Нисам то ја
pre 12 godina
Пре пар дана сам раскинуо са једном којој је "све било савршено" а онда јој се све претворило у ноћну мору. Нисам нестао, али нисам ни остао.
У чему је ствар? Жене сувише тога себи дозвољавају. Дозвољавају себи понашање какво никад од мушкарца не би трпеле, а онда им није јасно зашто ми нећемо такво понашање да трпимо од њих.
Ево ова конкретно ми је често постављала питања типа - "Је л' имаш мало времена за мене?". Не може се тако, гњецаво. Ви жене прве не бисте биле са мушкарцем који се тако понаша. Него буди женско, и узми то што ти припада. Иначе ти не припада.
Наравно, проблем је у Србији што жене сувише често помисле да им припада све, па и више од тога - и онда опет направе рачун без крчмара, и паметан мушкарац такву жену убрзо остави.
И, да. После првог састанка ми је рекла "волим те". Не. Не волиш ме. Не можеш да ме волиш ако смо се видели само једном у животу. Не могу и нећу на то да ти узвратим истом мером, јер то не осећам. Боље да се разиђемо него да те лажем, и да лажима одржавам твоју бајку.
Живот може да буде бајка ако обоје то желе. Али треба обоје то да желе. Мислите о томе.
29 Komentari
Sortiraj po: