M
pre 2 godine
Мене нико није питао да ли ћу да се удајем / рађам децу. Не бих ни одговорила.
Но, чак до 40. године нисам стекла могућност да одем на породиљско, тј. нисам имала сталан посао, те породицу нисам могла ни издалека да планирам. Увек је било нешто привремено или делимично, иако сам доктор наука и говорим неколико страних језика, и веома продуктиван радник. Жене шефови које сам имала су са отвореном мржњом третирале своје запослене, а ни мушкарци се нису прославили. Тачно се знало коме је обезбеђен посао, ко може на два породиљска, и сл. Непотизам, странке и ко зна шта још. Углавном сам била далеко успешнија од свих њих, но...
Сада покушавамо преко ВТО. Имам смањену оваријалну резерву, изгледа, није ни чудно после толиких борби за голи опстанак и дуплог рада да би се обезбедило то преживљавање. Мени је јасно да није до мене, но веома је тешко освестити чињеницу да си у сопственој земљи третиран као грађанин ниже врсте, скоро као роб који нема право на било какво планирање приватног живота.
24 Komentari
Sortiraj po: