Tradicije novih generacija: Gde su nestali stari srpski svadbeni običaji?

"Mlada je dužna da tog dana na sebi ima nešto staro, pozajmljeno i plavo.."
Ovo nikako ne spada u tradicionalne srpske običaje, već je preuzeto iz holivudskih romantičnih sapunica.

Nekad i sad!

Danas svadba i zaklinjanje u večitu ljubav >> sutra razvod i razočarenje
Danas princ i princeza >> sutra perem WC, i kačim veš
Danas na svadbu u kićenom BMW >> a sutra se švercujem u autobusu
Danas plaćam skupu salu za svadbu >> a sutra skupljam pare za kiriju
Danas pijem i otvaram za šampanjac >> a sutra ćutim na sastanku da ne naljutim gazdu
Danas sa svim rođacima >> sutra nema ko da te nazove i pita šta kuvaš
Danas bacam sito preko kuće >> a sutra igram nagradnu igru za plaćene račune
Danas crkveno venčanje >> sutra mi u crkvi gase sveću posle par minuta koliko je gorela
Danas vašar >> a sutra od jutra do sutra se radi ne da se živi nego da se ne umre od gladi.

BUDIMO KO SAV NORMALAN SVET, MANIMO SE TRADICIJE, BUDIMO PRAKTIČNI I REALNI, VOLETI NEKOGA NEĆEŠ MANJE A NI VIŠE AKO SE OŽENIŠ ILI UDAŠ!!!

Sve u svoje vreme! Kakve puske i pucanje. Pa ako zivis u gradu i u zgradi zar da ustresiras komsiluk pucnjavom!? Masa tih obicaja su bili vezani za jedan nacin zivota koji se vise ne moze vratiti. Tu je u pitanju i puno sujevrja koje naprosto nekom ko zivi u danasnjem svetu izgleda smesno. Ne radi se tu o prostom kopiranju Zapada, jer se i tamo mnogo obicaja promenilo, jer sve su to posledice modernizacije, svidjalo nam se to ili ne. Vazno je da brakovi budu stabilni, a rituali ce se menjati.

Kao neko ko se skoro vencao, mogu samo da kazem da smo mi zajedno odlucili da ne izvodimo stare srpske svadbene obicaje jer nam se vecina njih ne dopada. Osecam se neprijatno kad prisustvujem kupovini mlade, gazenju medju mladencima, preskakanju metle, nadmetanja sa buducom svekrvom i slicnog... Cesto obicaju podrazumevaju neku razmenu novca i koliko god to danas simbolicno bilo ume da ispadne neprijatno. Takodje mi je grozno kad mladozenji posle kupoivne "poture" laznu mladu kao stos...
Jedina neprijatna scena na nasem vencanju je bila to sto su se trubaci pojavili i pre crkvenog vencanja svirali i napadno pecali novac. Razumem da je neizbezno imati ih po izlasku iz crkve, ali ovo je maltretiranje sto se pojave i pre i posle...

to nisu "stari srpski obicaji" nego "stari seoski obicaji u Srbiji",velika je razlika.Nije sator,kolo,pucanje iz pistolja i bacanje jabuka preko krova nastako u Beogradu,Novom Sadu i slicnim velikim gradovima,nego u selima,gde je pucanje bilo simbolicna stvar,kao i kad se ispraca kum iz kuce,a u gradovima se sigurno ne razapinje sator na ulici,ne puca se,ne baca se jabuka pre 10-ospratne zgrade,mada jeste da je doslo mnogo ljudi iz unutrasnjosti koji su doneli svoju kukturu pa smo pre godinu dana imali i sator u centru grada koji je blokirao ulicu,i pucanje iz pistolja u jednoj centralnoj opstini u sred dana.

ovo staro, novo, pozajmljeno itd. je fora sa zapada, nikakve veze nema sa nasim starim obicajima

Tradicija je tu da se poštuje, tu nema spora, ale je činjenica da sve manje ljudi drži do toga, zašto objasnio bih iz mog iskustva.
Prilikom planiranja svog venčanja u Beogradu naišao sam na niz problema i besmislica, ali pre svega na besmisleno visoke cene.
-Burme- ako kupite dva prelepa prstena za mladu i mladoženju cena je 400-500€ za oba, ali ako kupujete burme iste gramaže, jednostavniji rad cena je dupla...zašto?!
Dolazak matičara u restoran...da li znate koliko košta?!
Restoran sa ponudom i cenama, to je tek ludilo, cena po gostu potpuno nerazumna, a kada pitam zašto tolike cene, kada je i po aktuelnom cenovniku ta cena ili niža, objašnjenje je:"E ali svadba, ne brini sve će da ti se vrati!"...
Venčanica, kupovina ili iznajmljivanje... još jedna noćna mora, da ne kažem pljačka. Buklija, barjak, muzika, trubači.... svi su prilagodili cene slavlju, iliti svadbi, gde se po običaju para ne žali, iliti baca...
Nemojte me pogrešno shvatiti kao ciciju, nisam takav, ali ne volim da me prave budalom. Reazervisali smo sto jednom od lepših restorana u Beogradu, gde je ceh ponude sa menija po gostu iznosio oko 3€, venčali se u opštini, i ostala lepa uspomena bez muke za bilo koga.
Restoran je zaista divno dekorisan, prijatan ambijent i lepa muzika, za priliku od 4 sata bilo je više nego dovoljno.
U Beogradu je od organizacije svadbi i proslava bilo koje vrste napravljen posao sa ozbiljnim zaradama, pogodite na kome se zarađuje.

....Takmiceci se ko ce veci kic napraviti od svadbe ..i ...ko ce veci kredit podici napraviti bolju od rodjaka, komsija..

Koji bre obicaji...to su bre idijotluci ! Seljanija na kvadrat !!!

Obicaja se ne pridrazavamo sa razlogom, jer se sve svodi na uzimanje novca od gostiju takoreci pljacka. Od kupovine mlade, preko pozdravljanja mladenaca sa gostima, pa nosenje pogace na koju se stavlja novac, pa muzika kojoj se daje novac, pa cipela u koju se stavlja novac... Aman zaman!

Uzasni stari obicaji. Dobro je sto nestaju.

Preveliki broj ljudi i dalje praktikuje te sujeverne budalastine

Svadba je veseli dogadjaj zaxsve ljude koji su pozvani bez obzira na nacionalnost a ne verski obicaj sa istaknutim Srbovanjem.

Od ljudi koje znam, sto su veca sirotinja svadba je bila megalomanska. Ovi imucniji, naprave svadbu, crkveno vencanje klopa, pevac, kulturica, uz specificne specijalitete koje su karakteristicni za tu porodicu ako ih ima. I sta mislite gde mi je lepse bilo?

Da se ja ozenim nekom dobrom nasom devojkom. Za obicaje cemo lako... :)

Svi obicaji su se menjali kroz godine, tako i ovaj. Jer su obicaje izmislili ljudi.

Nema para nema svadbi.

1945. umrlo je srpstvo, tradicija i običaji. Ostao je samo narod,duhovno prazan, da ga oblikuju i manipulišu njime kako im je volja. I evo u šta nas pretvoriše...

Moji baka i deka su se pre 67 godina venčali u opštini sa dva svedoka, on u odelu, ona u poslovnom kompletiću i otišli u obližnju kafanicu na ručak. Isto i roditelji. Nemaju svi cirkuse i pucnjave u nasleđu.

Nestali su u poplavi „uvezenih" američkih. Kao i sve ostalo što od njih „uvozimo" od kulture, nacina ishrane, tabloida, rijalitija, starletizma, konformizma i ostalih gluposti. Jedino nikako da uvezemo njihove zakone o zastiti pruvatne svojine, o odgovornosti za utaje poreza, zakonima za ubistva, dozivotne kazne zatvora i slicnoih stvari.

Nase vencanje je bilo ovo sto se naziva sterilnim. Zato sto smo mi tako zeleli. Nije bilo rodbine za koju smo culi samo u pricama jer smo mi sami finansirali svadbu i zvali one ljude koje nam je bilo drago da vidimo tog dana, a ne 'jer tako treba'. Mladozenja nije kupovao mladu jer mlada nije nicije vlasnistvo i udaje se po sopstvenoj volji i izboru, niko nije zgazio nikoga jer nijedno ne zeli da bude glavno u kuci vec da se dogovaramo oko svega, mlada nije podizala dete jer nam nije vazno da prvo dete bude sin i tako dalje... Tradicija je ispostovana kroz vencanje u crkvi na koje su bili pozvani samo najblizi i to je bio svecan i dostojanstven cin, a ne cirkus.

Koji transfer blama pri pokušaju da odgledam ovaj snimak...

Pih, vi u Srbiji kukate da nestaju tradicije i obicaje? Ovde u Americi vencaju se zene sa zenama, muskarci sa muskarcima, jos koja generacija pa ce sklopiti brak i sa kozama.....

Sve je to lepo kad bi to crkveno vencanje bilo dostojanstveno, a ne skup nekih besmislenih rituala koji kao da su sa Papua Nove Gvineje, drugo, za crkveno vencanje neko treba da se krsti, a ako je neko ateista zasto bi se krstio samo zbog vencanja, i kako je to uopste moguce, krstit se isako ste ateista, tako da lupate gluposti od kojih se normalnom coveku povraca. Niste vi jos zreli za normalan svet.

Nekad je tradicija bila da se spaljuju žene na lomači, jer je neko umislio da su veštice... Toliko o tradicijama.

I drzanje robava je bio negde obicaj, treba li ga vratiti

Ne znam gde su nestali stari, ali znam sta su novi svadbeni obicaji doneli. Razvode. Eto, uspelo bam da upropastite svoj narod.

Ja sada kada idem na ove svadbe prvo se lepo najedem pa idem da ne crknem od gladi.Na par svadbi ljudi su bukvalno crkavali od gladi,zovu te da dodjes u 10 h pa ides po kuma,pa u opstinu ,pa u crkvu jedva cekas da stignes do restorana.A u restoranu sluze kafu dva sata pa onda meze a ono da li ima 50 grama dok stigne rucak krepa od gladi.Ne kazem ja da se ide na svadbe da bi se najeli ali brate mili kada mi neko sluzi jelo u 17 ili 18 h a od 9 h nista nisi jeo ,plus alkohol treba to izdrzati.

Evo rodjen sam u Bg i nema nista lepse na svadbi od tih nekih nasih starih običaja. Kupovina mlade, da dever izvede mladu iz kuće. Nošenje preko praga...Barjaktar. Kolone, sviranje sirena I mnogo jos zanimljivih obicaja. I njih treba postovati. Naravno ne moze bas sve da se ispostuje ali neke svakako da. Najgore su mi one sterilne,moderne zapadnjačke svadbe. Kao da sve bude kul, onako holivudski.

Problem je u tome sto za zenidbu i udadbu stizu deca onih koji su vaspitavani da preziru sve sto je domace i tradicionalno.Sta ocekivati od dece ciji roditelji se stide svog porekla i kriju slike sa svog vencanja.Nedostaje nam samo kapelica kao u Las Vegasu,uvece se vencas a ujutru (posto je pametnije od veceri),razvedes i budes ponosni stanovnik Evropske Srbije.

"Mlada je dužna da tog dana na sebi ima nešto staro, pozajmljeno i plavo.." 
Ovo nikako ne spada u tradicionalne srpske običaje, već je preuzeto iz holivudskih romantičnih sapunica.
(Siki, 03. mart 2017 10:48)

Somethin' ol',
Somethin' new,
Somethin' borrowed,
Somethin' blue.

Ovih dana planiram da zaprosim svoju dugogodišnju devojku a odmah nakon toga, počeću sa organizovanjem savršenog venčanja o kakvom sam od malena maštao. Još pre par godina sam na putovanju u Italiji kupio jedne cipele koje mi stoje nenošene i čekaju dan venčanja. Čim sam ih ugledao znao sam da su baš to te savršene cipele u kojima želim da se venčam. Ostaje mi još da nađem odelo, ali verujem da ni to neće biti problem jer već u glavi imam sliku kako ono treba da izgleda.

Voleo bih da svadba bude na otvorenom, negde na nekoj poljani ili salašu. Ovih dana obilazim restorane sa keteringom, ali verujem da ću i to brzo srediti jer se dvoumim između dva predjela, ostalo sve imam isplanirano. Priznajem ipak da mi je veće zadovoljstvo bilo da kupujem stolnjake, mašne, ruzmarine i ostale detalje za dekoraciju, nego da se bakćem sa hranom.

Nestrpljiv sam da zaprosim svoju devojku i verujem da će i ona deliti moje ushićenje oko priprema svadbe, iako mi je već nekoliko puta rekla “ da joj je potpuno svejedno kakva će joj svadba biti jer nikad nije razmišljala kakvu bi volela da ima“.

Ti srednjovekovni obredi treba da zamru. Samo moderno i prakticno.

Svadbe i obicaji nisu problem, to cemo lako... nego, kako da nadjem normalnu za zenidbu? Koja ti ne trazi milion uslova i kriterijuma koje treba ispuniti a najnoviji koliko vidim je da nemamo majku na primer. Sta i da nadjem i trazi mi veliku svadbu, puno zvanica i ostalih djakonija koje skupo kostaju,?

Malo je reci da sam bila iznenadjena da se 'sirene iz kola, pucanje iz pistolja itd' koristi kao primer 'starih' srpskih obicaja. U tekstu ima i netacnih primera jer nisu nasi (nesto staro, nesto novo i plavo? Na zapadu je nesto novo, nesto staro i pozajmljeno). Tako da sve pokazuje na mnogo skorije vreme. Ne volim kic, gluposti i neprakticnost. Ali volim neke nase obicaje, kao sto je docekivanje sa ruzmarinom i trobojkom,kao kicenje venca iznad kapije da kuca slavi i sl. Obicaje prvo treba razumeti zasto se nesto radi/radilo, da bi se prihvatili ili odbacili, a mnogi ne znaju njihovu pricu , niti zele da znaju. U porastu je poltronsko ponasaje prema tradiciji, samo zato sto nije strano, a ne zato sto se razume pa odbacuje - sto bi bilo logicnije. Svaki par prema zelji i mogucnostima bira svoje veselje i svoje goste. Obicaji su deo nase kulture, izvedeni sa merom i postovanjem mogu itekako da budu prelep deo slavlja. Njihovo totalno odsustvo, za mene licno, vidim kao problem identiteta.

Pucali bi mi,nego ne da milicija.

@(ispran mozak, 3. mart 2017 11:49)

Nomen est omen.

@(Ljiljana, London, 4. mart 2017 11:25)

Pucanje, tj. prangijanje, je daleko stariji 'običaj' od tebi drage trobojke koja je, u svom današnjem obliku, napunila tek jedan vek nedavno. Inače oba ta 'običaja' imaju veze sa venčanjima koliko i 'sirene na kolima' - nikakve, što bi trebalo da znaš kad se već pozivaš na to da treba znati razlog zašto se nešto smatra 'običajem'.

@Damir_BG
Koji restoran je u pitanju?

Običaji nisu zapisani u kamenu, prilagođavali su se vremenu i prostoru na kome živimo. Menjali su se i menjaće se. Seoska svadba u Šumadiji je sedamdesetih podrazumevala da svaka porodica donese tortu i pečeno prase. Nekih 20-30 godina ranije gosti su donosili kašiku sa kojom su kusali kupus iz zajedničkih činija. Nije uvek bilo ni šatri, nego se sedelo napolju na otvorenom.

Ne znam gde su nestali stari, ali znam sta su novi svadbeni obicaji doneli. Razvode. Eto, uspelo bam da upropastite svoj narod.

1945. umrlo je srpstvo, tradicija i običaji. Ostao je samo narod,duhovno prazan, da ga oblikuju i manipulišu njime kako im je volja. I evo u šta nas pretvoriše...

Problem je u tome sto za zenidbu i udadbu stizu deca onih koji su vaspitavani da preziru sve sto je domace i tradicionalno.Sta ocekivati od dece ciji roditelji se stide svog porekla i kriju slike sa svog vencanja.Nedostaje nam samo kapelica kao u Las Vegasu,uvece se vencas a ujutru (posto je pametnije od veceri),razvedes i budes ponosni stanovnik Evropske Srbije.

Evo rodjen sam u Bg i nema nista lepse na svadbi od tih nekih nasih starih običaja. Kupovina mlade, da dever izvede mladu iz kuće. Nošenje preko praga...Barjaktar. Kolone, sviranje sirena I mnogo jos zanimljivih obicaja. I njih treba postovati. Naravno ne moze bas sve da se ispostuje ali neke svakako da. Najgore su mi one sterilne,moderne zapadnjačke svadbe. Kao da sve bude kul, onako holivudski.

Nestali su u poplavi „uvezenih" američkih. Kao i sve ostalo što od njih „uvozimo" od kulture, nacina ishrane, tabloida, rijalitija, starletizma, konformizma i ostalih gluposti. Jedino nikako da uvezemo njihove zakone o zastiti pruvatne svojine, o odgovornosti za utaje poreza, zakonima za ubistva, dozivotne kazne zatvora i slicnoih stvari.

Ovih dana planiram da zaprosim svoju dugogodišnju devojku a odmah nakon toga, počeću sa organizovanjem savršenog venčanja o kakvom sam od malena maštao. Još pre par godina sam na putovanju u Italiji kupio jedne cipele koje mi stoje nenošene i čekaju dan venčanja. Čim sam ih ugledao znao sam da su baš to te savršene cipele u kojima želim da se venčam. Ostaje mi još da nađem odelo, ali verujem da ni to neće biti problem jer već u glavi imam sliku kako ono treba da izgleda.

Voleo bih da svadba bude na otvorenom, negde na nekoj poljani ili salašu. Ovih dana obilazim restorane sa keteringom, ali verujem da ću i to brzo srediti jer se dvoumim između dva predjela, ostalo sve imam isplanirano. Priznajem ipak da mi je veće zadovoljstvo bilo da kupujem stolnjake, mašne, ruzmarine i ostale detalje za dekoraciju, nego da se bakćem sa hranom.

Nestrpljiv sam da zaprosim svoju devojku i verujem da će i ona deliti moje ushićenje oko priprema svadbe, iako mi je već nekoliko puta rekla “ da joj je potpuno svejedno kakva će joj svadba biti jer nikad nije razmišljala kakvu bi volela da ima“.

Pih, vi u Srbiji kukate da nestaju tradicije i obicaje? Ovde u Americi vencaju se zene sa zenama, muskarci sa muskarcima, jos koja generacija pa ce sklopiti brak i sa kozama.....

Svadbe i obicaji nisu problem, to cemo lako... nego, kako da nadjem normalnu za zenidbu? Koja ti ne trazi milion uslova i kriterijuma koje treba ispuniti a najnoviji koliko vidim je da nemamo majku na primer. Sta i da nadjem i trazi mi veliku svadbu, puno zvanica i ostalih djakonija koje skupo kostaju,?

Sve je to lepo kad bi to crkveno vencanje bilo dostojanstveno, a ne skup nekih besmislenih rituala koji kao da su sa Papua Nove Gvineje, drugo, za crkveno vencanje neko treba da se krsti, a ako je neko ateista zasto bi se krstio samo zbog vencanja, i kako je to uopste moguce, krstit se isako ste ateista, tako da lupate gluposti od kojih se normalnom coveku povraca. Niste vi jos zreli za normalan svet.

Koji bre obicaji...to su bre idijotluci ! Seljanija na kvadrat !!!

Uzasni stari obicaji. Dobro je sto nestaju.

to nisu "stari srpski obicaji" nego "stari seoski obicaji u Srbiji",velika je razlika.Nije sator,kolo,pucanje iz pistolja i bacanje jabuka preko krova nastako u Beogradu,Novom Sadu i slicnim velikim gradovima,nego u selima,gde je pucanje bilo simbolicna stvar,kao i kad se ispraca kum iz kuce,a u gradovima se sigurno ne razapinje sator na ulici,ne puca se,ne baca se jabuka pre 10-ospratne zgrade,mada jeste da je doslo mnogo ljudi iz unutrasnjosti koji su doneli svoju kukturu pa smo pre godinu dana imali i sator u centru grada koji je blokirao ulicu,i pucanje iz pistolja u jednoj centralnoj opstini u sred dana.

Preveliki broj ljudi i dalje praktikuje te sujeverne budalastine

Nekad i sad!

Danas svadba i zaklinjanje u večitu ljubav >> sutra razvod i razočarenje
Danas princ i princeza >> sutra perem WC, i kačim veš
Danas na svadbu u kićenom BMW >> a sutra se švercujem u autobusu
Danas plaćam skupu salu za svadbu >> a sutra skupljam pare za kiriju
Danas pijem i otvaram za šampanjac >> a sutra ćutim na sastanku da ne naljutim gazdu
Danas sa svim rođacima >> sutra nema ko da te nazove i pita šta kuvaš
Danas bacam sito preko kuće >> a sutra igram nagradnu igru za plaćene račune
Danas crkveno venčanje >> sutra mi u crkvi gase sveću posle par minuta koliko je gorela
Danas vašar >> a sutra od jutra do sutra se radi ne da se živi nego da se ne umre od gladi.

BUDIMO KO SAV NORMALAN SVET, MANIMO SE TRADICIJE, BUDIMO PRAKTIČNI I REALNI, VOLETI NEKOGA NEĆEŠ MANJE A NI VIŠE AKO SE OŽENIŠ ILI UDAŠ!!!

Svadba je veseli dogadjaj zaxsve ljude koji su pozvani bez obzira na nacionalnost a ne verski obicaj sa istaknutim Srbovanjem.

Obicaja se ne pridrazavamo sa razlogom, jer se sve svodi na uzimanje novca od gostiju takoreci pljacka. Od kupovine mlade, preko pozdravljanja mladenaca sa gostima, pa nosenje pogace na koju se stavlja novac, pa muzika kojoj se daje novac, pa cipela u koju se stavlja novac... Aman zaman!

Da se ja ozenim nekom dobrom nasom devojkom. Za obicaje cemo lako... :)

Tradicija je tu da se poštuje, tu nema spora, ale je činjenica da sve manje ljudi drži do toga, zašto objasnio bih iz mog iskustva.
Prilikom planiranja svog venčanja u Beogradu naišao sam na niz problema i besmislica, ali pre svega na besmisleno visoke cene.
-Burme- ako kupite dva prelepa prstena za mladu i mladoženju cena je 400-500€ za oba, ali ako kupujete burme iste gramaže, jednostavniji rad cena je dupla...zašto?!
Dolazak matičara u restoran...da li znate koliko košta?!
Restoran sa ponudom i cenama, to je tek ludilo, cena po gostu potpuno nerazumna, a kada pitam zašto tolike cene, kada je i po aktuelnom cenovniku ta cena ili niža, objašnjenje je:"E ali svadba, ne brini sve će da ti se vrati!"...
Venčanica, kupovina ili iznajmljivanje... još jedna noćna mora, da ne kažem pljačka. Buklija, barjak, muzika, trubači.... svi su prilagodili cene slavlju, iliti svadbi, gde se po običaju para ne žali, iliti baca...
Nemojte me pogrešno shvatiti kao ciciju, nisam takav, ali ne volim da me prave budalom. Reazervisali smo sto jednom od lepših restorana u Beogradu, gde je ceh ponude sa menija po gostu iznosio oko 3€, venčali se u opštini, i ostala lepa uspomena bez muke za bilo koga.
Restoran je zaista divno dekorisan, prijatan ambijent i lepa muzika, za priliku od 4 sata bilo je više nego dovoljno.
U Beogradu je od organizacije svadbi i proslava bilo koje vrste napravljen posao sa ozbiljnim zaradama, pogodite na kome se zarađuje.

"Mlada je dužna da tog dana na sebi ima nešto staro, pozajmljeno i plavo.."
Ovo nikako ne spada u tradicionalne srpske običaje, već je preuzeto iz holivudskih romantičnih sapunica.

ovo staro, novo, pozajmljeno itd. je fora sa zapada, nikakve veze nema sa nasim starim obicajima

Kao neko ko se skoro vencao, mogu samo da kazem da smo mi zajedno odlucili da ne izvodimo stare srpske svadbene obicaje jer nam se vecina njih ne dopada. Osecam se neprijatno kad prisustvujem kupovini mlade, gazenju medju mladencima, preskakanju metle, nadmetanja sa buducom svekrvom i slicnog... Cesto obicaju podrazumevaju neku razmenu novca i koliko god to danas simbolicno bilo ume da ispadne neprijatno. Takodje mi je grozno kad mladozenji posle kupoivne "poture" laznu mladu kao stos...
Jedina neprijatna scena na nasem vencanju je bila to sto su se trubaci pojavili i pre crkvenog vencanja svirali i napadno pecali novac. Razumem da je neizbezno imati ih po izlasku iz crkve, ali ovo je maltretiranje sto se pojave i pre i posle...

Od ljudi koje znam, sto su veca sirotinja svadba je bila megalomanska. Ovi imucniji, naprave svadbu, crkveno vencanje klopa, pevac, kulturica, uz specificne specijalitete koje su karakteristicni za tu porodicu ako ih ima. I sta mislite gde mi je lepse bilo?

Ti srednjovekovni obredi treba da zamru. Samo moderno i prakticno.

Malo je reci da sam bila iznenadjena da se 'sirene iz kola, pucanje iz pistolja itd' koristi kao primer 'starih' srpskih obicaja. U tekstu ima i netacnih primera jer nisu nasi (nesto staro, nesto novo i plavo? Na zapadu je nesto novo, nesto staro i pozajmljeno). Tako da sve pokazuje na mnogo skorije vreme. Ne volim kic, gluposti i neprakticnost. Ali volim neke nase obicaje, kao sto je docekivanje sa ruzmarinom i trobojkom,kao kicenje venca iznad kapije da kuca slavi i sl. Obicaje prvo treba razumeti zasto se nesto radi/radilo, da bi se prihvatili ili odbacili, a mnogi ne znaju njihovu pricu , niti zele da znaju. U porastu je poltronsko ponasaje prema tradiciji, samo zato sto nije strano, a ne zato sto se razume pa odbacuje - sto bi bilo logicnije. Svaki par prema zelji i mogucnostima bira svoje veselje i svoje goste. Obicaji su deo nase kulture, izvedeni sa merom i postovanjem mogu itekako da budu prelep deo slavlja. Njihovo totalno odsustvo, za mene licno, vidim kao problem identiteta.

Koji transfer blama pri pokušaju da odgledam ovaj snimak...

@(Ljiljana, London, 4. mart 2017 11:25)

Pucanje, tj. prangijanje, je daleko stariji 'običaj' od tebi drage trobojke koja je, u svom današnjem obliku, napunila tek jedan vek nedavno. Inače oba ta 'običaja' imaju veze sa venčanjima koliko i 'sirene na kolima' - nikakve, što bi trebalo da znaš kad se već pozivaš na to da treba znati razlog zašto se nešto smatra 'običajem'.

Svi obicaji su se menjali kroz godine, tako i ovaj. Jer su obicaje izmislili ljudi.

Nema para nema svadbi.

Sve u svoje vreme! Kakve puske i pucanje. Pa ako zivis u gradu i u zgradi zar da ustresiras komsiluk pucnjavom!? Masa tih obicaja su bili vezani za jedan nacin zivota koji se vise ne moze vratiti. Tu je u pitanju i puno sujevrja koje naprosto nekom ko zivi u danasnjem svetu izgleda smesno. Ne radi se tu o prostom kopiranju Zapada, jer se i tamo mnogo obicaja promenilo, jer sve su to posledice modernizacije, svidjalo nam se to ili ne. Vazno je da brakovi budu stabilni, a rituali ce se menjati.

Pucali bi mi,nego ne da milicija.

....Takmiceci se ko ce veci kic napraviti od svadbe ..i ...ko ce veci kredit podici napraviti bolju od rodjaka, komsija..

Moji baka i deka su se pre 67 godina venčali u opštini sa dva svedoka, on u odelu, ona u poslovnom kompletiću i otišli u obližnju kafanicu na ručak. Isto i roditelji. Nemaju svi cirkuse i pucnjave u nasleđu.

Nekad je tradicija bila da se spaljuju žene na lomači, jer je neko umislio da su veštice... Toliko o tradicijama.

Ja sada kada idem na ove svadbe prvo se lepo najedem pa idem da ne crknem od gladi.Na par svadbi ljudi su bukvalno crkavali od gladi,zovu te da dodjes u 10 h pa ides po kuma,pa u opstinu ,pa u crkvu jedva cekas da stignes do restorana.A u restoranu sluze kafu dva sata pa onda meze a ono da li ima 50 grama dok stigne rucak krepa od gladi.Ne kazem ja da se ide na svadbe da bi se najeli ali brate mili kada mi neko sluzi jelo u 17 ili 18 h a od 9 h nista nisi jeo ,plus alkohol treba to izdrzati.

@(ispran mozak, 3. mart 2017 11:49)

Nomen est omen.

I drzanje robava je bio negde obicaj, treba li ga vratiti

Nase vencanje je bilo ovo sto se naziva sterilnim. Zato sto smo mi tako zeleli. Nije bilo rodbine za koju smo culi samo u pricama jer smo mi sami finansirali svadbu i zvali one ljude koje nam je bilo drago da vidimo tog dana, a ne 'jer tako treba'. Mladozenja nije kupovao mladu jer mlada nije nicije vlasnistvo i udaje se po sopstvenoj volji i izboru, niko nije zgazio nikoga jer nijedno ne zeli da bude glavno u kuci vec da se dogovaramo oko svega, mlada nije podizala dete jer nam nije vazno da prvo dete bude sin i tako dalje... Tradicija je ispostovana kroz vencanje u crkvi na koje su bili pozvani samo najblizi i to je bio svecan i dostojanstven cin, a ne cirkus.

@Damir_BG
Koji restoran je u pitanju?

"Mlada je dužna da tog dana na sebi ima nešto staro, pozajmljeno i plavo.." 
Ovo nikako ne spada u tradicionalne srpske običaje, već je preuzeto iz holivudskih romantičnih sapunica.
(Siki, 03. mart 2017 10:48)

Somethin' ol',
Somethin' new,
Somethin' borrowed,
Somethin' blue.

Običaji nisu zapisani u kamenu, prilagođavali su se vremenu i prostoru na kome živimo. Menjali su se i menjaće se. Seoska svadba u Šumadiji je sedamdesetih podrazumevala da svaka porodica donese tortu i pečeno prase. Nekih 20-30 godina ranije gosti su donosili kašiku sa kojom su kusali kupus iz zajedničkih činija. Nije uvek bilo ni šatri, nego se sedelo napolju na otvorenom.