Odbijanja i male smrti

Они којима је детиињство прошло у Хотелу и за које је одрастање значило излазак из њега некад добро подносе одбаченост, кад год да се деси...Али не воле да се сећају детињства јер је то увек залажење у ону улицу у коју више не бисте да зађете као ни у Хотел до ког она води...Завидите онима који са сјајем у очима причају о детињству, чак и жале за њим! Мада, охрабрујућа је свест о томе да вас било шта у животу више не може вратити у ту улицу сем сећања на детињство. (На крају, две крајности: за Елвиса кажу да се никад није опоравио од губитка мајке. Џим Морисон је, с друге стране, за живота забранио да било шта од његове заоставштине дође у додир са његовим родитељима!)

ovo drugo lice mnozine u kom je text pisan iritantno je gotovo kao reklama za pampers pelene ("dok se igrate potrebno je da vam guza bude suva ..." ili kako vec)

Beauty And The Beast

Remember the first dance we shared?
Recall the night you melted my uglyness away?
The night you left with a kiss so kind
Only a scent of beauty left behind

Ah, dear friend I remember the night
The moon and the dreams we shared
Your trembling paw in my hand
Dreaming of that northern land
Touching me with a kiss of a beast

I know my dreams are made of you
Of you and only for you
Your ocean pulls me under
Your voice tears me asunder
Love me before the last petal falls

As a world without a glance
Of the ocean's fair expanse
Such the world would be
If no love did flow in thee
But as my heart is occupied
Your love to me now has to die
Forgive me, I need more than you can offer me

Didn't you read the tale
Where happily ever after was to kiss a frog?
Don't you know this tale
In which all I ever wanted
I'll never have
For who could ever learn to love a beast?

However cold the wind and rain
I'll be there to ease up your pain
However cruel the mirrors of sin
Remember, beauty is found within

...Forever shall the wolf in me desire the sheep in you...

Dobra tema, doduse ne i originalna. Iskorišćena više puta, mada ne u našem selu. Loša realizacija. Tekst je napisan kao jedna od reklama za kredit. Šteta!

Reklama za pampers i kredit? ! Ne bi me iznenadilo da sledeci komentator upotrebi slicno i tako "originalno" poredjenje u nasem selu sa, recimo, deterdzentom za rublje. Takodje, ne shvatam sta je sporno u drugom licu mnozine?! Dobar izbor teme i dobar tekst.

Ja sam jedva shvatio o čemu se radi u tekstu. Slažem se da je realizacija prilično jadna. Za sve one koje intrigira tema "ostavljenosti" preporučujem Albaharijevu kratku priču "Reči su nešto drugo" iz zbirke priča "Opis smrti". Uzdravlje.

Odlican tekst. Verujem da su se mnogi, kao i ja, prepoznali u njemu. Nazalost, poznajem mnogo ljudi koji nemaju hrabrost da izadju iz hotela, jos uvek su u njemu. Na nekom drugom mestu je ipak lepse.

ah.oh.
ih.
kako pateticno i melodramaticno.
melopateticno (((:::

Cemu druge lice mnozine u ovom textu?

Zato sto je to blaga ironija, zato sto je to nacin ophodjenja prema ljudima u hotelu o kome autor pise, zato sto je to nacin da neko bude pozvan negde, zato sto je to nacin ponasanja prema ljudima koje ne poznajete, zato sto smo tako dalji i takvi treba da ostanemo u Heartbreak hotelu. Jedino je text mozda trebalo zavrsiti: Od onih koji nisu voleli samo su strasniji oni koji nikad nisu smeli da dozvole da budu ostavljeni.

Drugo lice mnozine deluje kao da mi neko nesto prodaje - a fakat je da se bar dvoje ljudi koje je citalo ovaj text tako osetilo. kredit ili pampers - svejedno. Pored toga, drugo lice mnozine odaje utisak prostacke familijarizacije sa citaocem - ima tu nesto od onoga "dodji 'vamo da ti ja kazem kako stvari stoje". drugim recima, "pajtanje". prica je uvek bolja u prvom ili u trecem licu.

