Potpuno neverovatan podatak: Ovaj tip ljudi ubedljivo najteže pronalazi partnere

Istina je napisana u tekstu. Imam 30 godina. Do pre 2 ili 3 godine sam imao tu neku sliku u kojoj zivim sa nekom devojkom, puno se volimo i sve delimo. Ta slika je nekako izbledela i zaista mi nije jasno kako ljudi dodju do tog stadijuma. To me bas brinulo uvek ali sada me vise ne brine, prihvatio sam da cu tesko doci do toga. Na kraju krajeva, biti sam do kraja zivota nije najgora osuda koja coveka moze snaci. Nikome ne savetujem da mladost provede sam jer to ima posledice ali zivot treba prihvatiti kakav jeste i tu nema puno rasprave. Srecno svima na ovom putu i nadam se da ce bar vecina vas pronaci pravu ljubav.

Zaljubljivanje nije stvar odluke. Bilo bi dobro da jeste. Ali nije. Odluka je da se sa nekim bude u vezi zbog mnogih osobina koje ima i koje nam odgovaraju , ali to ne znaci da smo u tu osobu zaljubljeni. Kod zaljubljenosti inteligencija ne pomaze, sem sto ce inteligentna osoba biti svesna da se zaljubila u tamo nekog ko joj bas i ne odgovara , ukoliko je to slucaj, ali tesko da ce se zbog svoje pameti preko noci odljubiti.

Preključe me pozvala moja prva platonska ljubav posle 40 godina. Vulkan mi je krenuo iz svih delova tela. Oboje smo plakali satima i pričali nepovezano. Emocije su neverovatno burne i fotografije iz mladosti nas prekrivJu i dovode do bola. Nisam nikada verovao da ovo postoji. Ja ću da poludim od čežnje dok je ponovo nevidim 10. Aprila kada imamo sastanak. Ako izdrŸim dotle napisaću posle roman. Volim te malena moja!

I nezavisni se zaljubljuju. Ulaze i u veze, brakove koji traju i koji uspesno funkcionisu. Oni samo znaju da im zivot niko drugi ne moze osmisliti do njih samih ma koliko bili zaljubljeni i voleli . Bas kao sto znaju kako da se nose sa sobom i zivotom kada ljubav prodje ...

Milan, The end: naprotiv, ruznjikavi lakše i brže naći partnera i budu u stabilnoj vezi, pogotovo ako realno sagledaju situaciju. Pogledajte oko sobe, ljudi su većinom sasvim obični ili ruznjikavi u upareni. Lepih je manje, a lepota ne garantuje sreću u nalaženju partnera.

Iz sopstvenog životnog iskustva slažem se sa svime napisanim u tekstuD.
Kako je vreme proticalo i kako sam postajao sve više nezavisan od roditelja, najbližih krvnih rođaka, tako je i kod mene bledela slika, koju valjda svi imamo u mladosti, da treba da imamo idealnu, ljubav svog života kraj sebe. Sa ove životne distance gledano, mislim da se sve svodi na to koliko smo spremni da pravimo kompromise sa samim sobom t.j. koliko smo spremni da zbog nekoga, i bukvalno odustanemo od nekih delova naših života.
Ko je spreman na tako nešto, za njega još i ima nade da sa nekime uživa u zajedničkom životu, ko nije...

Nista gore nego napraviti kompromis pa onda sresti osobu koja ti odgovara.

Vec duze vremena se borim da odustanem od te ideje "ljubavi",jer me ljudi koji srecem ne demantuju u tome. Jednostavno su svi povrsni i najcesce me belo gledaju kad pomenem ljubav.Ili misle da se foliram ili da sam pala sa Marsa.To sto neko zeli ljubav ne znaci nuzno da ce mu se i desiti.Treba se podruditi,ali imati i sa kim.Ovo danas sto se nudi je lobitomisano za bilo kakva iskrena osecanja.Ne govorim o poreklu,novcu,imovini,vec o pravim osecanjima.Ko sto neko rece u komentarima nije ni najgora stvar na svetu i ako si sam.

Ja sam tebe voleo a ti mene c

Impulsivne odluke i rasipanje emocija na pogresne ljude su sastavni deo zivota u nekoj ranoj mladosti. Kasnije covek nauci da se emocije se ne poklanjaju svakome, vec samo odabranima. Za mene je to emotivna inteligencija.

Kad se inteligentna osoba zaljubi u pogresnog, ona primenjuje taktiku zvanu "daleko od ociju-daleko od srca". Dakle, gledam da ga ne srecem, kad ga sretnem gledam da ga ne gledam, fokusiram se na druge aspekte svog zivota i za relativno kratko vreme on postaje samo obican covek, a ne vise predmet mog obozavanja. Zreo, odrastao covek, mora biti u stanju da kontrolise svoje impulse, u suprotnom, to nije zreo i odrastao covek, vec nedozrelo dete. Zelja da se sad i odmah zadovolje impulsi, bez razmisljanja o posledicama, odlike su male dece. Kontrola impulsa nije nesto sto dolazi samo po sebi, to se uci, to je posao onog ko vaspitava dete.

"Starenjem sve vezano uz ljubav postaje komplikovanije. Postaje teško zaljubiti se"....narocito ako nismo bili vojleni bezuslovno, i bili prihvaceni u potpunosti za ono sto jesmo. Nekoliko odbijanja i neprihvacanja samo ucvrsti zakljucak da ili da nismo imali srece, ili da ni ne zaluzujemo da budemo prihvaceni, kako kod koga. I onda izgubimo volju za traganjem.
Prvi stav se leci upornoscu, drugi psihoterapijom.

@ Coa
@ Clilavert

Svi mi iznosimo stavove na osnovu sopstvenog iskustva. Pravi i realan stav je onaj koji ukljucuje i iskustva drugih. Slazem se da nije nas, ali realno i covek koji nije sklon kompromisima kada sretne osobu koja mu odgovara pozelece da napravi kompromis. Do tada ce , pod uslovom da se ne radi bas o totalnom cudaku , ''nemanje zelje da se pravi kompromis'' biti samo mehanizam odbrane za one koji ne priznaju ni sebi ni drugima da jos uvek nisu sreli osobu koja im odgovara.

@ D.P.

Uspomenama je mesto u proslosti i nemojte ih kvariti. Zivot ide unapred i nikada se ne vraca unazad.

Ruznjikavi?

@ D.P.

Koliko patetike ?! Zivite realan zivot ovde i sada ma kakav on bio. Ta koja se javlja posle cetiri decenije sigurno ima problem sa sobom, verovatno kao i vi .

Za sve koji smatraju sebe intelektualcima i da na postoji situacija gde ce razum biti u drugom planu, emocije u prvom i gde su impulsivne odluke i postupci itekako dominantna stvar...pitam se da li ste nekad ziveli? Ne postoji samo racionalno, vec postoji i emotivna inteligencija. Pa nisu svi valjda proracunati roboti?

Ruznjikavi?
(milan, 24. januar 2016 09:53)

Tuzno ali istinito. Plus od mene.

@ Ja
Zreo i inteligentan covek kontrolise impulse i ponasanje ali ne i stanje uma. A zaljubljenost je nista drugo do stanja uma. Njegov um uglavnom nece imati uticaja na njegovo ponasanje , bas zato sto je inteligentan i zreo.

Volim te Gorane zauvek!

Da li je bitno da li cemo to nazvati stanjem uma ili impulsom? Ne razumem poentu. Stanje uma odnosno svesti takodje moze da se menja, na razne nacine, sopstvenom voljom. Da, bas je tako, govorim iz neposrednog iskustva, ne pisem nista napamet.

Imao sam mnogo vise kratkih avantura ,nego ozbiljnih veza u zivotu,pa redovno "napadam" nedostizne zene,udate,zauzete,ili one koje zive negdje daleko,a ja se dopadnem onima koje se meni ne dopadaju.Bice da sam proklet.

Ruznjikavi?

Preključe me pozvala moja prva platonska ljubav posle 40 godina. Vulkan mi je krenuo iz svih delova tela. Oboje smo plakali satima i pričali nepovezano. Emocije su neverovatno burne i fotografije iz mladosti nas prekrivJu i dovode do bola. Nisam nikada verovao da ovo postoji. Ja ću da poludim od čežnje dok je ponovo nevidim 10. Aprila kada imamo sastanak. Ako izdrŸim dotle napisaću posle roman. Volim te malena moja!

Volim te Gorane zauvek!

Ruznjikavi?
(milan, 24. januar 2016 09:53)

Tuzno ali istinito. Plus od mene.

@ D.P.

Koliko patetike ?! Zivite realan zivot ovde i sada ma kakav on bio. Ta koja se javlja posle cetiri decenije sigurno ima problem sa sobom, verovatno kao i vi .

@ Ja
Zreo i inteligentan covek kontrolise impulse i ponasanje ali ne i stanje uma. A zaljubljenost je nista drugo do stanja uma. Njegov um uglavnom nece imati uticaja na njegovo ponasanje , bas zato sto je inteligentan i zreo.

Zaljubljivanje nije stvar odluke. Bilo bi dobro da jeste. Ali nije. Odluka je da se sa nekim bude u vezi zbog mnogih osobina koje ima i koje nam odgovaraju , ali to ne znaci da smo u tu osobu zaljubljeni. Kod zaljubljenosti inteligencija ne pomaze, sem sto ce inteligentna osoba biti svesna da se zaljubila u tamo nekog ko joj bas i ne odgovara , ukoliko je to slucaj, ali tesko da ce se zbog svoje pameti preko noci odljubiti.

@ D.P.

Uspomenama je mesto u proslosti i nemojte ih kvariti. Zivot ide unapred i nikada se ne vraca unazad.

Za sve koji smatraju sebe intelektualcima i da na postoji situacija gde ce razum biti u drugom planu, emocije u prvom i gde su impulsivne odluke i postupci itekako dominantna stvar...pitam se da li ste nekad ziveli? Ne postoji samo racionalno, vec postoji i emotivna inteligencija. Pa nisu svi valjda proracunati roboti?

Impulsivne odluke i rasipanje emocija na pogresne ljude su sastavni deo zivota u nekoj ranoj mladosti. Kasnije covek nauci da se emocije se ne poklanjaju svakome, vec samo odabranima. Za mene je to emotivna inteligencija.

Kad se inteligentna osoba zaljubi u pogresnog, ona primenjuje taktiku zvanu "daleko od ociju-daleko od srca". Dakle, gledam da ga ne srecem, kad ga sretnem gledam da ga ne gledam, fokusiram se na druge aspekte svog zivota i za relativno kratko vreme on postaje samo obican covek, a ne vise predmet mog obozavanja. Zreo, odrastao covek, mora biti u stanju da kontrolise svoje impulse, u suprotnom, to nije zreo i odrastao covek, vec nedozrelo dete. Zelja da se sad i odmah zadovolje impulsi, bez razmisljanja o posledicama, odlike su male dece. Kontrola impulsa nije nesto sto dolazi samo po sebi, to se uci, to je posao onog ko vaspitava dete.

Istina je napisana u tekstu. Imam 30 godina. Do pre 2 ili 3 godine sam imao tu neku sliku u kojoj zivim sa nekom devojkom, puno se volimo i sve delimo. Ta slika je nekako izbledela i zaista mi nije jasno kako ljudi dodju do tog stadijuma. To me bas brinulo uvek ali sada me vise ne brine, prihvatio sam da cu tesko doci do toga. Na kraju krajeva, biti sam do kraja zivota nije najgora osuda koja coveka moze snaci. Nikome ne savetujem da mladost provede sam jer to ima posledice ali zivot treba prihvatiti kakav jeste i tu nema puno rasprave. Srecno svima na ovom putu i nadam se da ce bar vecina vas pronaci pravu ljubav.

