Ispovest žene koja je nakon porođaja zamrzela muža: Razmišljala sam o onom najgorem

Carolije postporodjajne depresije i promene dinamike u partnerskom odnosu. Mi smo preziveli :), toliko da smo se odlucili i na drugo dete i preziveli i taj bebeci period, ali imamo prijatelje koji nisu i ciji je brak pukao kada su dobili dete. Pokusavali smo da im objasnimo da je to tako, da ne uzimaju za zlo jedno drugom, da mora da prodje vreme i hormoni se smire, da se oboje naviknu na novu situaciju, ali nije vredelo :(

Imam bebu od godinu dana i prosla sam kroz slicne stvari. Volim svog muza beskrajno, pre braka smo cetiri godine ziveli zajedno. Znala sam sve njegove vrline i mane i pre trudnoce i uvek se divila sto imam takvog coveka. Medjutim, kad sam se porodila bilo je jako tesko. Menjanje navika,upoznavanje i privikavanje na bebu. Ludela sam na svaku sitnicu. Trudio se on maksimalno, al dzaba poludim, izvicem se i posle pola sata mi bude zao. Na mene je dosta uticalo sto sam prestala da se krecem, da izlazim, od kada sam se porodila svi su me zaboravili, ili kako sad kazu nisu hteli da smetaju, a meni je tako trebalo drustvo. Al kad je bebac ojacao, kad sam naucila njegove navike, potrebe, sve je postalo drugacije. Mi smo oduvek otvoreno o svemu pricali i to je bilo kljucno da prevazidjemo tezak period. Sad mislim da ga volim jos vise nego pre i da smo blizi i jaci nego ranije. Na pocetku sam mislila da drugo dete ne zelim u narednih 10 godina, al sad vidim koja je to bila glupost. Sve su to normalne faze i sve to prodje, iako tada deluje strasno. Samo se volite i pravite decu. Sve ce na svoje doci

@Kalina
Jeste sve stvar organizacije ako ste robot. Ne razumem kako žena može da nema razumevanja za drugu ženu. Hormoni, pomešana osećanja, nova iskustva, prva beba, to su sve jako stresne stvari. Ne može svako da uključi dugme i da se trenutno prilagodi situaciji.

Iz mnogih komentara na ovu vest, kao i komentara citalaca na vesti uopste vidi se potpuni nedostatak razumevanja za druge, najcesce pod parolom - ja sam to ovako i onako i kako/zasto bi to iko drugacije.

I onda naravno iz tog nerazumevanja sledi mrznja, a neretko i poziv na linc: ovakve osobe su odvratne/bolesne/sebicne; ne treba da zive; da mi je da znam njeno ime...

A svi smo razliciti. Nije zivot tako jednostavan. Okolnosti nekada budu tako komplikovane, da se kod nas ispolje osobine koje nismo ni sanjali da imamo. Nekad imamo srece pa u krizi iz sebe izvucemo ono najbolje. Nekad nas kriza toliko oslabi da se ispolji ono najgore u nama.

Ako ne razumete kako je neko mogao tako da se ponasa, pokusaljte da imate razumevanja, ne osudjujte. To sam znaci da ste imali srece da vas taj konkretan problem nije zadesio. Zadesili su vas drugi problemi. I tek ce vas zadesiti. I onda cete se nadati da ce ljudi oko vas za to imati razumevanja.

Treba ZAHTEVATI bar 15 minuta samoce dnevno, cak i kad se ima beba. To je potrebno ljudima. Mislim da bi, posle porodjaja, poludela kada bih 24/7 morala biti pored bilo koga, pa i deteta. Ima nas raznih. Meni je neophodno tih 15min samoce i ja bih to isto obezbedila partneru.
Razumem je, ali treba to u momentima mira reci partneru.

Svašta. Nije mi jasno zašto neke žene imaju potrebu da od sebe prave toliku žrtvu kad dobiju dete. Sve je stvar organizacije! Ja imam dete, drugo je na putu. Nijednog trenutka mi se nije dogodilo da ne mogu da stignem da se istuširam ili izađem napolje. Muž nije bio tu po ceo dan da mi pomaže, radio je. Naravno da je bilo teških momenata u početku, dok se nisam uhodala, ali ništa nalik ovome. Gomila gluposti, da uplaše buduće majke. Sve sam stizala-da zbrinem bebu u svakom smislu i da ne zapostavim sebe-u svakom smislu.

ljubav, postovanje i razum ce uvek pobediti. treba vise da se volimo...

@kalina, vi verovatno ne zivite sami sa suprugom kada sve to stizete!

Ja sam se bas nasmeja citajuci ovu ispovest! Identicna prica kod mene je bila kad sam rodila prvo dete. Ne znam ko je koga vise mrzeo, muz mene ili ja njega :D Bebac nam je bio bas zahtevan, non-stop na sisi, grcevi puna tri meseca, nisam smela na samo da ga ostavim ni minut, vristao bi cim bih izasla iz sobe na sekund. Kuvala sam dok mi je on visio u kenguru na meni :D U kupatilo smo isli zajedno kolica sa bebom i ja. Nocu se budio na svakih 15-20 min da sisa. Hronicna neispavanost nas je razdirala psihicki da bismo se svadjali za svaku sitnicu muz i ja. A kad sam rodila drugog sina- pesma! Dete spava celu noc, nema grceva, sam se uspavljuje i sam se zabavlja. U kupatilo idem sama, kuvam na miru dok se on sam igra u drugoj sobi. Nebo i zemlja. I znate sta, lako je takvo dete gajiti, mogla bih jos petoro takve dece roditi. Ono ja ne mogu da shvatim je taj nedostatak empatije u nasem drustvu. To vredjanje drugih i drugacijih, pametovanje, upiranje prstom, i omiljena konstatacija- Kako sam ja mogla a ti ne mozes?! Valjda je to stvar (ne)vaspitanja i obrazovanja. Razliciti ljudi razlicito reaguju na promene, bilo pozitivne ili negativne u svom zivotu. Zivi i pusti druge da zive. I ne ogovaraj. Monogo ces biti srecniji i rastereceniji ;)

Vise mi je zlo od ovakvih majki. Imam troje dece,najmladje se budilo i do 30 puta u toku noci pa nikoga nisam mrzela , za ime boga JA sam zelela tu decu.

Postnatalna depresija. Nazalost sve cesca pojava medju novopecenim majkama. Zapravo, to je bolest svih nas. Bolest ove moderne civilizacije, koja zeni namece zadatak da bude dobra zena, majka, sluzbenica, domacica, cerka ... I sve uvek mora jos bolje, brze, jace, vise, dalje ... Prosek vise nije dovoljan. Biti prosecan znati biti los, biti luzer, biti odbacen od svih i gurnut na margine drustva. Nista manje od 110% se ne priznaje! Dolazak deteta zenu svodi samo na jednu ulogu, u kojoj ona gubi bitke na drugim frontovima, najcesce onim poslovnim. Posto zene na zapadu nemaju luksuzno porodiljsko odsustvo do godinu dana kao u bogatoj Srbiji one cesto napustaju lepo placene poslove da bi se bavile decom. Ako je uz to zena obrazovana njen šok je ogroman. Pita se zasto je ucila silne skole i cemu silno radno iskustvo ako sada samo pere decje gace. Oseca se kao ekspresni voz kome je masinovodja pri brzini od 200 km/h naglo pritisnuo kocnicu. Mnoge zene to prebrode razumno. Ali neke su nervno labilnije i tu spasa nema. Ovaj problem narocito pogadja starije porodilje, koje su na materinstvo cekale duze jer su se bavile obrazovanjem, karijerom, napredovanjem u sluzbi. Njima je izuzetno tesko! One nisu sebicne. Samo su psihicki slabe, jer ne mogu da se nose sa ovom modernom ludnicom. I treba ih razumeti. Jer ko danas nije lud, taj prosto nije normalan! Eto!

Bila bih presrecna da sam zivela samo sa suprugom,i ne bi mi nista palo tesko,ali je posebna prica,kada ima jos osoba u zajednici,niko od njih nista ne pomaze,ali uvek imaju opasku na sve nezavrsene stvari,rucak koji kasni,ili dorucak,ili beba place,a zasto place,i ne gledam je dobro,i ovo i ono....Gomila ljudi koji pod izgovorom "dodju da pomognu",a sede satima,i cekaju sve vrste posluzenja,i naravno smireno dete (bebu)-za koju ni nemam vremena jer treba da ugodim odraslima....jadno dete :'(

Kalina, ajd ti lepo rodi i to drugo dete, pa da te vidim koliko ces imati vremena da komentarises zeninu muku... ako sam nesto naucila pored dvoje dece, i zenske okoline, to je da je svaka situacija koju prozivis toliko subjektivna od zene do zene, a pri tom, svi imaju potrebu da svakodnevicu sto vise ulepsaju, dodjes do toga, da vecina njih lazu ili imaju pomoc sa strane i pametuju kako su oni ovako, ili onako... Uglavnom, ja ne verujem ni jednoj zeni vise ni oko cega vezano za trudnocu, decu ili organizaciju, jer svi lazu! Ja nisam imala problema kad sam dobila prvo dete, ni sa muzem ni sa detetom, ali kada sam drugo rodila, i to posle nepune dve godine od rodjenja prvog deteta, imala sam problema i sa muzem i sa decom, jer nisam imala pomoc i nisam mogla da se fotokopiram i odradim ono sto je moralo da se uradi, i morala sam da podelim poslove sa muzem, koji se u pocetku opirao, a kasnije se i pridruzio u obavezama u kuci i oko dece... bilo je stresno i naporno, ali taj tezak deo je prosao, a mi se navikli... jako je bitno iz koje perspektive neko nesto govori, jer nije isto ako imas dve babe i placenu pomoc oko sredjivanja stana ili kuvanja, ili iz perspektive nekog ko sam odgaja decu i vodi brigu o kuci. Najbitnije u svemu je imati partnerovu podrsku, da kad zena pukne od obaveza i stresa, on preuzme i pomogne. Bez toga i najbolji brakovi pucaju

Ma svi kroz to prodjemo, to je to. Dolazak deteta je velika promena u zivotu svih parova i retki su oni koji se hvale kako im je bilo divno i kako je to nesto najlepse na svetu. Dok sam bila trudna jedva sam cekala bebu, razmisljala o setnjama sa bebom, samo o divnim trenucima, a onda... Dolazi malo cudoviste, nema spavanja, grcevi, nece u kolica, koja crna setnja, dojenje na tri sata, haos. Rekoh sebi nikad vise, a evo sada dva deteta i pomislim ponekad da bih mozda i trece. Samo prihvatite da ce biti cupavo i idemo dalje...

@kalina Nije sve stvar organizacije, jer ne mozes da se organizujes kad imas dete koje ne moze da ti kaze da li ce hteti da jede za sat ili dva ili da li ce se ukakiti u dva popodne. Kako se organizovati sa detetom koje moras da drzis skoro ceo dan, jer ima jake grceve? Sta mislis da su druge zene glupe pa ne bi znale da organizuju svoje vreme?Kad budes imala vise dece, totalno razlicitih, videces da organizacija ne pomaze. Pomaze ne izigravanje super zene. To sam shvatila sa drugim detetom. Ok je da ti svekrva ispegla ves ponekad, majka skuva rucak vikendom, prasina u spavacoj sobi moze da saceka sutra, a moja prljava kosa dobro izgleda i upletena u riblju kost. U suprotnom se osecas kao ova zena i muz je najveci krivac, jer je u prvoj liniji za napad i ako nije kriv. Kad su deca veca, onda je dobra organizacija kljuc svega, ali ovde je rec o bebi.

