Pa, ne znam ali mene su učili drugačije: Voda se prokuha u drugoj posudi ali ne smije dugo da vrije. Čim proključa skloni se sa kola. Mljevenu kafu staviš u džezvu i malo je zagriješ na kolu. Odatle valjda ona Cunetova "kafu mi draga ispeci". Zalije se vrućom vodom do 2/3 džezve i pusti da provrije. Poslije toga se dospe HLADNA voda (vrlo malo) i pusti da opet provrije. Pjena se ne skida jer će je svakako biti nakon svakog vrenja. Navodno, ovo dosipanje hladne vode i ponovno vrenje je dobro ponoviti bar tri puta ali ja nisam nikad više od dva. Pjena ostaje tu i kasnije se skida kašičicom i stavlja u fildžane prije sipanja kafe. Šećer ne dodaje u džezvu nego svako sebi šećeri po volji. Tako se barem pravi u mojoj familiji.
За најукуснију скувану кафу потребно:
Џ(ђ)езва бакарна,
Хладна мека вода, не куповна и не чесмовача,
Шпорет на дрва.
Припрема:
Сипати воду у џезву и одмах додати количину потребне кафе. Шпорет да је добро наложен. Тако чекати док кафа не почне да кипи, први кип и одмах сипати у шољицу.
Pre neki dan sam čula savet jednog stručnjaka za kafu i isprobala. U šoljicu staviti kašičicu mlevene kafe, a zatim je preliti vodom zagrejanom do 95 st, znači vrelom vodom koja još nije provrela. Probala i nije loše.
Ovako su se nekad kuvale kafe u kafanama (al' pravim), a kafa mlela na ručnom mlinu jer je tada najfinije mlevena uz to da ruke otpadnu za par kafa. Eh, kad se setim u kući kod babe i dede bilo je dva ručna mlina jedan veći i jedan manji. Ne dao Bog ako treba više kafi pa dopadne u ruke veći mlinac. Al' to je prava kafa i na ukus i na miris.
U Turskoj vas nude čajem. Naziv turska kafa koristimo mi, u Turskoj je još Kemal Paša Ataturk zabranio upotrebu kafe, pa su prešli na konzumiranje čaja. Inače Tursku kafu sam probao i nema veze sa ovim što mi zovemo turska kafa. Neuporedivo je jača i pije se iz malih šoljica veličine kao rakiska čašica.
Jao ovo me podsetilo,kad sam bila dete učila me jedna baka da kuvam kafu. I učila me da tri puta vraćam na ringlu da počne da se diže. Verovatno je to taj običaj da vratiš opet na ringlu.
P.S. Bila je odlična kafa ?
Voda ne treba da provri to nikako ovo sve pogresno,jedino je tacno da se stavi secer odma dok se voda zagreva i pre nego da prokljuca voda znaci par sekundi pre kuvanja skloniti dzezvu i staviti kafu onda vratiti dzezvu sa vec izmesanom kafom u vodi i cekati da se podigne do vrha i onda sipati u soljice.
Kad odem u Goražde i(li) u Sarajevo, moje prijateljice DŽenana i Ajša se nasmeju i podsete na ono što su mi već pre dosta godina svake godine rekle: u Bosni se ne naručuje trurska kafa.
U Turskoj vas nude čajem. Naziv turska kafa koristimo mi, u Turskoj je još Kemal Paša Ataturk zabranio upotrebu kafe, pa su prešli na konzumiranje čaja. Inače Tursku kafu sam probao i nema veze sa ovim što mi zovemo turska kafa. Neuporedivo je jača i pije se iz malih šoljica veličine kao rakiska čašica.
Pa, ne znam ali mene su učili drugačije: Voda se prokuha u drugoj posudi ali ne smije dugo da vrije. Čim proključa skloni se sa kola. Mljevenu kafu staviš u džezvu i malo je zagriješ na kolu. Odatle valjda ona Cunetova "kafu mi draga ispeci". Zalije se vrućom vodom do 2/3 džezve i pusti da provrije. Poslije toga se dospe HLADNA voda (vrlo malo) i pusti da opet provrije. Pjena se ne skida jer će je svakako biti nakon svakog vrenja. Navodno, ovo dosipanje hladne vode i ponovno vrenje je dobro ponoviti bar tri puta ali ja nisam nikad više od dva. Pjena ostaje tu i kasnije se skida kašičicom i stavlja u fildžane prije sipanja kafe. Šećer ne dodaje u džezvu nego svako sebi šećeri po volji. Tako se barem pravi u mojoj familiji.
Pre neki dan sam čula savet jednog stručnjaka za kafu i isprobala. U šoljicu staviti kašičicu mlevene kafe, a zatim je preliti vodom zagrejanom do 95 st, znači vrelom vodom koja još nije provrela. Probala i nije loše.
Ovako su se nekad kuvale kafe u kafanama (al' pravim), a kafa mlela na ručnom mlinu jer je tada najfinije mlevena uz to da ruke otpadnu za par kafa. Eh, kad se setim u kući kod babe i dede bilo je dva ručna mlina jedan veći i jedan manji. Ne dao Bog ako treba više kafi pa dopadne u ruke veći mlinac. Al' to je prava kafa i na ukus i na miris.
Voda ne treba da provri to nikako ovo sve pogresno,jedino je tacno da se stavi secer odma dok se voda zagreva i pre nego da prokljuca voda znaci par sekundi pre kuvanja skloniti dzezvu i staviti kafu onda vratiti dzezvu sa vec izmesanom kafom u vodi i cekati da se podigne do vrha i onda sipati u soljice.
Kad odem u Goražde i(li) u Sarajevo, moje prijateljice DŽenana i Ajša se nasmeju i podsete na ono što su mi već pre dosta godina svake godine rekle: u Bosni se ne naručuje trurska kafa.
Jao ovo me podsetilo,kad sam bila dete učila me jedna baka da kuvam kafu. I učila me da tri puta vraćam na ringlu da počne da se diže. Verovatno je to taj običaj da vratiš opet na ringlu.
P.S. Bila je odlična kafa ?
За најукуснију скувану кафу потребно:
Џ(ђ)езва бакарна,
Хладна мека вода, не куповна и не чесмовача,
Шпорет на дрва.
Припрема:
Сипати воду у џезву и одмах додати количину потребне кафе. Шпорет да је добро наложен. Тако чекати док кафа не почне да кипи, први кип и одмах сипати у шољицу.
За најукуснију скувану кафу потребно:
Џ(ђ)езва бакарна,
Хладна мека вода, не куповна и не чесмовача,
Шпорет на дрва.
Припрема:
Сипати воду у џезву и одмах додати количину потребне кафе. Шпорет да је добро наложен. Тако чекати док кафа не почне да кипи, први кип и одмах сипати у шољицу.
Pa, ne znam ali mene su učili drugačije: Voda se prokuha u drugoj posudi ali ne smije dugo da vrije. Čim proključa skloni se sa kola. Mljevenu kafu staviš u džezvu i malo je zagriješ na kolu. Odatle valjda ona Cunetova "kafu mi draga ispeci". Zalije se vrućom vodom do 2/3 džezve i pusti da provrije. Poslije toga se dospe HLADNA voda (vrlo malo) i pusti da opet provrije. Pjena se ne skida jer će je svakako biti nakon svakog vrenja. Navodno, ovo dosipanje hladne vode i ponovno vrenje je dobro ponoviti bar tri puta ali ja nisam nikad više od dva. Pjena ostaje tu i kasnije se skida kašičicom i stavlja u fildžane prije sipanja kafe. Šećer ne dodaje u džezvu nego svako sebi šećeri po volji. Tako se barem pravi u mojoj familiji.
U Turskoj vas nude čajem. Naziv turska kafa koristimo mi, u Turskoj je još Kemal Paša Ataturk zabranio upotrebu kafe, pa su prešli na konzumiranje čaja. Inače Tursku kafu sam probao i nema veze sa ovim što mi zovemo turska kafa. Neuporedivo je jača i pije se iz malih šoljica veličine kao rakiska čašica.
Kad odem u Goražde i(li) u Sarajevo, moje prijateljice DŽenana i Ajša se nasmeju i podsete na ono što su mi već pre dosta godina svake godine rekle: u Bosni se ne naručuje trurska kafa.
Jao ovo me podsetilo,kad sam bila dete učila me jedna baka da kuvam kafu. I učila me da tri puta vraćam na ringlu da počne da se diže. Verovatno je to taj običaj da vratiš opet na ringlu.
P.S. Bila je odlična kafa ?
Pre neki dan sam čula savet jednog stručnjaka za kafu i isprobala. U šoljicu staviti kašičicu mlevene kafe, a zatim je preliti vodom zagrejanom do 95 st, znači vrelom vodom koja još nije provrela. Probala i nije loše.
Voda ne treba da provri to nikako ovo sve pogresno,jedino je tacno da se stavi secer odma dok se voda zagreva i pre nego da prokljuca voda znaci par sekundi pre kuvanja skloniti dzezvu i staviti kafu onda vratiti dzezvu sa vec izmesanom kafom u vodi i cekati da se podigne do vrha i onda sipati u soljice.
Ovako su se nekad kuvale kafe u kafanama (al' pravim), a kafa mlela na ručnom mlinu jer je tada najfinije mlevena uz to da ruke otpadnu za par kafa. Eh, kad se setim u kući kod babe i dede bilo je dva ručna mlina jedan veći i jedan manji. Ne dao Bog ako treba više kafi pa dopadne u ruke veći mlinac. Al' to je prava kafa i na ukus i na miris.
IMAGE SOURCE
29 Komentari
Sortiraj po: