Moj novac je moja stvar: "Evo zašto muž i ja plaćamo račune po pola"

Merite li ko koliko pojede? Kako preracunate ko koliko struje potrosi? Ko kupuje kondome? Hoce ti placati sto nosis njegovu decu i dojis ih? Kad se jedno razboli i trebaju mu pare hoce mu drugo reci pa valjda imas ustedjeno? Krevet ste kupili 50:50? I gorivo tako placate?
Znao sam jedan takav par. Razveli su se. Naravno. Ne moze se parama sve platiti. Zajednica je NASE, brak je zajednica.

Da niste mozda poslovni partneri?

necete Vi dugo biti u braku. sta kad budete dobili decu pola pelena ce placa on pola ti I tako svaku decju potrebstinu. sve je stvar poverenja pravi parovi ne zapitkuju konstantno gde je novac otisao

34 godine u braku suprug i ja imamo jedan novcanik, uvek je imao veća primanja od mene i nikada nije pitao ni zašto sam kupila nešto ili gde su pare, pa čak ni sada kad sam ostala bez posla. Ovlascenje za njegovu karticu sam uvek imala i nikada je nisam upotrebila za neku glupost, tako da mislim da je u pitanju samo poverenje i međusobno poštovanje koje mi imamo sve ove godine.

A sta kad neko ostane bez posla? Onaj drugi da mu kaze neznam snadjise ja idem da kupim one skupe cipele. Meni trenutno zena ne radi pa ja sve placam ali vise dajem za njen izgled nego svoj. Stvar je u postovsnju i odgovornosti. Nemozes da kupis cipele od 200€ a da nisi platio racune. Kod mene se uvek plate racuni pa hrana pa tek onda sta ostane.

Zato sto zaradjujes priblizno jednako kao i on ili verovatno cak i vise. Inace da zaradjujes minimalac ili ne radis pevala bi drugaciju pesmu, kako tvoj mizic i ti ostavljate novac u zajednicki fond pa uzima koliko kome treba.

Drago mi je... Nažalost, pošto moja žena ne radi, mi nemamo tu vrstu luksuza. Iz ugla gospođe, pretpostavljam da je ispravnije reći da ja nemam tu vrstu luksuza. Sve je super dok se ima dovoljno para, ali kad ih nema, šta onda?

Nista se ti ne brini...nece vam brak dugo potrajati

Moje cipele su moja stvar i na njih ću da trošim onoliko koliko ja želim.

Tako počinje kraj svakog braka.

To je moguce samo ako oboje lepo zaradjuju. U Srbiji gde vecina ljudi ima mala primanja , jos ako imaju decu, je jako tesko imati odvojene novcanike. OK neka manja odvajanja sa strane, ali vecina ljudi u Srbiji tesko da ce moci da odvajaju neke vece sume za svoje prohteve. Jedva se ima za naosnovnije , eventualno se skupi za letovanje, po koji komad garderobe ali pisati o odvojenim novcanicima i ispunjavanja svojih hirova sa prosecnom platom od 350 evra je i vise nego smesno. A kada dodje dete je skoro pa i nemoguće .Do tada i nekako. Znam par ljudi koji su tako pokusali i iako su imali pristojna primanja kad tad je došlo je problema. Jer kada imaš porodicu i dete a racunas sa tim da ces svoju platu trošiti i ne konsultujuci se sa partnerom ,tu mislim na to ako su skupi prohtevi u pitanju, problemi su neizbezni. Ono kada nezrela osoba resi da kupi ( istina za svoje pare ali) najnoviji model telefona basnosnovno skup ( koji mu inace i ne koristi ni za sta osim za hranjenje ega)ili preskupu markiranu garderobu a pri tom imaju mnogo vaznije stvari da kupe i rese onda kad tad jedan partner pomisli da drugi trosi pare nerazumno. Jos je i nekako moguce ako ljudi bas bas dobro zaradjuju, ali u Srbiji gde su mala primanja a jos sa decom je to skoro pa nemoguca misija. Da se razumemo tu ne mislim na to da svako od svoje plate ne treba da odvoji neku paru sa strane za svoje sitne potrebe, ali o krupnim skupim stvarima definitivno treba popricati sa partnerom. Osim ako ste bas bas bogati.

Komsinica je imala momka, idu kod nje na vikendicu na Hvar, placaju po pola goriva. U prodavnici i restoranima po pola, uvek on vise pojede i popije. Krevet su kupili po pola i ziveli u njenom stanu. Na kraju je prevario i napravio drugoj dete dok je bio sa njom u vezi i trazio da mu isplati pola para za krevet.
Danas je srecno udata i nema vise takvih problema.

To samo u feministickoj zemlji Nedodjiji.
U stvarnom svetu, bracni parovi imaju zajednicki zivot, zajednicko mesto stanovanja, zajednicku decu i zajednicki novac!

Ispravno,a ne ko neke zene
sto svoju zaradu smatraju
vlastitim dzeparcem a ,,grbo"da potkuje sve troskove!

Većini će biti smešno, ali ja ne znam ni koliko moja žena prima platu. Letovanje uplaćujemo po pola, režiju plaćamo mesečno naizmenično, samoposlugu obavljamo jednom mesečno I plaćamo naizmenično, gorivo kupujemo naizmenično, garderobu kupuje svako sebi I sl. I nemam pojma da li I koliko ima ušteđevine. I savršeno sam miran I opušten, sve odluke donosimo konsenzusom (moguće je), verujem da je tako zbog naših godina I iskustva (da ne kažem mudrosti).

tu nešto ne štima, različiti računi znače različita interesovanja i ciljevi a tu nema duge veze

Ni to po pola nije fer jer bračni partneri ne zarađuju podjednako. Pošteno bi bilo da se zajednički računi plaćaju proporcionalno primanjima. Isto tako nije loše da imaju zajednički fond za štednju ali i da svak ima deo novca za sebe.

Ovo jeste ispravno
Ali kod nas vazi drugo pravilo
Njene pare su samo njene i radi sta hoce a muzevljeve pare su zajednicke i ne moze on da radi sta hoce sa njima...

@ VN
Napisala si da ste 21 godinu u braku ,ali nisi napisala da li imate decu. Jer deca sve menjaju kada su računi u pitanju. Bez dece to i nije tako teško ostvarljivo.

Vaspitali su me da budem ekonomski samostalna. Kao da jos uvek cujem reci majke i oca ....I da, kupovala sam i cipele i tasne i garderobu i uplacivala aranzmane , kupovala sam i namestaj i belu tehniku , umetnicke slike , knjige ... Kupila sam i stan. Ja sam od zena koja je ceo zivot radila i zaradjivala , radila u dobroj firmi , u inostranstvu ... Ni u braku se nista nije promenilo, nastavila sam da radim, zaradjujem, trosim i stedim. Daleko od toga da suprug nema ,zivimo u njegovom stanu, galantan mi je bio i otac , od njega sam nasledila drugi. Ali ja sam htela svoj . I nikome nisam polagala racune niti sam od bilo koga sta krila .

'Zašto bih ja dozvolila da me suprug ispituje zašto sam kupila te skupe cipele i tašnu? Ili obrnuto.'

Uhhhh ... ako ti razmisljas o 'ispitivanju', toliko o vasem odnosu. Imate odvojene budzete. Sjajno. A sta ako detetu treba kupiti patike? Ili auto za tebe? Ili se neko, ne daj boze, razboli pa treba placati skupe lekove ili operaciju u inostranstvu? Svako svoj budzet i dalje ili ...?


'Mi smo partneri, ali živimo i svoju nezavisnost ...'

Potrebno je da neke pare budu samo 'tvoje' da bi osecala samostalnost? Time se meri? Partneri se ne propituju vec dogovaraju uz medjusobno uvazavanje, razumevanje i povremene kompromise. To je partnerstvo, a ne lazan osecaj slobode definisanjem necega kao samo tvog i nicijeg tudjeg.

Tuzno.

Nista gore od medjusobnom prebacivanja tipa 'ko je vise ucestvovao u vekni hleba i koski za supu'.

Nema tu srece.

Posto zene - priroda im dala - na svoju higijenu moraju da trose vise, da li onda i muz kupuje pola ulozaka i tampona jer i on koristi taj njen deo tela, i za sebe i da posadi svoje seme? To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?

Za vas "dušebrižnike" koji poručuju da im brak neće dugo trajati - poješće vas sopstvena pakost. Muž i ja ćemo za dva meseca proslaviti 21. godišnjicu i oduvek tako funkcionišemo. Tako rade i njegovi roditelji (još malo pa 50 godina u braku), tako su radili i moji do očeve smrti. Imamo zajednički kućni fond, plus zna se ko je zadužen za isplatu kredita, a ko za sve račune i porez. I nikada nijedno od nas dvoje nije pitalo ono drugo na šta troši ostatak novca.

zivim sa devojkom tri godine i delimo troskove za stanarinu,racune i nabavke na pola,planiramo svadbu ove godine i svakog meseca ostavljamo isti iznos sa strane da bi ustedeli,nikad se nisam bunio koliko cipela ima,da li joj "stvarno" treba bas taj skupi kaput,cizme ili sta god pozeli da kupi,a ona nikad nije komentarisala koliko ja trosim na sebe,to sve funkcionise perfektno jer se trudimo da oboje odgovorno raspolazemo svojim budzetom!ne znam koliko ce to jos trajati,da li ce ovo izgubiti smisao kada stignu deca i vise zajednickih obaveza i troskova ali se nadam da cemo uvek naci resenje slicno ovom jer se ovako ne mesamo jedno drugom u finansije i imamo potpunu slobodu

Tipicna podela za neke zemlje u vezama gde dvoje zaradjuju isto ili slicno, s tim sto se i kucni poslovi tada dele na isti nacin, u dlaku.

Ovakvo razmisljanje mi je jos gore nego kada mi zaviruje u novcanik. Ja sam ono, ja sam ovo, ti si ono, a nisi ovo.

Verovatno broje jedno drugom zalogaje. Sve prosto puca od ljubavi.

Apsolutna podrška ovakvom razmišljanju i postupanju. Hrana, računi, kolica za dete, hrana za dete... bilo šta, sve po ravno 50%, a onda neka svako troši kako mu odgovara ostatak novca. Zašto bi meni (bilo kome) bilo ko gledao u novčanik, brojao, zapitkivao na šta i na koga sam potošio... Kada platiš sve što moraš, ako ti odgovara sve što preostane, a sam si zaradio, potroši i na kocku. Nikakav problem.

Mlad sam se oženio i 34 godina sam u braku.Za tih 34 godina, i supruga i ja menjali smo firme i poslove više puta. Bilo je perioda kada smo imali oboje odlične i približno iste plate, bilo je perioda kada sam dobio otkaz i više od godinu dana bio bez posla, dok je samo supruga unosila novac u kuću. Usledio je period u kada sam ima tri i po puta veću platu od supruge. Došao je period kada je moja firma otišla na doboš pa sam pao na minimalac, a supruga nije primala platu nekoliko meseci zbog blokade računa u firmi. Danas radim samo ja, primam oko 500e, a supruga je uzela otpremninu i ne radi. Moja plata je danas jedini priliv novca u kuci. Za sve to vreme niko nikad nikom nije prebacio koliko para u kuću unosi, a koliko iznosi. Ko koliko donese ostavi na gomilu. Plate se računi, isplanira se budžet za hranu...A što ostane trosi se dogovorom, pa i neplanirano, deo se odvoji za crne dane koje smo imali. Ako delite novac na moje tvoje, onda treba da odvajate sve. Svako sebi treba da kuva, pere gaće, čisti pola kuce, sam ide u nabavku za sebe i slično. Ako je tako, kakav je to brak? Nema ga...

Kod ovih nema seksa.

da oboje imamo u srbiji po.500 eura moglo bi...ovako sanse nepostoje

Dok smo u ljubavi i lepim odnosima sve je zajednicko, odnosno koristi se zajednicki. Ali tacno se zna sta je ko uneo u brak i koliko ko zaradjuje i doprinosi zajednicki stecenoj imovini. Ne moze se sve bas gledati kroz dinar i ne mogu se primanja uporedjivati , pozeljno je da budu priblizna bas kao sto je pozeljno da vam partner u svemu bude priblizan pa i u materijalnom pogledu , ali to je vec neka druga tema. Na samu izjavu ''da se zna sta je cije ...'' vecina ce skociti i okarakterisati osobu kao materijalistu, koja nema pojma sta je ljubav ...itd...itd... Gospodo, ne zavaravajte se i ne idealizujte ... ko se pridrzava pomenutog principa je iskrena osoba sa kojom nikada necete zavrsiti na sudu , jer vam jednostavno nikada nece uzeti vase ali ni dati vam svoje, za razliku od mnogih koji identicno misle ali se ne usudjuju da izgovore . Jer bas kao sto insistiramo da na poslu primamo platu iskljucivo zahvaljujuci svom znanju, radu i rezultatima, a ne vezama i vezicama, krajnje je vreme da shvatimo da se do materijalnih stvari u zivotu ne dolazi putem ljubavi i braka , vec sopstvenim radom i eventualno nasledjenim od roditelja. Normalno, ovakvih brakova je najmanje sto je i razlog zasto je vecina brakova takva kakva jeste. Nekome egzistencija, nekome mesto za stanovanje , nekome sansa za luksuzan zivot, a najmanjem broju mogucnost za zajednicki zivot, ljubav i porodicu.

