Ti očigledno nemaš dete jer kad bi imao ne bi imao tako neumesan komentar.... Daj bože da ga imaš pa da shvatiš koliko je teško kad sebe stalno stavljaš u peti plan i glumiš sreću jer nemaš srca da detetu od dve godine oduzmeš istu. Koliko je teže biti majka nego otac i koliko su pogrešni izbori najteži u ovakvim situacijama, kad imaš porodicu. Ulog je najveći a patnja još veća. Svako dobro.
Jedan od najcescih i najlaksih znakova na pocetku je pricanje o posebnosti. Vasoj najvise. Prosipace vam price kako nikad nisu upoznali zenu kao sto ste vi, kako ste vi potpuno drugaciji, kako ste vi slobodni, svoji, sve to tako nesto neverovatno i posebno, od svega drugog. Ovo najbolje prolazi kod tinejdzera (kojim je to jednostavno razvojni period) i ljudi koji su zbog nekih zivotnih dogadjaja ranjivi i osetljivi.
Jao majko moja, setih se jednog tupana... Kao fora ne sme.da.se ulazi u njegov auto sa sladoledom da nebi isprljao kozni enterijer...slatka si al debela si ti za mene...ja debela, a ti žgepče ostade...kompleksi su cudo, namecu nam se stavovi, menjaju se ljudi zarad nekog globalnog narcisoizma...ako ne obujes 12 nisi riba, ako nemas nadogradnju noktiju ako nisi ful nema od tebe nista, a onda bum..vremenom shvatis da je sve.suprotno i da kad tad prave vrednosti dodju do izrazaja i istina a nesigurnost te zakopava, zao mi je takvih praznih momaka, tupavih koji ne znaju sta je zivot.
I ukazivanje na neophodnost pomoći je jalovo, neće da se menja jer laž prolazi, šira okolina ne vidi problem, tek možda par ljudi koji su lako zamenjivi i koji jedini trpe. Plata za ukazivanje je komentar da meni treba pomoć.
Sada je verujem, već na putu ka "super-funkcionalnoj" porodici, u kojoj sve prolazi i niko nikoga ne vidi.
Narcisoidnost>ansioznost>depresija sa hiljadu maski
been there, done that. da ne pominjem pasivno agresivno ponasanje, prebacivanje krivice na nas uvek kad su oni krivi, veste emocionalne manipulacije. na kraju ostanete razorenog samopouzdanja, dezorijentisani jer vam nije jasno sta se tacno izdesavalo i sa stokholmskim sindromom. jer, vrlo vas 'vole' na pocetku a onda vas omalovazavaju udarajuci gde smo najslabije.
samo odes, to je jedini lek ( i to ponekad djonom)
been there, done that. da ne pominjem pasivno agresivno ponasanje, prebacivanje krivice na nas uvek kad su oni krivi, veste emocionalne manipulacije. na kraju ostanete razorenog samopouzdanja, dezorijentisani jer vam nije jasno sta se tacno izdesavalo i sa stokholmskim sindromom. jer, vrlo vas 'vole' na pocetku a onda vas omalovazavaju udarajuci gde smo najslabije.
samo odes, to je jedini lek ( i to ponekad djonom)
Jao majko moja, setih se jednog tupana... Kao fora ne sme.da.se ulazi u njegov auto sa sladoledom da nebi isprljao kozni enterijer...slatka si al debela si ti za mene...ja debela, a ti žgepče ostade...kompleksi su cudo, namecu nam se stavovi, menjaju se ljudi zarad nekog globalnog narcisoizma...ako ne obujes 12 nisi riba, ako nemas nadogradnju noktiju ako nisi ful nema od tebe nista, a onda bum..vremenom shvatis da je sve.suprotno i da kad tad prave vrednosti dodju do izrazaja i istina a nesigurnost te zakopava, zao mi je takvih praznih momaka, tupavih koji ne znaju sta je zivot.
Jedan od najcescih i najlaksih znakova na pocetku je pricanje o posebnosti. Vasoj najvise. Prosipace vam price kako nikad nisu upoznali zenu kao sto ste vi, kako ste vi potpuno drugaciji, kako ste vi slobodni, svoji, sve to tako nesto neverovatno i posebno, od svega drugog. Ovo najbolje prolazi kod tinejdzera (kojim je to jednostavno razvojni period) i ljudi koji su zbog nekih zivotnih dogadjaja ranjivi i osetljivi.
I ukazivanje na neophodnost pomoći je jalovo, neće da se menja jer laž prolazi, šira okolina ne vidi problem, tek možda par ljudi koji su lako zamenjivi i koji jedini trpe. Plata za ukazivanje je komentar da meni treba pomoć.
Sada je verujem, već na putu ka "super-funkcionalnoj" porodici, u kojoj sve prolazi i niko nikoga ne vidi.
Narcisoidnost>ansioznost>depresija sa hiljadu maski
Ti očigledno nemaš dete jer kad bi imao ne bi imao tako neumesan komentar.... Daj bože da ga imaš pa da shvatiš koliko je teško kad sebe stalno stavljaš u peti plan i glumiš sreću jer nemaš srca da detetu od dve godine oduzmeš istu. Koliko je teže biti majka nego otac i koliko su pogrešni izbori najteži u ovakvim situacijama, kad imaš porodicu. Ulog je najveći a patnja još veća. Svako dobro.
Jao majko moja, setih se jednog tupana... Kao fora ne sme.da.se ulazi u njegov auto sa sladoledom da nebi isprljao kozni enterijer...slatka si al debela si ti za mene...ja debela, a ti žgepče ostade...kompleksi su cudo, namecu nam se stavovi, menjaju se ljudi zarad nekog globalnog narcisoizma...ako ne obujes 12 nisi riba, ako nemas nadogradnju noktiju ako nisi ful nema od tebe nista, a onda bum..vremenom shvatis da je sve.suprotno i da kad tad prave vrednosti dodju do izrazaja i istina a nesigurnost te zakopava, zao mi je takvih praznih momaka, tupavih koji ne znaju sta je zivot.
Jedan od najcescih i najlaksih znakova na pocetku je pricanje o posebnosti. Vasoj najvise. Prosipace vam price kako nikad nisu upoznali zenu kao sto ste vi, kako ste vi potpuno drugaciji, kako ste vi slobodni, svoji, sve to tako nesto neverovatno i posebno, od svega drugog. Ovo najbolje prolazi kod tinejdzera (kojim je to jednostavno razvojni period) i ljudi koji su zbog nekih zivotnih dogadjaja ranjivi i osetljivi.
been there, done that. da ne pominjem pasivno agresivno ponasanje, prebacivanje krivice na nas uvek kad su oni krivi, veste emocionalne manipulacije. na kraju ostanete razorenog samopouzdanja, dezorijentisani jer vam nije jasno sta se tacno izdesavalo i sa stokholmskim sindromom. jer, vrlo vas 'vole' na pocetku a onda vas omalovazavaju udarajuci gde smo najslabije.
samo odes, to je jedini lek ( i to ponekad djonom)
Ti očigledno nemaš dete jer kad bi imao ne bi imao tako neumesan komentar.... Daj bože da ga imaš pa da shvatiš koliko je teško kad sebe stalno stavljaš u peti plan i glumiš sreću jer nemaš srca da detetu od dve godine oduzmeš istu. Koliko je teže biti majka nego otac i koliko su pogrešni izbori najteži u ovakvim situacijama, kad imaš porodicu. Ulog je najveći a patnja još veća. Svako dobro.
I ukazivanje na neophodnost pomoći je jalovo, neće da se menja jer laž prolazi, šira okolina ne vidi problem, tek možda par ljudi koji su lako zamenjivi i koji jedini trpe. Plata za ukazivanje je komentar da meni treba pomoć.
Sada je verujem, već na putu ka "super-funkcionalnoj" porodici, u kojoj sve prolazi i niko nikoga ne vidi.
Narcisoidnost>ansioznost>depresija sa hiljadu maski
IMAGE SOURCE
14 Komentari
Sortiraj po: