Procitala sam vest juce, pa opet danas. Pa komentare... pa da i ja napisem. Nama je prva beba umrla posle 8 dana od posledica placentarnog krvarenja pred sam porodjaj, normalna trudnoca 9 punih meseci i 4 dana. Lutka moja medena, srce moje lepo. Posle smo dobili decaka, ljubav nasu i radost predivnu. Kako mi je? I tesko i divno u isto vreme. Bravo za sve mame, ali bravo i za ovog divnog supruga! Drzite se ljudi, poljubite decicu i uzivajte u sreci koju imate!
Sve sve najlepse od srca želim ovoj miloj porodici! Slično iskustvo sam imala početkom 2014. kada mi je pukao vodenjak u 25.nedelji,a carski sam porodjena u 28. Tri nedelje se boriš da spases to malo biće u sebi,ali na žalost ishod nije uvek dobar. I čitam sad o podršci muža,svaka čast na tome. Ja da nisam imala svog muža pored sebe,ne znam da li bih preživela to što nam se desilo.
A vera...Vera je nešto bez čega čovek ne može da živi...Meni je Gospod dao snage da nastavim dalje,da prihvatim sudbinu I verujem u Njegovu odluku.
Evo 7 godina kasnije ja sam ponosna mama troje dece...
Verujte! On uvek ima plan za Vas❤
Uh, boze, strasno. Tuga. Svaka cast i tatama, ali nikad nece razumeti stres i strah i strepnju i sve sta zena prodje tokom trudnoce, fizicke nelagode su samo deo svega toga. Meni je prva trudnoca isla bez priblema, a onda odjednom prevremeni porodjaj u 8. mesecu. Hvala Bogu, sa detetom je sve ok. Borac. Druga trudnoca se nije razvila kako treba i imala sam spontani, srecom na samom pocetku, pa pregrmeh to nekako. Treca trudnoca-premrla sam od straha svaku sekundu, jos je bila i rizicna, morala sam uglavnom da lezim. Negde u sedmom mesecu na UZ doktorka vidi da je bebi pupcanik oko vrata makar jednom-tek tad mira bije bilo, potpuna panika i paranoja ako ne osetim pokrete neko vreme. Na internetu citam sve i svasta, haos. Koliko sam se bojala da i ovaj porodjaj ne bude pre vremena, toliko sam i jedva cekala da se desi da beba sto pre izadje. Pupcanik je triput bio obmotan oko vratica. Hvala Bogu, sve je bilo ok na kraju. Puno srece zelim ovoj porodici, i svaka cast suprugu sto svoju zenu gleda kao heroja i superzenu, sigurno to i jeste.
Ne poznajem zenu ali me je prica potresla kao da mi je rod najrodjeniji. Svako dobro im zelim svima, stvarno jeste Super zena! Nadam se da ce procitati moj komentar, od srca joj zelim sve naj naj, zasluzila je
Ja znam ovu devojku.Nisam ni znala da joj se ovo desavalo.Jako mi je zao.Znam je jos od skolskih dana.Ne mogu ni da zamislim kroz sta je prosla ali joj zelim svu srecu i njoj i njenoj porodici.
@3+3+3, nigde nisi pogrešila, jednostavno se dešava, imao sam koleginicu sa 4 spontana pobačaja ( sada ima 2 dece) i drugu koleginicu sa 9 (jednu ćerku sada ima), samo mora da se ide napred.
@NBG, moja žena je takodje prošla kroz post porodjajnu depresiju sa prvim detetom.Izvedi je napolje, pomozi joj noću, ako doji nek smanji ili izbaci, mora da se opusti, opuštena majka = opušteno dete koje spava noću = odmorna majka= manja depresija.