Ne vidim nista ruzno u pomenutom odnosu prema novcu. Uglavnom zavisi od licnih navika kao i od godina kada ste poceli zajednicki zivot. Vencali smo se sa 35 i nekom, oboje uveliko bili zaposleni , dobri poslovi, dobre plate, svako ima svoj stan ... novac i ustedjevinu. Logicno je da smo formirali i zajednicku imovinu , oboje snosimo troskove zajednickog zivota. Ali i dalje svako ima deo koji je samo njegov . Smatram da je ovo preduslov za dobar i harmonican brak , ko kaze da nije ili laze ili nema nista svoje ...

@Zoran

Tekst neprimeren za Srbiju, ne zbog tradicije vec nepostojanja ma kakvog sistema u smislu funkcionisanja drzave.
Ti ljudi pomazu jedno drugo, bez prebacivanja. Uz dodatno da vecina porodica ima bafer za slucaj ostanem bez posla, a postoji i socijala.
@Iva
Deca i zajednicki troskovi doma idu sa posebnog racuna na koji oboje uplacuju podjednako ili proporcionalno, ovlasceni su i imaju uvid za protok kesa.
Ovo odgovara situiranim ljudima sa ozbiljnim zaradama i voljom da se kucni poslovi ili podele ili outsorsuju na zajednicki racun. Nije za svaku situaciju.

Ti si rodjena u pogresnoj porodici,vidim i otac ti je zapisivao koliko je kupljeno hleba,mleka...

Moja supruga i ja funkcionišemo na sličan način. Imamo zajednički račun/fond na koji uplaćujemo određenu sumu mesečno i sa tog računa se plaćaju sve mesečne obaveze, putovanja, hrana, stvari za dete, vrtić itd. Ostatak od plate svako troši na sebe kako hoće ili štedi, investira po volji.
Jednostavno imamo drugačije životne i potrošačke navike. Recimo njoj nije mnogo da plati 300E za Pradine naočari, meni bi bilo iako imam duplo veću platu od nje.
Ovo naravno ne znači da se u svakoj situaciji gleda ko je šta platio. Ja npr. izvedem svoju ženu na večeru, plaćam sve troškove za auto, plaćam sve troškove za porodicu ako je ona bez posla ili na porodiljskom itd.Takodje da pomenem da ja podjednako, ako ne čak i više nego moja supruga, se staram o detetu.
Kasnije sam otkrio da ovaj model nije ništa novo. To odavno postoji, čak ima i svoje ime: https://en.wikipedia.org/wiki/Shared_earning/shared_parenting_marriage

ovo je odlicno i ispravno u situaciji gde oboje zaradjuju isto ili priblizno isto. jer nije bas moguce podeliti sve racune po pola na tako balanan nacin. zamislite,treba da idu na odmor,neko od njih ima duplo vecu platu,logicno je da hoce avionom da putuje,ali ovom drugom je to preveliki izdatak i hoce busom. jel treba svako za sebe da putuje? ili oko toga sta ce se jesti i kuvati, osim ako ne jedu u restoranu oboje,pa svako placa svoje...

Tako je. Ne dajte pare zenama ako imate pameti vecina ih ne zna s novcem.

Proporcija, onda je bolje da ni ne zive zajedno

Interesantno razmišljanje, mada neuobičajeno u našoj sredini. Ja sam jednom u životu imala sličnu situaciju, ali smo rešavali na malo drugačiji način. Da ne bi za svaki račun vadili pola para mi smo oformili kućni fond u koji je išla polovina prihoda svakog od nas. On je imao nešto veću platu pa je srazmerno tome i više davao u kuću. Iz tog fonda su se finansirali svi kućni troškovi - plaćanje računa, nabavka hrane i potrepština. Kad bi na red došao neki odlazak na odmor ili na svadbuili bilo šta što je veći izdatak delili smo na pola.
Na taj način niko nije bio nezadovoljan. Na primer on je vozio kola i snosio sve troškove oko njih. Ja se jesam vozila sa njim, ali sam ja doprinosila radom u kući.
U nekom trenutku povećali su nam se troškovi a primanja stagnirala pa smo lepo seli i dogovorili se da izdvajamo po 60%.
Sve u svemu odlično je funkcionisalo

Vi ste samo partneri, nemate (niti ćete imati, sa ovakvim shvatanjima)zajednički život. Živećete kao dva cimera u stanu, neće vas biti briga za probleme onog drugog. Sve dok neko ne ostane bez posla, A onda...? Pa "normalno" - šta će mi neko ko ne donosi novac.

E da je svaka kao ti!
Brawo !

U početku si opisala roditelje, šta su i kako uradili.
Čudno je u ovom tekstu da i pored njih (ako je istina ono što si napisala) nisi ništa naučila o životu u braku.
Srećno ti bilo.

Ja na cipele trosim vise od moje zene, i uvek joj kazem koliko sam spiskao, a ona mi kaze da nisam normalan.

@ mirko

Sve sto navodite da ste radili vi i vasa supruga , rade i bracni partneri koji nemaju samo jedan zajednicki novcanik . Nekada vise zaradjuje jedno, nekada drugo, necija firma napreduje, necija bankrotira ... sve su to faze...
E sad, da li su neke osobe krive sto su i pre stupanja u brak imale svoju ustedjevinu , neki su imali i svoj stan. Sta po vama one treba da rade ??? Da poklone nekom drugom ??? Da se odreknu toga i sve bace kroz prozor ??? Normalno je da ce deo svega koristiti i za zajednicki zivot , pomoci partneru ukoliko nema ili ima manje od njih , ali ne vidim nijedan razlog da profuckaju bas sve . Dragi gospodine , danas se ljudi i razvode , a zivot se nastavlja i posle razvoda. I nije u pitanju samo razvod, u uobicajenim svakodnevnim situacijama, taj ustedjeni novac ne koriste ni oni koji su ga ustedeli. Osobe koje nisu sposobne da upravljaju svojim finansijama , ostanu bez icega a pritom su bile u prilici da nesto i steknu i zarade , dodju u situaciju da zive od danas do sutra, jednostavno nisu sposobne za normalan zivot. Zivot traje mnogo duze od jednog braka i niti pocinje njegovim sklapanjem niti se zavrsava njegovim razvodom.

@ zoran

Osoba koja nosi cipele od par stotina evra podrazumeva se da na stednji ima sumu vrlo pristojnu koju ne trosi i na koju ne racuna i koju stalno uvecava , zivi od tekucih primanja koja su takodje veoma pristojna i redovna, bas kao i neku nekretninu koju ne koristi ali uvek moze izdati , to je rezerva za ''crne dane'' , izmedju ostalog i kada i ako se ostane bez posla. Ukoliko to nije slucaj, cela prica , cipele i sve ostalo su obicna farsa.

To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?
(Sanja, 12. januar 2016 12:54)

Sanja svaka čast, smejao sam se bar pola sata na ovo...

Jao sirota ti, ma ostavi ga i trkni za nekim bogatasem pa eto briga manje...

Ovaj tekst je primenjiv na Svajcarsku, Norvesku itd.
U Srbiji vecina ljudi zaradjuje jedva da plate hranu i racune, ako je srecna da ima bilo kakav posao.

Kakvo crno - zajednicki fond za racune, a sta preostane, trose nezavisno?
:))) Sta preostane?

Kompleksi navodne emancipacije.

Kada dodje dete promenice misljenje. Ovakav brak je kao poslovni odnos i u njemu uvek postoji strah od neuspeha, pa da se unapred zna sta je cije. A kada deca porastu pa pocnu da traze..., nece ostati finansijskog fonda ni za nju, ni za njega, ali i prioriteti ce se promeniti. Sve ce to doci sa zreloscu...

Ovako završava prva godina braka ??!..... Ovo je još jedan razlog što visok procenat parova ne dočeka i petu godinu. Nije moguće prihvatiti da se odluke donose samostalno (pa i finansijske) a da pri tome prihvatite zajedničke posledice. Ko na to pristane samo ubrzava kraj.......

čist račun, duga ljubav.

Uf! Moj bivsi je trazio od mene da platim pola goriva kada idemo u prodavnicu u nabavku hrane(to mu dodje oko 2 evra). Insistirao je da se sve dijeli na pola. Prigovarao da trosim puno toalet papira.Naravno, placala sam i kiriju i racune.U toku 5 godina tog mucnog braka,oprao je ves, skuhao rucak i pokupio svoje prljave carape mozda nekih pet puta. I jos ima muda da sebe naziva Evropljaninom!

postovana,

cini mi se da ste napravili veliku gresku "u koracima" onog trenutka kad ste se udali. Jer, brak upravo jeste "zivotna" zajednica, u kojoj se podrazuemva da dvoje ljudi snose zajedno sve nedace, pa tako i troskove.
Gde je svrha braka, dostizanje zajednickih ciljeva, ako Vi zelite trositi na svoje cipele koliko Vi zelite, kao da je to toliki problem?
Hocu reci, pogresno ste ovde naveli primer. Evo ja obozavam kad moja zena kupi nove cipele, ali je sama dovoljno pametna i razumna da zna koliko novaca za tako nesto treba izdvojiti (sto evra- da, dvesto - bas i ne...).
Zamislite se malo, da li bi Vama bilo drago (ili svejedno) da Vas muz kupi koznu jaknu od hiljadu evra, a zbog toga mozda ugrozi Vas zajednicki budzet?

Mi smo isto ovako ziveli dok smo bili bez dece. Nismo bas sve delili po pola, ali smo gledali da budemo tu negde. Vec kad je prvo dete doslo i kad smo kupili svoj stan, stvari su se promenile. Naravno da za bilo kakvu kupovinu se dogovaramo i pokusavamo da ostanemo u razumnim granicama. Da je po njenom do sada bismo imali veci orman za cipele nego spavacu sobu,a da je po mom, BMW bismo kupili pre nego sto smo se skucili.

Tim u kojem jedan od dva igrača izjavi da ga nije briga šta drugi igrač misli, je u permanentnom raspadu...održava se biologijom potreba, egzistira na minimumu komunikacije. Neću da kažem da je ova osoba glupa jer zvuči uvredljivo, ali mislim da joj je porodični bekgraund svakako siromašan, pojednostavljen, pa je i ona tako stasavala i formirala se u osobu niskog utilitarizma - produkt, takozvanog, modernog sveta koji priznaje samo jednog Boga - novac. Ako pretenduje na partnerstvo, onda se druga strana itekako uvažava, čak i za cipele, stvari se rešavaju komunikacijom, jer pre svega od kvaliteta, bogatstva i delikatnosti komunikacije zavisi harmonija uspeh svakog tima, pa i bračnog, naravno, ko voli brak da gleda kao "tim" i taj "tim" je utoliko bolji što su osobe izgrađenije i toga u potpunosti svesne, što ovde nije slučaj. Lično mislim da bi trebalo da je brak mnogo više od tima. Pravi brak uključuje duboke, vrlo intimne i jasne emocije, a to se ne može staviti ni u jedan ugovor, pa ni u bračni...

(stara škola, 12. januar 2016 12:39)

Vise puta sam procitala da zene u Srbiji koriste muzevljevu karticu uz ovlascenje. Zanima me zasto zene nemaju svoje kartice nego koriste muzevljeve i to sa ovlascenjem. U cemu je problem da se ima licna kartica. Pitanje je potpuno dobronamerno posto ne razumem u cemu je problem, nije provokacija.

zivim u americi i zaradjujem nesto vise od devojke koja je francuskinja. e sad, posto ja ne znam da rukovodim sa parama kao ona ja sam joj apsolutno rado ponudio da upravlja sa celom mojom platom... ona nece. i eto sad se natezemo ko je kome platio veceru u novembru i da li joj dodjem 200 kinti ili ona meni 400.

Tata joj je unistio zivot , sram ga bilo ! Ako je ziv , mora da je ponosan na cerkinu izjavu.

Mene je ovaj tekst razalostio jer sam sama tj nemam sa kim da delim. No, smatram da ko deli krevet taj deli i novac, sve ide na gomilu i dogovorom rasporedjuje. Ne bih mogla da funkcionisem drugacije.

U braku postoji samo jedan novčanik. To je pravilo koje važi kod mojih roditelja, kod mog svekra i svekrve, a sada je tako i u mom braku.

@ sale

Potpuno ste u pravu. Greska se pravi onog trenutka kada se opredeli za partnera koji se u materijalnim mogucnostima i odnosu prema novcu razlikuje od naseg , bilo da su iznad ili ispod nasih mogucnosti.

Dosad s obzirom da samo ja zarađujem ide sve u jednu kasu i moj novčanik je uglavnom prazan, i ne bunim se, tako je to. Kad supruga bude počela da radi opet će biti jedna kasa to i ona sama kaže, ali ću imati makar 100 din u novčaniku.
Ovlašćenje na bilo kakvu karticu tj. bankovni račun moja supruga nema jer je u prošlosti dokazala da to nije najbolje rešenje, jer iz najbolje namere se napravi neplanirani finansijski kolaps. Znači zajednička kasa da, 1 glavni bankar tj. supevizor ali zajednički dogovor.

O, Srbijo medju sljivama. Ja sam programer 15 godina, a moja zena profesor 10+ godina. Ja zaradjujem 6x vise od nje. Sest puta!
I da, ponekad je pitam na sta je potrosila pare, jer zene se ne kontrolisu bas najbolje. Ali ne panicim oko toga, i ja imam lude hirove. Novac i sluzi da se u zdravlju potrosi, a ne u zadrtosti i sebicluku. Imamo decu i srecne su.

Dobro je kad pretiče. A imaaate li dece?

To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?
(Sanja, 12. januar 2016 12:54)

Sanja svaka čast, smejao sam se bar pola sata na ovo...
(Lik)

Smejao se? Ah "smejao se"...

Apsolutna podrška ovakvom razmišljanju i postupanju. Hrana, računi, kolica za dete, hrana za dete... bilo šta, sve po ravno 50%, a onda neka svako troši kako mu odgovara ostatak novca. Zašto bi meni (bilo kome) bilo ko gledao u novčanik, brojao, zapitkivao na šta i na koga sam potošio... Kada platiš sve što moraš, ako ti odgovara sve što preostane, a sam si zaradio, potroši i na kocku. Nikakav problem.

Tako je. Ne dajte pare zenama ako imate pameti vecina ih ne zna s novcem.

Moja supruga i ja funkcionišemo na sličan način. Imamo zajednički račun/fond na koji uplaćujemo određenu sumu mesečno i sa tog računa se plaćaju sve mesečne obaveze, putovanja, hrana, stvari za dete, vrtić itd. Ostatak od plate svako troši na sebe kako hoće ili štedi, investira po volji.
Jednostavno imamo drugačije životne i potrošačke navike. Recimo njoj nije mnogo da plati 300E za Pradine naočari, meni bi bilo iako imam duplo veću platu od nje.
Ovo naravno ne znači da se u svakoj situaciji gleda ko je šta platio. Ja npr. izvedem svoju ženu na večeru, plaćam sve troškove za auto, plaćam sve troškove za porodicu ako je ona bez posla ili na porodiljskom itd.Takodje da pomenem da ja podjednako, ako ne čak i više nego moja supruga, se staram o detetu.
Kasnije sam otkrio da ovaj model nije ništa novo. To odavno postoji, čak ima i svoje ime: https://en.wikipedia.org/wiki/Shared_earning/shared_parenting_marriage

E da je svaka kao ti!
Brawo !

Nista se ti ne brini...nece vam brak dugo potrajati

Merite li ko koliko pojede? Kako preracunate ko koliko struje potrosi? Ko kupuje kondome? Hoce ti placati sto nosis njegovu decu i dojis ih? Kad se jedno razboli i trebaju mu pare hoce mu drugo reci pa valjda imas ustedjeno? Krevet ste kupili 50:50? I gorivo tako placate?
Znao sam jedan takav par. Razveli su se. Naravno. Ne moze se parama sve platiti. Zajednica je NASE, brak je zajednica.

Posto zene - priroda im dala - na svoju higijenu moraju da trose vise, da li onda i muz kupuje pola ulozaka i tampona jer i on koristi taj njen deo tela, i za sebe i da posadi svoje seme? To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?

Moje cipele su moja stvar i na njih ću da trošim onoliko koliko ja želim.

Tako počinje kraj svakog braka.

To samo u feministickoj zemlji Nedodjiji.
U stvarnom svetu, bracni parovi imaju zajednicki zivot, zajednicko mesto stanovanja, zajednicku decu i zajednicki novac!

Za vas "dušebrižnike" koji poručuju da im brak neće dugo trajati - poješće vas sopstvena pakost. Muž i ja ćemo za dva meseca proslaviti 21. godišnjicu i oduvek tako funkcionišemo. Tako rade i njegovi roditelji (još malo pa 50 godina u braku), tako su radili i moji do očeve smrti. Imamo zajednički kućni fond, plus zna se ko je zadužen za isplatu kredita, a ko za sve račune i porez. I nikada nijedno od nas dvoje nije pitalo ono drugo na šta troši ostatak novca.

Ispravno,a ne ko neke zene
sto svoju zaradu smatraju
vlastitim dzeparcem a ,,grbo"da potkuje sve troskove!

necete Vi dugo biti u braku. sta kad budete dobili decu pola pelena ce placa on pola ti I tako svaku decju potrebstinu. sve je stvar poverenja pravi parovi ne zapitkuju konstantno gde je novac otisao

Ovo jeste ispravno
Ali kod nas vazi drugo pravilo
Njene pare su samo njene i radi sta hoce a muzevljeve pare su zajednicke i ne moze on da radi sta hoce sa njima...

Većini će biti smešno, ali ja ne znam ni koliko moja žena prima platu. Letovanje uplaćujemo po pola, režiju plaćamo mesečno naizmenično, samoposlugu obavljamo jednom mesečno I plaćamo naizmenično, gorivo kupujemo naizmenično, garderobu kupuje svako sebi I sl. I nemam pojma da li I koliko ima ušteđevine. I savršeno sam miran I opušten, sve odluke donosimo konsenzusom (moguće je), verujem da je tako zbog naših godina I iskustva (da ne kažem mudrosti).

Da niste mozda poslovni partneri?

Jao sirota ti, ma ostavi ga i trkni za nekim bogatasem pa eto briga manje...

U početku si opisala roditelje, šta su i kako uradili.
Čudno je u ovom tekstu da i pored njih (ako je istina ono što si napisala) nisi ništa naučila o životu u braku.
Srećno ti bilo.

tu nešto ne štima, različiti računi znače različita interesovanja i ciljevi a tu nema duge veze

Zato sto zaradjujes priblizno jednako kao i on ili verovatno cak i vise. Inace da zaradjujes minimalac ili ne radis pevala bi drugaciju pesmu, kako tvoj mizic i ti ostavljate novac u zajednicki fond pa uzima koliko kome treba.

Vaspitali su me da budem ekonomski samostalna. Kao da jos uvek cujem reci majke i oca ....I da, kupovala sam i cipele i tasne i garderobu i uplacivala aranzmane , kupovala sam i namestaj i belu tehniku , umetnicke slike , knjige ... Kupila sam i stan. Ja sam od zena koja je ceo zivot radila i zaradjivala , radila u dobroj firmi , u inostranstvu ... Ni u braku se nista nije promenilo, nastavila sam da radim, zaradjujem, trosim i stedim. Daleko od toga da suprug nema ,zivimo u njegovom stanu, galantan mi je bio i otac , od njega sam nasledila drugi. Ali ja sam htela svoj . I nikome nisam polagala racune niti sam od bilo koga sta krila .

Proporcija, onda je bolje da ni ne zive zajedno

Interesantno razmišljanje, mada neuobičajeno u našoj sredini. Ja sam jednom u životu imala sličnu situaciju, ali smo rešavali na malo drugačiji način. Da ne bi za svaki račun vadili pola para mi smo oformili kućni fond u koji je išla polovina prihoda svakog od nas. On je imao nešto veću platu pa je srazmerno tome i više davao u kuću. Iz tog fonda su se finansirali svi kućni troškovi - plaćanje računa, nabavka hrane i potrepština. Kad bi na red došao neki odlazak na odmor ili na svadbuili bilo šta što je veći izdatak delili smo na pola.
Na taj način niko nije bio nezadovoljan. Na primer on je vozio kola i snosio sve troškove oko njih. Ja se jesam vozila sa njim, ali sam ja doprinosila radom u kući.
U nekom trenutku povećali su nam se troškovi a primanja stagnirala pa smo lepo seli i dogovorili se da izdvajamo po 60%.
Sve u svemu odlično je funkcionisalo

Ni to po pola nije fer jer bračni partneri ne zarađuju podjednako. Pošteno bi bilo da se zajednički računi plaćaju proporcionalno primanjima. Isto tako nije loše da imaju zajednički fond za štednju ali i da svak ima deo novca za sebe.

Kod ovih nema seksa.

'Zašto bih ja dozvolila da me suprug ispituje zašto sam kupila te skupe cipele i tašnu? Ili obrnuto.'

Uhhhh ... ako ti razmisljas o 'ispitivanju', toliko o vasem odnosu. Imate odvojene budzete. Sjajno. A sta ako detetu treba kupiti patike? Ili auto za tebe? Ili se neko, ne daj boze, razboli pa treba placati skupe lekove ili operaciju u inostranstvu? Svako svoj budzet i dalje ili ...?


'Mi smo partneri, ali živimo i svoju nezavisnost ...'

Potrebno je da neke pare budu samo 'tvoje' da bi osecala samostalnost? Time se meri? Partneri se ne propituju vec dogovaraju uz medjusobno uvazavanje, razumevanje i povremene kompromise. To je partnerstvo, a ne lazan osecaj slobode definisanjem necega kao samo tvog i nicijeg tudjeg.

Tuzno.

Ovakvo razmisljanje mi je jos gore nego kada mi zaviruje u novcanik. Ja sam ono, ja sam ovo, ti si ono, a nisi ovo.

Verovatno broje jedno drugom zalogaje. Sve prosto puca od ljubavi.

Ne vidim nista ruzno u pomenutom odnosu prema novcu. Uglavnom zavisi od licnih navika kao i od godina kada ste poceli zajednicki zivot. Vencali smo se sa 35 i nekom, oboje uveliko bili zaposleni , dobri poslovi, dobre plate, svako ima svoj stan ... novac i ustedjevinu. Logicno je da smo formirali i zajednicku imovinu , oboje snosimo troskove zajednickog zivota. Ali i dalje svako ima deo koji je samo njegov . Smatram da je ovo preduslov za dobar i harmonican brak , ko kaze da nije ili laze ili nema nista svoje ...

@ VN
Napisala si da ste 21 godinu u braku ,ali nisi napisala da li imate decu. Jer deca sve menjaju kada su računi u pitanju. Bez dece to i nije tako teško ostvarljivo.

Kompleksi navodne emancipacije.

Nista gore od medjusobnom prebacivanja tipa 'ko je vise ucestvovao u vekni hleba i koski za supu'.

Nema tu srece.

Ti si rodjena u pogresnoj porodici,vidim i otac ti je zapisivao koliko je kupljeno hleba,mleka...

Dok smo u ljubavi i lepim odnosima sve je zajednicko, odnosno koristi se zajednicki. Ali tacno se zna sta je ko uneo u brak i koliko ko zaradjuje i doprinosi zajednicki stecenoj imovini. Ne moze se sve bas gledati kroz dinar i ne mogu se primanja uporedjivati , pozeljno je da budu priblizna bas kao sto je pozeljno da vam partner u svemu bude priblizan pa i u materijalnom pogledu , ali to je vec neka druga tema. Na samu izjavu ''da se zna sta je cije ...'' vecina ce skociti i okarakterisati osobu kao materijalistu, koja nema pojma sta je ljubav ...itd...itd... Gospodo, ne zavaravajte se i ne idealizujte ... ko se pridrzava pomenutog principa je iskrena osoba sa kojom nikada necete zavrsiti na sudu , jer vam jednostavno nikada nece uzeti vase ali ni dati vam svoje, za razliku od mnogih koji identicno misle ali se ne usudjuju da izgovore . Jer bas kao sto insistiramo da na poslu primamo platu iskljucivo zahvaljujuci svom znanju, radu i rezultatima, a ne vezama i vezicama, krajnje je vreme da shvatimo da se do materijalnih stvari u zivotu ne dolazi putem ljubavi i braka , vec sopstvenim radom i eventualno nasledjenim od roditelja. Normalno, ovakvih brakova je najmanje sto je i razlog zasto je vecina brakova takva kakva jeste. Nekome egzistencija, nekome mesto za stanovanje , nekome sansa za luksuzan zivot, a najmanjem broju mogucnost za zajednicki zivot, ljubav i porodicu.

Kada dodje dete promenice misljenje. Ovakav brak je kao poslovni odnos i u njemu uvek postoji strah od neuspeha, pa da se unapred zna sta je cije. A kada deca porastu pa pocnu da traze..., nece ostati finansijskog fonda ni za nju, ni za njega, ali i prioriteti ce se promeniti. Sve ce to doci sa zreloscu...

čist račun, duga ljubav.

To je moguce samo ako oboje lepo zaradjuju. U Srbiji gde vecina ljudi ima mala primanja , jos ako imaju decu, je jako tesko imati odvojene novcanike. OK neka manja odvajanja sa strane, ali vecina ljudi u Srbiji tesko da ce moci da odvajaju neke vece sume za svoje prohteve. Jedva se ima za naosnovnije , eventualno se skupi za letovanje, po koji komad garderobe ali pisati o odvojenim novcanicima i ispunjavanja svojih hirova sa prosecnom platom od 350 evra je i vise nego smesno. A kada dodje dete je skoro pa i nemoguće .Do tada i nekako. Znam par ljudi koji su tako pokusali i iako su imali pristojna primanja kad tad je došlo je problema. Jer kada imaš porodicu i dete a racunas sa tim da ces svoju platu trošiti i ne konsultujuci se sa partnerom ,tu mislim na to ako su skupi prohtevi u pitanju, problemi su neizbezni. Ono kada nezrela osoba resi da kupi ( istina za svoje pare ali) najnoviji model telefona basnosnovno skup ( koji mu inace i ne koristi ni za sta osim za hranjenje ega)ili preskupu markiranu garderobu a pri tom imaju mnogo vaznije stvari da kupe i rese onda kad tad jedan partner pomisli da drugi trosi pare nerazumno. Jos je i nekako moguce ako ljudi bas bas dobro zaradjuju, ali u Srbiji gde su mala primanja a jos sa decom je to skoro pa nemoguca misija. Da se razumemo tu ne mislim na to da svako od svoje plate ne treba da odvoji neku paru sa strane za svoje sitne potrebe, ali o krupnim skupim stvarima definitivno treba popricati sa partnerom. Osim ako ste bas bas bogati.

@Zoran

Tekst neprimeren za Srbiju, ne zbog tradicije vec nepostojanja ma kakvog sistema u smislu funkcionisanja drzave.
Ti ljudi pomazu jedno drugo, bez prebacivanja. Uz dodatno da vecina porodica ima bafer za slucaj ostanem bez posla, a postoji i socijala.
@Iva
Deca i zajednicki troskovi doma idu sa posebnog racuna na koji oboje uplacuju podjednako ili proporcionalno, ovlasceni su i imaju uvid za protok kesa.
Ovo odgovara situiranim ljudima sa ozbiljnim zaradama i voljom da se kucni poslovi ili podele ili outsorsuju na zajednicki racun. Nije za svaku situaciju.

Ovako završava prva godina braka ??!..... Ovo je još jedan razlog što visok procenat parova ne dočeka i petu godinu. Nije moguće prihvatiti da se odluke donose samostalno (pa i finansijske) a da pri tome prihvatite zajedničke posledice. Ko na to pristane samo ubrzava kraj.......

Vi ste samo partneri, nemate (niti ćete imati, sa ovakvim shvatanjima)zajednički život. Živećete kao dva cimera u stanu, neće vas biti briga za probleme onog drugog. Sve dok neko ne ostane bez posla, A onda...? Pa "normalno" - šta će mi neko ko ne donosi novac.

34 godine u braku suprug i ja imamo jedan novcanik, uvek je imao veća primanja od mene i nikada nije pitao ni zašto sam kupila nešto ili gde su pare, pa čak ni sada kad sam ostala bez posla. Ovlascenje za njegovu karticu sam uvek imala i nikada je nisam upotrebila za neku glupost, tako da mislim da je u pitanju samo poverenje i međusobno poštovanje koje mi imamo sve ove godine.

da oboje imamo u srbiji po.500 eura moglo bi...ovako sanse nepostoje

A sta kad neko ostane bez posla? Onaj drugi da mu kaze neznam snadjise ja idem da kupim one skupe cipele. Meni trenutno zena ne radi pa ja sve placam ali vise dajem za njen izgled nego svoj. Stvar je u postovsnju i odgovornosti. Nemozes da kupis cipele od 200€ a da nisi platio racune. Kod mene se uvek plate racuni pa hrana pa tek onda sta ostane.

Drago mi je... Nažalost, pošto moja žena ne radi, mi nemamo tu vrstu luksuza. Iz ugla gospođe, pretpostavljam da je ispravnije reći da ja nemam tu vrstu luksuza. Sve je super dok se ima dovoljno para, ali kad ih nema, šta onda?

ovo je odlicno i ispravno u situaciji gde oboje zaradjuju isto ili priblizno isto. jer nije bas moguce podeliti sve racune po pola na tako balanan nacin. zamislite,treba da idu na odmor,neko od njih ima duplo vecu platu,logicno je da hoce avionom da putuje,ali ovom drugom je to preveliki izdatak i hoce busom. jel treba svako za sebe da putuje? ili oko toga sta ce se jesti i kuvati, osim ako ne jedu u restoranu oboje,pa svako placa svoje...

zivim sa devojkom tri godine i delimo troskove za stanarinu,racune i nabavke na pola,planiramo svadbu ove godine i svakog meseca ostavljamo isti iznos sa strane da bi ustedeli,nikad se nisam bunio koliko cipela ima,da li joj "stvarno" treba bas taj skupi kaput,cizme ili sta god pozeli da kupi,a ona nikad nije komentarisala koliko ja trosim na sebe,to sve funkcionise perfektno jer se trudimo da oboje odgovorno raspolazemo svojim budzetom!ne znam koliko ce to jos trajati,da li ce ovo izgubiti smisao kada stignu deca i vise zajednickih obaveza i troskova ali se nadam da cemo uvek naci resenje slicno ovom jer se ovako ne mesamo jedno drugom u finansije i imamo potpunu slobodu

Mlad sam se oženio i 34 godina sam u braku.Za tih 34 godina, i supruga i ja menjali smo firme i poslove više puta. Bilo je perioda kada smo imali oboje odlične i približno iste plate, bilo je perioda kada sam dobio otkaz i više od godinu dana bio bez posla, dok je samo supruga unosila novac u kuću. Usledio je period u kada sam ima tri i po puta veću platu od supruge. Došao je period kada je moja firma otišla na doboš pa sam pao na minimalac, a supruga nije primala platu nekoliko meseci zbog blokade računa u firmi. Danas radim samo ja, primam oko 500e, a supruga je uzela otpremninu i ne radi. Moja plata je danas jedini priliv novca u kuci. Za sve to vreme niko nikad nikom nije prebacio koliko para u kuću unosi, a koliko iznosi. Ko koliko donese ostavi na gomilu. Plate se računi, isplanira se budžet za hranu...A što ostane trosi se dogovorom, pa i neplanirano, deo se odvoji za crne dane koje smo imali. Ako delite novac na moje tvoje, onda treba da odvajate sve. Svako sebi treba da kuva, pere gaće, čisti pola kuce, sam ide u nabavku za sebe i slično. Ako je tako, kakav je to brak? Nema ga...

U braku postoji samo jedan novčanik. To je pravilo koje važi kod mojih roditelja, kod mog svekra i svekrve, a sada je tako i u mom braku.

Komsinica je imala momka, idu kod nje na vikendicu na Hvar, placaju po pola goriva. U prodavnici i restoranima po pola, uvek on vise pojede i popije. Krevet su kupili po pola i ziveli u njenom stanu. Na kraju je prevario i napravio drugoj dete dok je bio sa njom u vezi i trazio da mu isplati pola para za krevet.
Danas je srecno udata i nema vise takvih problema.

@ mirko

Sve sto navodite da ste radili vi i vasa supruga , rade i bracni partneri koji nemaju samo jedan zajednicki novcanik . Nekada vise zaradjuje jedno, nekada drugo, necija firma napreduje, necija bankrotira ... sve su to faze...
E sad, da li su neke osobe krive sto su i pre stupanja u brak imale svoju ustedjevinu , neki su imali i svoj stan. Sta po vama one treba da rade ??? Da poklone nekom drugom ??? Da se odreknu toga i sve bace kroz prozor ??? Normalno je da ce deo svega koristiti i za zajednicki zivot , pomoci partneru ukoliko nema ili ima manje od njih , ali ne vidim nijedan razlog da profuckaju bas sve . Dragi gospodine , danas se ljudi i razvode , a zivot se nastavlja i posle razvoda. I nije u pitanju samo razvod, u uobicajenim svakodnevnim situacijama, taj ustedjeni novac ne koriste ni oni koji su ga ustedeli. Osobe koje nisu sposobne da upravljaju svojim finansijama , ostanu bez icega a pritom su bile u prilici da nesto i steknu i zarade , dodju u situaciju da zive od danas do sutra, jednostavno nisu sposobne za normalan zivot. Zivot traje mnogo duze od jednog braka i niti pocinje njegovim sklapanjem niti se zavrsava njegovim razvodom.

Tim u kojem jedan od dva igrača izjavi da ga nije briga šta drugi igrač misli, je u permanentnom raspadu...održava se biologijom potreba, egzistira na minimumu komunikacije. Neću da kažem da je ova osoba glupa jer zvuči uvredljivo, ali mislim da joj je porodični bekgraund svakako siromašan, pojednostavljen, pa je i ona tako stasavala i formirala se u osobu niskog utilitarizma - produkt, takozvanog, modernog sveta koji priznaje samo jednog Boga - novac. Ako pretenduje na partnerstvo, onda se druga strana itekako uvažava, čak i za cipele, stvari se rešavaju komunikacijom, jer pre svega od kvaliteta, bogatstva i delikatnosti komunikacije zavisi harmonija uspeh svakog tima, pa i bračnog, naravno, ko voli brak da gleda kao "tim" i taj "tim" je utoliko bolji što su osobe izgrađenije i toga u potpunosti svesne, što ovde nije slučaj. Lično mislim da bi trebalo da je brak mnogo više od tima. Pravi brak uključuje duboke, vrlo intimne i jasne emocije, a to se ne može staviti ni u jedan ugovor, pa ni u bračni...

postovana,

cini mi se da ste napravili veliku gresku "u koracima" onog trenutka kad ste se udali. Jer, brak upravo jeste "zivotna" zajednica, u kojoj se podrazuemva da dvoje ljudi snose zajedno sve nedace, pa tako i troskove.
Gde je svrha braka, dostizanje zajednickih ciljeva, ako Vi zelite trositi na svoje cipele koliko Vi zelite, kao da je to toliki problem?
Hocu reci, pogresno ste ovde naveli primer. Evo ja obozavam kad moja zena kupi nove cipele, ali je sama dovoljno pametna i razumna da zna koliko novaca za tako nesto treba izdvojiti (sto evra- da, dvesto - bas i ne...).
Zamislite se malo, da li bi Vama bilo drago (ili svejedno) da Vas muz kupi koznu jaknu od hiljadu evra, a zbog toga mozda ugrozi Vas zajednicki budzet?

O, Srbijo medju sljivama. Ja sam programer 15 godina, a moja zena profesor 10+ godina. Ja zaradjujem 6x vise od nje. Sest puta!
I da, ponekad je pitam na sta je potrosila pare, jer zene se ne kontrolisu bas najbolje. Ali ne panicim oko toga, i ja imam lude hirove. Novac i sluzi da se u zdravlju potrosi, a ne u zadrtosti i sebicluku. Imamo decu i srecne su.

Tipicna podela za neke zemlje u vezama gde dvoje zaradjuju isto ili slicno, s tim sto se i kucni poslovi tada dele na isti nacin, u dlaku.

To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?
(Sanja, 12. januar 2016 12:54)

Sanja svaka čast, smejao sam se bar pola sata na ovo...

Tata joj je unistio zivot , sram ga bilo ! Ako je ziv , mora da je ponosan na cerkinu izjavu.

Ja na cipele trosim vise od moje zene, i uvek joj kazem koliko sam spiskao, a ona mi kaze da nisam normalan.

Mene je ovaj tekst razalostio jer sam sama tj nemam sa kim da delim. No, smatram da ko deli krevet taj deli i novac, sve ide na gomilu i dogovorom rasporedjuje. Ne bih mogla da funkcionisem drugacije.

Uf! Moj bivsi je trazio od mene da platim pola goriva kada idemo u prodavnicu u nabavku hrane(to mu dodje oko 2 evra). Insistirao je da se sve dijeli na pola. Prigovarao da trosim puno toalet papira.Naravno, placala sam i kiriju i racune.U toku 5 godina tog mucnog braka,oprao je ves, skuhao rucak i pokupio svoje prljave carape mozda nekih pet puta. I jos ima muda da sebe naziva Evropljaninom!

To mu dodje kao neka basta, potrebna je i depilacija a.k.a. bastovanstvo venerinog brega, pa da li i tu on daje pola?
(Sanja, 12. januar 2016 12:54)

Sanja svaka čast, smejao sam se bar pola sata na ovo...
(Lik)

Smejao se? Ah "smejao se"...

Dosad s obzirom da samo ja zarađujem ide sve u jednu kasu i moj novčanik je uglavnom prazan, i ne bunim se, tako je to. Kad supruga bude počela da radi opet će biti jedna kasa to i ona sama kaže, ali ću imati makar 100 din u novčaniku.
Ovlašćenje na bilo kakvu karticu tj. bankovni račun moja supruga nema jer je u prošlosti dokazala da to nije najbolje rešenje, jer iz najbolje namere se napravi neplanirani finansijski kolaps. Znači zajednička kasa da, 1 glavni bankar tj. supevizor ali zajednički dogovor.

zivim u americi i zaradjujem nesto vise od devojke koja je francuskinja. e sad, posto ja ne znam da rukovodim sa parama kao ona ja sam joj apsolutno rado ponudio da upravlja sa celom mojom platom... ona nece. i eto sad se natezemo ko je kome platio veceru u novembru i da li joj dodjem 200 kinti ili ona meni 400.

@ zoran

Osoba koja nosi cipele od par stotina evra podrazumeva se da na stednji ima sumu vrlo pristojnu koju ne trosi i na koju ne racuna i koju stalno uvecava , zivi od tekucih primanja koja su takodje veoma pristojna i redovna, bas kao i neku nekretninu koju ne koristi ali uvek moze izdati , to je rezerva za ''crne dane'' , izmedju ostalog i kada i ako se ostane bez posla. Ukoliko to nije slucaj, cela prica , cipele i sve ostalo su obicna farsa.

Mi smo isto ovako ziveli dok smo bili bez dece. Nismo bas sve delili po pola, ali smo gledali da budemo tu negde. Vec kad je prvo dete doslo i kad smo kupili svoj stan, stvari su se promenile. Naravno da za bilo kakvu kupovinu se dogovaramo i pokusavamo da ostanemo u razumnim granicama. Da je po njenom do sada bismo imali veci orman za cipele nego spavacu sobu,a da je po mom, BMW bismo kupili pre nego sto smo se skucili.

Dobro je kad pretiče. A imaaate li dece?

(stara škola, 12. januar 2016 12:39)

Vise puta sam procitala da zene u Srbiji koriste muzevljevu karticu uz ovlascenje. Zanima me zasto zene nemaju svoje kartice nego koriste muzevljeve i to sa ovlascenjem. U cemu je problem da se ima licna kartica. Pitanje je potpuno dobronamerno posto ne razumem u cemu je problem, nije provokacija.

Ovaj tekst je primenjiv na Svajcarsku, Norvesku itd.
U Srbiji vecina ljudi zaradjuje jedva da plate hranu i racune, ako je srecna da ima bilo kakav posao.

Kakvo crno - zajednicki fond za racune, a sta preostane, trose nezavisno?
:))) Sta preostane?

@ sale

Potpuno ste u pravu. Greska se pravi onog trenutka kada se opredeli za partnera koji se u materijalnim mogucnostima i odnosu prema novcu razlikuje od naseg , bilo da su iznad ili ispod nasih mogucnosti.