@Marija - drugo lice mnozine je potpuno ok. covek nam se obraca. hvala mu. ja bi se pre zabrinula da ima rogobatne recenice kao sto je ona iz Vaseg komentara "... u kom je tekst pisan iritantno je gotovo kao..."

Svidela mi se i tema i stil texta.ja sam elvisa ovde dozivela samo kao "okidac" za izraz emocije izazvane raskidom sa nekim s kim smo jako bili povezani. Tu mi je hotel samo mesto gde bol otupi toliko da vremenom postanemo ravnodusni toliko da smo opet spremni za neku sledecu ljubav.

Tekst je potpuno neubedljiv, prozaican, na momente ide do banalnosti.. Nejasna mi je prica o detinjstvu? Iz jednog od komentara. A komentari tipa dobar izbor teme su mi jako zanimljivi, pogotovo kad u sebi sadrze pricu o neoriginalnosti, i to, drugih komentara (postovani, od komentara se ne ocekuje nuzno da bude originalan, tacnije, to ga ne mora ciniti korisnijim, recimo, ako kazes da je tekst dobar, ili da lici na reklamu za pelene, tu nije akcenat na reklami za pelene, pa da to komentar ucini neoriginalnim, ili na reci dobro, koja bi jednako to mogla da ucini, vec na poredjenju, na priblizavanju ideje o svom dozivljaju teksta.

Hej, dobar tekst! Ne secam se da sam ovako nesto skoro citao u nasim medijima. A, i sta fali reklamama proizvoda za masovnu potrosnju (krediti ubrojani)? Mmmm, desni!

Ne znam zasto gornjim komentatorima nije, ali licno meni je text sjajan. Bravo.

Neobično, da li?

Razumeš udvarnje (mada ne baš kao predvorje ljubavi i upoznavanje, već pre kao predstavljanje i kalkulaciju: šta ako...?) i odbačenost, ali o Ljubavi ja ovde nisam naslutila ni slova, ni u jednom od tri teksta.
Pa da kažem par reči o Ljubavi. Ljubav je blagoslov i dogodi se samo onima koji se puste i koji se ne plaše (recimo procenjivanja, odbacivanja ...), koji ne kalkulišu (recimo šta će da kaže ne-znam-ko) i, što je naročito važno, koji na pokušavaju da je zadrže. Kao i svako drugo stanje, ona je dinamična, a partneri će zasigurno da izgube ritam. Dok traje - a afirmacija Ljubavi znači otelovljenje u jednoj osobi - ona je moćna (ništa nam nije nemoguće), nema potrebu da poseduje ili da opstaje (čitaj: da se zamrzne), voli sve, najbliža je Bogu i osećanju (apsolutne) slobode i ne skida osmeh sa usana. Ne uslovljava. Nije isključiva. Ne teži da bude centar njenog/njegovog univerzuma. Dileme i osećanje nedostatka samopouzdanja su joj nepoznati, jer smo u ljubavi i sa samim sobom. A kad prođe, ostaje nam osećaj zahvalnosti što nam se dogodila, ushićenje što je moguća i laki prezir prema svemu što smo do tada o ljubavi čuli ili pročitali, jer je sve to bilo prerušeno samoljublje i posesivnost upakovani u "uzvišena osećanja" oslikani patetičnim rečima. Stanja koja nemaju dodirnih tačaka sa ljubavlju definitivno su briga, ljubomora i strah. I naposletku, posle Ljubavi ostaje nam i blagi trag sete, zbog želje da to što smo doživeli podelimo sa svima, ili barem sa nekim a istovremeno saznanja da ne delimo zajedničko iskustvo sa prijateljima i poznanicima, kao i da njen sadržaj izmiče rečima (upravo kao i meni što je izmakao).

@mila - moje rogobatne recenice vam i nisu servirane kao text sa literarnim pretenzijam;)
drugim recima, ne moram sama biti odlican pisac da bih prepoznala lose pisanje.

Pa ovo je strasno. Kao da se oni koji salju komentare trude da dokazu da bi to oni bolje napisali. I u ovde se lepo vidi slika savremene Srbije: s jedne strane cool face, fuj osecanja, fuj patetika, ne prodaj mi reklame. S druge strane ljubav kao spajanje s Bogom, nebeski osecaji nebeskog naroda. Pa ljudi, sve su "pesme ljubavne ljigave i gadne". A ljubav i strast su prilicno ovozemaljski Darinka. Ni jedna ljubav nije bezuslovna i lisena sebicnosti (procitajte Froma ili Milivojevica). Tekst je sasvim zgodna pricica za duge zimske veceri, uz kamin, uz pice i tihu muziku. I da parafraziram Radovica, zao mi je svih vas koji niste bili u ovom hotelu...

@marija - Vidim da neke stvari ne shvatate, pa moram da upotebim vasu formulaciju - "Dodji vamo da ti ja kazem kako stvari stoje"... Ako zelite da citate knjizevno-umetnicka dela, onda ste na pogresnom sajtu! Mogu da vam preporucim nekoliko odlicnih web adresa na kojima cete naci bas price, i u prvom i u trecem licu pripovedanja, koje bi mozda zadovoljile vas istancani ukus za pisanje...

Ah. Srbija. Raj za kriticare. Sloboda izrazavanja je i da se kaze nesto lepo! A fino vaspitanje je kad precutite kritiku nekome ko se potrudio.

@Ela. Bravo, Ela na odgovoru Mariji. Sama ne bih bolje srocila.

Drago mi je sto sam uzrok virtuelnih saveznistava. ipak, autor teksta je jedini koji bi mogao da nam kaze da li je imao literarne pretenzije. evo, ja se kladim da jeste :). A sto se citanja lepe knjizevnosti sa weba tice, draga elle, ipak cu da sacekam da tehnologija uznapreduje. Kad jednom ekran bude mirisao na hartiju mozda vam se i obratim za te "odlicne web adrese".

Zivela subjektivnost! Zivela razlicita misljenja! Pisanje, kao i svaka druga umetnost, je deo subjektivne slike objektivnog sveta. Kao takvo, ima svo pravo ovog sveta da se nekima svidi a nekima ne. To nikako ne znaci da one koji imaju misljenje koje se ne poklapa sa nasim treba da okarakterisemo kao budale, glupake, neznalice... a to je upravo ono sto se desava u skoro svim komentarima na ovom sajtu. Ako ste isfrustirani, potrazite pomoc strucne osobe ( sto ne treba da bude sramota ), a ne da vredjate neistomisljenike. Jer Svako ima pravo da izrazi svoje misljenje i da bude ispostovan a ne omalovazavan. Svako misljenje i svaki komentar je vazan i dragocen!!! To predstavlja misao i emociju jedne osobe. Mi nismo ti koji mogu da se igraju tudjim mislima i emocijama drugih.

Sto se tice teksta - jos uvek ga nisam potpuno razumela, ali je upravo to ono sto mi se dopada - tera me da mu posvetim jos malo vremena a ne da ga odmah zaboravim.

Potpuno se slazem s Nedom, ovde se ljudi utrkuju ko ce vise iskritikovati neciji rad, pokazujuci kako su navodno veci strucnjaci i kako bi naravno sve to bolje uradili. Kakva steta sto smo okruzeni tolikom kolicinom negativne energije! Pokusajte da gledate stvari oko sebe na drugi nacin, s malo pozitivnijim stavom i vama ce biti bolje. A i nama koji moramo da zivimo pored vas.

Ne kazem da svi moraju da se sloze s onim sto ovaj decko pise, ali retki su komentari u kojima ljudi daju svoj stav o temi, onome sto je Igor rekao ili na kakvo razmisljanje nas je naveo.

Ne dozivljavam Igora kao nekoga s literalnim pretenzijama, niti nesto tako trazim u njegovim tekstovima, ali je sasvim izvesno da svaki njegov text ostavi dobar trag, inspirise me ili otvori neki novi ventil, otkrije nesto cega nisam bila svesna...U svakom slucaju, uzivam u ovoj virtuelnoj razmeni misljenja, iskustava, osecaja... Igore, keep on dreaming!

Izvrstan tekst, ni previse dugacak, ni kratak, jasna metafora, dobar kraj, sve u svemu meni se dopalo i mislim da se svako od nas nadje bar jednom u hotelu, gde samujemo i celimo rane zbog gubitka voljene osobe dok nas zivot ponovo ne zaintrigira i stvori se prostor za nekog novog a ostaje samo mutno secanje da tamo negde postoji to bolno mesto...

samo mala napomena sprocu upotrebe drugog lica monzine...
koje je , jeli , izabrano u funkciji stila z akoji se autor odlucio ...
sasvim ispravno...
oni koji to ne prepoznaju, propustili su da prepoznaju komponentu atmosfere koja je namenjena pricici, eseju, sta li...
dobro sad, ne moze se previse ni ocekivati... za prvu pomoc, preporucam kriticarima da je prebace u prvo ili trece lice... stilske vezbe.. za nadati se je da ce neka razlika ipak primecena biti.
toliko. hvala.ziveli.

Ljudi tekst je dobar,nemojte se svadjati o licima jednine, mnozine,o pelenama,kreditima i tako to,zivite zivot.

Autor se direktno obraca citaocu persirajuci mu, prema tome koristi drugo lice jednine. Interesantno da to niko nije primetio, a toliko kritike oko toga u kom je licu tekst napisan! U odbranu kriticara mogu reci da je do eventualne zabune doslo jer je u ovom slucaju zamenicu 'vi' trebalo pisati velikim slovom - Vi, od Vas, Vama, itd. Toliko o gramatici, a kada govorimo o sadrzaju teksta mogu reci da sam uzivala citajuci, a to je najvaznije.

Cela prica me malo podsetila na 'Million Dollar Hotel' Wima Wendersa.. secate se filma?
U svakom slucaju.. odlicna alegorija.. ko nije bio u Igorovom hotelu, tesko moze da razume; ko je tamo barem jednom boravio lako ce se prepoznati.. Hvala sto si me podsetio da je u pitanju, ipak, samo hotel - dakle, privremeno svratiste :-)

Da li ste nekada bili u tom Hotelu? Sigurno jeste, svako je bio makar jednom, onda odlicno razumete tekst. Poredjenje sa reklamama je suvisno. Mene je tekst odusevio, ranezio, ustvari definisao nesto sto ja nisam jako dugo, sve je stvar stila.
Prvi odlazak u Hotel je najlaksi, svaki naredni mnogo je sumorniji i duzi, da li zbog udobnosti hotelske sobe, i mraka na koji nam se oci naviku, ili straha od iznalazenja ovih ulica sa drugacijim osvetljenjem, hotelom, i nama nepoznatim smehom.
Ponekada pomislim kako bi zivot bio bezlican da nema takvog Hotela, i dobro je sto u njemu uvek ima mesta za neograniceni boravak.

Text je odlican!!!
Hocemo josh :)))

Wau...

Ne volim opsta mesta i izlizane teme, retko citam textove sa ovom i slicnom tematikom, ali ovo je tako daleko od svega toga.
imam utisak da dolazi direktno iz srca, i da je nastao iz ciste potrebe da se to kaze, a ne zato sto je autor imao zadatak da napise text.

Ulica u kojoj se nalazi "Heartbreak Hotel" je samo jedna od mnogih ulica i hotela (sreca, ljubav, sumnja, bol, patnja, strepnja) kroz koje covek mora da prodje ili je prosao. To se zove zivot.

Bravo. Zivot isprican u ovom tekstu. Izvrsno !

Autor je jedno tako prepoznatljivo osecanje ostavljenosti, pretocio u metaforu o samackom hotelu gde smo svi bili ugosceni pre ili kasnije, mislim da je licimerno i neiskreno jednu takvu iskonsku emociju nazivati patetikom i porediti je sa reklamom.