Ove sto se hvale da su sve stigle same obicno imaju dve babe u rezervi koje naravno ne prijavljuju u "organizaciju" da bi ispale heroine.

@Kalina

Ja ne smatram sebe zrtvom, niti kukam. Napisala sam realnost zivota sa dva deteta razlicitog karaktera. Izmedju moje dece je razlika 20 meseci i ja sam potpuno isto pristupala vaspitavanju jednog i drugog deteta. I putovali smo stalno porodicno i dok su bili obojica vrlo male bebe, to nije ni tema ovde. Nemamo pomoc baba i deda, dadilja i slicno. Uostalom, cekate drugo dete, moguce da ce Vas zivot demantovati u Vasoj oholosti i nepristojnosti. Doduse, mozda ste Vi u stanju da ostavite bebu koja se previja i vristi zbog grceva u krevecu dok Vi kuvate i cistite, ja nisam. Ne mogu vise da se prepucavam na nivou tinejdzerki iz americke sapunice sa nekim ko ne zeli da sa 35 godina prihvati da su ljudi razliciti i da je to sasvim legitimno i da nema potrebe za vredjanjem. Ja Vama zelim sve najbolje i u trudnoci i nakon nje. Pozdrav

@pera
Jeste, danas samo muskarci rade, zaradjuju, donose hranu u kucu...da, da. Ne znam iz kog veka se javljate. Zene isto tako zaradjuju i donose novac, mozda cak i vise nego sto pojedini muskarci mogu da zarade! Samo me zanima kako bi, Vi Pero, treptali kad bi se suocili sa porodjajnim bolovima i sa svim onim sto sledi posle. U stvari, u neku ruku mi Vas je i zao, uskraceni ste mnogo, jer nikad necete saznati kakav je osecaj roditi nesto sto ste u svom telu nosili 9 meseci. Ipak Vi lepo sedite u silikonskoj dolini i pijuckajte kaficu, mozda i nesto zesce...Mozda ce Vam jednog dana biti jasno da Vi niste stub kuce!

Zene kao kalina ili su dobile dete sa dvadeset ili i nisu imale neki zivot pa im dodje normalno da odjednom promene zivot u korenu,ne znaci da mi koje smo imale teske momente nismo zelele deci ili volele muza

@Kalina

Dokaz da u ovoj zemlji ljudi nisu bas zdravi u glavu je cinjenica da imas vise minusa nego pluseva,na sasvim razuman post. Naslov je bombastican, prica te zene je glupost (do dela kad je shvatila i priznala da je sve to glupost i plod njene maste), te sam stekao istu predstavu kao i ti.

dete donese pometnju u partnerske odnose koji tada dodju do svoje sustine. ako je ljubav i prijateljstvo iskreno, sve se to prevazidje. ako partneri nisu jedno za drugo,to sa dolaskom deteta ispliva na povrsinu. ja sam u supruga bila ludo zaljubljena, medjutim nakon dolaska deteta sve se promenilo. nije on bio toliko los, koliko se moj zivot iz korena promenio zbog bebe i to sam mrzela. svoje dete sam volela najvise ali svoj nov zivot sam mrzela, pa sam morala da mrzim sebe i njega. jednostavno, shvatila sam koliko je moja ljubav prema njemu mlaka u odnosu na onu prema bebi. nismo bili jedno za drugo nazalost

Pero ko te pitao sta,nisi kompetentan da komentarises,idi se porodi i sjedi sam sa malom bebom citave dane i mesece u kuci a pri tome odrzavaj kucu urednom,peri,peglaj kuvaj,pa jos budi seksi,pametan i nasmejan

Ma Kalina je muškarac koji se predstavlja kao zena i namerno provocira. Najbolje je ignorisati takve osobe.

Bez grize savesti "oduzeti" detetu oca??? Kakva je to majka...

@ Sve žene žrtve:

Same ste krive. To što ste držale bebu na sis* celu noć, to što ste ih vodile sa sobom u kupatilo, to što vam je beba spavala na stomaku, to što ste ih držale u kenguru dok ste kuvale. Takvim ste ih vi napravile. Katastrofa.

Prvo dete sam dobila u 30-oj, drugo ću u 35-oj. I te kako sam imala život pre dece, imam ga i sada. Živimo u gradu, nisam domaćica, zaposlena sam. Putovali smo sa bebom kolima, avionom. Znam mnoge majke kojima je to pojam...jer zamisli-imaju bebu!!!
Kako naučiš dete, takvo će biti od početka. Da napomenem da nisam od onih bez majčinskog instinkta, koje su hladne i ostavljaju bebe da plaču ceo dan. Meni deca neće biti gazde u kući. Ali nisam ni žrtva/ paćenica. Ni dete ni suprug, a ni ja nismo zapušteni, naprotiv. Puno putujemo, provodimo kvalitetno vreme zajedno. Usudili smo se da sa detetom idemo i na daleka putovanja. I gle čuda! Uspeli smo!
Nisam heroina, nisam imala pomoć baba. Može da vam bude krivo do sutra, ali zapamtite-vi ste naučile tu novorođenčad da vam budu takva.
Pozdrav za sve muškarce koji trpe teror majki žrtvi, a zapravo je to zbog nesposobnosti dotičnih.

@ Petar
Ne znam zasto se uopste neki muskarci odlucuju na ocinstvo ukoliko nisu sposobni da se nose sa odgajanjem i vaspitanjem dece. To su verovatno ovi novokomponovani ocevi koji neretko prave decu na svakom cosku i tu ih i ostavljaju. Od izlaska iz porodilista supruga i ja zajedno smo radili sve oko bebe, normalno izuzetak je bilo dojenje , ali sve, bas sve drugo bila je zajednicka i obaveza i zadovoljstvo. Uostalom, oboje smo zaposleni, a oboje smi i napravili i sada imamo decu.

Predrag,tako ce tebe neko ostaviti kad se razbolis i ostaris,pa ces se crvat u svom smradu,sve se vrati,pravda gmize ali stize

(mara, 31. oktobar 2015 13:04)

Upravo o tome i ja pričam, ali dobih minuse. Ne želim da imam razumevanja za majke koje se stalno žale. Pa pobogu, to su njihova deca i valjda su ih želele. I živim sama sa mužem i detetom i sve sam postizala. Evo i sad sam trudna, vodim starije dete u vrtić i na treninge. Muž ode ujutru, dođe uveče. Treba da ga mrzim jer ja ne mogu da operem kosu? Debelo bih se zabrinula za sebe da ne mogu da se organizujem. I još jedna stvar-postporođajna depresija i hormoni su jedna stvar, a izigravanje žrtve nesposobne žene je sasvim druga stvar.

I zašto sam ohola ako je moja realnost drugačija od vaše... Imam drugaricu koja nije mogla da se javi na telefon duže vreme kad je dobila decu, ali bukvalno! I dan danas, deca joj imaju 2 i 4 godine, ona ne može da razgovara, deca vrište, ne dozvoljavaju joj. Moje dete je odavno znalo da, kad razgovaram telefonom ili pričam sa nekim ovako, mora da sačeka. Više je ni ne zovem. Kaže mi posle 5 dana od poziva, ej izvini, nisam mogla da se javim, dete hoće da mi spava samo na stomaku...E, pa drage mame, meni to nije normalno. Kao ni uspavljivanje na sis*. Novorođenče ne zna da to želi, dok im vi to ne pokažete.

@(ray, 31. oktobar 2015 13:21)

Hvala na podršci :)
Muka mi je od takvih žena. Ako si želela bebu, valjda si bar mogla da pretpostaviš u šta se upuštaš!-Sve su nešto iznenađene, sve se žale. Ne može da izađe na kafu, zamisli!-Pa sve i da je tako, neće kafa nigde pobeći taj jedan period. Ja sam sa uživanjem podigla dete. Baš zato što sam žensko, ne može me niko obmanuti, niti ubediti da se ne radi o sebičnim i nedovoljno zrelim ženama. Imam koleginicu od koje me boli glava-jao, zamisli, ima dvoje dece, razlika dve godine, ne znaš kako je to! Sama si to htela, zar ne?Pritom ima pomoć žene za čuvanje, kuvanje, peglanje i spremanje. Ona je toliko lenja, da samo sedi i smrdi. Pa ranije su žene rađale sa malim razlikama, žive se nisu čule, niti su imale pomoć muževa, dadilja, žena za peglanje i kuvanje! Sramota.

@ Kalina
Vi ste jedna prava pametnica , verujem da ce Vam i deca biti takva. Obzirom da Vam i pored brige o njima ostaje poprilicno slobodnog vremena, ne vidim razlog da ga ne iskoristite tako sto cete napisati prirucnik o odgajanju dece ili eventualno organizovati neke kurseve na ovu temu.

Jao jadna.... Trep, trep... A ako bi te duznosti preuzeo muskarac, onda bi bilo sve super. Ali usput i da bude zastitnik, da donosi novac, da bude stub porodice, da bude... A da ja trut ispijam kaficu u silikonskoj dolini.

Kao u dzungli !

Ja šanse odlicno snalazila u ulozi roditelja, ali moj muž nikako!!!!

@Sve žene žrtve

Nije mi jasno zašto ste rađale i kome? Nisam muškarac, niti sam ostavljala dete da vrišti, brižna sam majka. Jedino ste u pravu kad kažete da su ljudi različiti-sposobni, nesposobni, dobro organizovani, loše organizovani, odgovorni, neodgovorni, itd, itd.

@dr mr
postpartalna :)

@(Marie, 01. novembar 2015 12:16)

Pa ja i pričam iz perspektive nekog ko nema pomoć sa strane-žene za kuvanje, spremanje, dadilje itd. Takve se najviše i žale! Razmažene.

Ne znam zašto neke žene radjaju kada nisu u stanju da se nose sa svim problemima koji dolaze. Što je gore ne mogu ni da shvate situaciju da nisu drugi krivi zbog svega. To su verovatno ove novokomponovane majke, ne verujem da su žene ranije bile takve.

Ne vidim razlog da ga mrzi. Verujem da ima puno razloga za nezadovoljstvo, ali njen suprug mi deluje kao OK osoba. Zena posle porodjaja, ma koliko bilo iscrpljujuce i naporno baviti se bebom, ukoliko je bebu zaista zelela, trebalo bi da bude srecna sto joj se zelja i ostvarila, pa i u slucajevima kada sa partnerom ne funkcionise bas skladno i mozda se jednoga dana i razvede.

Ja sam zenu ostavio posle porodjaja,ne zato sto je histerisala i sve joj je smetalo,vec zato sto se nagojila ko orman i zbabila u lice.

U pitanju su hormoni. Sa prva dva deteta sam bila potpuno normalna, ali sa druga dva.....Bojno polje....armagedon....toliko sam plakala, optuzivala muza za sve i svasta, borila se u glavi sa demonima.....izoblicila sam se. Moj muz mi je govorio da me vise ne poznaje i da to nisam ja, bilo je ozbiljnih momenata....nije to bila ppdepresija vec ludilo hormona....i zaista posle par meseci se sve smirilo......preziveli smo, ali zaista zahvaljujuci njegovoj velikoj ljubavi i razumevanju. Sto je najgore, ni ja sama ne mogu da shvatim sta se to desilo. Savet muzevima je da budu strpljivi i daju svojim zenama sansu jer zaista nije lako a da ne govorim posle porpdjaja o iscrpljenosti, zapostavljanju sebe itd. Nisam razmazena, daleko od toga, ali nije lako.

@(utisak, 02. novembar 2015 09:57)

A tebi je krivo. Jer si...

Kada se zena udaje iradja dete zato sto joj vreme iztice bez dovoljno ljubavi iprema muzu i prema porodu, onda su ovakve stvari ceste.U suprotnom zena nema ove umobolne dileme.

Svašta. Nije mi jasno zašto neke žene imaju potrebu da od sebe prave toliku žrtvu kad dobiju dete. Sve je stvar organizacije! Ja imam dete, drugo je na putu. Nijednog trenutka mi se nije dogodilo da ne mogu da stignem da se istuširam ili izađem napolje. Muž nije bio tu po ceo dan da mi pomaže, radio je. Naravno da je bilo teških momenata u početku, dok se nisam uhodala, ali ništa nalik ovome. Gomila gluposti, da uplaše buduće majke. Sve sam stizala-da zbrinem bebu u svakom smislu i da ne zapostavim sebe-u svakom smislu.

Vise mi je zlo od ovakvih majki. Imam troje dece,najmladje se budilo i do 30 puta u toku noci pa nikoga nisam mrzela , za ime boga JA sam zelela tu decu.

Bez grize savesti "oduzeti" detetu oca??? Kakva je to majka...

@Kalina

Dokaz da u ovoj zemlji ljudi nisu bas zdravi u glavu je cinjenica da imas vise minusa nego pluseva,na sasvim razuman post. Naslov je bombastican, prica te zene je glupost (do dela kad je shvatila i priznala da je sve to glupost i plod njene maste), te sam stekao istu predstavu kao i ti.

Ja sam zenu ostavio posle porodjaja,ne zato sto je histerisala i sve joj je smetalo,vec zato sto se nagojila ko orman i zbabila u lice.

Jao jadna.... Trep, trep... A ako bi te duznosti preuzeo muskarac, onda bi bilo sve super. Ali usput i da bude zastitnik, da donosi novac, da bude stub porodice, da bude... A da ja trut ispijam kaficu u silikonskoj dolini.

@(ray, 31. oktobar 2015 13:21)

Hvala na podršci :)
Muka mi je od takvih žena. Ako si želela bebu, valjda si bar mogla da pretpostaviš u šta se upuštaš!-Sve su nešto iznenađene, sve se žale. Ne može da izađe na kafu, zamisli!-Pa sve i da je tako, neće kafa nigde pobeći taj jedan period. Ja sam sa uživanjem podigla dete. Baš zato što sam žensko, ne može me niko obmanuti, niti ubediti da se ne radi o sebičnim i nedovoljno zrelim ženama. Imam koleginicu od koje me boli glava-jao, zamisli, ima dvoje dece, razlika dve godine, ne znaš kako je to! Sama si to htela, zar ne?Pritom ima pomoć žene za čuvanje, kuvanje, peglanje i spremanje. Ona je toliko lenja, da samo sedi i smrdi. Pa ranije su žene rađale sa malim razlikama, žive se nisu čule, niti su imale pomoć muževa, dadilja, žena za peglanje i kuvanje! Sramota.

@ Sve žene žrtve:

Same ste krive. To što ste držale bebu na sis* celu noć, to što ste ih vodile sa sobom u kupatilo, to što vam je beba spavala na stomaku, to što ste ih držale u kenguru dok ste kuvale. Takvim ste ih vi napravile. Katastrofa.

Prvo dete sam dobila u 30-oj, drugo ću u 35-oj. I te kako sam imala život pre dece, imam ga i sada. Živimo u gradu, nisam domaćica, zaposlena sam. Putovali smo sa bebom kolima, avionom. Znam mnoge majke kojima je to pojam...jer zamisli-imaju bebu!!!
Kako naučiš dete, takvo će biti od početka. Da napomenem da nisam od onih bez majčinskog instinkta, koje su hladne i ostavljaju bebe da plaču ceo dan. Meni deca neće biti gazde u kući. Ali nisam ni žrtva/ paćenica. Ni dete ni suprug, a ni ja nismo zapušteni, naprotiv. Puno putujemo, provodimo kvalitetno vreme zajedno. Usudili smo se da sa detetom idemo i na daleka putovanja. I gle čuda! Uspeli smo!
Nisam heroina, nisam imala pomoć baba. Može da vam bude krivo do sutra, ali zapamtite-vi ste naučile tu novorođenčad da vam budu takva.
Pozdrav za sve muškarce koji trpe teror majki žrtvi, a zapravo je to zbog nesposobnosti dotičnih.

(mara, 31. oktobar 2015 13:04)

Upravo o tome i ja pričam, ali dobih minuse. Ne želim da imam razumevanja za majke koje se stalno žale. Pa pobogu, to su njihova deca i valjda su ih želele. I živim sama sa mužem i detetom i sve sam postizala. Evo i sad sam trudna, vodim starije dete u vrtić i na treninge. Muž ode ujutru, dođe uveče. Treba da ga mrzim jer ja ne mogu da operem kosu? Debelo bih se zabrinula za sebe da ne mogu da se organizujem. I još jedna stvar-postporođajna depresija i hormoni su jedna stvar, a izigravanje žrtve nesposobne žene je sasvim druga stvar.

@(Marie, 01. novembar 2015 12:16)

Pa ja i pričam iz perspektive nekog ko nema pomoć sa strane-žene za kuvanje, spremanje, dadilje itd. Takve se najviše i žale! Razmažene.

Ne znam zašto neke žene radjaju kada nisu u stanju da se nose sa svim problemima koji dolaze. Što je gore ne mogu ni da shvate situaciju da nisu drugi krivi zbog svega. To su verovatno ove novokomponovane majke, ne verujem da su žene ranije bile takve.

@Sve žene žrtve

Nije mi jasno zašto ste rađale i kome? Nisam muškarac, niti sam ostavljala dete da vrišti, brižna sam majka. Jedino ste u pravu kad kažete da su ljudi različiti-sposobni, nesposobni, dobro organizovani, loše organizovani, odgovorni, neodgovorni, itd, itd.

