Imam 40 godina i ne želim da budem majka. Šta sad? Da li već imam sve?

Razumem ovu ženu u potpunosti jer se slično osećam.U kasnim sam tridesetim i zaista nikada nisam imala ta nekakva "majčinska osećanja" .Nemojte me shvatiti pogrešno kao što većina radi-ja volim decu.Obožavam decu mojih brata i sestre,decu mojih rođaka,prijatelja...volim da slušam te male velike ljude kako pričaju o svojim snovima,maštanjima,željama.Uvek u šetnji kada vidim bebu u kolicima moram da zavirim da vidim one radoznale okice.Ali sve to se svodi na par sati dnevno,dalje od tog ne bi mogla.Ne mogu preuzeti odgovornost 24/h ostatak života za dete.Mnogi mi zameraju,ja mislim da sam poštena.Zašto?Ja makar priznam otvoreno a nisam kao neki koji rađaju jer im je vreme i da ima tko da brine o njima kada ostare.To mi je vrhunac užasa-rodiš si dete da bi ga zarobio brigom o tebi ostarelom-vrhunac samoživosti.Ili ono šta će ostati iza mene kada umrem?Kao i iza svih-zemni ostatci.
Ne osuđujte žene koje ne žele decu,to je naša odluka i poštujte je kao što i mi poštujemo vaše da budete roditelji.Jer mi nikada roditelje ne pitamo pa zašto imate decu kao što nas ispitujete pa kako to da ne želim dete?!
Pustite nas da budemo tetke.

I to je u redu, nije svako za roditelja i to je posteno apsolutno.

mi smo pokusavali mnogo puta, nista nije uspevalo, insemenacije, vantelesna oplodnja. Do mene je, broj spermatozoida je mali kao i pokretljivost. Na kraju imam isti stav kao i autorka teksta. Ako dodju prirodno, tako je i trebalo. Ako ne, naci cu srecu u zeni svog zivota, deci nasih rodjaka i prijatelja.

Zene treba da imaju izbor. Ne treba ih sprecavati da imaju karijere, i treba im omoguciti uslove da bi uopste pozelele da se upuste u tako nesto. Vecina zena nema opcije osim da zavisi od muskaraca sto nije pouzdano.

Uvek sam se čudio ljudima koji tvrde da su srećni bez dece. Kako možeš da znaš šta je bolje, ako jednu opciju ne poznaješ? Podizanje dece nije samo pranje guze, buđenje noću i igranje. Kao kad bi neko rekao da je muzika niz zvukova. To je neverovatno životno iskustvo sa kojim ništa ne može da se poredi.
Majka priroda nas je napravila tako, da sreću koju osećamo okruženi decom ništa ne može da priđe. Velika šteta je propustiti ovo. I za šta, da bi imala neku kafu više sa prijateljima i neki izlazak više? Ništa od toga neće vredeti kada nas ne bude više.
Pozdrav svim roditeljima.

Ово су веома пипаве ствари...

Bravo! Radi kako zelis i kako osecas da treba. Drugi te ne interesuju.

Iskreno. Respekt:)

Cenim ljude koji znaju sta zele. Ali postoje i ljudi, kao doticna osoba, koje se kolebaju i onda traze izgovore ili za ili protiv. Nazalost one decu dozivlhavaju iskljucivo kao robovanje dok su mala. Ali zaboravljaju da ta deca rastu i da ce sutra imati u zivotu osobu sa kojim ce najiskrenije deliti svoje radosti i svoje muke. Deca brzo porastu i kasnije cak nedostaju roditeljima. Ali opet to saznaju tek kada postanu roditelji.

Story of my life.

Kad napuni 55 god. onda ce promeniti misljenje, ali tada ce biti kasno! No svako kroji svoju sudbinu.

Bravo!

kada je ova tema u pitanju, uvek se govori samo o zenama.
ima i nas muskaraca koji ne zelimo da imamo decu. i razlozi su potpuno isti.

Sa svojih preko 60, mislim da imam pravo da kazem ovo sto sledi.
Drage moje, ako ste uspele da se osamostalite i da ni od koga ne zavisite,
dobro zapamtite da svoj 'lebac jedete, i imate puno pravo da svoju politiku vodite.
A znate sta je tu najlepse?
E, pa, to sto su svi vasi uspesi i sve vase greske SAMO VASI, pa nemate potrebe ni da se kajete, niti da za bilo cim zalite, jer da je u nekom tenutku moglo drugacije, drugacije biste i uradile. Kraj.

Pitam se nesto. Da li bi ova zena bila u mogucnosti da razmislja ovako, da ima ovako "ispravan" stav, da je "njen zivot njena stvar", i da to svoje razmisljanje deli sa ostatkom sveta,da je recimo njena majka razmisljala tako ?!?! Hmm..

Ne razumem potrebu da se bilo kome pravda za svoje odluke.

Zasto su zagovornici roditeljstva tako agresivni, zasto banalizuju stvari i zasto vredjaju ljude koji misle drugacije?

Rodimo se sa pravom da svoj zivot zivimo kako nam volja ne ugrozavajuci druge. Zasto neko ima problem sa tim?

Bez dece ne moze da bude dobro!

Ja bih mozda i volela da imam decu, ali se toliko uzasavam porodjaja, da se nikada nisam odlucila na to. Da me je dugogodisnji partner pritiskao, mozda bih i pristala, ali kako ni njemu nije dovoljno stalo, ne bi od toga nista.
U medjuvremenu sam stekla sjajno obrazovanje, napravila blistavu karijeru, videla svet...
Deca prijatelja i rodjaka me bas vole, i ja njih, a odrasla sam kao jedino dete posvecenih i divnih roditelja, koje sam volela i volim svim srcem. Mislim se da usvojim neko dete, pa da em ucinim dobro delo, em ipak imam dete.
Ovo naravno nikad ne bih nikom rekla jer je potpuno drustveno neprihvatljivo, iako vecina zena smatra trudnocu i narocito porodjaj uzasnim iskustvom, koje, dok secanje na bol ne izbledi, ne bi zelelo nikad da ponovi.
I konacno, da sam muskarac, imala bih desetoro dece. Muskarci ucestvuju samo u lepim aspektima imanja dece, a zenama ostaju mucnina, povracanja, oticanje nogu, bolovi, hemoroidi, epiziotomije, oziljci, mastitis, inkontinencija...

Ja je razumem. Ogromna je odgovornost imati dete. Odluciti da nikada vise ne moze da ti se spava, da nisi neraspolozen, da nemas snage ili volje, vec da uvek moras da hoces i mozes da uradis to sto tvom detetu u tom trenutku treba.

Tragicni su slucajevi ljudi koji odluce da imaju decu i onda tu decu zanemaruju, a nekad i aktivno zlostavljaju, zbog alkohola, droge, kockarnica i kladionica, lenjosti i neznanja.

Koliko roditelja moze mirne duse da kaze da su zaista dobri roditelji? I kako zive sa saznanjem da bi mogli i da bi trebalo da budu bolji...

Majka sam dvoje dece i u potpunosti razumem i podrzavam stav zena koje ne zelenda imaju decu jer je to njihovo pravo. Bolje ne zeleti i ne imati nego roditi dete pod pritiskom okoline i biti u nemogucnosti da pruzis tom detetu ljubav, paznju i posvecenost koju zasluzuje.

Samo mi je zao tih osoba jer se bojim da nikada nece osetiti tu ljubav koja te ispunjava, tu srecu da ti dodje da puknes od nje kad pogledas svoju decicu.

samo zaljubljene zene radjaju decu. ja sam trentno istog misljenja kao i autorka, ali verujem da cu decu pozeleti kad upoznam nekoga za kim cu odlepiti :).

Nekako mi ovo izgleda sasvim ok.

Stvar izbora. Imam 25 godina,u 8.sam mjesecu trudnoće. To sam htjela. Uplašena jesam,ali znam da će to biti nešto najljepše što će mi se desiti.

zavidim joj..ja želim sve to..porodicu, dete, ali ne da se...

Dokle smo stigli da se smatra hrabrim i postenim reci: Zelim svoj zivot da posvetim samo sebi, samo sopstvenom uzivanju. Ako ovo nije najadniji oblik hedonizma ja ne znam sta je. Koliko mora da si emotivno prazan pa da ovako nesto izjavis.
A i ta prica tipa Volim decu ali ne bi da imam svoju, zvuci kao kada neko kaze Volim ja pse, ali ko ce to da seta svaki dan.
Postoji razlog zasto drustvo stalno vrsi pritisak da se ostavlja potomstvo, zato sto je to drustveno korisno. A cim ti rodjeni roditelji to savetuju verovatno je i na licnom planu vazna i dobra stvar. Iz tog razloga drustvena stigmatizacija nekoga ko ne zeli potomstvo je na mestu.

I na kraju sve u zivotu dosadi, samo je ljubav veciti motiv za sve. A nema vece ljubavi od dece, to se ne moze objasniti dok se ne dozivi.
Sto se tice ove starije gospodje od 40 banki, njena prica zvuci kao ona basna o kiselom grozdju.

Ova žena nije našla svoju srodnu dušu. Sama je rekla na kraju da i dalje ide na sastanke i u potrazi je za stalnim partnerom. Da je rekla srećno sam udata već 15 godina, imamo po 40 i ne želimo decu, bilo bi okej. Ovako, ima 40 godina i nema decu možda zato što nije našla pravu osobu zbog koje bi se MOŽDA to njeno mišljenje promenilo (i to je moguće). I to je opet okej.

Ovo je sada moderno da opalis neku iskrenu ispovest i da ocekujes da dobijes podrsku za to samo zato sto je iskrena. Pri tome se cak i bilo koje neslaganje sa tvojim stavom unapred osudjuje. Ova zena ne zna sta propusta i sebe ubedjuje u to da je to normalno.

Bez dece ne moze da bude dobro!

Kad napuni 55 god. onda ce promeniti misljenje, ali tada ce biti kasno! No svako kroji svoju sudbinu.

Pitam se nesto. Da li bi ova zena bila u mogucnosti da razmislja ovako, da ima ovako "ispravan" stav, da je "njen zivot njena stvar", i da to svoje razmisljanje deli sa ostatkom sveta,da je recimo njena majka razmisljala tako ?!?! Hmm..

Uvek sam se čudio ljudima koji tvrde da su srećni bez dece. Kako možeš da znaš šta je bolje, ako jednu opciju ne poznaješ? Podizanje dece nije samo pranje guze, buđenje noću i igranje. Kao kad bi neko rekao da je muzika niz zvukova. To je neverovatno životno iskustvo sa kojim ništa ne može da se poredi.
Majka priroda nas je napravila tako, da sreću koju osećamo okruženi decom ništa ne može da priđe. Velika šteta je propustiti ovo. I za šta, da bi imala neku kafu više sa prijateljima i neki izlazak više? Ništa od toga neće vredeti kada nas ne bude više.
Pozdrav svim roditeljima.

Dokle smo stigli da se smatra hrabrim i postenim reci: Zelim svoj zivot da posvetim samo sebi, samo sopstvenom uzivanju. Ako ovo nije najadniji oblik hedonizma ja ne znam sta je. Koliko mora da si emotivno prazan pa da ovako nesto izjavis.
A i ta prica tipa Volim decu ali ne bi da imam svoju, zvuci kao kada neko kaze Volim ja pse, ali ko ce to da seta svaki dan.
Postoji razlog zasto drustvo stalno vrsi pritisak da se ostavlja potomstvo, zato sto je to drustveno korisno. A cim ti rodjeni roditelji to savetuju verovatno je i na licnom planu vazna i dobra stvar. Iz tog razloga drustvena stigmatizacija nekoga ko ne zeli potomstvo je na mestu.

I na kraju sve u zivotu dosadi, samo je ljubav veciti motiv za sve. A nema vece ljubavi od dece, to se ne moze objasniti dok se ne dozivi.
Sto se tice ove starije gospodje od 40 banki, njena prica zvuci kao ona basna o kiselom grozdju.

Bravo!

Cenim ljude koji znaju sta zele. Ali postoje i ljudi, kao doticna osoba, koje se kolebaju i onda traze izgovore ili za ili protiv. Nazalost one decu dozivlhavaju iskljucivo kao robovanje dok su mala. Ali zaboravljaju da ta deca rastu i da ce sutra imati u zivotu osobu sa kojim ce najiskrenije deliti svoje radosti i svoje muke. Deca brzo porastu i kasnije cak nedostaju roditeljima. Ali opet to saznaju tek kada postanu roditelji.

Razumem ovu ženu u potpunosti jer se slično osećam.U kasnim sam tridesetim i zaista nikada nisam imala ta nekakva "majčinska osećanja" .Nemojte me shvatiti pogrešno kao što većina radi-ja volim decu.Obožavam decu mojih brata i sestre,decu mojih rođaka,prijatelja...volim da slušam te male velike ljude kako pričaju o svojim snovima,maštanjima,željama.Uvek u šetnji kada vidim bebu u kolicima moram da zavirim da vidim one radoznale okice.Ali sve to se svodi na par sati dnevno,dalje od tog ne bi mogla.Ne mogu preuzeti odgovornost 24/h ostatak života za dete.Mnogi mi zameraju,ja mislim da sam poštena.Zašto?Ja makar priznam otvoreno a nisam kao neki koji rađaju jer im je vreme i da ima tko da brine o njima kada ostare.To mi je vrhunac užasa-rodiš si dete da bi ga zarobio brigom o tebi ostarelom-vrhunac samoživosti.Ili ono šta će ostati iza mene kada umrem?Kao i iza svih-zemni ostatci.
Ne osuđujte žene koje ne žele decu,to je naša odluka i poštujte je kao što i mi poštujemo vaše da budete roditelji.Jer mi nikada roditelje ne pitamo pa zašto imate decu kao što nas ispitujete pa kako to da ne želim dete?!
Pustite nas da budemo tetke.

Ovo je sada moderno da opalis neku iskrenu ispovest i da ocekujes da dobijes podrsku za to samo zato sto je iskrena. Pri tome se cak i bilo koje neslaganje sa tvojim stavom unapred osudjuje. Ova zena ne zna sta propusta i sebe ubedjuje u to da je to normalno.

Story of my life.

Bravo! Radi kako zelis i kako osecas da treba. Drugi te ne interesuju.

Zene treba da imaju izbor. Ne treba ih sprecavati da imaju karijere, i treba im omoguciti uslove da bi uopste pozelele da se upuste u tako nesto. Vecina zena nema opcije osim da zavisi od muskaraca sto nije pouzdano.

Iskreno. Respekt:)

samo zaljubljene zene radjaju decu. ja sam trentno istog misljenja kao i autorka, ali verujem da cu decu pozeleti kad upoznam nekoga za kim cu odlepiti :).

mi smo pokusavali mnogo puta, nista nije uspevalo, insemenacije, vantelesna oplodnja. Do mene je, broj spermatozoida je mali kao i pokretljivost. Na kraju imam isti stav kao i autorka teksta. Ako dodju prirodno, tako je i trebalo. Ako ne, naci cu srecu u zeni svog zivota, deci nasih rodjaka i prijatelja.

I to je u redu, nije svako za roditelja i to je posteno apsolutno.

Majka sam dvoje dece i u potpunosti razumem i podrzavam stav zena koje ne zelenda imaju decu jer je to njihovo pravo. Bolje ne zeleti i ne imati nego roditi dete pod pritiskom okoline i biti u nemogucnosti da pruzis tom detetu ljubav, paznju i posvecenost koju zasluzuje.

Samo mi je zao tih osoba jer se bojim da nikada nece osetiti tu ljubav koja te ispunjava, tu srecu da ti dodje da puknes od nje kad pogledas svoju decicu.

Ja bih mozda i volela da imam decu, ali se toliko uzasavam porodjaja, da se nikada nisam odlucila na to. Da me je dugogodisnji partner pritiskao, mozda bih i pristala, ali kako ni njemu nije dovoljno stalo, ne bi od toga nista.
U medjuvremenu sam stekla sjajno obrazovanje, napravila blistavu karijeru, videla svet...
Deca prijatelja i rodjaka me bas vole, i ja njih, a odrasla sam kao jedino dete posvecenih i divnih roditelja, koje sam volela i volim svim srcem. Mislim se da usvojim neko dete, pa da em ucinim dobro delo, em ipak imam dete.
Ovo naravno nikad ne bih nikom rekla jer je potpuno drustveno neprihvatljivo, iako vecina zena smatra trudnocu i narocito porodjaj uzasnim iskustvom, koje, dok secanje na bol ne izbledi, ne bi zelelo nikad da ponovi.
I konacno, da sam muskarac, imala bih desetoro dece. Muskarci ucestvuju samo u lepim aspektima imanja dece, a zenama ostaju mucnina, povracanja, oticanje nogu, bolovi, hemoroidi, epiziotomije, oziljci, mastitis, inkontinencija...

Ово су веома пипаве ствари...

Stvar izbora. Imam 25 godina,u 8.sam mjesecu trudnoće. To sam htjela. Uplašena jesam,ali znam da će to biti nešto najljepše što će mi se desiti.

Zasto su zagovornici roditeljstva tako agresivni, zasto banalizuju stvari i zasto vredjaju ljude koji misle drugacije?

Rodimo se sa pravom da svoj zivot zivimo kako nam volja ne ugrozavajuci druge. Zasto neko ima problem sa tim?

Nekako mi ovo izgleda sasvim ok.

Ne razumem potrebu da se bilo kome pravda za svoje odluke.

kada je ova tema u pitanju, uvek se govori samo o zenama.
ima i nas muskaraca koji ne zelimo da imamo decu. i razlozi su potpuno isti.

Ja je razumem. Ogromna je odgovornost imati dete. Odluciti da nikada vise ne moze da ti se spava, da nisi neraspolozen, da nemas snage ili volje, vec da uvek moras da hoces i mozes da uradis to sto tvom detetu u tom trenutku treba.

Tragicni su slucajevi ljudi koji odluce da imaju decu i onda tu decu zanemaruju, a nekad i aktivno zlostavljaju, zbog alkohola, droge, kockarnica i kladionica, lenjosti i neznanja.

Koliko roditelja moze mirne duse da kaze da su zaista dobri roditelji? I kako zive sa saznanjem da bi mogli i da bi trebalo da budu bolji...

zavidim joj..ja želim sve to..porodicu, dete, ali ne da se...

Sa svojih preko 60, mislim da imam pravo da kazem ovo sto sledi.
Drage moje, ako ste uspele da se osamostalite i da ni od koga ne zavisite,
dobro zapamtite da svoj 'lebac jedete, i imate puno pravo da svoju politiku vodite.
A znate sta je tu najlepse?
E, pa, to sto su svi vasi uspesi i sve vase greske SAMO VASI, pa nemate potrebe ni da se kajete, niti da za bilo cim zalite, jer da je u nekom tenutku moglo drugacije, drugacije biste i uradile. Kraj.

Ova žena nije našla svoju srodnu dušu. Sama je rekla na kraju da i dalje ide na sastanke i u potrazi je za stalnim partnerom. Da je rekla srećno sam udata već 15 godina, imamo po 40 i ne želimo decu, bilo bi okej. Ovako, ima 40 godina i nema decu možda zato što nije našla pravu osobu zbog koje bi se MOŽDA to njeno mišljenje promenilo (i to je moguće). I to je opet okej.