"Kada se moj sin negde penje, ja skrenem pogled"

Vrlo lepo objasnjeno u tekstu tako dete upoznaje prostor oko sebe. I ne brinuti se ako oguli lakat ili koleno jer tada je naucio da izbegava taj opasniji nacin igre odnosno bice mnogo obazriviji i vestiji.

Moja sestra nije mogla da gleda kad su se deca pela na penjalice u parkiću, optuživala me da sam loša majka, a ja sam ih ohrabrivala. Ali kad su počeli da se briju, to nisam mogla da gledam! Žilet pored usne, nosa! Horor! Oni klinci, tek završavaju osnovnu školu, brčići pubertetski, zamalo da viknem "to ćemo voskoooom!"

"Ko još od roditelja voli da vidi kako sofa i krevet služe kao trampolina, a sto i stolice kao sprave za penjanje? Dobar nameštaj može da se ošteti."
Tako je, mogu da oštete nameštaj. Zato ja decu smanem nogom čim vidim da se penju pa nameštaju.

"Ko još od roditelja voli da vidi kako sofa i krevet služe kao trampolina, a sto i stolice kao sprave za penjanje? Dobar nameštaj može da se ošteti."
Tako je, mogu da oštete nameštaj. Zato ja decu smanem nogom čim vidim da se penju pa nameštaju.

Vrlo lepo objasnjeno u tekstu tako dete upoznaje prostor oko sebe. I ne brinuti se ako oguli lakat ili koleno jer tada je naucio da izbegava taj opasniji nacin igre odnosno bice mnogo obazriviji i vestiji.

Moja sestra nije mogla da gleda kad su se deca pela na penjalice u parkiću, optuživala me da sam loša majka, a ja sam ih ohrabrivala. Ali kad su počeli da se briju, to nisam mogla da gledam! Žilet pored usne, nosa! Horor! Oni klinci, tek završavaju osnovnu školu, brčići pubertetski, zamalo da viknem "to ćemo voskoooom!"