mestu jelte nije ni bilo;-)
Ono bar ja se na ovaj način samozavaravam.

kad nestane ljubav,nestane i srece,uvenule ruze niko ubrat' nece;)

Ja generalno kad pogledam, trudim se da budem objektivan, mislim da je zenama uvek teze kada dodje do razvoda , bez obzira sto se najcesce brak razvede na njihov zahtev. Gledam razvedene drugare , kolege, ma njima je opustencija nije bas da pate nesto izistinski- vise im je ugrozen ego, sujeta, tu su i prakticne stvari tipa kako cu sad da perem peglam ves sam, sredjujem kucu i slicno. Takodje alimentacija. Decu vecina vidja mozda i vise nego kad su bili u braku, pa je to manje vise ok. Nadju posle neku novu zensku za sebe i to je to. Kod zena je sa druge strane mnogo vise izistinske patnje ali ima tu i dosta oslobadjajuce slobode jer su se resile , kako koja, neka preljubnika, neka nasilnika ili alkosa, neka lenstine koja samo gleda sport ili igra igrice. Ali zenama posle objektivne stvari budu teze - treba se bolje organizovati oko dece, posla , finansija, drustvo im namece neku stigmu tipa vidi raspustenice , mnogo vise vremena je potrebno da se usude da udju u novu narocito ozbiljniju ljubavnu vezu jer se plase ponovnog neuspeha, situacije sa decom i slicno. To je moje vidjenje stvari, na osnovu situacija sa kolegama, prijateljima i situacije sa razvodima obe moje sestre. Mislim da mi muskarci koji imamo sestre mnogo drugacije vidimo sve to oko razvoda u odnosu na muskarce koji imaju samo bracu ili su jedinci.

Kome je lakse da nadje novog partnera?

Mislim da tu lezi odgovor :P

Nije valjda da ni u tome nismo jači?

Onaj ko prekine, tome je lakše, što ne znači da ne pati, i to već duže vremena. Prihvatiš da je kraj i gotovo... Daš sebi vremena i sve to polako prođe, ali, mora da boli. Jedan moj drug je rekao da čak i pauk koga si mesecima imao na zidu nedostaje jer si se navikao na njega, tako i osoba koju čak nisi ni voleo. Ne zavisi od pola, ja npr. ne plačem, ali znam dosta muškaraca koji plaču jer su mnogo izgubili a nisu mislili i delali kada je trebalo.
Onaj koji je prekinuo je već delimično propatio zbog ovog drugog ali je to bilo pre konačnog razlaza, pa je možda njemu za mrvicu lakše jer je bar delimično prihvatio razlaz.
Od svega, nikada mi nisu bili jasni ljudi koji se bahate i odvratno ponašaju prema partneru dok su zajedno, pa kada dobiju obaveštenje o razlazu počnu da mole, plaču, menjaju ponašanje itd. Ako nešto/nekoga hoćeš i poštuješ prvo sam sebe pa onda i ljude oko sebe, ponašaš se normalno, ne kretenski... Kada je već kraj, opet nemaju dostojanstva pa histerišu i kukaju... Takvi ljudi nisu za normalan odnos.

Ostavljenom/oj je teže. Nema veze to, "jači" /"slabiji".