Može li žena da "ima sve"?

Nije loš tekst. Ne znam kako je bilo tada, ali sad znam jer sam supruga. Iste te majke koje su bile "ravnopravne" odgajile su četu razmaženih dečaka koji su danas budući i sadašnji supružnici. Dečaci uokvireni u balkanski stereotip muškarčine: ja radim vrlo odgovoran posao ogromnih 8 sati, a ti raduckaš, čistiš, spremaš, kuvaš, rađaš i čuvaš čeljad. Poražavajuće. Zahvaljujem se svim mladim ženama koje se trude da isprave te stereotipe i uče svoje dečake da postanu muškarci. Zašto se kaže: "zar muž da TI pere sudove?". Zašto se misli da je žena aljkava ako se kuća ne čisti? Pa ne živi ona sama tu. Drage, izborite se za podelu poslova, to je ravnopravnost. Nisu vaša pleća jedina u kući.

Ево, ја сам мушкарац, Балканац, патријархалан, религиозан, нисам алкос, не пушим, не пијем, жене не јурим. Пријављујем се да се "удам", да жена иде на посао, а ја да останем код куће да чувам децу. Немам баш ништа против, јер волим децу, не волим људе и гужву и баш ме брига да постижем не знам какве пословне успехе, посебно у земљи где радио-не радио, плата ти буде око 200-300 евра. Ма и да је 1000 или 2000 (тренутно зарађујем 500 евра, јер радим два посла), не бих то мењао за време проведено са мојом децом. Двориште, деца, куче - који посао може да замени ту уживанцију?
Слажем се да треба да постоји равноправност полова, посебно у погледу плате и каријере, јер нас капитализам уништава, а жене посебно дискриминише, јер им не даје једнаку плату као и мушкарцима, што је нонсенс, али толико о напредном капитализму и једнаким правима на западу. Не осећам се угрожено од стране жена које боље раде посао од мене, јер немам комплексе - што успешније жене, то боље друштво. Плашим се само неуспешних људи будући да они вуку друштво на дно.

Možda će mi komentar biti surov, a možda ga neće ni objaviti. Ako doprem makar do jedne žene, smatraću da sam uspela u svojoj nameri, koja možda deluje surova, ali zapravo nije:

Same ste krive. Žensko sam, i da, same ste krive. Zato što se udajete za tupadžije koji ni jaje ne umeju da isprže, a onda učite svoje sinove da budu isti takvi. Čak iako ih ne učite, oni sami vide model ponašanja, koji prenose na svoju porodicu i svoju decu. Začarani krug.

Same birate svoje muževe - same ste krive. Posle kukate po ceo dan. Ja ne poznajem ženu koja je zadovoljna u braku, bukvalno ni jednu jedinu, mene to užasava... Pitam se, što li su se te žene udavale uopšte, kad su toliko nesrećne?! Ko im je birao muževe, neko sa strane, ili same?!

Same ste krive jer ne gledate za koga se udajete. Ajd sad svaka po jedan minus. A onda trk da kuvate ručak, nedelja je, naljutiće se muž dok blene u tv po ceo dan... Taman da sutra na poslu imate o čemu da kukate sa drugim, istim takvim ženama.

Najveći problem se dešava u porodici kada se žena uda za divnog, emancipovanog muškarca, koji živi sam i kuva svakodnevno. Onda se pojavljuje dete u igri, a taj divni, emancipovani muškarac odjednom postane držač daljinskog. Ali i žena je divna, emancipovana dama koja je navikla da sve rešava sama, te uz bebu nije problem da balansira i sa svim drugim obavezama. Pa, bože, radila je do tog trenutka bar 8 sati i sve postizala. Onda se mlada majka vraća na posao, brine se o domaćinstvu, detetu, a muž je i dalje držač daljinskog . Dete se razboli - majka uzima bolovanje, jer divni, emancipovani muž ima napade panike kada dete dva puta kine u nizu. E, onda mama dobija minuse na poslu, i koliko god divna i sjajna bila, može mirno da gleda kako tamo neko napreduje, dok nju gledaju kao "onu sa detetom ". Naravno da je premorena i počinje i da zvoca ( konstruktivni razgovori su i onako završavali slavno -nije on kriv što je ona nesposobna ). I tu gubi rat, upada u kolotečinu i diže ruke od svega. Pa šta ima veze što je studirala i lavlje se borila za svoj posao. Nebitno, supica je bitnija. A i onako je nikad neće tako divno spremiti kao njegova mama. Pa ni njegov otac nije ništa radio kući, a sve je bilo cakum pakum. Sve žene su iste, tako je i njegova majka znala da zvoca ocu. Te žene ne znaju šta hoće, stvarno nisu normalne. Šta one uopšte hoće? Hajde sad, ne drami, upravo počinje film, a neće ti valjda deca ići sutra neopeglana u školu, kao onda pre mesec dana? !

Ako u Srbiji zene treba da vaspitavaju decu dok muzevi rade,jel se nekad zapitao ko im jd usadio u glavu da su princevi,a cerkama da treba da budu krpa za brisanje?Za mene je fenomen "srpska majka",isfrustrirana,malo obrazovana,nikad postovana koja i radja takvu decu-sina "Balkanca" i cerku "udavacu".Svaka koja je iole digla glavu od tog stereotipa je shvatila da ima nesto i u ravnopravnosti sa muskarcima.Ne pruzaju otpor ravnopravnosti samo muskarci vec i "srpske majke",jer bi onda morale ponekad da se pocdsljaju i uzadju napolje da nesto i urade.

nema ravopravnosti jer biramo jeftine poslove, i inace smo izlozene manjim platama, cescem maltretiranju, losijim uslovima rada... jer nismo naucile da se borimo same za sebe. jer smo po zakonu bile iste sa onima koji nam posao daju.
e pa nismo!
postala sam bezobrazna, drska, samoziva i ne pregovaram ni sa podredjenima ni sa nadredjenima. musko jelte. i mnogo mi je bolje. i imam vecu platu, i bolje uslove i niko ne moze vise rec da mi prigovori.
osim žena, naravno. jer sekretarice su toliko bitni šrafovi u firmi da ne možeš da imas ti vecu platu od nje (gospode boze).
e zato nam je tako, jer volimo da smo u blatu i da se medjusobno gadjamo njime.

@d
Nije to bas tako kako mislite. Dete se ne uci samo vapitavanjem i pricom-kako i sta se treba i ne treba, sme i ne sme, vec i ucenjem po modelu tj posmatranjem kako otac i majka kao razliciti polovi funkcionisu u kuci i kao partneri.Nista ne vredi majci koja musko dete uci pravim vrednostima ako otac svojim ponasanjem sve to obesmisli. U detinstvu je uticaj majke veci, ali dolaskom u pubertet i odrastanje (ne i automatski sazrevanje)sinovi su skloniji da oponasaju ocev primer. Te ukoliko je sin kao decak naucen da skloni za sobom, da postuje druge oko sebe, a otac nista od toga ne radi, sin ce u pubertetu najcesce usvojiti ocev model ponasanja jer mu je tako lagodnije. Znam dosta primera u okruzenju. Moja sestra nikada nije odvajala sina i cerku, oboje im je od rodjenja usadjivala da imaju iste odgovornosti i obaveze, nikada sina nije postedela obaveza koje cerka radi,svi u porodici -osim oca-ja sam neko vreme zivela sa njima jer sam studirala, smo im pruzali pozitivni primer . Ali kada je sestric usao u pubertet, narocito nakon 18 godine, njegovo ponasanje se skroz promenilo. Sve se vise poistovecivao sa ocem i vise nije zeleo da ima ikakve obaveze u kuci. A njegov otac je oduvek imao stav da su poslovi u kuci i oko dece muski poslovi i nikada nista vezano za porodicu nije radio i ucestvovao u tome. Tako je je uticaj oca na vaspitanje sina, cak i kada nije mnogo kuci, odlucujuci faktor. Deca se uce primerom a ne samo recima.

Problem drustava premestenih iz pocetnog kapitalizma (ovde pravog industrijskog kapitalizma kao u Ceskoj npr. nije ni bilo pre II Svetskog rata) u socijalizam gde se dekreteom sve postavlja. Nisu samo zene takve. Cak i za zakone mora da se bori, lobira, vrsi pritisak, izdrzi neprijatnost da se bude obelezen kao ostrokondza. Ne samo da se podnese formular na "salter" i uzme ono sto ti "pripada". Kada su u jednoj evropskoj zemlji pokusali da suze prava na abortus na ulice su izasle zene u godinama (babe kako ih kod nas iz miloste zovu kad hoce da ponize) kad se vise ne radja. One koje su se same za nesto izborile, ne zele da njihovim cerkama to bude ukinuto. Kod nas ko god se za nesto sto se tice grupe borio ostavljen je sam kao glineni golub. Balkanci su drcni na recima, ali sklone mazohisticki da trpe.
Dobar tekst i odlicni komentari. Drzi te se!

...bravo za tekst! I bravo, Jovana, za komentar!

Žena je ravnopravna koliko to želi. Imam karijeru, partnera koji radi skoro koliko ja, imam dete, sve stižem, odlično sam plaćena. Radim minimum 12 sati dnevno 6 dana u nedelji, ali kombinujem svoj radni dan tako da provedem što više kvalitetnog vremena sa detetom. Kad on zaspi, sednem za računar i radim. Malo spavam, nečeg se mora odreći. Gajim srećnog, voljenog i samostalnog dečaka.

Mnoge žene, ne sve, ne znaju šta hoće, ali znaju šta neće. Ja sam osoba koja je spremna podeliti sve obaveze sa ženom. Oboje dakle radimo, oboje se brinemo o kući, oboje se brinemo o deci. Naravno postoje neke prirodne razlike među nama kada je u pitanju briga o detetu, ali 90% brige o detetu se može podeliti. I u čemu je problem? Bio sam samo u dve veze, jako kratke. Moj osnovni princip je sloboda za svako biće. Ali to žene ne žele očito, jer sam bio u samo dve veze, jako kratke. Zdravo i doviđenja.

Malo je sve to prostije. Iznad svega napisanog. To su zakoni PRIRODE. Ne mogu da se promene. Nista ne pomaze.

zene koje imaju novca mogu da imaju sve. bar prividno. mogu sad da se ne slazu feministkinje i borci za zenska prava, ali mozemo da pricamo o ravnopravnosti kada muskarci budu radjali. deci je potreban jedan roditelj koji ce biti uz njega prvih godina zivota,najcesce je to majka jer je prirodnije. obdaniste sluzi da se dete socijalizuje,za to je dovoljno par sati dnevno. jaslice su nuzno zlo jer majka MORA na posao da bi pomogla u prehrani porodice. Zato sto je karijera nece cekati kad dete malo poraste.Zato sto drustvo namece da nisi drustveno korisna jedinka ako si samo domacica i ne zaradjujes(sto bas i nema logike jer postoji placeno zanimanje zvano kucna pomocnica).Onda je zena frustrirana,jer ona zeli da bude prvenstveno korisna sebi deci muzu( i to bas tim redosledom!). Ne moze sve da se ima. Treba da imate ono sto zelite, NE MORATE drage moje da budete sve sto drustvo od vas ocekuje. I da, morate da odlucite sta zelite da imate i budete,jer cete u nekoj svojoj ulozi debelo da zakazete ako pokusate sve,i muza i decu i karijeru... Osim ako ne plivate u novcu,onda sve mozete...

Jedan komentar od novopecenog tate : Od stupanja u brak pa na ovamo uvek smo ja i zena delili obaveze oko pranja, peglanja i kuvanja. Medjutim dolaskom deteta sve se menja : moja zena gubi posao (par meseci pre porodjaja) i silom prilika postaje domacica. Ja pokusavam da joj pomognem kolio mogu sa detetom ali majka priroda je zakon : dete provodi vreme sa majkom i samnom nema sanse da zaspi, nije komforno koliko sa mamom kad je bolesno, panici kad mama ode na frizeraj ili soping na sat dva da se malo opusti. Ja gledam da joj pomognem oko vesa i ciscenja kuce koliko god mogu, ali ako dodjem kuci oko 6, imam snage da radim do mozda 9 i onda padam na nos - kao i moja draga. Moj zakljucak - na posao posle 6 meseci, ako je ikako moguce jer zenama je dosta kucnih poslova i cicu micu prica sa decom. Takodje, mislim da je zajednicki zivot 3 generacije resenje - jer baba i deda imaju jos snage u ranim 60tim da se bakcu sa decom i odrzavaju kucu dok su roditelji na poslu. A ne moraju da brinu o finansijama i sta da rade u starosti kad budu bolesni. Jer je lakse podeliti posao sa cetvoro nego sa dvoje ljudi. Ali to je druga tema. Pozdrav!

Malo je sve to prostije. Iznad svega napisanog. To su zakoni PRIRODE. Ne mogu da se promene. Nista ne pomaze.

Žena je ravnopravna koliko to želi. Imam karijeru, partnera koji radi skoro koliko ja, imam dete, sve stižem, odlično sam plaćena. Radim minimum 12 sati dnevno 6 dana u nedelji, ali kombinujem svoj radni dan tako da provedem što više kvalitetnog vremena sa detetom. Kad on zaspi, sednem za računar i radim. Malo spavam, nečeg se mora odreći. Gajim srećnog, voljenog i samostalnog dečaka.

Mnoge žene, ne sve, ne znaju šta hoće, ali znaju šta neće. Ja sam osoba koja je spremna podeliti sve obaveze sa ženom. Oboje dakle radimo, oboje se brinemo o kući, oboje se brinemo o deci. Naravno postoje neke prirodne razlike među nama kada je u pitanju briga o detetu, ali 90% brige o detetu se može podeliti. I u čemu je problem? Bio sam samo u dve veze, jako kratke. Moj osnovni princip je sloboda za svako biće. Ali to žene ne žele očito, jer sam bio u samo dve veze, jako kratke. Zdravo i doviđenja.

Jedan komentar od novopecenog tate : Od stupanja u brak pa na ovamo uvek smo ja i zena delili obaveze oko pranja, peglanja i kuvanja. Medjutim dolaskom deteta sve se menja : moja zena gubi posao (par meseci pre porodjaja) i silom prilika postaje domacica. Ja pokusavam da joj pomognem kolio mogu sa detetom ali majka priroda je zakon : dete provodi vreme sa majkom i samnom nema sanse da zaspi, nije komforno koliko sa mamom kad je bolesno, panici kad mama ode na frizeraj ili soping na sat dva da se malo opusti. Ja gledam da joj pomognem oko vesa i ciscenja kuce koliko god mogu, ali ako dodjem kuci oko 6, imam snage da radim do mozda 9 i onda padam na nos - kao i moja draga. Moj zakljucak - na posao posle 6 meseci, ako je ikako moguce jer zenama je dosta kucnih poslova i cicu micu prica sa decom. Takodje, mislim da je zajednicki zivot 3 generacije resenje - jer baba i deda imaju jos snage u ranim 60tim da se bakcu sa decom i odrzavaju kucu dok su roditelji na poslu. A ne moraju da brinu o finansijama i sta da rade u starosti kad budu bolesni. Jer je lakse podeliti posao sa cetvoro nego sa dvoje ljudi. Ali to je druga tema. Pozdrav!

Ево, ја сам мушкарац, Балканац, патријархалан, религиозан, нисам алкос, не пушим, не пијем, жене не јурим. Пријављујем се да се "удам", да жена иде на посао, а ја да останем код куће да чувам децу. Немам баш ништа против, јер волим децу, не волим људе и гужву и баш ме брига да постижем не знам какве пословне успехе, посебно у земљи где радио-не радио, плата ти буде око 200-300 евра. Ма и да је 1000 или 2000 (тренутно зарађујем 500 евра, јер радим два посла), не бих то мењао за време проведено са мојом децом. Двориште, деца, куче - који посао може да замени ту уживанцију?
Слажем се да треба да постоји равноправност полова, посебно у погледу плате и каријере, јер нас капитализам уништава, а жене посебно дискриминише, јер им не даје једнаку плату као и мушкарцима, што је нонсенс, али толико о напредном капитализму и једнаким правима на западу. Не осећам се угрожено од стране жена које боље раде посао од мене, јер немам комплексе - што успешније жене, то боље друштво. Плашим се само неуспешних људи будући да они вуку друштво на дно.

Ako u Srbiji zene treba da vaspitavaju decu dok muzevi rade,jel se nekad zapitao ko im jd usadio u glavu da su princevi,a cerkama da treba da budu krpa za brisanje?Za mene je fenomen "srpska majka",isfrustrirana,malo obrazovana,nikad postovana koja i radja takvu decu-sina "Balkanca" i cerku "udavacu".Svaka koja je iole digla glavu od tog stereotipa je shvatila da ima nesto i u ravnopravnosti sa muskarcima.Ne pruzaju otpor ravnopravnosti samo muskarci vec i "srpske majke",jer bi onda morale ponekad da se pocdsljaju i uzadju napolje da nesto i urade.

Nije loš tekst. Ne znam kako je bilo tada, ali sad znam jer sam supruga. Iste te majke koje su bile "ravnopravne" odgajile su četu razmaženih dečaka koji su danas budući i sadašnji supružnici. Dečaci uokvireni u balkanski stereotip muškarčine: ja radim vrlo odgovoran posao ogromnih 8 sati, a ti raduckaš, čistiš, spremaš, kuvaš, rađaš i čuvaš čeljad. Poražavajuće. Zahvaljujem se svim mladim ženama koje se trude da isprave te stereotipe i uče svoje dečake da postanu muškarci. Zašto se kaže: "zar muž da TI pere sudove?". Zašto se misli da je žena aljkava ako se kuća ne čisti? Pa ne živi ona sama tu. Drage, izborite se za podelu poslova, to je ravnopravnost. Nisu vaša pleća jedina u kući.

Možda će mi komentar biti surov, a možda ga neće ni objaviti. Ako doprem makar do jedne žene, smatraću da sam uspela u svojoj nameri, koja možda deluje surova, ali zapravo nije:

Same ste krive. Žensko sam, i da, same ste krive. Zato što se udajete za tupadžije koji ni jaje ne umeju da isprže, a onda učite svoje sinove da budu isti takvi. Čak iako ih ne učite, oni sami vide model ponašanja, koji prenose na svoju porodicu i svoju decu. Začarani krug.

Same birate svoje muževe - same ste krive. Posle kukate po ceo dan. Ja ne poznajem ženu koja je zadovoljna u braku, bukvalno ni jednu jedinu, mene to užasava... Pitam se, što li su se te žene udavale uopšte, kad su toliko nesrećne?! Ko im je birao muževe, neko sa strane, ili same?!

Same ste krive jer ne gledate za koga se udajete. Ajd sad svaka po jedan minus. A onda trk da kuvate ručak, nedelja je, naljutiće se muž dok blene u tv po ceo dan... Taman da sutra na poslu imate o čemu da kukate sa drugim, istim takvim ženama.

...bravo za tekst! I bravo, Jovana, za komentar!

nema ravopravnosti jer biramo jeftine poslove, i inace smo izlozene manjim platama, cescem maltretiranju, losijim uslovima rada... jer nismo naucile da se borimo same za sebe. jer smo po zakonu bile iste sa onima koji nam posao daju.
e pa nismo!
postala sam bezobrazna, drska, samoziva i ne pregovaram ni sa podredjenima ni sa nadredjenima. musko jelte. i mnogo mi je bolje. i imam vecu platu, i bolje uslove i niko ne moze vise rec da mi prigovori.
osim žena, naravno. jer sekretarice su toliko bitni šrafovi u firmi da ne možeš da imas ti vecu platu od nje (gospode boze).
e zato nam je tako, jer volimo da smo u blatu i da se medjusobno gadjamo njime.

Problem drustava premestenih iz pocetnog kapitalizma (ovde pravog industrijskog kapitalizma kao u Ceskoj npr. nije ni bilo pre II Svetskog rata) u socijalizam gde se dekreteom sve postavlja. Nisu samo zene takve. Cak i za zakone mora da se bori, lobira, vrsi pritisak, izdrzi neprijatnost da se bude obelezen kao ostrokondza. Ne samo da se podnese formular na "salter" i uzme ono sto ti "pripada". Kada su u jednoj evropskoj zemlji pokusali da suze prava na abortus na ulice su izasle zene u godinama (babe kako ih kod nas iz miloste zovu kad hoce da ponize) kad se vise ne radja. One koje su se same za nesto izborile, ne zele da njihovim cerkama to bude ukinuto. Kod nas ko god se za nesto sto se tice grupe borio ostavljen je sam kao glineni golub. Balkanci su drcni na recima, ali sklone mazohisticki da trpe.
Dobar tekst i odlicni komentari. Drzi te se!

Najveći problem se dešava u porodici kada se žena uda za divnog, emancipovanog muškarca, koji živi sam i kuva svakodnevno. Onda se pojavljuje dete u igri, a taj divni, emancipovani muškarac odjednom postane držač daljinskog. Ali i žena je divna, emancipovana dama koja je navikla da sve rešava sama, te uz bebu nije problem da balansira i sa svim drugim obavezama. Pa, bože, radila je do tog trenutka bar 8 sati i sve postizala. Onda se mlada majka vraća na posao, brine se o domaćinstvu, detetu, a muž je i dalje držač daljinskog . Dete se razboli - majka uzima bolovanje, jer divni, emancipovani muž ima napade panike kada dete dva puta kine u nizu. E, onda mama dobija minuse na poslu, i koliko god divna i sjajna bila, može mirno da gleda kako tamo neko napreduje, dok nju gledaju kao "onu sa detetom ". Naravno da je premorena i počinje i da zvoca ( konstruktivni razgovori su i onako završavali slavno -nije on kriv što je ona nesposobna ). I tu gubi rat, upada u kolotečinu i diže ruke od svega. Pa šta ima veze što je studirala i lavlje se borila za svoj posao. Nebitno, supica je bitnija. A i onako je nikad neće tako divno spremiti kao njegova mama. Pa ni njegov otac nije ništa radio kući, a sve je bilo cakum pakum. Sve žene su iste, tako je i njegova majka znala da zvoca ocu. Te žene ne znaju šta hoće, stvarno nisu normalne. Šta one uopšte hoće? Hajde sad, ne drami, upravo počinje film, a neće ti valjda deca ići sutra neopeglana u školu, kao onda pre mesec dana? !

zene koje imaju novca mogu da imaju sve. bar prividno. mogu sad da se ne slazu feministkinje i borci za zenska prava, ali mozemo da pricamo o ravnopravnosti kada muskarci budu radjali. deci je potreban jedan roditelj koji ce biti uz njega prvih godina zivota,najcesce je to majka jer je prirodnije. obdaniste sluzi da se dete socijalizuje,za to je dovoljno par sati dnevno. jaslice su nuzno zlo jer majka MORA na posao da bi pomogla u prehrani porodice. Zato sto je karijera nece cekati kad dete malo poraste.Zato sto drustvo namece da nisi drustveno korisna jedinka ako si samo domacica i ne zaradjujes(sto bas i nema logike jer postoji placeno zanimanje zvano kucna pomocnica).Onda je zena frustrirana,jer ona zeli da bude prvenstveno korisna sebi deci muzu( i to bas tim redosledom!). Ne moze sve da se ima. Treba da imate ono sto zelite, NE MORATE drage moje da budete sve sto drustvo od vas ocekuje. I da, morate da odlucite sta zelite da imate i budete,jer cete u nekoj svojoj ulozi debelo da zakazete ako pokusate sve,i muza i decu i karijeru... Osim ako ne plivate u novcu,onda sve mozete...

@d
Nije to bas tako kako mislite. Dete se ne uci samo vapitavanjem i pricom-kako i sta se treba i ne treba, sme i ne sme, vec i ucenjem po modelu tj posmatranjem kako otac i majka kao razliciti polovi funkcionisu u kuci i kao partneri.Nista ne vredi majci koja musko dete uci pravim vrednostima ako otac svojim ponasanjem sve to obesmisli. U detinstvu je uticaj majke veci, ali dolaskom u pubertet i odrastanje (ne i automatski sazrevanje)sinovi su skloniji da oponasaju ocev primer. Te ukoliko je sin kao decak naucen da skloni za sobom, da postuje druge oko sebe, a otac nista od toga ne radi, sin ce u pubertetu najcesce usvojiti ocev model ponasanja jer mu je tako lagodnije. Znam dosta primera u okruzenju. Moja sestra nikada nije odvajala sina i cerku, oboje im je od rodjenja usadjivala da imaju iste odgovornosti i obaveze, nikada sina nije postedela obaveza koje cerka radi,svi u porodici -osim oca-ja sam neko vreme zivela sa njima jer sam studirala, smo im pruzali pozitivni primer . Ali kada je sestric usao u pubertet, narocito nakon 18 godine, njegovo ponasanje se skroz promenilo. Sve se vise poistovecivao sa ocem i vise nije zeleo da ima ikakve obaveze u kuci. A njegov otac je oduvek imao stav da su poslovi u kuci i oko dece muski poslovi i nikada nista vezano za porodicu nije radio i ucestvovao u tome. Tako je je uticaj oca na vaspitanje sina, cak i kada nije mnogo kuci, odlucujuci faktor. Deca se uce primerom a ne samo recima.