Da li je bitno da li cemo to nazvati stanjem uma ili impulsom? Ne razumem poentu. Stanje uma odnosno svesti takodje moze da se menja, na razne nacine, sopstvenom voljom. Da, bas je tako, govorim iz neposrednog iskustva, ne pisem nista napamet.

Ja sam tebe voleo a ti mene c

I nezavisni se zaljubljuju. Ulaze i u veze, brakove koji traju i koji uspesno funkcionisu. Oni samo znaju da im zivot niko drugi ne moze osmisliti do njih samih ma koliko bili zaljubljeni i voleli . Bas kao sto znaju kako da se nose sa sobom i zivotom kada ljubav prodje ...

Nista gore nego napraviti kompromis pa onda sresti osobu koja ti odgovara.

Milan, The end: naprotiv, ruznjikavi lakše i brže naći partnera i budu u stabilnoj vezi, pogotovo ako realno sagledaju situaciju. Pogledajte oko sobe, ljudi su većinom sasvim obični ili ruznjikavi u upareni. Lepih je manje, a lepota ne garantuje sreću u nalaženju partnera.

Iz sopstvenog životnog iskustva slažem se sa svime napisanim u tekstuD.
Kako je vreme proticalo i kako sam postajao sve više nezavisan od roditelja, najbližih krvnih rođaka, tako je i kod mene bledela slika, koju valjda svi imamo u mladosti, da treba da imamo idealnu, ljubav svog života kraj sebe. Sa ove životne distance gledano, mislim da se sve svodi na to koliko smo spremni da pravimo kompromise sa samim sobom t.j. koliko smo spremni da zbog nekoga, i bukvalno odustanemo od nekih delova naših života.
Ko je spreman na tako nešto, za njega još i ima nade da sa nekime uživa u zajedničkom životu, ko nije...

Vec duze vremena se borim da odustanem od te ideje "ljubavi",jer me ljudi koji srecem ne demantuju u tome. Jednostavno su svi povrsni i najcesce me belo gledaju kad pomenem ljubav.Ili misle da se foliram ili da sam pala sa Marsa.To sto neko zeli ljubav ne znaci nuzno da ce mu se i desiti.Treba se podruditi,ali imati i sa kim.Ovo danas sto se nudi je lobitomisano za bilo kakva iskrena osecanja.Ne govorim o poreklu,novcu,imovini,vec o pravim osecanjima.Ko sto neko rece u komentarima nije ni najgora stvar na svetu i ako si sam.

Imao sam mnogo vise kratkih avantura ,nego ozbiljnih veza u zivotu,pa redovno "napadam" nedostizne zene,udate,zauzete,ili one koje zive negdje daleko,a ja se dopadnem onima koje se meni ne dopadaju.Bice da sam proklet.

"Starenjem sve vezano uz ljubav postaje komplikovanije. Postaje teško zaljubiti se"....narocito ako nismo bili vojleni bezuslovno, i bili prihvaceni u potpunosti za ono sto jesmo. Nekoliko odbijanja i neprihvacanja samo ucvrsti zakljucak da ili da nismo imali srece, ili da ni ne zaluzujemo da budemo prihvaceni, kako kod koga. I onda izgubimo volju za traganjem.
Prvi stav se leci upornoscu, drugi psihoterapijom.

@ Coa
@ Clilavert

Svi mi iznosimo stavove na osnovu sopstvenog iskustva. Pravi i realan stav je onaj koji ukljucuje i iskustva drugih. Slazem se da nije nas, ali realno i covek koji nije sklon kompromisima kada sretne osobu koja mu odgovara pozelece da napravi kompromis. Do tada ce , pod uslovom da se ne radi bas o totalnom cudaku , ''nemanje zelje da se pravi kompromis'' biti samo mehanizam odbrane za one koji ne priznaju ni sebi ni drugima da jos uvek nisu sreli osobu koja im odgovara.