Kud procitah... sad cu se isplakati opet. Tako smo i mi u junu 2019.izgubili bebu u trecem mesecu. Jos uvek ne mogu od toga da se oporavim, tuga ista, samo vise ne placem svaki dan, ali cim se setim toga, suze same krenu. Slava Bogu, prosle godine smo dobili cerkicu i volimo je vise od svega!!! Ali dan danas razmisljam i pitam se da nisam ja mozda negde pogresila, secam se da sam se prehladila desetak dana pre toga. Inace, obe trudnoce su bile iz vto... Svaka cast ovim mladim ljudima i svu srecu im zelim, kao i svim koji su prosli kroz isto i hrabro nastavili dalje. Uopste nije lako. To je strasan osecaj. Mnogo je tesko nastaviti dalje, ali to je jedini nacin.
Prosla sam kroz nesto slicno pre 15 godina (prevremeni porodjaj i gubitak bebe u 32. nedelji trudnoce)... Ostaje rana na dusi za ceo zivot. I dalje se rasplacem svaki put kad pomislim na to. Posle toga sam dobila troje dece i sada uzivam u njihovom odrastanju. Zelim Vam svu srecu.
Supruga je imala spontani u 3 mesecu, to nam je izuzetno teško palo , a ne mogu zamisliti koliko teško može biti to saznanje da u devetom mesecu biće u tebi nije živo :( Mi smo kao i ova porodica posle spontanog posetili Manastir Tumane prošle godine 21 jula, a u Avgustu dobili pozitivan test, već u aprilu ove godine naše prvo dete živo i zdravo !
Ne uživamo kako bi mogli zato što je supuga u post partalnoj depresiji,ali ide na bolje ! P.S. Ja čitam sve i svašta, ali nigde nisam čitao o toj depresiji dok nas ista nije snašla ,eto ideje za neki članak o tome.
Svako dobro divnoj porodici a specijalno ovoj hrabroj mami! Mi smo za dlaku izbegli tu situaciju.Doktorka se resila za hitan porodjaj sa carskim rezom u 37 nedelji zbog drugih razloga, a onda su tokom porodjaja otkrili formiran pupcani cvor koji se zamalo nije zatvorio. Dete smo cekali 13 godina. Samo nas je Bog sacuvao.
Suze mi same idu. Kao i na priču žene koja je imala identično iskustvo (najocenjeniji komentar). Neka su vam dečica živa i zdrava, a porodica uvek srećna! Dešavaju se takve tragedije u trudnoći, pa i u 9. mesecu. Čovek mora da ostane jak. Ja to gledam ovako: da se ta beba rodila živa i zdrava - ova druga se ne bi nikad rodila! Jednostavno, možda ne bi planirali drugo dete bas tada a sasvim sigurno ne bi vodili ljubav bas u tom trenutku i bas taj spermatozoid od milijarde drugih da oplodi jajnu ćeliju. To je nemoguće. Dakle, sve se dešava sa razlogom: to prvo dete se nije rodilo živo ali se zato ovo drugo dete rodilo (a ono se ne bi rodilo da je prvo rodjeno živo). Rodilo bi se možda neko drugo, ali ne ovo koje sada postoji i koje je živo. Život je neverovatno čudo i gotovo je neverovatna stvar da smo se bas mi rodili. Šanse za to su milijardama puta manje nego da se dobije na lotu.
Mi smo imali isto problem sa pupčanom vrpcom koja je davila bebu, a koja se nije videla na ultrazvuku...Hvala Bogu doktor je to predvideo i imala sam hitan porođaj u 37-oj nedelji...U potpunosti se saosećam sa ovom divnom ženom i divim se njenoj snazi! Živi bili!!!
I kad vidim da one starlete imaju veću medijsku pažnju nego ova divna žena poludim. Ovo je primjer jedne PRAVE ŽENE, prirodna, lijepa, nasmijana, majka, žena, sestra...
Kapa dole i respekt za ovu ženu i njenu porodicu.
Big like.
Rasplakah se. Ovo je samo po sebi jako tesko ali mi nije jasno zasto se zene dodatno muce da se porode prirodnim putem iako se zna da beba nije ziva?! Zamislite sta je sve u njenoj glavi i srcu tokom tog vremenskog perioda? Ja sam se prvi put poradjala 12 sati i ne mogu ni da zamislim kako je njoj bilo u takvoj situaciji. Svaka cast i muzu sto je pisao ovako o svojoj zeni.
procitah tekst, pa izadjoh. Pa mi pola sata ova prica u glavi. Pa se vratih da ostavim komentar a ne znam sta da kazem. Svako dobro zelim porodici. I ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli. Svako dobro.
Au, brate. Ne znam čemu se više divim. Snazi posle saznanja ili snazi da se porodi umrlo dete. Au, kakva priča. Naklon do poda za celu porodicu. Jeste super žena. Denise, majstore, čuvaj njih dve kao oči u glavi. I neka si pisao, alal vera
Nazalost cula sam vec ovakve tuzne price. Iako oba roditelja izgube dete, divim se svim zenama koje su prosle kroz ovakve situacije, zaista treba biti jak i hrabar.
Neverovatno, ali potpuno istu nesreću sam doživela. Nikad ne komentarišem vesti, ali čitajući naslov teksta, potpuno sam se uzivela u priču jer sam takođe izgubila bebu u 9 mesecu iz potpuno istih razloga...statistika kaže da se to dešava jednom u 3000 trudnoća, i ja sam se poradjala prirodno 12 sati i bez epidurala znajući da ću roditi mrtvog dečaka...nisam imala volju za životom ali čovekova unutrašnja snaga je čudo jedno, ne znam kako sam.smogla snage da nastavim dalje, naravno uz podršku moje porodice, muža i prijatelja, korak po korak uspela sam da prebrodim strah, napade panike izazvane nemilim događajem. I kao i super mama u priči nakon nekoliko meseci usudila sam se da zatrudnim, strah je bio tu ali sam junački izgurala sve i donela na svet zdravog dečaka, bio je to najsrećniji dan u mom životu, pun emocija...Bila sam ubeđena da nikada više neću želeti da prolazim kroz trudnoću, ali kada je moj sin malo porastao opet sam se usudila i donela mu na svet brata. Tragediju koja se desila nikad neću zaboraviti ali kao majka 2 preslatka dečaka, sad je to ipak jedna bolna uspomena kojoj se samo.ponekad vratim. Želim da poručim svim ženama, bilo da su mame ili ne, da imaju vere i snage i da nisu ni svesne koliko su jake i šta sve mogu da izguraju. Pozdrav za sve super žene.
Gospode boze... Rasplakah se. Svaka cast na svemu, ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli.. Sve najbolje vam zelim, da vas samo sreca prati do kraja.
Neverovatno, ali potpuno istu nesreću sam doživela. Nikad ne komentarišem vesti, ali čitajući naslov teksta, potpuno sam se uzivela u priču jer sam takođe izgubila bebu u 9 mesecu iz potpuno istih razloga...statistika kaže da se to dešava jednom u 3000 trudnoća, i ja sam se poradjala prirodno 12 sati i bez epidurala znajući da ću roditi mrtvog dečaka...nisam imala volju za životom ali čovekova unutrašnja snaga je čudo jedno, ne znam kako sam.smogla snage da nastavim dalje, naravno uz podršku moje porodice, muža i prijatelja, korak po korak uspela sam da prebrodim strah, napade panike izazvane nemilim događajem. I kao i super mama u priči nakon nekoliko meseci usudila sam se da zatrudnim, strah je bio tu ali sam junački izgurala sve i donela na svet zdravog dečaka, bio je to najsrećniji dan u mom životu, pun emocija...Bila sam ubeđena da nikada više neću želeti da prolazim kroz trudnoću, ali kada je moj sin malo porastao opet sam se usudila i donela mu na svet brata. Tragediju koja se desila nikad neću zaboraviti ali kao majka 2 preslatka dečaka, sad je to ipak jedna bolna uspomena kojoj se samo.ponekad vratim. Želim da poručim svim ženama, bilo da su mame ili ne, da imaju vere i snage i da nisu ni svesne koliko su jake i šta sve mogu da izguraju. Pozdrav za sve super žene.
Gospode boze... Rasplakah se. Svaka cast na svemu, ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli.. Sve najbolje vam zelim, da vas samo sreca prati do kraja.
Au, brate. Ne znam čemu se više divim. Snazi posle saznanja ili snazi da se porodi umrlo dete. Au, kakva priča. Naklon do poda za celu porodicu. Jeste super žena. Denise, majstore, čuvaj njih dve kao oči u glavi. I neka si pisao, alal vera
procitah tekst, pa izadjoh. Pa mi pola sata ova prica u glavi. Pa se vratih da ostavim komentar a ne znam sta da kazem. Svako dobro zelim porodici. I ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli. Svako dobro.
Svako dobro divnoj porodici a specijalno ovoj hrabroj mami! Mi smo za dlaku izbegli tu situaciju.Doktorka se resila za hitan porodjaj sa carskim rezom u 37 nedelji zbog drugih razloga, a onda su tokom porodjaja otkrili formiran pupcani cvor koji se zamalo nije zatvorio. Dete smo cekali 13 godina. Samo nas je Bog sacuvao.
Nazalost cula sam vec ovakve tuzne price. Iako oba roditelja izgube dete, divim se svim zenama koje su prosle kroz ovakve situacije, zaista treba biti jak i hrabar.
I kad vidim da one starlete imaju veću medijsku pažnju nego ova divna žena poludim. Ovo je primjer jedne PRAVE ŽENE, prirodna, lijepa, nasmijana, majka, žena, sestra...
Kapa dole i respekt za ovu ženu i njenu porodicu.
Big like.
Mi smo imali isto problem sa pupčanom vrpcom koja je davila bebu, a koja se nije videla na ultrazvuku...Hvala Bogu doktor je to predvideo i imala sam hitan porođaj u 37-oj nedelji...U potpunosti se saosećam sa ovom divnom ženom i divim se njenoj snazi! Živi bili!!!
Rasplakah se. Ovo je samo po sebi jako tesko ali mi nije jasno zasto se zene dodatno muce da se porode prirodnim putem iako se zna da beba nije ziva?! Zamislite sta je sve u njenoj glavi i srcu tokom tog vremenskog perioda? Ja sam se prvi put poradjala 12 sati i ne mogu ni da zamislim kako je njoj bilo u takvoj situaciji. Svaka cast i muzu sto je pisao ovako o svojoj zeni.
Prosla sam kroz nesto slicno pre 15 godina (prevremeni porodjaj i gubitak bebe u 32. nedelji trudnoce)... Ostaje rana na dusi za ceo zivot. I dalje se rasplacem svaki put kad pomislim na to. Posle toga sam dobila troje dece i sada uzivam u njihovom odrastanju. Zelim Vam svu srecu.
Supruga je imala spontani u 3 mesecu, to nam je izuzetno teško palo , a ne mogu zamisliti koliko teško može biti to saznanje da u devetom mesecu biće u tebi nije živo :( Mi smo kao i ova porodica posle spontanog posetili Manastir Tumane prošle godine 21 jula, a u Avgustu dobili pozitivan test, već u aprilu ove godine naše prvo dete živo i zdravo !
Ne uživamo kako bi mogli zato što je supuga u post partalnoj depresiji,ali ide na bolje ! P.S. Ja čitam sve i svašta, ali nigde nisam čitao o toj depresiji dok nas ista nije snašla ,eto ideje za neki članak o tome.
Kud procitah... sad cu se isplakati opet. Tako smo i mi u junu 2019.izgubili bebu u trecem mesecu. Jos uvek ne mogu od toga da se oporavim, tuga ista, samo vise ne placem svaki dan, ali cim se setim toga, suze same krenu. Slava Bogu, prosle godine smo dobili cerkicu i volimo je vise od svega!!! Ali dan danas razmisljam i pitam se da nisam ja mozda negde pogresila, secam se da sam se prehladila desetak dana pre toga. Inace, obe trudnoce su bile iz vto... Svaka cast ovim mladim ljudima i svu srecu im zelim, kao i svim koji su prosli kroz isto i hrabro nastavili dalje. Uopste nije lako. To je strasan osecaj. Mnogo je tesko nastaviti dalje, ali to je jedini nacin.
Ja znam ovu devojku.Nisam ni znala da joj se ovo desavalo.Jako mi je zao.Znam je jos od skolskih dana.Ne mogu ni da zamislim kroz sta je prosla ali joj zelim svu srecu i njoj i njenoj porodici.
@3+3+3, nigde nisi pogrešila, jednostavno se dešava, imao sam koleginicu sa 4 spontana pobačaja ( sada ima 2 dece) i drugu koleginicu sa 9 (jednu ćerku sada ima), samo mora da se ide napred.
@NBG, moja žena je takodje prošla kroz post porodjajnu depresiju sa prvim detetom.Izvedi je napolje, pomozi joj noću, ako doji nek smanji ili izbaci, mora da se opusti, opuštena majka = opušteno dete koje spava noću = odmorna majka= manja depresija.
Ne poznajem zenu ali me je prica potresla kao da mi je rod najrodjeniji. Svako dobro im zelim svima, stvarno jeste Super zena! Nadam se da ce procitati moj komentar, od srca joj zelim sve naj naj, zasluzila je
Suze mi same idu. Kao i na priču žene koja je imala identično iskustvo (najocenjeniji komentar). Neka su vam dečica živa i zdrava, a porodica uvek srećna! Dešavaju se takve tragedije u trudnoći, pa i u 9. mesecu. Čovek mora da ostane jak. Ja to gledam ovako: da se ta beba rodila živa i zdrava - ova druga se ne bi nikad rodila! Jednostavno, možda ne bi planirali drugo dete bas tada a sasvim sigurno ne bi vodili ljubav bas u tom trenutku i bas taj spermatozoid od milijarde drugih da oplodi jajnu ćeliju. To je nemoguće. Dakle, sve se dešava sa razlogom: to prvo dete se nije rodilo živo ali se zato ovo drugo dete rodilo (a ono se ne bi rodilo da je prvo rodjeno živo). Rodilo bi se možda neko drugo, ali ne ovo koje sada postoji i koje je živo. Život je neverovatno čudo i gotovo je neverovatna stvar da smo se bas mi rodili. Šanse za to su milijardama puta manje nego da se dobije na lotu.
Sve sve najlepse od srca želim ovoj miloj porodici! Slično iskustvo sam imala početkom 2014. kada mi je pukao vodenjak u 25.nedelji,a carski sam porodjena u 28. Tri nedelje se boriš da spases to malo biće u sebi,ali na žalost ishod nije uvek dobar. I čitam sad o podršci muža,svaka čast na tome. Ja da nisam imala svog muža pored sebe,ne znam da li bih preživela to što nam se desilo.
A vera...Vera je nešto bez čega čovek ne može da živi...Meni je Gospod dao snage da nastavim dalje,da prihvatim sudbinu I verujem u Njegovu odluku.
Evo 7 godina kasnije ja sam ponosna mama troje dece...
Verujte! On uvek ima plan za Vas❤
Uh, boze, strasno. Tuga. Svaka cast i tatama, ali nikad nece razumeti stres i strah i strepnju i sve sta zena prodje tokom trudnoce, fizicke nelagode su samo deo svega toga. Meni je prva trudnoca isla bez priblema, a onda odjednom prevremeni porodjaj u 8. mesecu. Hvala Bogu, sa detetom je sve ok. Borac. Druga trudnoca se nije razvila kako treba i imala sam spontani, srecom na samom pocetku, pa pregrmeh to nekako. Treca trudnoca-premrla sam od straha svaku sekundu, jos je bila i rizicna, morala sam uglavnom da lezim. Negde u sedmom mesecu na UZ doktorka vidi da je bebi pupcanik oko vrata makar jednom-tek tad mira bije bilo, potpuna panika i paranoja ako ne osetim pokrete neko vreme. Na internetu citam sve i svasta, haos. Koliko sam se bojala da i ovaj porodjaj ne bude pre vremena, toliko sam i jedva cekala da se desi da beba sto pre izadje. Pupcanik je triput bio obmotan oko vratica. Hvala Bogu, sve je bilo ok na kraju. Puno srece zelim ovoj porodici, i svaka cast suprugu sto svoju zenu gleda kao heroja i superzenu, sigurno to i jeste.
Procitala sam vest juce, pa opet danas. Pa komentare... pa da i ja napisem. Nama je prva beba umrla posle 8 dana od posledica placentarnog krvarenja pred sam porodjaj, normalna trudnoca 9 punih meseci i 4 dana. Lutka moja medena, srce moje lepo. Posle smo dobili decaka, ljubav nasu i radost predivnu. Kako mi je? I tesko i divno u isto vreme. Bravo za sve mame, ali bravo i za ovog divnog supruga! Drzite se ljudi, poljubite decicu i uzivajte u sreci koju imate!
Suze mi same idu. Kao i na priču žene koja je imala identično iskustvo (najocenjeniji komentar). Neka su vam dečica živa i zdrava, a porodica uvek srećna! Dešavaju se takve tragedije u trudnoći, pa i u 9. mesecu. Čovek mora da ostane jak. Ja to gledam ovako: da se ta beba rodila živa i zdrava - ova druga se ne bi nikad rodila! Jednostavno, možda ne bi planirali drugo dete bas tada a sasvim sigurno ne bi vodili ljubav bas u tom trenutku i bas taj spermatozoid od milijarde drugih da oplodi jajnu ćeliju. To je nemoguće. Dakle, sve se dešava sa razlogom: to prvo dete se nije rodilo živo ali se zato ovo drugo dete rodilo (a ono se ne bi rodilo da je prvo rodjeno živo). Rodilo bi se možda neko drugo, ali ne ovo koje sada postoji i koje je živo. Život je neverovatno čudo i gotovo je neverovatna stvar da smo se bas mi rodili. Šanse za to su milijardama puta manje nego da se dobije na lotu.
Gospode boze... Rasplakah se. Svaka cast na svemu, ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli.. Sve najbolje vam zelim, da vas samo sreca prati do kraja.
Nazalost cula sam vec ovakve tuzne price. Iako oba roditelja izgube dete, divim se svim zenama koje su prosle kroz ovakve situacije, zaista treba biti jak i hrabar.
Au, brate. Ne znam čemu se više divim. Snazi posle saznanja ili snazi da se porodi umrlo dete. Au, kakva priča. Naklon do poda za celu porodicu. Jeste super žena. Denise, majstore, čuvaj njih dve kao oči u glavi. I neka si pisao, alal vera
Mi smo imali isto problem sa pupčanom vrpcom koja je davila bebu, a koja se nije videla na ultrazvuku...Hvala Bogu doktor je to predvideo i imala sam hitan porođaj u 37-oj nedelji...U potpunosti se saosećam sa ovom divnom ženom i divim se njenoj snazi! Živi bili!!!
Svako dobro divnoj porodici a specijalno ovoj hrabroj mami! Mi smo za dlaku izbegli tu situaciju.Doktorka se resila za hitan porodjaj sa carskim rezom u 37 nedelji zbog drugih razloga, a onda su tokom porodjaja otkrili formiran pupcani cvor koji se zamalo nije zatvorio. Dete smo cekali 13 godina. Samo nas je Bog sacuvao.
Sve sve najlepse od srca želim ovoj miloj porodici! Slično iskustvo sam imala početkom 2014. kada mi je pukao vodenjak u 25.nedelji,a carski sam porodjena u 28. Tri nedelje se boriš da spases to malo biće u sebi,ali na žalost ishod nije uvek dobar. I čitam sad o podršci muža,svaka čast na tome. Ja da nisam imala svog muža pored sebe,ne znam da li bih preživela to što nam se desilo.
