Isla
pre 6 godina
Imam 39 godina i sama sam. Za rodbinu promasen zivot kad putujem i priustim sebi neka zadovoljstba od svojih para. Pri tom to nisu luksuzna putovanja niti neznamnijasta. Uvek me pitaju sta cekam i konstatuju da biram rodjaci koji su sve uradili ‘na vreme’. I koji misle da svi treba da rade tako kao i oni. Volela bih, naravno, da imam nekog ali dok nemam ne kukam i ne placem. Shvatila sam da se uvek nakon nekuh takvih poseta rodbine osecam lose. Uvek se nede indirektno provuce to ‘ sve je to super sto radis ali.... nemas nikog, dete nisi rodila( a mogla si sa nekim sebi dete da rodis) ‘ i sazaljevaju me. A oni krpe kraj sa krajem, vecito neka neslaganja u porodici posto su jurili vreme a ne osobe koje im pripadaju. Ali sve su uradili kao sto neke tamo od ne znam koga drustvene norme nalazu. Tesko je kad se strci i razlikuje od vecine.
Svaki put kazem bicu djubre sledeci put i postaviti im neko delikatno pitanje ali nikad ne uradim to.
Suma sumarum: tesko je kad si sam u Srbiji, i kad nosis nepravedno etiketu ‘ nesposoban/nespospbna’
7 Komentari
Sortiraj po: