Hrana za zdrave i siromašne: Ovako je izgledao doručak srednjovekovnih Srba

Lep savet. Trebaće nam u zlatno doba koje dolazi

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Joker, 11. jul 2020 10:47)
Auu kakva nebuloza.
U ta vremena preko 60 godina je jedino aristokratija prebacivala,... ipak su jeli i pili iz srebra;). Sirotinja je umirala od raznoraznih gluposti. Pa šta misliš što su se kotili ko zečevi? Da bi popravili natalitet? Od 12 dece preživi par njih. Ne bi ja bio u koži običnog seljaka(kmeta) u ono doba. Nemaš pojma.

Današnji recepti tih tradicionalnih jela nemaju veze sa životom. Recimo proja obiluje rafinisanim uljem. Nisam siguran koliko su ga imali u srednjem veku!?

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
(Joker, 11. jul 2020 10:47)

Prvo nisu živeli duže od nas jer su umirali zbog danas trivijalnih stvari, trovanja, slepog creva, tuberkuloze... Ali jesu bili zdraviji za, života jer su bili stalno u pokretu i bili više gladni nego siti

U Dalmaciji se i danas zove skorup

Ми и даље кући спремамо проју,качамак,попару...

Do početka 20 tog veka, ljudska civilizacija je u velikoj većini gladovala.

Mocna sresnjevekovna Srbija!

Da smo pola od takve drzave sada...

Ne znate sta su vam jele babe i dede pre 20 godina a ovamo recept Kraljevića Marka

Srednjevekovni Srbi jeli kačamak od kukuruznog brašna pre nego što je otkrivena Amerika I donet kukuruz u Evropu. Jel su jeli I krompirušu?

Bajke o stalnom napretku covecanstva nisu istina. Danasnja industrijska hrana je najgore smece, i sigurno je losija od onoga sto su jeli nasi preci. Ne moze parizer biti ni bolji ni zdraviji od sremusa, borovnica, divljih kupina, malina, jagoda, grozdja, ribe iz ciste reke, stoke koja nije kljukana hormonima, zita koje nije zalivano Monsantovim pesticidima.
Bajka kako nekad nisu imali sta da jedu isto nije tacna. Svako ko zivi na selu moze sam da proizvede hranu za sebe. Mogli su i u srednjem veku. Danas se jede najgore djubre.

Prosecan ljudski vek je tada bio oko trideset godina. Ljudi nisu nista znali o ishrani.
Sve sa ove liste danas spada u nezdravu hranu: popara, kacamak, proja... Previse ugljenih hidrata, visok glicemijski indeks.
Oni su se tako hranili jer je ta hrana bila najjeftinija, i jer su trosili te ugljene hidrate radeci na njivi po ceo dan. E to je ono sto ih je cinilo zdravim. Moji baba i deda su toliko rintali u njivi da je njihov fitnes bio na nivou danasnjih profesionalnih atleticara. Svakog dana devet meseci godisnje po 12 - 16 sati teskih poljskih radova - sadjenje, kopanje, zetva, branje... Moja baba i danas u devedeset godina ne moze da ustane iz kreveta, ali moze da se podigne iz lezeceg u sedeci stav bez pomoci ruku - trbusnjaci koje nije koristila jedno trideset godina jos uvek su jaki!
Ne nasedajte na ove gluposti. Nemoguce je krkati masno i leba i ne mrdati guzice a biti fit. To bi se protivilo zakonu odrzanja energije.

 je bilo mleka', pa čega je moglo biti na selu (95 procenata stanovništva) ako ne mleka, mlečnih proizvoda. Toliko nalaza životinjskih kostiju u iskopinama srednjovekovnih naselja (ovce, goveda, koze, razne živine, razlicita divljač...), zatim riba, žitarice, voće, brojni načini čuvanja hrane preko godine (sušeno voće, košeljenje povrća, usoljeno meso, zitarice i povrće u trapovima u zemlji...). Samo još jedan stereotipni pogled na 'mračni srednji vek'. Kukuruznu proju koja je stigla iz Amerike da ne pominjem. Demografski napredak tokom srednjeg veka govori da je glad bila retka i da su od nje stradali uglavnom beskućnici, skitnice... Čak i u vreme Turaka se zna da su velike porodice i seoske zajednice međusobno pomagale, posebno ugrožene (udovice sa decom i dr.) i da je hrane moglo usfaliti uglavnom samo zbog prolaska vojske i pljačke.
(Darko, 11. jul 2020 15:11)

Druze, taj romanticni pogled na srednji vek ti nista ne valja. Hrana je bila jednolicna, neukusna (zacini su bili nepostojeca kategorija), skromna u svakom pogledu. Prosecna porodica je u rano prolece vec gladovala. Meso se jelo samo o praznicima, cesto ni tad. Demografski napredak ne govori puno - ako si se docepao dvadesete godine vec si imao nekoliko dece, sto vise to bolje jer ce nekoliko njih umreti pre desete godine. Bilo je to vrlo tesko vreme, za rucak dve kriske neslanog hleba i parce sira i to je to.

Zdravo ili ne, ali jelo se vrlo malo u poredjenju sa danasnjim kolicinama. Trpeza je bila puna za poneki praznik, svadbu i slicno. Obroci su bili mali i zato ljudi nisu bili niti siti niti debeli. Svugde se islo peske, sve se radilo rucno. Svaki obrok je morao da se uzgoji, ubere, obradi. Ne verujem da im je dijabetes bio cesta bolest. Moji deda i baba su pricali da su kocke secera bile poslastica za decu, a ne za odrasle.

dorucak popara na visit rucak dva virsle vecera kacamak na visit.tako se hranim svakog Dana cipele nisam kupio 20god isto garderobu.mnogo mi je velilka penzija

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
(Joker, 11. jul 2020 10:47)

Jesu brate, u vr' glave 50 godina, ako ih pre toga ne pokosi neki rat, grip, tbc, tetanus, sepsa....

Moje omiljeno srpsko jelo kad sam bio mali je bila kantica eurokrema ( jelo se kasikom ko na dvoru)i opstanak na tv.

Vase dede i babe su jedva docekali da se iskobeljaju od popare, cicvare i kacamaka, na nos su im bili izlazili, a sad ispadose nekakvi vrhunski delikatesi. U stvari, tako je svuda. Talijani, na primer, danas isto tako luduju za polentom ili za bruschettama (obicne przenice premazane s nesto ukuvanog paradajza, eventualno uz dodatak malo belog luka ili koje kapi maslinovog ulja). Pa, evo, cak je i "divka", odnosno cigura dosla u modu, a pripremi neka se gersla (da vidimo koliko vas zna sta je to).

Kacamak nije postojao u periodu o kom pricate u Srbiji.
Kukuruz, krompir, paprika, i verovatno jos gomila stvari koje mislimo da jeo Car Lazar i da su tradicionalno nase su sa Americkog kontinenta.

Slazem se uglavnom. Ali postoje jela koja jednostavno ne mogu bez hleba da jedem, poput pasulja, gulasa itd. Mada to je navika. Ljudi stariji od mene(imam 33) jedu hleb uz sve, kontam da je navika od vremena kad je bila oskudacija svega pa je hleb popunjavao stomak. Ipak dosta je jeftinije pojesti 3 kriske hleba uz corbu nego 3 tanjira corbe, gulasa, pasulja itd. Cak i u "zlatnom" komunizmu je hleb ostao broj jedan prehrambeni prozivod kod nas Srba. Nikad nisam bio siromasan bas, jeo sam dosta hleba. Ali uvek se cudio kad odem negde i ljudi jedu hleb uz supu ili tako nesto, kad sam odrastao shvatio sam. Supa je jeftina i hleb je jeftin, tako napune stomake i jedu manje glavnog jela koje bi ostalo za sutra ili cak i za prekosutra.

@U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

Naravno da se zove kada smo isti narod istog jezika koji se medjuvremenu podelio zbog nekih mikro razlika.. i lneka je, da se razumemo. Niti srbujem niti internacionalizujem, ovo je prica celog covecanstva i svi smo blizi ili malo dalji rodjace a "mi" konkretno bas bliski svidelo se to nekom ili ne.

@joker,
ne, nisu. Razumem tvoju potrebu za senzacionalistickim komemtarom ali su ljudi u srednjem veku imali skoro upola kraci zivotni vek od danasnjih.

Jel' ovo najava?

Kukuruz je donet iz Amerike, tako da u srednjem veku nije moglo biti ni kačamaka, ni proje, bar ne od kukuruznog brašna. Kao i većina povrća uostalom, paradajz, tikve, krompir.,...

(Zemljoradnik, 11. jul 2020 18:14)

Hleb, peciva i ostali proizvodi od zitarica su osnovna hrana prakticno svakog naroda u Evropi, a i vecem delu sveta, pa i onih najdugovecnijih. Problem je priprema hleba, gde se danas kod industrijskog hleba ne ceka fermentacija od bar 16 sati, vec cim se umesi prakticno ide u rernu. Tako hleb postaje mnogo tezi na sistem organa za varenje, ljudi dobijaju raznorazna zapaljenja, netoleranciju na gluten i sl. Vecina ljudi koji imaju netoleranciju na gluten nemaju problema kada jedu pravilno izradjen hleb, koji podrazumeva dugu fermentaciju. Ne treba bezati od zitarica (kome ne smetaju naravno), treba bezati od danasnjeg nacina njihove pripreme.

Kukuruz je na Balkan donet tek u 17.veku, tako da sumnjam da su jeli kačamak. Proja je pre toga pravljena od prosa, otuda i naziv za nju.

Kačamak je kod nas u kući doručak bar jednom nedeljno, neizostavno. I to smo prešli na belo kukuruzno brašno. Malo sira, kajmaka i uživanje. Deca obožavaju. Popara ređe ali se sprema. Od starog hleba obično pravimo prženice. Njih samo sa sirom :), isto je delikates. 21. vek jeste ali neke stvari su trajne i vanvremenske.

Kukuruz je stigao u Evropu krajem 15. veka, tako da nasi preci nisu jeli proju u 14. veku. Mlzda smo nebeski narod, ali ne prekookeanski.

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot

Зар није кукуруз дошао из Јужне Америке тек у 15 веку? Исто као и кромпир?
Можда су правили качамак наши преци али не са кукурузним брашном!

(Joker, 11. jul 2020 10:47)
Kako da ne, ko je dozivio 40 smatrao se dugovjecnim starkeljom.

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.
(DEDA CVETKO

Zar mislis da je u srednjem veku bilo tako puno dijabeticara? Dijabetes tip 1 je genetski,a dijabetes tip 2 je posledica gojaznosti,a gojaznost je bolest bogatih drustava kao sto je americko i uopste zapadno. Danas u Africi dijabetes je redak,jer su oni siromasni kao i srednjevekovni Srbi.

Cista hlebina, to je zdravo samo ako gladujes. Do duse kako ce biti na jesen/zimu kad stvarno zvizne ova korona-kriza i ekonomski zdravstveno bice i to premija.

Zlatno doba zdrave ishrane . Svi su bili fit ( mrsavi i krzljavi ) , krezubi i ziveli do 40 godine.

Više su se ljudi i trošili, tačnije, bili daleko fizički aktivniji, moralo se. Današnje vreme ipak nosi neko svoje breme, i ne možemo se hraniti ni ponašati kao da smo u srednjem veku.

... kako nam trenutno ide izgleda da ćemo se ponovo zdravo hraniti kao u srednjem veku ...

Пре много година, један грчки монах је рекао да ће доћи време када ће људима бити пуни тањири, а неће имати шта да једу. Данас је све толико затровани са је питање шта једемо. Иначе, проја се није правила од кукуруза, већ од проса. Пшеница се минимално користила, за разлику од многих других здравији житарица.

“Druga "varijanta" tradicionalnog doručka "običnog Srbina" uključivala je hleb… mnogo hleba!”
- Da, isto kao i danas. Ta “opsednutost” pekarama, hlebovima, testima. Hleb kod Srba svaki dan uz svaki obrok. Svaki! Pa eto, vidim seže to još iz srednjeg veka i ovako laički, mislim da je taj tradicinalni način ishrane baziran na hlebu i testima jedan od glavnih razloga zašto smo u proseku prilično loši zdravstveno. A svako jelo može i bez hleba.

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.
(DEDA CVETKO, 11. jul 2020 18:13)

Зато су раније дијабетичари били реткост у Србији.

Kačamak (turska reč) je u Srbiju došao iz Turske, kao što je i kukuruz u drugoj polovini 16. veka. Proja je kukuruzni hleb poreklom iz prekolumbovske Amerike. U americi postoji milion varijateta kukuruznog hleba, a neki su indentični našoj proji. Sama reč proja je našeg porekla i pretpostavlja se da se pre pojave kukuruza to jelo pravilo od prosa. Bez obzira na poreklo, mnogo je dobra, naročito volim sa sirom i spanaćem uz hladan jogurt, mmmmmmmm....:)))

Popara projara klot frket su bili gozba sve do 1965 godine .Mnogo mnogo građana Srbije je bilo više gladno nego sito .
Tužna je istorija Srba na Brdovitom Balkanu. Stalno smo počinjali iz Pepela.
Taman se izbavimo a neprijatelj nas razori pa ispočetka.

Današnja proja se pravi 'isto" od kukuruznog brašna.
Najpre se zemljište po ko zna koji put prska "totalom" da pobije korov i sve živo (ostaje u zemljištu do 7 godina i izuzetno je kancerogen) . Zatim se sadi i dobro nađubri kukuruz veštačkim đubrivom. Da muka ne bi bila džabe, zaštiti se kukuruz sa par prskanja od bolesti. U jesen se bere. Da ne bi bilo problema s proizvodnjom i prodajom dozvoljena količina mikotoksina se zakonom uveća 10 puta. Kukuruz odlazi na tržište i jedan deo se koristi za Kukuruzno brašno - pa vi izvolite jedite proju ako niste sami uzgajli kukuruz.

I danas se kaze Skorup u dobrom dijelu CG, u Hercegovini, Romaniji, dijelovima Dalmacije, Krajini itd..
Nadjite mi nekog seljaka koji ce za Zob reci “ovas”

Običan svet – seljaci, zanatlije i ostali trudbenici, jeli su šta su imali i stigli.

da, to su bila vremena, danas vise nemas sta da stignes;)

Moram da se javim po drugi put. Kačamak jeste turska reč, ali za ovo jelo postoje i drugi nazivi, jedan od njih je pura. U Sloveniji i delovima Hrvatske se naziva žganci i pravi se i od drugih vrsta grubo mlevenog brašna, pa nije isključeno da se jelo spremalo ranije, a kukuruz počeo ubacivati kada se pojavio. Na isti način kao što smo počeli da pravimo kukuruzni hleb. Što se tiče kajmaka, reč jeste turska, ali je taj proces prikupljanja mlečnih masnoća bio više-manje poznat na svim područjima gde nisu pravili maslac (puter).

Ja koliko, znam pre 6,7 vekova kukuruza u Evropi nije bilo. Donesen je kasnije u 16,17 veku iz Amerike. Kakav crni kacamak u sred Kosovske bitke...?

Nadjite jednog jedinog coveka sa sela koji Zob naziva “ovas”, a pogotovo ga nadjite u proslosti...
Oduvek su ljudi jeli Zob, kase od Zobi, konji su “zobali” zob itd
Treba li zobnaticu da spomenem

U srednjem veku nisu mogli da jedu proju I kacamak jer je kukuruz donet íz Amerike. Moja baka je cesto pravila poparu I ja sam je obizavala.

Deda mi je pre 30tak godina redovno pravio poparu, cicvaru i tkz. gotovljenje. Malo slabije se secam i neceg sto je zvao maslovara. U sustini sam se davio jeduci ta jela:-)

Mi i sad pravimo proju, kačamak, poparu..... ja ne konzumiram belo brašno, al sad možete da nadjete sto vrsta integralnog, njega stavljam i u proju, i u kačamak, i u ostala jela, i u kolače.....

@Joker nisu ziveli duze, tj.ziveli su upola krace.

u prevodu teška sirotinja kojoj je vlast otimala sve i zabranjivala da lovi.kao i
danas.
gde su jaja.kokoške.ovce.svinje...?

kad se sprema popara prvo se rastope skorup i sir pa se doda suvi hleb a u kacamak se prvo kuva krompir pa se doda brasno (kukuruzno ili pšenično) ,bez krompira je palenta .

Dobra stara srpska jela. Jelo se pekmeza i hleba. A malo kasnije masti i aleve paprike.

Pitanje je kad je kukuruz stigao u nase krajeve. Proja nema veze sa srednjim vekom.

Da bila je hrana zdravija ali glavni problem danasnjeg zivota je sto se ne krecemo dovoljno. I da bi krv mogla da se filtrira kroz sistem mora da se ubrza rad srca. Kretanje i kretanje.💪

U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

i u crnoj gori

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.

Качамак? Ем турско име, ем кукуруз није пре 17. века (не знам тачно) дошао у Србију. Можда се јела пшенична прекрупа (гриз), овсене пахуљице или по планинама хељдина каша.

Kako su jeli kačamak od kukuruznog brašna, kad je kukuruz tek stigao nakon otkrića Amerike i prenet iz Srednje Amerike? Samo " šenica bjelica" se jela tada, bio standard. A kukuruz se i sada koristi uglavnom kao stočna hrana.

U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

Zove se i nekim delovima zapadne Srbije, kao i u Crnoj Gori. Nisam znao da je kajmak turska reč a skorup sam uvek samtrao za seljački izraz. Inače ima izraz skorupača za devojku po mentalitetu seljanka

Po ovoj hrani ja iz srednjeg veka izasao 1999te.

Kacamak je super hrana, uz jogurt ili kiselo mleko pa jos preliven malo braonkasto uprzenim maslacem.
Popularan je i mozete ga naruciti i u nekim restoranima u Italiji, Milano npr, Bolonja itd. Samo sto ga tamo pripremaju u crvenom paradajz sosu. Takodje socivo je popularno u nekim restoranima kao tradicionalna italijanska hrana. Ima toga jos iz tradicionalne kuhinje sirom sveta.

Od sad i ja govorim skorup

Popara, je in ,u lokalima na Vračaru, a kacamak u Grand hotelu na Kopaoniku.

'Kajmak je inače jedan od retkih autohtono srpskih jela iako je sama reč turskog porekla....' ma jeste, samo je rec turskog porekla...

Popara dobije pravi ukus tek kad se na kraju umeša par ditni sečenih čenova belog luka

Zato su tada i sada šibali brlje od rakija...od jutra,do mraka.

I ne samo u Dalmaciji. I u Metohiji i Crnoj Gori se i dalje govori skorup.

'Ako je bilo mleka', pa čega je moglo biti na selu (95 procenata stanovništva) ako ne mleka, mlečnih proizvoda. Toliko nalaza životinjskih kostiju u iskopinama srednjovekovnih naselja (ovce, goveda, koze, razne živine, razlicita divljač...), zatim riba, žitarice, voće, brojni načini čuvanja hrane preko godine (sušeno voće, košeljenje povrća, usoljeno meso, zitarice i povrće u trapovima u zemlji...). Samo još jedan stereotipni pogled na 'mračni srednji vek'. Kukuruznu proju koja je stigla iz Amerike da ne pominjem. Demografski napredak tokom srednjeg veka govori da je glad bila retka i da su od nje stradali uglavnom beskućnici, skitnice... Čak i u vreme Turaka se zna da su velike porodice i seoske zajednice međusobno pomagale, posebno ugrožene (udovice sa decom i dr.) i da je hrane moglo usfaliti uglavnom samo zbog prolaska vojske i pljačke.

Skorup se i danas govori u Crnoj Gori. I varenika za mleko, a za jogurt se kaze mlijeko.

sta je ovde zdravo?

Ми и даље кући спремамо проју,качамак,попару...
(Митићи, 11. jul 2020 10:43)

Bravo Mitici samo se tovite. Jos i domaci sok (sirup) sa 95% secera ako pravite onda svaka cast. Zdravlje na usta ulazi kazem ja. Nismo mi nista odmakli od nasi srednjovekovnih predaka to se vidi na svakom koraku, kroz razne "Mitice".

Sve to volim, ali Kacamak od Obicnog Brasna, koja moja Majka Pravi je nesto Najlepse sto Volim.Njan, Njam

Nutma/Patišpanja/Fatišmanica kako je ko zove je na slici, a ko to nije jeo ne zna šta je lepa poslastica, kakve crne čokoladne torte, fensi kolačići itd... to je milina
(Milan, 11. jul 2020 14:57) Kako da ne. Objasni ti to ljudima koji zaradjuju milijarde eur prodajući crnu čokoladu...kakve su samo budale.

Sva ova jela se i dan danas spremaju U Crnoj Gori. I kaže se skorup.

Pa kod mene u Kurikuće, i dan danas se sprema ista hrana. I tamo zene spremaju skorup, za kajmak nisu cule. Na skorupu sam i ja porastao.

Lep clanak. Hvala

Volim naš narod

I po negdje u Republici Srpskoj nazivaju skorup.

Ješčemo i korenje ako treba!

Jela za našu decu!!!

Inace, prica kako se na engleskom dvoru jelo prstima a na nasem zlatnim viljuskama uopste nije tacna.

U to vreme, na engleskom dvoru su se koristili kasika i noz, dok se viljuska koristila uglavnom u kuhinji od strane kuvara(kako bi proveravali da li je meso dovoljno peceno)samo iz razloga sto je smatrana za francuski proizvod. Preko levog ramena se stavljao komad platna o koji se brisala desna ruka ako bi se zamastila. Itd.

U Crnoj Gori u mnogim krajevima se i dalje zove skorup

@Darko: Meso i ostalo sto ste naveli je bilo rezervisano za vladare, retko se jelo u obicnim porodicama. Potpuno ste promasili temu, narod je svuda bio ekstremno gladan i siromasan. Pa evo, ne tako davno, moji baba i deda su odrasli na selu, imali stoku, deda je pravio sunku od toga (nisu bili najgora sirotinja) ali su mi i otac i tetke pricali da se to jelo samo u posebnim trenucima, da su vise bili gladni nego siti a oni su jos i imali sta da jedu, kako li je ostalima bilo. Sta mislite zasto su se jeli hleb i mast, kacamak, dosta hleba, popara? Pa zato sto je jefitno, kolicinski moze da zasiti, pristupacno je i glavno - nema drugo. A sad hleb i mast predstavise kao neki specijalitet?! Oboje su doziveli duboku starost zahvaljujuci genetici a ne nekakvoj zdravoj hrani, ali im je zato od 9oro dece umrlo sestoro u ranoj mladosti ili detinjstvu, otac se nije najeo za zivota od trauma u detinjstvu i gladovanja. Tezak je bio zivot cak i skoro a kamoli u srednjem veku.

Nažalost, sva ta hrana je prilično nezdrava. Inače, kajmak na isti tradicionalni način prave Mongoli.

Tužna je istorija Srba na Brdovitom Balkanu. Stalno smo počinjali iz Pepela.
Taman se izbavimo a neprijatelj nas razori pa ispočetka.
(Zana, 11. jul 2020 15:10)

Kme kme. (Pri tom ostaje cinjenica da se do sredine 60-tih zdravije jelo, tada je mesiste svaki dan postalo otprilike nesto kao obaveza.)

Качамак од кромпира, мој омиљени специјалитет из детињства!

Poparu obozavam, pogotivu kada je gusta!

Naravno da naši stari nisu započinjali dan obrokom od noge ubijene životinje, ili nekom drugom mesinom.
Lagano, umereno, vegansko ili vegetarijansko -i opet se moglo ceo dan u njivi!
A mene komšija ubeđuje da ne bi izdržao smenu bez pojedene "majstorske" kajgane na slanini...

Nutma/Patišpanja/Fatišmanica kako je ko zove je na slici, a ko to nije jeo ne zna šta je lepa poslastica, kakve crne čokoladne torte, fensi kolačići itd... to je milina

Pravi kacamak se pravi od krompira.

...
Bajka kako nekad nisu imali sta da jedu isto nije tacna. Svako ko zivi na selu moze sam da proizvede hranu za sebe. Mogli su i u srednjem veku. Danas se jede najgore djubre.
(komentar, 11. jul 2020 22:27)

Jeste, ti proizvedes pa dodju feudalci/turci/vojska/... pa ti uzmu.
U srednjem veku su upravo seljaci najvise umirali od gladi posle gradske sirotinje.

smucana kacamakaca, cajcvara, prajganica...

Druze, taj romanticni pogled na srednji vek ti nista ne valja. Hrana je bila jednolicna, neukusna (zacini su bili nepostojeca kategorija), skromna u svakom pogledu. Prosecna porodica je u rano prolece vec gladovala. Meso se jelo samo o praznicima, cesto ni tad. Demografski napredak ne govori puno - ako si se docepao dvadesete godine vec si imao nekoliko dece, sto vise to bolje jer ce nekoliko njih umreti pre desete godine. Bilo je to vrlo tesko vreme, za rucak dve kriske neslanog hleba i parce sira i to je to.
 (Milan, 11. jul 2020 20:49)
Delimično tačno.Naravno da je život bio teži ,gledano iz današnje perspektive ali teško da je bilo baš gladovonja ,osim u ekstremno susninm godinama.
Kažu da se prase jelo praznicima,pile možda nedeljom a riba češce...Ipak voce i povrce nisu bi problem na ovom podneblju kao ni preradjevine (turšija,medovina a i kiseli kupus ,kakav sada znamo je Slovenski izum).
Divljač nije postojala u jovniku (svaki lov je bio krivolov - divljač je pripadala gospodarima).
I začini - to sto ste napisali se odnoslilo na orijentalne začine i na morsku so (ovo drugo je važnije jer se pojavljivala "gušavost" zbog nedostatka joda) ali bilo je domacih začina (bosiljak,majčina dusica...).
Kao i sada - neko "uziva" u Lososu a neko pojede Skušu ...

Popara, cicvara. Popara sa sirom, cicvara sa kajmakom i sirom čudo, a pre klope neka pluća. Da li su naši preci varili, mislim trošili pluća ?

Пријеснац је био и остао у источној Херцеговини незаобилазни доручак барем 1-2 недељно

Ovo je podatak naših istoricara bar onih koji nisu akademici nauka. Srbi su bili veliki proizvođači svinja a svinjsko meso su jeli retko. Ponekad za praznike. Srbi su živeli dugo i zdravo. Ono što je kvarilo životni vek su zapravo učestali ratovi za slobodu. a današnja statistika o dugovečnosti Srba uključuje baš tu generaciju rodjenu pre drugog svetskog rata koja je jela kao i naši preci i nije se vakcinisala. Oni rodjeni posle 50ih godina umiru kao muve. Retki su pojedinci koji su zdravi. Videcemo statistiku kada izumre generecaja rođena pre rata. Životni vek u Srbiji neće biti duzi od 65 godina.

Praseće glave, jagnjeće glave, goveđe glave glođem 4 puta nedeljno.

@Milan
Od svih komentara koji govore o kukuruzu u srednjem veku tebi se bas moj učinio romantičarski, valjda jer sam ponudio neke argumente umesto običnog stereotipa. Suština je da se o gladi u srednjem veku govori kao o konstanti, a zanemaruje se uloga bolesti koja je bila mnogo značajnija za mortalitet stanovništva, što je analizirao na primer Dzered Dajmond još 1998. Uostalom, svako ko živi na selu će ti reci da je jako tesko da te nesto spreči da imaš po desetine ovaca, koza, živine, što znači barem mleka, sira i jaja na dnevnom nivou.

Sto samo u srednjem veku . Ja to i sada koristim sta znaci to

@Јабучило
@XY

Ko je pominjao srednjevekovno doba? Ja nisam. Moj komentar se odnosio na srednjevekovnu ishranu u DANASNJE doba.

Promasena tema. Jedinica.I da dovedete roditelje na razgovor.

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot

Mocna sresnjevekovna Srbija!

Da smo pola od takve drzave sada...

Ми и даље кући спремамо проју,качамак,попару...
(Митићи, 11. jul 2020 10:43)

Bravo Mitici samo se tovite. Jos i domaci sok (sirup) sa 95% secera ako pravite onda svaka cast. Zdravlje na usta ulazi kazem ja. Nismo mi nista odmakli od nasi srednjovekovnih predaka to se vidi na svakom koraku, kroz razne "Mitice".

kad se sprema popara prvo se rastope skorup i sir pa se doda suvi hleb a u kacamak se prvo kuva krompir pa se doda brasno (kukuruzno ili pšenično) ,bez krompira je palenta .

Tužna je istorija Srba na Brdovitom Balkanu. Stalno smo počinjali iz Pepela.
Taman se izbavimo a neprijatelj nas razori pa ispočetka.
(Zana, 11. jul 2020 15:10)

Kme kme. (Pri tom ostaje cinjenica da se do sredine 60-tih zdravije jelo, tada je mesiste svaki dan postalo otprilike nesto kao obaveza.)

Pravi kacamak se pravi od krompira.

“Druga "varijanta" tradicionalnog doručka "običnog Srbina" uključivala je hleb… mnogo hleba!”
- Da, isto kao i danas. Ta “opsednutost” pekarama, hlebovima, testima. Hleb kod Srba svaki dan uz svaki obrok. Svaki! Pa eto, vidim seže to još iz srednjeg veka i ovako laički, mislim da je taj tradicinalni način ishrane baziran na hlebu i testima jedan od glavnih razloga zašto smo u proseku prilično loši zdravstveno. A svako jelo može i bez hleba.

Naravno da naši stari nisu započinjali dan obrokom od noge ubijene životinje, ili nekom drugom mesinom.
Lagano, umereno, vegansko ili vegetarijansko -i opet se moglo ceo dan u njivi!
A mene komšija ubeđuje da ne bi izdržao smenu bez pojedene "majstorske" kajgane na slanini...

dorucak popara na visit rucak dva virsle vecera kacamak na visit.tako se hranim svakog Dana cipele nisam kupio 20god isto garderobu.mnogo mi je velilka penzija

Nažalost, sva ta hrana je prilično nezdrava. Inače, kajmak na isti tradicionalni način prave Mongoli.

Današnji recepti tih tradicionalnih jela nemaju veze sa životom. Recimo proja obiluje rafinisanim uljem. Nisam siguran koliko su ga imali u srednjem veku!?

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Joker, 11. jul 2020 10:47)
Auu kakva nebuloza.
U ta vremena preko 60 godina je jedino aristokratija prebacivala,... ipak su jeli i pili iz srebra;). Sirotinja je umirala od raznoraznih gluposti. Pa šta misliš što su se kotili ko zečevi? Da bi popravili natalitet? Od 12 dece preživi par njih. Ne bi ja bio u koži običnog seljaka(kmeta) u ono doba. Nemaš pojma.

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.

Lep savet. Trebaće nam u zlatno doba koje dolazi

Bajke o stalnom napretku covecanstva nisu istina. Danasnja industrijska hrana je najgore smece, i sigurno je losija od onoga sto su jeli nasi preci. Ne moze parizer biti ni bolji ni zdraviji od sremusa, borovnica, divljih kupina, malina, jagoda, grozdja, ribe iz ciste reke, stoke koja nije kljukana hormonima, zita koje nije zalivano Monsantovim pesticidima.
Bajka kako nekad nisu imali sta da jedu isto nije tacna. Svako ko zivi na selu moze sam da proizvede hranu za sebe. Mogli su i u srednjem veku. Danas se jede najgore djubre.

'Kajmak je inače jedan od retkih autohtono srpskih jela iako je sama reč turskog porekla....' ma jeste, samo je rec turskog porekla...

Ми и даље кући спремамо проју,качамак,попару...

'Ako je bilo mleka', pa čega je moglo biti na selu (95 procenata stanovništva) ako ne mleka, mlečnih proizvoda. Toliko nalaza životinjskih kostiju u iskopinama srednjovekovnih naselja (ovce, goveda, koze, razne živine, razlicita divljač...), zatim riba, žitarice, voće, brojni načini čuvanja hrane preko godine (sušeno voće, košeljenje povrća, usoljeno meso, zitarice i povrće u trapovima u zemlji...). Samo još jedan stereotipni pogled na 'mračni srednji vek'. Kukuruznu proju koja je stigla iz Amerike da ne pominjem. Demografski napredak tokom srednjeg veka govori da je glad bila retka i da su od nje stradali uglavnom beskućnici, skitnice... Čak i u vreme Turaka se zna da su velike porodice i seoske zajednice međusobno pomagale, posebno ugrožene (udovice sa decom i dr.) i da je hrane moglo usfaliti uglavnom samo zbog prolaska vojske i pljačke.

Nutma/Patišpanja/Fatišmanica kako je ko zove je na slici, a ko to nije jeo ne zna šta je lepa poslastica, kakve crne čokoladne torte, fensi kolačići itd... to je milina

Popara, cicvara. Popara sa sirom, cicvara sa kajmakom i sirom čudo, a pre klope neka pluća. Da li su naši preci varili, mislim trošili pluća ?

 je bilo mleka', pa čega je moglo biti na selu (95 procenata stanovništva) ako ne mleka, mlečnih proizvoda. Toliko nalaza životinjskih kostiju u iskopinama srednjovekovnih naselja (ovce, goveda, koze, razne živine, razlicita divljač...), zatim riba, žitarice, voće, brojni načini čuvanja hrane preko godine (sušeno voće, košeljenje povrća, usoljeno meso, zitarice i povrće u trapovima u zemlji...). Samo još jedan stereotipni pogled na 'mračni srednji vek'. Kukuruznu proju koja je stigla iz Amerike da ne pominjem. Demografski napredak tokom srednjeg veka govori da je glad bila retka i da su od nje stradali uglavnom beskućnici, skitnice... Čak i u vreme Turaka se zna da su velike porodice i seoske zajednice međusobno pomagale, posebno ugrožene (udovice sa decom i dr.) i da je hrane moglo usfaliti uglavnom samo zbog prolaska vojske i pljačke.
(Darko, 11. jul 2020 15:11)

Druze, taj romanticni pogled na srednji vek ti nista ne valja. Hrana je bila jednolicna, neukusna (zacini su bili nepostojeca kategorija), skromna u svakom pogledu. Prosecna porodica je u rano prolece vec gladovala. Meso se jelo samo o praznicima, cesto ni tad. Demografski napredak ne govori puno - ako si se docepao dvadesete godine vec si imao nekoliko dece, sto vise to bolje jer ce nekoliko njih umreti pre desete godine. Bilo je to vrlo tesko vreme, za rucak dve kriske neslanog hleba i parce sira i to je to.

Cista hlebina, to je zdravo samo ako gladujes. Do duse kako ce biti na jesen/zimu kad stvarno zvizne ova korona-kriza i ekonomski zdravstveno bice i to premija.

U Dalmaciji se i danas zove skorup

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
(Joker, 11. jul 2020 10:47)

Prvo nisu živeli duže od nas jer su umirali zbog danas trivijalnih stvari, trovanja, slepog creva, tuberkuloze... Ali jesu bili zdraviji za, života jer su bili stalno u pokretu i bili više gladni nego siti

Današnja proja se pravi 'isto" od kukuruznog brašna.
Najpre se zemljište po ko zna koji put prska "totalom" da pobije korov i sve živo (ostaje u zemljištu do 7 godina i izuzetno je kancerogen) . Zatim se sadi i dobro nađubri kukuruz veštačkim đubrivom. Da muka ne bi bila džabe, zaštiti se kukuruz sa par prskanja od bolesti. U jesen se bere. Da ne bi bilo problema s proizvodnjom i prodajom dozvoljena količina mikotoksina se zakonom uveća 10 puta. Kukuruz odlazi na tržište i jedan deo se koristi za Kukuruzno brašno - pa vi izvolite jedite proju ako niste sami uzgajli kukuruz.

Пре много година, један грчки монах је рекао да ће доћи време када ће људима бити пуни тањири, а неће имати шта да једу. Данас је све толико затровани са је питање шта једемо. Иначе, проја се није правила од кукуруза, већ од проса. Пшеница се минимално користила, за разлику од многих других здравији житарица.

Kačamak (turska reč) je u Srbiju došao iz Turske, kao što je i kukuruz u drugoj polovini 16. veka. Proja je kukuruzni hleb poreklom iz prekolumbovske Amerike. U americi postoji milion varijateta kukuruznog hleba, a neki su indentični našoj proji. Sama reč proja je našeg porekla i pretpostavlja se da se pre pojave kukuruza to jelo pravilo od prosa. Bez obzira na poreklo, mnogo je dobra, naročito volim sa sirom i spanaćem uz hladan jogurt, mmmmmmmm....:)))

Vase dede i babe su jedva docekali da se iskobeljaju od popare, cicvare i kacamaka, na nos su im bili izlazili, a sad ispadose nekakvi vrhunski delikatesi. U stvari, tako je svuda. Talijani, na primer, danas isto tako luduju za polentom ili za bruschettama (obicne przenice premazane s nesto ukuvanog paradajza, eventualno uz dodatak malo belog luka ili koje kapi maslinovog ulja). Pa, evo, cak je i "divka", odnosno cigura dosla u modu, a pripremi neka se gersla (da vidimo koliko vas zna sta je to).

Inace, prica kako se na engleskom dvoru jelo prstima a na nasem zlatnim viljuskama uopste nije tacna.

U to vreme, na engleskom dvoru su se koristili kasika i noz, dok se viljuska koristila uglavnom u kuhinji od strane kuvara(kako bi proveravali da li je meso dovoljno peceno)samo iz razloga sto je smatrana za francuski proizvod. Preko levog ramena se stavljao komad platna o koji se brisala desna ruka ako bi se zamastila. Itd.

Nutma/Patišpanja/Fatišmanica kako je ko zove je na slici, a ko to nije jeo ne zna šta je lepa poslastica, kakve crne čokoladne torte, fensi kolačići itd... to je milina
(Milan, 11. jul 2020 14:57) Kako da ne. Objasni ti to ljudima koji zaradjuju milijarde eur prodajući crnu čokoladu...kakve su samo budale.

Popara dobije pravi ukus tek kad se na kraju umeša par ditni sečenih čenova belog luka

Moram da se javim po drugi put. Kačamak jeste turska reč, ali za ovo jelo postoje i drugi nazivi, jedan od njih je pura. U Sloveniji i delovima Hrvatske se naziva žganci i pravi se i od drugih vrsta grubo mlevenog brašna, pa nije isključeno da se jelo spremalo ranije, a kukuruz počeo ubacivati kada se pojavio. Na isti način kao što smo počeli da pravimo kukuruzni hleb. Što se tiče kajmaka, reč jeste turska, ali je taj proces prikupljanja mlečnih masnoća bio više-manje poznat na svim područjima gde nisu pravili maslac (puter).

Kukuruz je stigao u Evropu krajem 15. veka, tako da nasi preci nisu jeli proju u 14. veku. Mlzda smo nebeski narod, ali ne prekookeanski.

Prosecan ljudski vek je tada bio oko trideset godina. Ljudi nisu nista znali o ishrani.
Sve sa ove liste danas spada u nezdravu hranu: popara, kacamak, proja... Previse ugljenih hidrata, visok glicemijski indeks.
Oni su se tako hranili jer je ta hrana bila najjeftinija, i jer su trosili te ugljene hidrate radeci na njivi po ceo dan. E to je ono sto ih je cinilo zdravim. Moji baba i deda su toliko rintali u njivi da je njihov fitnes bio na nivou danasnjih profesionalnih atleticara. Svakog dana devet meseci godisnje po 12 - 16 sati teskih poljskih radova - sadjenje, kopanje, zetva, branje... Moja baba i danas u devedeset godina ne moze da ustane iz kreveta, ali moze da se podigne iz lezeceg u sedeci stav bez pomoci ruku - trbusnjaci koje nije koristila jedno trideset godina jos uvek su jaki!
Ne nasedajte na ove gluposti. Nemoguce je krkati masno i leba i ne mrdati guzice a biti fit. To bi se protivilo zakonu odrzanja energije.

Popara projara klot frket su bili gozba sve do 1965 godine .Mnogo mnogo građana Srbije je bilo više gladno nego sito .
Tužna je istorija Srba na Brdovitom Balkanu. Stalno smo počinjali iz Pepela.
Taman se izbavimo a neprijatelj nas razori pa ispočetka.

Moje omiljeno srpsko jelo kad sam bio mali je bila kantica eurokrema ( jelo se kasikom ko na dvoru)i opstanak na tv.

U srednjem veku nisu mogli da jedu proju I kacamak jer je kukuruz donet íz Amerike. Moja baka je cesto pravila poparu I ja sam je obizavala.

sta je ovde zdravo?

Sve to volim, ali Kacamak od Obicnog Brasna, koja moja Majka Pravi je nesto Najlepse sto Volim.Njan, Njam

Kacamak je super hrana, uz jogurt ili kiselo mleko pa jos preliven malo braonkasto uprzenim maslacem.
Popularan je i mozete ga naruciti i u nekim restoranima u Italiji, Milano npr, Bolonja itd. Samo sto ga tamo pripremaju u crvenom paradajz sosu. Takodje socivo je popularno u nekim restoranima kao tradicionalna italijanska hrana. Ima toga jos iz tradicionalne kuhinje sirom sveta.

Zlatno doba zdrave ishrane . Svi su bili fit ( mrsavi i krzljavi ) , krezubi i ziveli do 40 godine.

Do početka 20 tog veka, ljudska civilizacija je u velikoj većini gladovala.

Jela za našu decu!!!

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.
(DEDA CVETKO, 11. jul 2020 18:13)

Зато су раније дијабетичари били реткост у Србији.

Srednjevekovni Srbi jeli kačamak od kukuruznog brašna pre nego što je otkrivena Amerika I donet kukuruz u Evropu. Jel su jeli I krompirušu?

Mi i sad pravimo proju, kačamak, poparu..... ja ne konzumiram belo brašno, al sad možete da nadjete sto vrsta integralnog, njega stavljam i u proju, i u kačamak, i u ostala jela, i u kolače.....

@U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

Naravno da se zove kada smo isti narod istog jezika koji se medjuvremenu podelio zbog nekih mikro razlika.. i lneka je, da se razumemo. Niti srbujem niti internacionalizujem, ovo je prica celog covecanstva i svi smo blizi ili malo dalji rodjace a "mi" konkretno bas bliski svidelo se to nekom ili ne.

Ne znate sta su vam jele babe i dede pre 20 godina a ovamo recept Kraljevića Marka

(Zemljoradnik, 11. jul 2020 18:14)

Hleb, peciva i ostali proizvodi od zitarica su osnovna hrana prakticno svakog naroda u Evropi, a i vecem delu sveta, pa i onih najdugovecnijih. Problem je priprema hleba, gde se danas kod industrijskog hleba ne ceka fermentacija od bar 16 sati, vec cim se umesi prakticno ide u rernu. Tako hleb postaje mnogo tezi na sistem organa za varenje, ljudi dobijaju raznorazna zapaljenja, netoleranciju na gluten i sl. Vecina ljudi koji imaju netoleranciju na gluten nemaju problema kada jedu pravilno izradjen hleb, koji podrazumeva dugu fermentaciju. Ne treba bezati od zitarica (kome ne smetaju naravno), treba bezati od danasnjeg nacina njihove pripreme.

... kako nam trenutno ide izgleda da ćemo se ponovo zdravo hraniti kao u srednjem veku ...

Slazem se uglavnom. Ali postoje jela koja jednostavno ne mogu bez hleba da jedem, poput pasulja, gulasa itd. Mada to je navika. Ljudi stariji od mene(imam 33) jedu hleb uz sve, kontam da je navika od vremena kad je bila oskudacija svega pa je hleb popunjavao stomak. Ipak dosta je jeftinije pojesti 3 kriske hleba uz corbu nego 3 tanjira corbe, gulasa, pasulja itd. Cak i u "zlatnom" komunizmu je hleb ostao broj jedan prehrambeni prozivod kod nas Srba. Nikad nisam bio siromasan bas, jeo sam dosta hleba. Ali uvek se cudio kad odem negde i ljudi jedu hleb uz supu ili tako nesto, kad sam odrastao shvatio sam. Supa je jeftina i hleb je jeftin, tako napune stomake i jedu manje glavnog jela koje bi ostalo za sutra ili cak i za prekosutra.

Druze, taj romanticni pogled na srednji vek ti nista ne valja. Hrana je bila jednolicna, neukusna (zacini su bili nepostojeca kategorija), skromna u svakom pogledu. Prosecna porodica je u rano prolece vec gladovala. Meso se jelo samo o praznicima, cesto ni tad. Demografski napredak ne govori puno - ako si se docepao dvadesete godine vec si imao nekoliko dece, sto vise to bolje jer ce nekoliko njih umreti pre desete godine. Bilo je to vrlo tesko vreme, za rucak dve kriske neslanog hleba i parce sira i to je to.
 (Milan, 11. jul 2020 20:49)
Delimično tačno.Naravno da je život bio teži ,gledano iz današnje perspektive ali teško da je bilo baš gladovonja ,osim u ekstremno susninm godinama.
Kažu da se prase jelo praznicima,pile možda nedeljom a riba češce...Ipak voce i povrce nisu bi problem na ovom podneblju kao ni preradjevine (turšija,medovina a i kiseli kupus ,kakav sada znamo je Slovenski izum).
Divljač nije postojala u jovniku (svaki lov je bio krivolov - divljač je pripadala gospodarima).
I začini - to sto ste napisali se odnoslilo na orijentalne začine i na morsku so (ovo drugo je važnije jer se pojavljivala "gušavost" zbog nedostatka joda) ali bilo je domacih začina (bosiljak,majčina dusica...).
Kao i sada - neko "uziva" u Lososu a neko pojede Skušu ...

Volim naš narod

I ziveli su duze od nas sa modernom medicinom, koja nam je navodno produzila zivot
(Joker, 11. jul 2020 10:47)

Jesu brate, u vr' glave 50 godina, ako ih pre toga ne pokosi neki rat, grip, tbc, tetanus, sepsa....

smucana kacamakaca, cajcvara, prajganica...

Kukuruz je donet iz Amerike, tako da u srednjem veku nije moglo biti ni kačamaka, ni proje, bar ne od kukuruznog brašna. Kao i većina povrća uostalom, paradajz, tikve, krompir.,...

U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

Zove se i nekim delovima zapadne Srbije, kao i u Crnoj Gori. Nisam znao da je kajmak turska reč a skorup sam uvek samtrao za seljački izraz. Inače ima izraz skorupača za devojku po mentalitetu seljanka

Samo da blagonaklono podsetim da je ta "zdrava" srednjevekovna hrana smrt za dijabeticare.
(DEDA CVETKO

Zar mislis da je u srednjem veku bilo tako puno dijabeticara? Dijabetes tip 1 je genetski,a dijabetes tip 2 je posledica gojaznosti,a gojaznost je bolest bogatih drustava kao sto je americko i uopste zapadno. Danas u Africi dijabetes je redak,jer su oni siromasni kao i srednjevekovni Srbi.

Ovo je podatak naših istoricara bar onih koji nisu akademici nauka. Srbi su bili veliki proizvođači svinja a svinjsko meso su jeli retko. Ponekad za praznike. Srbi su živeli dugo i zdravo. Ono što je kvarilo životni vek su zapravo učestali ratovi za slobodu. a današnja statistika o dugovečnosti Srba uključuje baš tu generaciju rodjenu pre drugog svetskog rata koja je jela kao i naši preci i nije se vakcinisala. Oni rodjeni posle 50ih godina umiru kao muve. Retki su pojedinci koji su zdravi. Videcemo statistiku kada izumre generecaja rođena pre rata. Životni vek u Srbiji neće biti duzi od 65 godina.

@Milan
Od svih komentara koji govore o kukuruzu u srednjem veku tebi se bas moj učinio romantičarski, valjda jer sam ponudio neke argumente umesto običnog stereotipa. Suština je da se o gladi u srednjem veku govori kao o konstanti, a zanemaruje se uloga bolesti koja je bila mnogo značajnija za mortalitet stanovništva, što je analizirao na primer Dzered Dajmond još 1998. Uostalom, svako ko živi na selu će ti reci da je jako tesko da te nesto spreči da imaš po desetine ovaca, koza, živine, što znači barem mleka, sira i jaja na dnevnom nivou.

Nadjite jednog jedinog coveka sa sela koji Zob naziva “ovas”, a pogotovo ga nadjite u proslosti...
Oduvek su ljudi jeli Zob, kase od Zobi, konji su “zobali” zob itd
Treba li zobnaticu da spomenem

Kacamak nije postojao u periodu o kom pricate u Srbiji.
Kukuruz, krompir, paprika, i verovatno jos gomila stvari koje mislimo da jeo Car Lazar i da su tradicionalno nase su sa Americkog kontinenta.