A vera...Vera je nešto bez čega čovek ne može da živi...Meni je Gospod dao snage da nastavim dalje,da prihvatim sudbinu I verujem u Njegovu odluku.
Evo 7 godina kasnije ja sam ponosna mama troje dece...
Verujte! On uvek ima plan za Vas❤
Neverovatno, ali potpuno istu nesreću sam doživela. Nikad ne komentarišem vesti, ali čitajući naslov teksta, potpuno sam se uzivela u priču jer sam takođe izgubila bebu u 9 mesecu iz potpuno istih razloga...statistika kaže da se to dešava jednom u 3000 trudnoća, i ja sam se poradjala prirodno 12 sati i bez epidurala znajući da ću roditi mrtvog dečaka...nisam imala volju za životom ali čovekova unutrašnja snaga je čudo jedno, ne znam kako sam.smogla snage da nastavim dalje, naravno uz podršku moje porodice, muža i prijatelja, korak po korak uspela sam da prebrodim strah, napade panike izazvane nemilim događajem. I kao i super mama u priči nakon nekoliko meseci usudila sam se da zatrudnim, strah je bio tu ali sam junački izgurala sve i donela na svet zdravog dečaka, bio je to najsrećniji dan u mom životu, pun emocija...Bila sam ubeđena da nikada više neću želeti da prolazim kroz trudnoću, ali kada je moj sin malo porastao opet sam se usudila i donela mu na svet brata. Tragediju koja se desila nikad neću zaboraviti ali kao majka 2 preslatka dečaka, sad je to ipak jedna bolna uspomena kojoj se samo.ponekad vratim. Želim da poručim svim ženama, bilo da su mame ili ne, da imaju vere i snage i da nisu ni svesne koliko su jake i šta sve mogu da izguraju. Pozdrav za sve super žene.
Rasplakah se. Ovo je samo po sebi jako tesko ali mi nije jasno zasto se zene dodatno muce da se porode prirodnim putem iako se zna da beba nije ziva?! Zamislite sta je sve u njenoj glavi i srcu tokom tog vremenskog perioda? Ja sam se prvi put poradjala 12 sati i ne mogu ni da zamislim kako je njoj bilo u takvoj situaciji. Svaka cast i muzu sto je pisao ovako o svojoj zeni.
Supruga je imala spontani u 3 mesecu, to nam je izuzetno teško palo , a ne mogu zamisliti koliko teško može biti to saznanje da u devetom mesecu biće u tebi nije živo :( Mi smo kao i ova porodica posle spontanog posetili Manastir Tumane prošle godine 21 jula, a u Avgustu dobili pozitivan test, već u aprilu ove godine naše prvo dete živo i zdravo !
Ne uživamo kako bi mogli zato što je supuga u post partalnoj depresiji,ali ide na bolje ! P.S. Ja čitam sve i svašta, ali nigde nisam čitao o toj depresiji dok nas ista nije snašla ,eto ideje za neki članak o tome.
Uh, boze, strasno. Tuga. Svaka cast i tatama, ali nikad nece razumeti stres i strah i strepnju i sve sta zena prodje tokom trudnoce, fizicke nelagode su samo deo svega toga. Meni je prva trudnoca isla bez priblema, a onda odjednom prevremeni porodjaj u 8. mesecu. Hvala Bogu, sa detetom je sve ok. Borac. Druga trudnoca se nije razvila kako treba i imala sam spontani, srecom na samom pocetku, pa pregrmeh to nekako. Treca trudnoca-premrla sam od straha svaku sekundu, jos je bila i rizicna, morala sam uglavnom da lezim. Negde u sedmom mesecu na UZ doktorka vidi da je bebi pupcanik oko vrata makar jednom-tek tad mira bije bilo, potpuna panika i paranoja ako ne osetim pokrete neko vreme. Na internetu citam sve i svasta, haos. Koliko sam se bojala da i ovaj porodjaj ne bude pre vremena, toliko sam i jedva cekala da se desi da beba sto pre izadje. Pupcanik je triput bio obmotan oko vratica. Hvala Bogu, sve je bilo ok na kraju. Puno srece zelim ovoj porodici, i svaka cast suprugu sto svoju zenu gleda kao heroja i superzenu, sigurno to i jeste.
Ja znam ovu devojku.Nisam ni znala da joj se ovo desavalo.Jako mi je zao.Znam je jos od skolskih dana.Ne mogu ni da zamislim kroz sta je prosla ali joj zelim svu srecu i njoj i njenoj porodici.
procitah tekst, pa izadjoh. Pa mi pola sata ova prica u glavi. Pa se vratih da ostavim komentar a ne znam sta da kazem. Svako dobro zelim porodici. I ne mogu ni da zamislim kroz sta ste prosli. Svako dobro.
I kad vidim da one starlete imaju veću medijsku pažnju nego ova divna žena poludim. Ovo je primjer jedne PRAVE ŽENE, prirodna, lijepa, nasmijana, majka, žena, sestra...
Kapa dole i respekt za ovu ženu i njenu porodicu.
Big like.
Prosla sam kroz nesto slicno pre 15 godina (prevremeni porodjaj i gubitak bebe u 32. nedelji trudnoce)... Ostaje rana na dusi za ceo zivot. I dalje se rasplacem svaki put kad pomislim na to. Posle toga sam dobila troje dece i sada uzivam u njihovom odrastanju. Zelim Vam svu srecu.
Kud procitah... sad cu se isplakati opet. Tako smo i mi u junu 2019.izgubili bebu u trecem mesecu. Jos uvek ne mogu od toga da se oporavim, tuga ista, samo vise ne placem svaki dan, ali cim se setim toga, suze same krenu. Slava Bogu, prosle godine smo dobili cerkicu i volimo je vise od svega!!! Ali dan danas razmisljam i pitam se da nisam ja mozda negde pogresila, secam se da sam se prehladila desetak dana pre toga. Inace, obe trudnoce su bile iz vto... Svaka cast ovim mladim ljudima i svu srecu im zelim, kao i svim koji su prosli kroz isto i hrabro nastavili dalje. Uopste nije lako. To je strasan osecaj. Mnogo je tesko nastaviti dalje, ali to je jedini nacin.
Ne poznajem zenu ali me je prica potresla kao da mi je rod najrodjeniji. Svako dobro im zelim svima, stvarno jeste Super zena! Nadam se da ce procitati moj komentar, od srca joj zelim sve naj naj, zasluzila je
@3+3+3, nigde nisi pogrešila, jednostavno se dešava, imao sam koleginicu sa 4 spontana pobačaja ( sada ima 2 dece) i drugu koleginicu sa 9 (jednu ćerku sada ima), samo mora da se ide napred.
@NBG, moja žena je takodje prošla kroz post porodjajnu depresiju sa prvim detetom.Izvedi je napolje, pomozi joj noću, ako doji nek smanji ili izbaci, mora da se opusti, opuštena majka = opušteno dete koje spava noću = odmorna majka= manja depresija.
Procitala sam vest juce, pa opet danas. Pa komentare... pa da i ja napisem. Nama je prva beba umrla posle 8 dana od posledica placentarnog krvarenja pred sam porodjaj, normalna trudnoca 9 punih meseci i 4 dana. Lutka moja medena, srce moje lepo. Posle smo dobili decaka, ljubav nasu i radost predivnu. Kako mi je? I tesko i divno u isto vreme. Bravo za sve mame, ali bravo i za ovog divnog supruga! Drzite se ljudi, poljubite decicu i uzivajte u sreci koju imate!
IMAGE SOURCE
26 Komentari
Sortiraj po: