Roditelji su osamdesetih godina ove stvari dopuštali deci, danas bi svi rekli da nisu normalni

Zlatna vremena.

Nismo imali mnogo, a imali smo sve.
Danas imaju sve, a nemaju ništa.

Nekad: Ulazi u kuću, nemoj da ja dolazim po tebe!

Sad: Hajde izađi malo na vazduh, ceo dan buljiš u taj kompjuter i telefon.

Život na selu u to vreme je bio kao raj.Omiljena hrana klinaca margarin i ajvar ili pekmez.Jeli smo i suv hleb.Krali mlad kukuruz i pekli ga na vatru.Išli na pecanje po kanalima koji su bili prepuni ribe.Jeli zelene sljive dok se ne proseremo.Pravili splavove od tuluzine i plovili po tim kanalima.Igrali klikere poceo dan.Fudbal i košarka se igrala na svakom cosku.

Isao sam u šumu, odsekao bih sebi koplje, pa sam na livadi bacao po nekoliko sati koplje, da bacim što više, terao sam tatu da mi pravi prepone, pa bih trčao, preskakao. Nažalost nisam postao atletičar. Kada sam bio baš manji, ispadala mi je kriška hleba namazana džemom u pesak. Pojeo bih je sa sve peskom. Igrali smo se klikerima. Kasnije po ceo dan visili na košu, igrali fudbala. Uveče u grad, do 12 najkasnije kući. A već smo bili uveliko u srednjoj školi. Kad bi neko doneo tetris svi bi se okupili oko njega. Kasnije smo već imali Segu. Ne bih dao dan tog života za godinu dana života današnjih klinaca.

Tako je,sve je tačno.Ja sam rođena te davne 1981 i rasla sam tih godina bezbrizno i spokojno,bas sve kako je i napisano.Ovo sada je katastrofa!

Nije napisano i to da su roditelji mogli da nas oderu od batina po svom nahodjenju, nema djecjih prava bajo moj, i svi smo postovali autoritet starijeg.. Danas ti nepoznati klinac od 5-6 godina lagano kaze da pusis ##rac ili te posalje u pm

kada krenes u prvi razred vec uveliko znas sebi da spremis nesto za jelo

ides u bioskop u osnovnoj skoli sa drugarima gradskim prevozom i roditelji zaborave i kada si otisao i gde to bese ides

vratis se dva sata kasnije nego sto treba iz skole jer si se zaigrao sa drustvom i to nije nikakav problem

budes odlican djak i time se ne hvali niko osim babe i dede

kada izadjes na poljanu jedino mrak moze da te potera kuci i to je najtuzniji trenutak

dan bez drugova napolju je propao dan

U vreme SP u Argentini.
Beograd.
Igramo fudbal na male goliće.
Na sred ulice ,naravno i to ne sa ciglicana nego nam matorci mapravili prave male golove.
Podelimo se lepo na Neskense i Kempese pa udri...
Naidje auto a neko od nas ,klinac od 10-11 godina izlazi ispred i kaže "9-7 ,igramo do deset,sacekajte".
I čovek čeka sa završimo "svetsko prvenstvo".
Nadrealno.

zato danas imamo.debile
i decu koja nisu u stanju da prezive pola dana bez roditelja,da operu sebi ves,skuvaju mleko,ispeku jaje.zato danas gledmao.majke.kako umesto da se igraju sa decom igraju se svojim straznjicama ,grudima ispred toaleta nebi li se sto bolje uslikale,a decu hrane preko aparata za mleko,ocevi koji vode brigu dali su uboli keca ili dvojku u kladionici,da bi mogli svojem sinu da kupe mobilni od 1000 eu,a cerkama da se sto.bokje ubuku da mogu sto ore.da nahvataju momka s apunim dzepovima para.
zato sto u tu gd ejesmo..brinemo.vise o mobilnim uredjajima nego.o deci..

bilo koliko toliko zdravo drustvo.

I život u gradu je bio jednako slobodan. Uvek je bilo neko poljanče, neka komšijska trešnja, sanke na leđa i ne vraćam se kući dok osećam prste na nogama.

A ko je od danasnje dece napravio to sto ona danas jesu?
Pa upravo njihovi roditelji, oni koji su bili deca tih 70-ih i 80-ih godina!
Zasto dete od 5 godina mora imati mobilni ili tablet?
Zasto pustate decu da po ceo dan gledaju tv ili igraju igrice?
Zasto ne pustaju decu da se igraju sa drugarima iz kraja?
Zasto tako jako vezuju decu za sebe, umesto da ih puste da uz druzenje i igru postaju ljudi?
Igralista za decu postoje i dan danas u gradovima, postoje tereni za fudbal i basket, postoje parkovi i "livadce" iza zgrade, ali roditelji ne daju deci da idu tamo, jer je navodno sve puno narkomana, manijaka i ludaka, kako je moguce da takvih pre 40 godina nije bilo i da smo mi po ceo dan bili napolju?
Mene je otac zvao na veceru zvizdukom sa terase, cujem ga na pola km od stana, cim cujem da je zazvizdao, ja krecem kuci, dal sam na terenu za fudbal, dal u sumici na brdu iza zgrade, dal u komsiluku u dvoristu kod nekog drugara!
Danas detetu ne mozes reci ni da ostavi mobilni za vecerom, odmah krece dreka i kuknjava, a roditelj na to odreaguje tako sto mu vrati telefon, umesto da mu zavrne jednu samarcinu da mu obraz dva dana bridi!
Roditelji od dece prave nesposobne debile, ne cine to deca sama!

