Kada je neuspeh znak da ste na dobrom putu?

Оваква тема а без коментара, али зато за Ђоковића колико оћеш. Па ево да поделим своје искуство. Слао CV и ишао на разговоре много пута, и приметио сам после свега да ти што испитују то раде крајње шаблонски и у великом броју аматерски и провидно, па сам одлучио да нећу себи да дозволим да моја судбина зависи од таквих. А реално гледано зависила је. Ко себи дозволи да га поколебају разни HR ликови, а углавном квази снобови, тај уопште не познаје себе и своје могућности, прецизније речено нема вере у себе. И од тога све полази. Ако верујеш направићеш, а ако не, нећеш. Са том разликом што веру у себе треба доказати себи а не другима. А ови HR ликови управо то траже, да се њима подредиш и њима доказујеш, што је за њих прави пут јер тако газди предају роба, који неће мислити својом главом, већ ће бити искључиви послушник. То је био и мој резон, па сам једном HR на његово питање које су моје предности и квалитети (нешто у том смислу) одговорио да ако желе да радим за њих нек онда препознају сами пошто су већ стручни, а мислио сам да сам већ довољно о себи написао. Дакле, нема се шта њима доказивати, мора се пре свега себи доказати и у себе веровати. Моја прича је касније отишла другим током и написаћу нескромно (пошто сам скривен иза анонимности) солидно успешно. Они који вреде, свакако неће умирати од жеље да раде дуго у фирми где не могу да искажу сопствену вредност и креативност. А ако већ то имају, па зашто би онда и радили за друге, или зашто би у суштини радили за сићу.

Jedan mudar covek mi je jednom rekao:

Ne mogu - znaci necu.
Ne zanima me - znaci necu.
Nisam talentovan za to - znaci necu.

Bolje priznaj sebi i drugima i kada ti neko kaze da nesto MORAS ti mu reci NECU. Nije to sramota. Nije to drskost. Nije ni razmazenost. Pa nismo robovi da nesto moramo. Slobodni smo ljudi. A sloboda podrazumeva i pravo da kazes ne. Da uradis suprotno od zelja i ambicija drugih ljudi. I da sledis svoj i samo svoj instinkt. Da sam napravis izbor, koji moze da se pokaze na kraju i da je bio pogresan. Ali to je bio tvoj izbor, iza kojeg si tada stao. I treba da budes ponosan na to i nikada da se pokajes. Mnogo gore je kajati se sto si slusao druge pa prosao lose, nego sto si slusao sebe pa prosao lose. Kajanje je za slabice. Stavi tacku, idi dalje, zivot se ionako sastoji od bezuspesnih pokusaja.

nekim ljudima treba vise puta da bi uspeli nesto.. ali stvarno svako moze sve samo kad hoce! jednostavno bio to sport ili neki hobi ili nesto za nauciti, zapamtiti.. treba da je osoba skoncentrisana, zeljna toga sto radi tj uci .. i vrlo jednostavno nikad ne reci to nije za mene.. jer da nije nebi ni pokusavali.. a sad kolilo ste uporni to je sasvim druga stvar.

Ko dobro radi svoj posao s'pravom strahuje za svoj opstanak. Mnogi ljudi ne vole kad neko nesto mnogo radi...

Znam da je moj rad dobar, ali nazalost dopao se i drugima...

Koji sef voli uspesne?

Ko dobro radi svoj posao s'pravom strahuje za svoj opstanak. Mnogi ljudi ne vole kad neko nesto mnogo radi...

nekim ljudima treba vise puta da bi uspeli nesto.. ali stvarno svako moze sve samo kad hoce! jednostavno bio to sport ili neki hobi ili nesto za nauciti, zapamtiti.. treba da je osoba skoncentrisana, zeljna toga sto radi tj uci .. i vrlo jednostavno nikad ne reci to nije za mene.. jer da nije nebi ni pokusavali.. a sad kolilo ste uporni to je sasvim druga stvar.

Оваква тема а без коментара, али зато за Ђоковића колико оћеш. Па ево да поделим своје искуство. Слао CV и ишао на разговоре много пута, и приметио сам после свега да ти што испитују то раде крајње шаблонски и у великом броју аматерски и провидно, па сам одлучио да нећу себи да дозволим да моја судбина зависи од таквих. А реално гледано зависила је. Ко себи дозволи да га поколебају разни HR ликови, а углавном квази снобови, тај уопште не познаје себе и своје могућности, прецизније речено нема вере у себе. И од тога све полази. Ако верујеш направићеш, а ако не, нећеш. Са том разликом што веру у себе треба доказати себи а не другима. А ови HR ликови управо то траже, да се њима подредиш и њима доказујеш, што је за њих прави пут јер тако газди предају роба, који неће мислити својом главом, већ ће бити искључиви послушник. То је био и мој резон, па сам једном HR на његово питање које су моје предности и квалитети (нешто у том смислу) одговорио да ако желе да радим за њих нек онда препознају сами пошто су већ стручни, а мислио сам да сам већ довољно о себи написао. Дакле, нема се шта њима доказивати, мора се пре свега себи доказати и у себе веровати. Моја прича је касније отишла другим током и написаћу нескромно (пошто сам скривен иза анонимности) солидно успешно. Они који вреде, свакако неће умирати од жеље да раде дуго у фирми где не могу да искажу сопствену вредност и креативност. А ако већ то имају, па зашто би онда и радили за друге, или зашто би у суштини радили за сићу.

Znam da je moj rad dobar, ali nazalost dopao se i drugima...

Jedan mudar covek mi je jednom rekao:

Ne mogu - znaci necu.
Ne zanima me - znaci necu.
Nisam talentovan za to - znaci necu.

Bolje priznaj sebi i drugima i kada ti neko kaze da nesto MORAS ti mu reci NECU. Nije to sramota. Nije to drskost. Nije ni razmazenost. Pa nismo robovi da nesto moramo. Slobodni smo ljudi. A sloboda podrazumeva i pravo da kazes ne. Da uradis suprotno od zelja i ambicija drugih ljudi. I da sledis svoj i samo svoj instinkt. Da sam napravis izbor, koji moze da se pokaze na kraju i da je bio pogresan. Ali to je bio tvoj izbor, iza kojeg si tada stao. I treba da budes ponosan na to i nikada da se pokajes. Mnogo gore je kajati se sto si slusao druge pa prosao lose, nego sto si slusao sebe pa prosao lose. Kajanje je za slabice. Stavi tacku, idi dalje, zivot se ionako sastoji od bezuspesnih pokusaja.

Koji sef voli uspesne?