I zašto sam ohola ako je moja realnost drugačija od vaše... Imam drugaricu koja nije mogla da se javi na telefon duže vreme kad je dobila decu, ali bukvalno! I dan danas, deca joj imaju 2 i 4 godine, ona ne može da razgovara, deca vrište, ne dozvoljavaju joj. Moje dete je odavno znalo da, kad razgovaram telefonom ili pričam sa nekim ovako, mora da sačeka. Više je ni ne zovem. Kaže mi posle 5 dana od poziva, ej izvini, nisam mogla da se javim, dete hoće da mi spava samo na stomaku...E, pa drage mame, meni to nije normalno. Kao ni uspavljivanje na sis*. Novorođenče ne zna da to želi, dok im vi to ne pokažete.

Kao u dzungli !

@kalina, vi verovatno ne zivite sami sa suprugom kada sve to stizete!

@Kalina
Jeste sve stvar organizacije ako ste robot. Ne razumem kako žena može da nema razumevanja za drugu ženu. Hormoni, pomešana osećanja, nova iskustva, prva beba, to su sve jako stresne stvari. Ne može svako da uključi dugme i da se trenutno prilagodi situaciji.

Ne vidim razlog da ga mrzi. Verujem da ima puno razloga za nezadovoljstvo, ali njen suprug mi deluje kao OK osoba. Zena posle porodjaja, ma koliko bilo iscrpljujuce i naporno baviti se bebom, ukoliko je bebu zaista zelela, trebalo bi da bude srecna sto joj se zelja i ostvarila, pa i u slucajevima kada sa partnerom ne funkcionise bas skladno i mozda se jednoga dana i razvede.

Zene kao kalina ili su dobile dete sa dvadeset ili i nisu imale neki zivot pa im dodje normalno da odjednom promene zivot u korenu,ne znaci da mi koje smo imale teske momente nismo zelele deci ili volele muza

@(utisak, 02. novembar 2015 09:57)

A tebi je krivo. Jer si...

Imam bebu od godinu dana i prosla sam kroz slicne stvari. Volim svog muza beskrajno, pre braka smo cetiri godine ziveli zajedno. Znala sam sve njegove vrline i mane i pre trudnoce i uvek se divila sto imam takvog coveka. Medjutim, kad sam se porodila bilo je jako tesko. Menjanje navika,upoznavanje i privikavanje na bebu. Ludela sam na svaku sitnicu. Trudio se on maksimalno, al dzaba poludim, izvicem se i posle pola sata mi bude zao. Na mene je dosta uticalo sto sam prestala da se krecem, da izlazim, od kada sam se porodila svi su me zaboravili, ili kako sad kazu nisu hteli da smetaju, a meni je tako trebalo drustvo. Al kad je bebac ojacao, kad sam naucila njegove navike, potrebe, sve je postalo drugacije. Mi smo oduvek otvoreno o svemu pricali i to je bilo kljucno da prevazidjemo tezak period. Sad mislim da ga volim jos vise nego pre i da smo blizi i jaci nego ranije. Na pocetku sam mislila da drugo dete ne zelim u narednih 10 godina, al sad vidim koja je to bila glupost. Sve su to normalne faze i sve to prodje, iako tada deluje strasno. Samo se volite i pravite decu. Sve ce na svoje doci

Kada se zena udaje iradja dete zato sto joj vreme iztice bez dovoljno ljubavi iprema muzu i prema porodu, onda su ovakve stvari ceste.U suprotnom zena nema ove umobolne dileme.

Iz mnogih komentara na ovu vest, kao i komentara citalaca na vesti uopste vidi se potpuni nedostatak razumevanja za druge, najcesce pod parolom - ja sam to ovako i onako i kako/zasto bi to iko drugacije.

I onda naravno iz tog nerazumevanja sledi mrznja, a neretko i poziv na linc: ovakve osobe su odvratne/bolesne/sebicne; ne treba da zive; da mi je da znam njeno ime...

A svi smo razliciti. Nije zivot tako jednostavan. Okolnosti nekada budu tako komplikovane, da se kod nas ispolje osobine koje nismo ni sanjali da imamo. Nekad imamo srece pa u krizi iz sebe izvucemo ono najbolje. Nekad nas kriza toliko oslabi da se ispolji ono najgore u nama.

Ako ne razumete kako je neko mogao tako da se ponasa, pokusaljte da imate razumevanja, ne osudjujte. To sam znaci da ste imali srece da vas taj konkretan problem nije zadesio. Zadesili su vas drugi problemi. I tek ce vas zadesiti. I onda cete se nadati da ce ljudi oko vas za to imati razumevanja.

ljubav, postovanje i razum ce uvek pobediti. treba vise da se volimo...

Postnatalna depresija. Nazalost sve cesca pojava medju novopecenim majkama. Zapravo, to je bolest svih nas. Bolest ove moderne civilizacije, koja zeni namece zadatak da bude dobra zena, majka, sluzbenica, domacica, cerka ... I sve uvek mora jos bolje, brze, jace, vise, dalje ... Prosek vise nije dovoljan. Biti prosecan znati biti los, biti luzer, biti odbacen od svih i gurnut na margine drustva. Nista manje od 110% se ne priznaje! Dolazak deteta zenu svodi samo na jednu ulogu, u kojoj ona gubi bitke na drugim frontovima, najcesce onim poslovnim. Posto zene na zapadu nemaju luksuzno porodiljsko odsustvo do godinu dana kao u bogatoj Srbiji one cesto napustaju lepo placene poslove da bi se bavile decom. Ako je uz to zena obrazovana njen šok je ogroman. Pita se zasto je ucila silne skole i cemu silno radno iskustvo ako sada samo pere decje gace. Oseca se kao ekspresni voz kome je masinovodja pri brzini od 200 km/h naglo pritisnuo kocnicu. Mnoge zene to prebrode razumno. Ali neke su nervno labilnije i tu spasa nema. Ovaj problem narocito pogadja starije porodilje, koje su na materinstvo cekale duze jer su se bavile obrazovanjem, karijerom, napredovanjem u sluzbi. Njima je izuzetno tesko! One nisu sebicne. Samo su psihicki slabe, jer ne mogu da se nose sa ovom modernom ludnicom. I treba ih razumeti. Jer ko danas nije lud, taj prosto nije normalan! Eto!

@pera
Jeste, danas samo muskarci rade, zaradjuju, donose hranu u kucu...da, da. Ne znam iz kog veka se javljate. Zene isto tako zaradjuju i donose novac, mozda cak i vise nego sto pojedini muskarci mogu da zarade! Samo me zanima kako bi, Vi Pero, treptali kad bi se suocili sa porodjajnim bolovima i sa svim onim sto sledi posle. U stvari, u neku ruku mi Vas je i zao, uskraceni ste mnogo, jer nikad necete saznati kakav je osecaj roditi nesto sto ste u svom telu nosili 9 meseci. Ipak Vi lepo sedite u silikonskoj dolini i pijuckajte kaficu, mozda i nesto zesce...Mozda ce Vam jednog dana biti jasno da Vi niste stub kuce!

Carolije postporodjajne depresije i promene dinamike u partnerskom odnosu. Mi smo preziveli :), toliko da smo se odlucili i na drugo dete i preziveli i taj bebeci period, ali imamo prijatelje koji nisu i ciji je brak pukao kada su dobili dete. Pokusavali smo da im objasnimo da je to tako, da ne uzimaju za zlo jedno drugom, da mora da prodje vreme i hormoni se smire, da se oboje naviknu na novu situaciju, ali nije vredelo :(

Treba ZAHTEVATI bar 15 minuta samoce dnevno, cak i kad se ima beba. To je potrebno ljudima. Mislim da bi, posle porodjaja, poludela kada bih 24/7 morala biti pored bilo koga, pa i deteta. Ima nas raznih. Meni je neophodno tih 15min samoce i ja bih to isto obezbedila partneru.
Razumem je, ali treba to u momentima mira reci partneru.

@kalina Nije sve stvar organizacije, jer ne mozes da se organizujes kad imas dete koje ne moze da ti kaze da li ce hteti da jede za sat ili dva ili da li ce se ukakiti u dva popodne. Kako se organizovati sa detetom koje moras da drzis skoro ceo dan, jer ima jake grceve? Sta mislis da su druge zene glupe pa ne bi znale da organizuju svoje vreme?Kad budes imala vise dece, totalno razlicitih, videces da organizacija ne pomaze. Pomaze ne izigravanje super zene. To sam shvatila sa drugim detetom. Ok je da ti svekrva ispegla ves ponekad, majka skuva rucak vikendom, prasina u spavacoj sobi moze da saceka sutra, a moja prljava kosa dobro izgleda i upletena u riblju kost. U suprotnom se osecas kao ova zena i muz je najveci krivac, jer je u prvoj liniji za napad i ako nije kriv. Kad su deca veca, onda je dobra organizacija kljuc svega, ali ovde je rec o bebi.

dete donese pometnju u partnerske odnose koji tada dodju do svoje sustine. ako je ljubav i prijateljstvo iskreno, sve se to prevazidje. ako partneri nisu jedno za drugo,to sa dolaskom deteta ispliva na povrsinu. ja sam u supruga bila ludo zaljubljena, medjutim nakon dolaska deteta sve se promenilo. nije on bio toliko los, koliko se moj zivot iz korena promenio zbog bebe i to sam mrzela. svoje dete sam volela najvise ali svoj nov zivot sam mrzela, pa sam morala da mrzim sebe i njega. jednostavno, shvatila sam koliko je moja ljubav prema njemu mlaka u odnosu na onu prema bebi. nismo bili jedno za drugo nazalost

Kalina, ajd ti lepo rodi i to drugo dete, pa da te vidim koliko ces imati vremena da komentarises zeninu muku... ako sam nesto naucila pored dvoje dece, i zenske okoline, to je da je svaka situacija koju prozivis toliko subjektivna od zene do zene, a pri tom, svi imaju potrebu da svakodnevicu sto vise ulepsaju, dodjes do toga, da vecina njih lazu ili imaju pomoc sa strane i pametuju kako su oni ovako, ili onako... Uglavnom, ja ne verujem ni jednoj zeni vise ni oko cega vezano za trudnocu, decu ili organizaciju, jer svi lazu! Ja nisam imala problema kad sam dobila prvo dete, ni sa muzem ni sa detetom, ali kada sam drugo rodila, i to posle nepune dve godine od rodjenja prvog deteta, imala sam problema i sa muzem i sa decom, jer nisam imala pomoc i nisam mogla da se fotokopiram i odradim ono sto je moralo da se uradi, i morala sam da podelim poslove sa muzem, koji se u pocetku opirao, a kasnije se i pridruzio u obavezama u kuci i oko dece... bilo je stresno i naporno, ali taj tezak deo je prosao, a mi se navikli... jako je bitno iz koje perspektive neko nesto govori, jer nije isto ako imas dve babe i placenu pomoc oko sredjivanja stana ili kuvanja, ili iz perspektive nekog ko sam odgaja decu i vodi brigu o kuci. Najbitnije u svemu je imati partnerovu podrsku, da kad zena pukne od obaveza i stresa, on preuzme i pomogne. Bez toga i najbolji brakovi pucaju

Ma Kalina je muškarac koji se predstavlja kao zena i namerno provocira. Najbolje je ignorisati takve osobe.

@ Kalina
Vi ste jedna prava pametnica , verujem da ce Vam i deca biti takva. Obzirom da Vam i pored brige o njima ostaje poprilicno slobodnog vremena, ne vidim razlog da ga ne iskoristite tako sto cete napisati prirucnik o odgajanju dece ili eventualno organizovati neke kurseve na ovu temu.

Ove sto se hvale da su sve stigle same obicno imaju dve babe u rezervi koje naravno ne prijavljuju u "organizaciju" da bi ispale heroine.

Pero ko te pitao sta,nisi kompetentan da komentarises,idi se porodi i sjedi sam sa malom bebom citave dane i mesece u kuci a pri tome odrzavaj kucu urednom,peri,peglaj kuvaj,pa jos budi seksi,pametan i nasmejan

@Kalina

Ja ne smatram sebe zrtvom, niti kukam. Napisala sam realnost zivota sa dva deteta razlicitog karaktera. Izmedju moje dece je razlika 20 meseci i ja sam potpuno isto pristupala vaspitavanju jednog i drugog deteta. I putovali smo stalno porodicno i dok su bili obojica vrlo male bebe, to nije ni tema ovde. Nemamo pomoc baba i deda, dadilja i slicno. Uostalom, cekate drugo dete, moguce da ce Vas zivot demantovati u Vasoj oholosti i nepristojnosti. Doduse, mozda ste Vi u stanju da ostavite bebu koja se previja i vristi zbog grceva u krevecu dok Vi kuvate i cistite, ja nisam. Ne mogu vise da se prepucavam na nivou tinejdzerki iz americke sapunice sa nekim ko ne zeli da sa 35 godina prihvati da su ljudi razliciti i da je to sasvim legitimno i da nema potrebe za vredjanjem. Ja Vama zelim sve najbolje i u trudnoci i nakon nje. Pozdrav

Ja šanse odlicno snalazila u ulozi roditelja, ali moj muž nikako!!!!

Ja sam se bas nasmeja citajuci ovu ispovest! Identicna prica kod mene je bila kad sam rodila prvo dete. Ne znam ko je koga vise mrzeo, muz mene ili ja njega :D Bebac nam je bio bas zahtevan, non-stop na sisi, grcevi puna tri meseca, nisam smela na samo da ga ostavim ni minut, vristao bi cim bih izasla iz sobe na sekund. Kuvala sam dok mi je on visio u kenguru na meni :D U kupatilo smo isli zajedno kolica sa bebom i ja. Nocu se budio na svakih 15-20 min da sisa. Hronicna neispavanost nas je razdirala psihicki da bismo se svadjali za svaku sitnicu muz i ja. A kad sam rodila drugog sina- pesma! Dete spava celu noc, nema grceva, sam se uspavljuje i sam se zabavlja. U kupatilo idem sama, kuvam na miru dok se on sam igra u drugoj sobi. Nebo i zemlja. I znate sta, lako je takvo dete gajiti, mogla bih jos petoro takve dece roditi. Ono ja ne mogu da shvatim je taj nedostatak empatije u nasem drustvu. To vredjanje drugih i drugacijih, pametovanje, upiranje prstom, i omiljena konstatacija- Kako sam ja mogla a ti ne mozes?! Valjda je to stvar (ne)vaspitanja i obrazovanja. Razliciti ljudi razlicito reaguju na promene, bilo pozitivne ili negativne u svom zivotu. Zivi i pusti druge da zive. I ne ogovaraj. Monogo ces biti srecniji i rastereceniji ;)

Predrag,tako ce tebe neko ostaviti kad se razbolis i ostaris,pa ces se crvat u svom smradu,sve se vrati,pravda gmize ali stize

@ Petar
Ne znam zasto se uopste neki muskarci odlucuju na ocinstvo ukoliko nisu sposobni da se nose sa odgajanjem i vaspitanjem dece. To su verovatno ovi novokomponovani ocevi koji neretko prave decu na svakom cosku i tu ih i ostavljaju. Od izlaska iz porodilista supruga i ja zajedno smo radili sve oko bebe, normalno izuzetak je bilo dojenje , ali sve, bas sve drugo bila je zajednicka i obaveza i zadovoljstvo. Uostalom, oboje smo zaposleni, a oboje smi i napravili i sada imamo decu.

U pitanju su hormoni. Sa prva dva deteta sam bila potpuno normalna, ali sa druga dva.....Bojno polje....armagedon....toliko sam plakala, optuzivala muza za sve i svasta, borila se u glavi sa demonima.....izoblicila sam se. Moj muz mi je govorio da me vise ne poznaje i da to nisam ja, bilo je ozbiljnih momenata....nije to bila ppdepresija vec ludilo hormona....i zaista posle par meseci se sve smirilo......preziveli smo, ali zaista zahvaljujuci njegovoj velikoj ljubavi i razumevanju. Sto je najgore, ni ja sama ne mogu da shvatim sta se to desilo. Savet muzevima je da budu strpljivi i daju svojim zenama sansu jer zaista nije lako a da ne govorim posle porpdjaja o iscrpljenosti, zapostavljanju sebe itd. Nisam razmazena, daleko od toga, ali nije lako.

Ma svi kroz to prodjemo, to je to. Dolazak deteta je velika promena u zivotu svih parova i retki su oni koji se hvale kako im je bilo divno i kako je to nesto najlepse na svetu. Dok sam bila trudna jedva sam cekala bebu, razmisljala o setnjama sa bebom, samo o divnim trenucima, a onda... Dolazi malo cudoviste, nema spavanja, grcevi, nece u kolica, koja crna setnja, dojenje na tri sata, haos. Rekoh sebi nikad vise, a evo sada dva deteta i pomislim ponekad da bih mozda i trece. Samo prihvatite da ce biti cupavo i idemo dalje...

Bila bih presrecna da sam zivela samo sa suprugom,i ne bi mi nista palo tesko,ali je posebna prica,kada ima jos osoba u zajednici,niko od njih nista ne pomaze,ali uvek imaju opasku na sve nezavrsene stvari,rucak koji kasni,ili dorucak,ili beba place,a zasto place,i ne gledam je dobro,i ovo i ono....Gomila ljudi koji pod izgovorom "dodju da pomognu",a sede satima,i cekaju sve vrste posluzenja,i naravno smireno dete (bebu)-za koju ni nemam vremena jer treba da ugodim odraslima....jadno dete :'(

@dr mr
postpartalna :)