@joker,
ne, nisu. Razumem tvoju potrebu za senzacionalistickim komemtarom ali su ljudi u srednjem veku imali skoro upola kraci zivotni vek od danasnjih.

Od sad i ja govorim skorup

Popara, je in ,u lokalima na Vračaru, a kacamak u Grand hotelu na Kopaoniku.

Lep clanak. Hvala

Jel' ovo najava?

Običan svet – seljaci, zanatlije i ostali trudbenici, jeli su šta su imali i stigli.

da, to su bila vremena, danas vise nemas sta da stignes;)

Zdravo ili ne, ali jelo se vrlo malo u poredjenju sa danasnjim kolicinama. Trpeza je bila puna za poneki praznik, svadbu i slicno. Obroci su bili mali i zato ljudi nisu bili niti siti niti debeli. Svugde se islo peske, sve se radilo rucno. Svaki obrok je morao da se uzgoji, ubere, obradi. Ne verujem da im je dijabetes bio cesta bolest. Moji deda i baba su pricali da su kocke secera bile poslastica za decu, a ne za odrasle.

Zato su tada i sada šibali brlje od rakija...od jutra,do mraka.

Качамак? Ем турско име, ем кукуруз није пре 17. века (не знам тачно) дошао у Србију. Можда се јела пшенична прекрупа (гриз), овсене пахуљице или по планинама хељдина каша.

Ja koliko, znam pre 6,7 vekova kukuruza u Evropi nije bilo. Donesen je kasnije u 16,17 veku iz Amerike. Kakav crni kacamak u sred Kosovske bitke...?

(Joker, 11. jul 2020 10:47)
Kako da ne, ko je dozivio 40 smatrao se dugovjecnim starkeljom.

Kako su jeli kačamak od kukuruznog brašna, kad je kukuruz tek stigao nakon otkrića Amerike i prenet iz Srednje Amerike? Samo " šenica bjelica" se jela tada, bio standard. A kukuruz se i sada koristi uglavnom kao stočna hrana.

u prevodu teška sirotinja kojoj je vlast otimala sve i zabranjivala da lovi.kao i
danas.
gde su jaja.kokoške.ovce.svinje...?

Качамак од кромпира, мој омиљени специјалитет из детињства!

Pa kod mene u Kurikuće, i dan danas se sprema ista hrana. I tamo zene spremaju skorup, za kajmak nisu cule. Na skorupu sam i ja porastao.

Ješčemo i korenje ako treba!

Deda mi je pre 30tak godina redovno pravio poparu, cicvaru i tkz. gotovljenje. Malo slabije se secam i neceg sto je zvao maslovara. U sustini sam se davio jeduci ta jela:-)

Praseće glave, jagnjeće glave, goveđe glave glođem 4 puta nedeljno.

...
Bajka kako nekad nisu imali sta da jedu isto nije tacna. Svako ko zivi na selu moze sam da proizvede hranu za sebe. Mogli su i u srednjem veku. Danas se jede najgore djubre.
(komentar, 11. jul 2020 22:27)

Jeste, ti proizvedes pa dodju feudalci/turci/vojska/... pa ti uzmu.
U srednjem veku su upravo seljaci najvise umirali od gladi posle gradske sirotinje.

Skorup se i danas govori u Crnoj Gori. I varenika za mleko, a za jogurt se kaze mlijeko.

Kukuruz je na Balkan donet tek u 17.veku, tako da sumnjam da su jeli kačamak. Proja je pre toga pravljena od prosa, otuda i naziv za nju.

Poparu obozavam, pogotivu kada je gusta!

Dobra stara srpska jela. Jelo se pekmeza i hleba. A malo kasnije masti i aleve paprike.

Pitanje je kad je kukuruz stigao u nase krajeve. Proja nema veze sa srednjim vekom.

Sva ova jela se i dan danas spremaju U Crnoj Gori. I kaže se skorup.

@Joker nisu ziveli duze, tj.ziveli su upola krace.

Зар није кукуруз дошао из Јужне Америке тек у 15 веку? Исто као и кромпир?
Можда су правили качамак наши преци али не са кукурузним брашном!

Kačamak je kod nas u kući doručak bar jednom nedeljno, neizostavno. I to smo prešli na belo kukuruzno brašno. Malo sira, kajmaka i uživanje. Deca obožavaju. Popara ređe ali se sprema. Od starog hleba obično pravimo prženice. Njih samo sa sirom :), isto je delikates. 21. vek jeste ali neke stvari su trajne i vanvremenske.

U Dalmaciji se i danas zove skorup
(Meštar, 11. jul 2020 10:43)

i u crnoj gori

Više su se ljudi i trošili, tačnije, bili daleko fizički aktivniji, moralo se. Današnje vreme ipak nosi neko svoje breme, i ne možemo se hraniti ni ponašati kao da smo u srednjem veku.

Sto samo u srednjem veku . Ja to i sada koristim sta znaci to

I po negdje u Republici Srpskoj nazivaju skorup.

I ne samo u Dalmaciji. I u Metohiji i Crnoj Gori se i dalje govori skorup.

Po ovoj hrani ja iz srednjeg veka izasao 1999te.

Da bila je hrana zdravija ali glavni problem danasnjeg zivota je sto se ne krecemo dovoljno. I da bi krv mogla da se filtrira kroz sistem mora da se ubrza rad srca. Kretanje i kretanje.💪

I danas se kaze Skorup u dobrom dijelu CG, u Hercegovini, Romaniji, dijelovima Dalmacije, Krajini itd..
Nadjite mi nekog seljaka koji ce za Zob reci “ovas”

@Јабучило
@XY

Ko je pominjao srednjevekovno doba? Ja nisam. Moj komentar se odnosio na srednjevekovnu ishranu u DANASNJE doba.

Promasena tema. Jedinica.I da dovedete roditelje na razgovor.

U Crnoj Gori u mnogim krajevima se i dalje zove skorup

Пријеснац је био и остао у источној Херцеговини незаобилазни доручак барем 1-2 недељно

@Darko: Meso i ostalo sto ste naveli je bilo rezervisano za vladare, retko se jelo u obicnim porodicama. Potpuno ste promasili temu, narod je svuda bio ekstremno gladan i siromasan. Pa evo, ne tako davno, moji baba i deda su odrasli na selu, imali stoku, deda je pravio sunku od toga (nisu bili najgora sirotinja) ali su mi i otac i tetke pricali da se to jelo samo u posebnim trenucima, da su vise bili gladni nego siti a oni su jos i imali sta da jedu, kako li je ostalima bilo. Sta mislite zasto su se jeli hleb i mast, kacamak, dosta hleba, popara? Pa zato sto je jefitno, kolicinski moze da zasiti, pristupacno je i glavno - nema drugo. A sad hleb i mast predstavise kao neki specijalitet?! Oboje su doziveli duboku starost zahvaljujuci genetici a ne nekakvoj zdravoj hrani, ali im je zato od 9oro dece umrlo sestoro u ranoj mladosti ili detinjstvu, otac se nije najeo za zivota od trauma u detinjstvu i gladovanja. Tezak je bio zivot cak i skoro a kamoli u srednjem veku.