Razvod može biti i kraj, ali i početak

Hm..evo dok ovo pisem lezimo u krevetu, ona spava..i tako je vec nocima i nocima..nema poljubaca, zagrljaja, ama bas nicega. O sexu da ne pricam, mozda bude plafon dva puta mesecno..a imamo po 31. godinu i u decembru bi trebalo da nam bude sesta godisnjica braka..ali ne shvatam zasto kazu da razvod boli. Mene ne moze da boli kad prosto jedva cekam da se ova agonija zavrsi..a opet ni nju ne bi trebalo da boli kad svesno cini da sve vodi ka tome - razvodu..tako da nema frke kod nas..Da, imamo dete ali ce mu biti lepo..ja cu otici, njima ostaviti kucu, nema razloga da dete dozivljava sokove..sve sto treba placacu da ono ne ispasta sa te strane..od mene dosta!

Lepo i velikim delom tacno napisano.Covek ipak mora sam pronaci individualne mehanizme zastite psihickog i fizickog zdravlja u ovakvim teskim situacijama u zivotu.
Zivim od 2010 "u razvodu", zvanicno jos ozenjen ali, sa suprugom nemamo nikakav fizicki kontakt, iako i dalje zivimo (zbog dece)u jednoj zajednici. Ponasamo se normalno jedno prema drugom. Kriza je nastala zbog nevernosti (slucajno otkrivanje) supruge. Od tada je ona u mojim ocima "mrtva" i taj osecaj se u meni nikada nece promeniti.Sto se buducnosti tice, situacija nije ruzicasta ni za nju a ni za mene. Oboje smo u godinama (ja 55 ona 48) kada je novi pocetak tezak. Sve strahove (sto se buducnosti tice) opisane u clanku mogu da potpisem. Neizvesnost je velika, tuga za procerdanim godinama sa nekim ko vas je izdao,je bezgranicna.
Moj nacin borbe protiv zla koje me je zadesilo je citanje, pisanje, slusanje muzike, joga, meditacija (budizam), hobi(skupljanje starih Hi-Fi uredjaja) kao i povremeni (za vikend)alkohol konzum.Alkohol(vino)cini me euforicnim i optimisticnim,posle treznjenja(ne prenapijam se)ne padam u jos dublju depresiju, vec naprotiv, vec u ponedeljak radujem se sledecem vikendu. Tako sam u stvari ziveo i do pocetka propasti mog braka. To su metode sa kojima i danas dobro "vozim".Sto se buducnosti tice, trazenja novog partnera, mislim da sam unutrasnje spreman ostatak zivota i kao singl da provedem. Normalno, ako naleti neko, svidi mi se fizicki i dusevno necu se braniti ali se necu ni zeniti.

Bila sam u braku sa ocem svoje dece, skoro dve decenije. Razveli smo se pre dve i po godine.Kad me sećanje uhvati nespremnu, ne mogu da se setim pravog razloga zašto smo se razveli.
Posle razvoda, kupila sam svoj stan, deca su odlični djaci, žive sa mnom, imam divan stabilan posao, prijatelje, roditelje i sestre, od skora i partnera koji me voli i ja njega. Biviši uzima decu i plaća redovno alimentaciju, a i on ima veliku platu kao i ja. Živimo u istom gradu, pa deca mogu da ga vide kad god požele. On se oženio ženom koja nema svoje dece. Mene i dalje kinji i vredja, ogovara...

Ipak, saleti me san, tako živ, u kome mi on kaže da će je ostaviti i vratiti se meni. I stvarno, da se nekad ne čujemo telefonom i ne ispliva naše ogromno nerazumevanje i drastične razlike i njegovo nasilje, ja s vremenom ZABORAVIM sve ružno, i verujte mi teško mi je da se setim, ZBOG ČEGA SMO SE ONO BEŠE RAZVODILI DO DJAVOLA?
Ako smo mogli 19 godina, što nismo mogli i dalje? Nije mi ni danas mnogo jasno.Prošla sam faze, razne. Ali u mom sećanju je ostao njegov lik kao simbol mog porodičnog života, sigurnosti, ljubavi, iako znam da on više nije taj.
Sebi sam u mobilni zapisala sve uvrede, izdaje, poniženja, da kad mi se izbrišu iz sećanja, da se podsetim. Pročitam, i onda mi bude lakše. Shvatim da je tako bolje i da bismo pukli kad tad posle svega... Bolje pre nego kasnije.

Sve u svemu... tesko je...

@Zivim za dan kada cu se razvesti:

A mozda da ne gledas na celu situaciju tako crno-belo. Mozda, posle toliko provedenih godina, treba da porazgovaras sa suprugom pa da vidis zbog cega se prevara desila? Mozda i nije to takva crna izdaja, kakvom je smatras...Zasto ne iskoristis vreme koje ste zajedno pod istim krovom da porazgovarate? Vi se ipak najbolje poznajete...Nije strasno oprostiti nekome...Zbog sebe najvise. Ljudi grese, nisu savrseni...

Veoma praktican, edukativan text koji razvod posmatra iz pravog ugla..Sustina jeste u zivotu sto vise upoznati sebe, shvatiti da ne postoji savrsenost kako kod nas tako i kod drugih.

Uglavnom je zenama razvod lepsi pocetak.

Skoro sam analizirala svoje odnose sa suprotnim polom i pokusala da skapiram gde gresim. Drago mi je kad vidim srecno ozenjene ljude i sto manje razvoda. Ljudi cesto misle da ce im biti bolje ako se razvedu, ali to uopste ne mora da znaci.

Nikako se nemojte razvoditi zbog traceva.

@pexx

Bila sam u toj situaciji, ne odustaj, sve može da se reši.
Biće ti krivo kad tvoje dete bude živelo sa drugim muškarcem sutradan, krivićeš sebe što se nisi više potrudio. Teško je biti dobar otac sa strane, moj bivši je tako mislio, ali nije sve u alimentaciji.

Potrebna vam je stručna pomoć, i veoma iskren razgovor.
Ja sam tako noći preplakala pored muža u krevetu... Probala da pričam, nije hteo ništa da menja...trebalo je tada da tražimo stručnjaka, pukotine koje su tada nastale uništile su brak kasnije.

Ima i jedna mnogo dobra knjiga, na internetu besplatna: Pet jezika ljubavi.
Upravo govori o različitim predtavama o ljubavi. vama je potreban dodir, ali vaša supruga možda pruža kao ljubav nešto drugo. Ne vole svi da se dodiruju i maze, iz njima znanih razloga.
Ako jednostrano gledate upropastićete možda dobar brak.
I u drugom braku, biće nešto drugo što morate dobrom voljom savladati, ne postoje dve potpuno identične posobe kad su načini pokazivanja ljubavi u pitanju.
Možda se vaša supruga oseća nevoljenom, pročitajte oboje knjigu, pa iskreno razgovarajte.
Šteta je uništiti brak, zgog deteta, a i patnja je ogromna, verujte mi!

Niko nikome ne treba davati savet konacnog izbora. Mozda da se ucini sve da se brak spase,to da ali konacno 'razvedi se' ili 'nemoj da se razvodis' nikako jer smo ipak svi svet za sebe. Ne mozemo takodje MI odlucivati sta je bolje za decu jer ako citate ima mnogo dece razvedenih roditelja koja su zadovoljna zbog takvog ishoda,kojima je to mnogo draze nego da su roditelji ostali u braku u kom su bili. Dakle odluka je na svakom pojedicu a odluka je osobina zrelosti I povlaci za sobom aktivnosti koje iziskuju rad na sebi. Ako se razvedete, moracete da se resite secanja. Secanje je kao I Masta velika slabost Duse, shvatite da to cega se secate vise ne postoji nigde samo u vasim glavama. Ono sto postoji ste vi sada ali do toga treba radom na sebi stici, u secanju su zarobljene emocije. Dalje strah od samoce je samo strah jer samoca kao I partnerstvo mogu biti plodni ako se radi na sebi. Da li ce taj rad podrazumevati Duhovno uzdizanje u Braku ili u Samoci to je na svakom pojedincu da po sebi odluci. A deca? Njima definitivno najbolje sto mozete dati je Najboljeg Sebe bio taj u braku, razveden ili u novoj vezi. Deci je potrebna Ljubav a to sto su roditelji rastavljeni ce prihvatiti ako ih dobro vaspitate. Svakako ce u zivotu mnogo toga morati do zrele licnosti da private ali prvo Roditelji moraju biti zreli,hrabri I odgovorni a to nema veze sa bracnim statusom. Neki spojevi su Agonija kojoj nema spasa. Ima li vasem Spoju spasa?

Hm..evo dok ovo pisem lezimo u krevetu, ona spava..i tako je vec nocima i nocima..nema poljubaca, zagrljaja, ama bas nicega. O sexu da ne pricam, mozda bude plafon dva puta mesecno..a imamo po 31. godinu i u decembru bi trebalo da nam bude sesta godisnjica braka..ali ne shvatam zasto kazu da razvod boli. Mene ne moze da boli kad prosto jedva cekam da se ova agonija zavrsi..a opet ni nju ne bi trebalo da boli kad svesno cini da sve vodi ka tome - razvodu..tako da nema frke kod nas..Da, imamo dete ali ce mu biti lepo..ja cu otici, njima ostaviti kucu, nema razloga da dete dozivljava sokove..sve sto treba placacu da ono ne ispasta sa te strane..od mene dosta!

Uglavnom je zenama razvod lepsi pocetak.

@Zivim za dan kada cu se razvesti:

A mozda da ne gledas na celu situaciju tako crno-belo. Mozda, posle toliko provedenih godina, treba da porazgovaras sa suprugom pa da vidis zbog cega se prevara desila? Mozda i nije to takva crna izdaja, kakvom je smatras...Zasto ne iskoristis vreme koje ste zajedno pod istim krovom da porazgovarate? Vi se ipak najbolje poznajete...Nije strasno oprostiti nekome...Zbog sebe najvise. Ljudi grese, nisu savrseni...

Lepo i velikim delom tacno napisano.Covek ipak mora sam pronaci individualne mehanizme zastite psihickog i fizickog zdravlja u ovakvim teskim situacijama u zivotu.
Zivim od 2010 "u razvodu", zvanicno jos ozenjen ali, sa suprugom nemamo nikakav fizicki kontakt, iako i dalje zivimo (zbog dece)u jednoj zajednici. Ponasamo se normalno jedno prema drugom. Kriza je nastala zbog nevernosti (slucajno otkrivanje) supruge. Od tada je ona u mojim ocima "mrtva" i taj osecaj se u meni nikada nece promeniti.Sto se buducnosti tice, situacija nije ruzicasta ni za nju a ni za mene. Oboje smo u godinama (ja 55 ona 48) kada je novi pocetak tezak. Sve strahove (sto se buducnosti tice) opisane u clanku mogu da potpisem. Neizvesnost je velika, tuga za procerdanim godinama sa nekim ko vas je izdao,je bezgranicna.
Moj nacin borbe protiv zla koje me je zadesilo je citanje, pisanje, slusanje muzike, joga, meditacija (budizam), hobi(skupljanje starih Hi-Fi uredjaja) kao i povremeni (za vikend)alkohol konzum.Alkohol(vino)cini me euforicnim i optimisticnim,posle treznjenja(ne prenapijam se)ne padam u jos dublju depresiju, vec naprotiv, vec u ponedeljak radujem se sledecem vikendu. Tako sam u stvari ziveo i do pocetka propasti mog braka. To su metode sa kojima i danas dobro "vozim".Sto se buducnosti tice, trazenja novog partnera, mislim da sam unutrasnje spreman ostatak zivota i kao singl da provedem. Normalno, ako naleti neko, svidi mi se fizicki i dusevno necu se braniti ali se necu ni zeniti.

Skoro sam analizirala svoje odnose sa suprotnim polom i pokusala da skapiram gde gresim. Drago mi je kad vidim srecno ozenjene ljude i sto manje razvoda. Ljudi cesto misle da ce im biti bolje ako se razvedu, ali to uopste ne mora da znaci.

Veoma praktican, edukativan text koji razvod posmatra iz pravog ugla..Sustina jeste u zivotu sto vise upoznati sebe, shvatiti da ne postoji savrsenost kako kod nas tako i kod drugih.

Niko nikome ne treba davati savet konacnog izbora. Mozda da se ucini sve da se brak spase,to da ali konacno 'razvedi se' ili 'nemoj da se razvodis' nikako jer smo ipak svi svet za sebe. Ne mozemo takodje MI odlucivati sta je bolje za decu jer ako citate ima mnogo dece razvedenih roditelja koja su zadovoljna zbog takvog ishoda,kojima je to mnogo draze nego da su roditelji ostali u braku u kom su bili. Dakle odluka je na svakom pojedicu a odluka je osobina zrelosti I povlaci za sobom aktivnosti koje iziskuju rad na sebi. Ako se razvedete, moracete da se resite secanja. Secanje je kao I Masta velika slabost Duse, shvatite da to cega se secate vise ne postoji nigde samo u vasim glavama. Ono sto postoji ste vi sada ali do toga treba radom na sebi stici, u secanju su zarobljene emocije. Dalje strah od samoce je samo strah jer samoca kao I partnerstvo mogu biti plodni ako se radi na sebi. Da li ce taj rad podrazumevati Duhovno uzdizanje u Braku ili u Samoci to je na svakom pojedincu da po sebi odluci. A deca? Njima definitivno najbolje sto mozete dati je Najboljeg Sebe bio taj u braku, razveden ili u novoj vezi. Deci je potrebna Ljubav a to sto su roditelji rastavljeni ce prihvatiti ako ih dobro vaspitate. Svakako ce u zivotu mnogo toga morati do zrele licnosti da private ali prvo Roditelji moraju biti zreli,hrabri I odgovorni a to nema veze sa bracnim statusom. Neki spojevi su Agonija kojoj nema spasa. Ima li vasem Spoju spasa?

Bila sam u braku sa ocem svoje dece, skoro dve decenije. Razveli smo se pre dve i po godine.Kad me sećanje uhvati nespremnu, ne mogu da se setim pravog razloga zašto smo se razveli.
Posle razvoda, kupila sam svoj stan, deca su odlični djaci, žive sa mnom, imam divan stabilan posao, prijatelje, roditelje i sestre, od skora i partnera koji me voli i ja njega. Biviši uzima decu i plaća redovno alimentaciju, a i on ima veliku platu kao i ja. Živimo u istom gradu, pa deca mogu da ga vide kad god požele. On se oženio ženom koja nema svoje dece. Mene i dalje kinji i vredja, ogovara...

Ipak, saleti me san, tako živ, u kome mi on kaže da će je ostaviti i vratiti se meni. I stvarno, da se nekad ne čujemo telefonom i ne ispliva naše ogromno nerazumevanje i drastične razlike i njegovo nasilje, ja s vremenom ZABORAVIM sve ružno, i verujte mi teško mi je da se setim, ZBOG ČEGA SMO SE ONO BEŠE RAZVODILI DO DJAVOLA?
Ako smo mogli 19 godina, što nismo mogli i dalje? Nije mi ni danas mnogo jasno.Prošla sam faze, razne. Ali u mom sećanju je ostao njegov lik kao simbol mog porodičnog života, sigurnosti, ljubavi, iako znam da on više nije taj.
Sebi sam u mobilni zapisala sve uvrede, izdaje, poniženja, da kad mi se izbrišu iz sećanja, da se podsetim. Pročitam, i onda mi bude lakše. Shvatim da je tako bolje i da bismo pukli kad tad posle svega... Bolje pre nego kasnije.

@pexx

Bila sam u toj situaciji, ne odustaj, sve može da se reši.
Biće ti krivo kad tvoje dete bude živelo sa drugim muškarcem sutradan, krivićeš sebe što se nisi više potrudio. Teško je biti dobar otac sa strane, moj bivši je tako mislio, ali nije sve u alimentaciji.

Potrebna vam je stručna pomoć, i veoma iskren razgovor.
Ja sam tako noći preplakala pored muža u krevetu... Probala da pričam, nije hteo ništa da menja...trebalo je tada da tražimo stručnjaka, pukotine koje su tada nastale uništile su brak kasnije.

Ima i jedna mnogo dobra knjiga, na internetu besplatna: Pet jezika ljubavi.
Upravo govori o različitim predtavama o ljubavi. vama je potreban dodir, ali vaša supruga možda pruža kao ljubav nešto drugo. Ne vole svi da se dodiruju i maze, iz njima znanih razloga.
Ako jednostrano gledate upropastićete možda dobar brak.
I u drugom braku, biće nešto drugo što morate dobrom voljom savladati, ne postoje dve potpuno identične posobe kad su načini pokazivanja ljubavi u pitanju.
Možda se vaša supruga oseća nevoljenom, pročitajte oboje knjigu, pa iskreno razgovarajte.
Šteta je uništiti brak, zgog deteta, a i patnja je ogromna, verujte mi!

Sve u svemu... tesko je...

Nikako se nemojte razvoditi zbog traceva.