U sobi ovog hotela sam se zadrzala malo predugo, ali ok, sve je to zivot...Tekst je sasvim ok, ne bih se upustala u dalje rasprave s onima kojima se ne svidja. Ko ga nije razumeo, ocito je u svom zivotu ostao uskracen za bitna iskustva i emocije...

ovo drugo lice mnozine u kom je text pisan iritantno je gotovo kao reklama za pampers pelene ("dok se igrate potrebno je da vam guza bude suva ..." ili kako vec)

Beauty And The Beast

Remember the first dance we shared?
Recall the night you melted my uglyness away?
The night you left with a kiss so kind
Only a scent of beauty left behind

Ah, dear friend I remember the night
The moon and the dreams we shared
Your trembling paw in my hand
Dreaming of that northern land
Touching me with a kiss of a beast

I know my dreams are made of you
Of you and only for you
Your ocean pulls me under
Your voice tears me asunder
Love me before the last petal falls

As a world without a glance
Of the ocean's fair expanse
Such the world would be
If no love did flow in thee
But as my heart is occupied
Your love to me now has to die
Forgive me, I need more than you can offer me

Didn't you read the tale
Where happily ever after was to kiss a frog?
Don't you know this tale
In which all I ever wanted
I'll never have
For who could ever learn to love a beast?

However cold the wind and rain
I'll be there to ease up your pain
However cruel the mirrors of sin
Remember, beauty is found within

...Forever shall the wolf in me desire the sheep in you...

Они којима је детиињство прошло у Хотелу и за које је одрастање значило излазак из њега некад добро подносе одбаченост, кад год да се деси...Али не воле да се сећају детињства јер је то увек залажење у ону улицу у коју више не бисте да зађете као ни у Хотел до ког она води...Завидите онима који са сјајем у очима причају о детињству, чак и жале за њим! Мада, охрабрујућа је свест о томе да вас било шта у животу више не може вратити у ту улицу сем сећања на детињство. (На крају, две крајности: за Елвиса кажу да се никад није опоравио од губитка мајке. Џим Морисон је, с друге стране, за живота забранио да било шта од његове заоставштине дође у додир са његовим родитељима!)

Dobra tema, doduse ne i originalna. Iskorišćena više puta, mada ne u našem selu. Loša realizacija. Tekst je napisan kao jedna od reklama za kredit. Šteta!

Reklama za pampers i kredit? ! Ne bi me iznenadilo da sledeci komentator upotrebi slicno i tako "originalno" poredjenje u nasem selu sa, recimo, deterdzentom za rublje. Takodje, ne shvatam sta je sporno u drugom licu mnozine?! Dobar izbor teme i dobar tekst.

Ja sam jedva shvatio o čemu se radi u tekstu. Slažem se da je realizacija prilično jadna. Za sve one koje intrigira tema "ostavljenosti" preporučujem Albaharijevu kratku priču "Reči su nešto drugo" iz zbirke priča "Opis smrti". Uzdravlje.

Odlican tekst. Verujem da su se mnogi, kao i ja, prepoznali u njemu. Nazalost, poznajem mnogo ljudi koji nemaju hrabrost da izadju iz hotela, jos uvek su u njemu. Na nekom drugom mestu je ipak lepse.

ah.oh.
ih.
kako pateticno i melodramaticno.
melopateticno (((:::

Cemu druge lice mnozine u ovom textu?

Zato sto je to blaga ironija, zato sto je to nacin ophodjenja prema ljudima u hotelu o kome autor pise, zato sto je to nacin da neko bude pozvan negde, zato sto je to nacin ponasanja prema ljudima koje ne poznajete, zato sto smo tako dalji i takvi treba da ostanemo u Heartbreak hotelu. Jedino je text mozda trebalo zavrsiti: Od onih koji nisu voleli samo su strasniji oni koji nikad nisu smeli da dozvole da budu ostavljeni.

Drugo lice mnozine deluje kao da mi neko nesto prodaje - a fakat je da se bar dvoje ljudi koje je citalo ovaj text tako osetilo. kredit ili pampers - svejedno. Pored toga, drugo lice mnozine odaje utisak prostacke familijarizacije sa citaocem - ima tu nesto od onoga "dodji 'vamo da ti ja kazem kako stvari stoje". drugim recima, "pajtanje". prica je uvek bolja u prvom ili u trecem licu.

@Marija - drugo lice mnozine je potpuno ok. covek nam se obraca. hvala mu. ja bi se pre zabrinula da ima rogobatne recenice kao sto je ona iz Vaseg komentara "... u kom je tekst pisan iritantno je gotovo kao..."

Svidela mi se i tema i stil texta.ja sam elvisa ovde dozivela samo kao "okidac" za izraz emocije izazvane raskidom sa nekim s kim smo jako bili povezani. Tu mi je hotel samo mesto gde bol otupi toliko da vremenom postanemo ravnodusni toliko da smo opet spremni za neku sledecu ljubav.

Tekst je potpuno neubedljiv, prozaican, na momente ide do banalnosti.. Nejasna mi je prica o detinjstvu? Iz jednog od komentara. A komentari tipa dobar izbor teme su mi jako zanimljivi, pogotovo kad u sebi sadrze pricu o neoriginalnosti, i to, drugih komentara (postovani, od komentara se ne ocekuje nuzno da bude originalan, tacnije, to ga ne mora ciniti korisnijim, recimo, ako kazes da je tekst dobar, ili da lici na reklamu za pelene, tu nije akcenat na reklami za pelene, pa da to komentar ucini neoriginalnim, ili na reci dobro, koja bi jednako to mogla da ucini, vec na poredjenju, na priblizavanju ideje o svom dozivljaju teksta.

Hej, dobar tekst! Ne secam se da sam ovako nesto skoro citao u nasim medijima. A, i sta fali reklamama proizvoda za masovnu potrosnju (krediti ubrojani)? Mmmm, desni!

Ne znam zasto gornjim komentatorima nije, ali licno meni je text sjajan. Bravo.

Neobično, da li?

Razumeš udvarnje (mada ne baš kao predvorje ljubavi i upoznavanje, već pre kao predstavljanje i kalkulaciju: šta ako...?) i odbačenost, ali o Ljubavi ja ovde nisam naslutila ni slova, ni u jednom od tri teksta.
Pa da kažem par reči o Ljubavi. Ljubav je blagoslov i dogodi se samo onima koji se puste i koji se ne plaše (recimo procenjivanja, odbacivanja ...), koji ne kalkulišu (recimo šta će da kaže ne-znam-ko) i, što je naročito važno, koji na pokušavaju da je zadrže. Kao i svako drugo stanje, ona je dinamična, a partneri će zasigurno da izgube ritam. Dok traje - a afirmacija Ljubavi znači otelovljenje u jednoj osobi - ona je moćna (ništa nam nije nemoguće), nema potrebu da poseduje ili da opstaje (čitaj: da se zamrzne), voli sve, najbliža je Bogu i osećanju (apsolutne) slobode i ne skida osmeh sa usana. Ne uslovljava. Nije isključiva. Ne teži da bude centar njenog/njegovog univerzuma. Dileme i osećanje nedostatka samopouzdanja su joj nepoznati, jer smo u ljubavi i sa samim sobom. A kad prođe, ostaje nam osećaj zahvalnosti što nam se dogodila, ushićenje što je moguća i laki prezir prema svemu što smo do tada o ljubavi čuli ili pročitali, jer je sve to bilo prerušeno samoljublje i posesivnost upakovani u "uzvišena osećanja" oslikani patetičnim rečima. Stanja koja nemaju dodirnih tačaka sa ljubavlju definitivno su briga, ljubomora i strah. I naposletku, posle Ljubavi ostaje nam i blagi trag sete, zbog želje da to što smo doživeli podelimo sa svima, ili barem sa nekim a istovremeno saznanja da ne delimo zajedničko iskustvo sa prijateljima i poznanicima, kao i da njen sadržaj izmiče rečima (upravo kao i meni što je izmakao).

@mila - moje rogobatne recenice vam i nisu servirane kao text sa literarnim pretenzijam;)
drugim recima, ne moram sama biti odlican pisac da bih prepoznala lose pisanje.

Pa ovo je strasno. Kao da se oni koji salju komentare trude da dokazu da bi to oni bolje napisali. I u ovde se lepo vidi slika savremene Srbije: s jedne strane cool face, fuj osecanja, fuj patetika, ne prodaj mi reklame. S druge strane ljubav kao spajanje s Bogom, nebeski osecaji nebeskog naroda. Pa ljudi, sve su "pesme ljubavne ljigave i gadne". A ljubav i strast su prilicno ovozemaljski Darinka. Ni jedna ljubav nije bezuslovna i lisena sebicnosti (procitajte Froma ili Milivojevica). Tekst je sasvim zgodna pricica za duge zimske veceri, uz kamin, uz pice i tihu muziku. I da parafraziram Radovica, zao mi je svih vas koji niste bili u ovom hotelu...

@marija - Vidim da neke stvari ne shvatate, pa moram da upotebim vasu formulaciju - "Dodji vamo da ti ja kazem kako stvari stoje"... Ako zelite da citate knjizevno-umetnicka dela, onda ste na pogresnom sajtu! Mogu da vam preporucim nekoliko odlicnih web adresa na kojima cete naci bas price, i u prvom i u trecem licu pripovedanja, koje bi mozda zadovoljile vas istancani ukus za pisanje...

Ah. Srbija. Raj za kriticare. Sloboda izrazavanja je i da se kaze nesto lepo! A fino vaspitanje je kad precutite kritiku nekome ko se potrudio.

@Ela. Bravo, Ela na odgovoru Mariji. Sama ne bih bolje srocila.

Drago mi je sto sam uzrok virtuelnih saveznistava. ipak, autor teksta je jedini koji bi mogao da nam kaze da li je imao literarne pretenzije. evo, ja se kladim da jeste :). A sto se citanja lepe knjizevnosti sa weba tice, draga elle, ipak cu da sacekam da tehnologija uznapreduje. Kad jednom ekran bude mirisao na hartiju mozda vam se i obratim za te "odlicne web adrese".

Zivela subjektivnost! Zivela razlicita misljenja! Pisanje, kao i svaka druga umetnost, je deo subjektivne slike objektivnog sveta. Kao takvo, ima svo pravo ovog sveta da se nekima svidi a nekima ne. To nikako ne znaci da one koji imaju misljenje koje se ne poklapa sa nasim treba da okarakterisemo kao budale, glupake, neznalice... a to je upravo ono sto se desava u skoro svim komentarima na ovom sajtu. Ako ste isfrustirani, potrazite pomoc strucne osobe ( sto ne treba da bude sramota ), a ne da vredjate neistomisljenike. Jer Svako ima pravo da izrazi svoje misljenje i da bude ispostovan a ne omalovazavan. Svako misljenje i svaki komentar je vazan i dragocen!!! To predstavlja misao i emociju jedne osobe. Mi nismo ti koji mogu da se igraju tudjim mislima i emocijama drugih.

Sto se tice teksta - jos uvek ga nisam potpuno razumela, ali je upravo to ono sto mi se dopada - tera me da mu posvetim jos malo vremena a ne da ga odmah zaboravim.

Potpuno se slazem s Nedom, ovde se ljudi utrkuju ko ce vise iskritikovati neciji rad, pokazujuci kako su navodno veci strucnjaci i kako bi naravno sve to bolje uradili. Kakva steta sto smo okruzeni tolikom kolicinom negativne energije! Pokusajte da gledate stvari oko sebe na drugi nacin, s malo pozitivnijim stavom i vama ce biti bolje. A i nama koji moramo da zivimo pored vas.

Ne kazem da svi moraju da se sloze s onim sto ovaj decko pise, ali retki su komentari u kojima ljudi daju svoj stav o temi, onome sto je Igor rekao ili na kakvo razmisljanje nas je naveo.

Ne dozivljavam Igora kao nekoga s literalnim pretenzijama, niti nesto tako trazim u njegovim tekstovima, ali je sasvim izvesno da svaki njegov text ostavi dobar trag, inspirise me ili otvori neki novi ventil, otkrije nesto cega nisam bila svesna...U svakom slucaju, uzivam u ovoj virtuelnoj razmeni misljenja, iskustava, osecaja... Igore, keep on dreaming!

Izvrstan tekst, ni previse dugacak, ni kratak, jasna metafora, dobar kraj, sve u svemu meni se dopalo i mislim da se svako od nas nadje bar jednom u hotelu, gde samujemo i celimo rane zbog gubitka voljene osobe dok nas zivot ponovo ne zaintrigira i stvori se prostor za nekog novog a ostaje samo mutno secanje da tamo negde postoji to bolno mesto...

samo mala napomena sprocu upotrebe drugog lica monzine...
koje je , jeli , izabrano u funkciji stila z akoji se autor odlucio ...
sasvim ispravno...
oni koji to ne prepoznaju, propustili su da prepoznaju komponentu atmosfere koja je namenjena pricici, eseju, sta li...
dobro sad, ne moze se previse ni ocekivati... za prvu pomoc, preporucam kriticarima da je prebace u prvo ili trece lice... stilske vezbe.. za nadati se je da ce neka razlika ipak primecena biti.
toliko. hvala.ziveli.

Ljudi tekst je dobar,nemojte se svadjati o licima jednine, mnozine,o pelenama,kreditima i tako to,zivite zivot.

Autor se direktno obraca citaocu persirajuci mu, prema tome koristi drugo lice jednine. Interesantno da to niko nije primetio, a toliko kritike oko toga u kom je licu tekst napisan! U odbranu kriticara mogu reci da je do eventualne zabune doslo jer je u ovom slucaju zamenicu 'vi' trebalo pisati velikim slovom - Vi, od Vas, Vama, itd. Toliko o gramatici, a kada govorimo o sadrzaju teksta mogu reci da sam uzivala citajuci, a to je najvaznije.

Cela prica me malo podsetila na 'Million Dollar Hotel' Wima Wendersa.. secate se filma?
U svakom slucaju.. odlicna alegorija.. ko nije bio u Igorovom hotelu, tesko moze da razume; ko je tamo barem jednom boravio lako ce se prepoznati.. Hvala sto si me podsetio da je u pitanju, ipak, samo hotel - dakle, privremeno svratiste :-)

Da li ste nekada bili u tom Hotelu? Sigurno jeste, svako je bio makar jednom, onda odlicno razumete tekst. Poredjenje sa reklamama je suvisno. Mene je tekst odusevio, ranezio, ustvari definisao nesto sto ja nisam jako dugo, sve je stvar stila.
Prvi odlazak u Hotel je najlaksi, svaki naredni mnogo je sumorniji i duzi, da li zbog udobnosti hotelske sobe, i mraka na koji nam se oci naviku, ili straha od iznalazenja ovih ulica sa drugacijim osvetljenjem, hotelom, i nama nepoznatim smehom.
Ponekada pomislim kako bi zivot bio bezlican da nema takvog Hotela, i dobro je sto u njemu uvek ima mesta za neograniceni boravak.

Text je odlican!!!
Hocemo josh :)))

Wau...

Ne volim opsta mesta i izlizane teme, retko citam textove sa ovom i slicnom tematikom, ali ovo je tako daleko od svega toga.
imam utisak da dolazi direktno iz srca, i da je nastao iz ciste potrebe da se to kaze, a ne zato sto je autor imao zadatak da napise text.

Ulica u kojoj se nalazi "Heartbreak Hotel" je samo jedna od mnogih ulica i hotela (sreca, ljubav, sumnja, bol, patnja, strepnja) kroz koje covek mora da prodje ili je prosao. To se zove zivot.

Bravo. Zivot isprican u ovom tekstu. Izvrsno !

Autor je jedno tako prepoznatljivo osecanje ostavljenosti, pretocio u metaforu o samackom hotelu gde smo svi bili ugosceni pre ili kasnije, mislim da je licimerno i neiskreno jednu takvu iskonsku emociju nazivati patetikom i porediti je sa reklamom.

U sobi ovog hotela sam se zadrzala malo predugo, ali ok, sve je to zivot...Tekst je sasvim ok, ne bih se upustala u dalje rasprave s onima kojima se ne svidja. Ko ga nije razumeo, ocito je u svom zivotu ostao uskracen za bitna iskustva i emocije...