Osamdesetih godina prošlog veka silovatelj deteta ne bi izasao posle par godina iz zatvora, nisu se deca drogirala u osnovnoj školi, nije bilo bitno koji brend patika nosi tvoj drug-drugarica, nije se slušao turbo folk, Jala brat, mame se nisu edukovale kroz serije tipa seks I grad, niko nije znao ko je Kristijan ili starleta, sex nije bio deo odrastanja u osnovnoj školi. Danas smo "slobodno" društvo...

ja sam ovde izgleda najstarija! rođena 66.g. detinjstvo 70-ih u Beogradu je bilo najlepši period u mom životu! ceo dan s decom u dvorištu, donosili su mi faširanu šniclu u sendviču da ručam, jer nisam htela u kuću da uđem! posle osnovna škola, jedno veliko društvo, svi smo se voleli, slagali, nije bilo školskog zlostavljanja kao danas, ma mogla bih dugo još da pišem o koječemu, ali šta vredi? ovo su druga vremena, čovek čoveku je postao vuk.

Da, roditelji nas nisu imali na oku i to je bilo normalno. Mogli smo biti bilo gde u kraju i vraćali bismo se kući kad ogladnimo. I ovo da si sam kod kuće pola dana je bilo uobičajeno, nije se dovodilo u pitanje.

premotavali kassete na olovku,jurili da stignemo na novu epizodu nindža kornjača i himena,krali trešnje iz nečijeg dvorišta pa usred radnje izlazi vlasnik i kreće da trči ka nama a mi na sredini drveta,kupovali mikijev zabavnik i razmenjivali sličice,igrali klikere,svađali se na koga je red da igra tetris,gledali supermena,stajali sa strane dok stariji igraju igrice sa dzojstikom,davili se u kinder-ladi,prva imala skejt u kraju pa zavodila red ko će kada da vozi i za koje sličice😁 mogla bih jos dugo ovako

Opet ovi nostalgičari koji žive u soliterima. Morate bolje svoj život da uredite. 1. Moja deca imaju od 4 do 11, ostaju sami kod kuće po 4-5 sati, najstarije spremi ostalima da jedu. 2. Kacige nekad ne nose iako živimo na zapadu. Videla i ostala deca iz kvarta da moja ne nose pa ne nose ni oni više. Ali, kacige su veoma korisna stvar. Kao i štitnici za rolere. 3. Automobili nisu išli brže od 80 kmh. Sedišta su takođe korisna i veoma važna za sigurnost naše dece. Iskreno, nismo ni svi imali automobile. 4. Moja deca su po ceo dan napolju, jedva uđu da jedu unutra, leti ih u 10 uveče tražim po kvartu po pola sata. 5. Nije bilo toliko nezdrave hrane, deca treba sve da jedu, ali umereno. Sme slatko, ali ako ne pojedeš ručak nema više napolje. 6. Moja deca piju sa česme, direktno, bez čaše. Deca po parkovima nose vodu jer je voda zdrava, treba da se hidriraju. Moji u gostima prvo traže vodu, ne branimo im sok. 7. Glupost, naravno da veća deca čuvaju mlađu, još uvek. 8. Deca imaju košmare od horora, ima zašto ne treba da deca gledaju takve filmove. Da dodam, deca još uvek kradu voće, zvone po kućama pa pobegnu, padaju, imaju kraste neprekidno mesecima, masnice po glavi, sami sebe šišaju, jedu kolače, štrudle, palačinke i nisu debela. Nije problem u deci, problem je u vama roditeljima što ne puštate decu napolje iz vaših solitera. Pobegli ste u velike gradove iz malih sredina i žalite se kako više nije isto.

Ništa nije isto kao i osamdesetih. Hrana je mnogo goreg kvaliteta, kola su mnogo brža, mnogo više narkomana i ludaka na ulici. Sve su to razlozi zašto deca nisu kao pre 30 godina.

Eh upravu ste drugari samo kad se sjetim
trule kobile izmedju 2 vatre klikera a da ne pricam o kosarci fudbalu to je bilo po citav dan.Gledam danasnju djecu tel.u ruci neki zvucnici niko sa nikim ne prica a sve zajedno sjede ccc..
pozz.iz Banja Luke

80tih, imao 20+, vozom do Pule, ranac na ledja, pa onda Poreč, Rovinj, kampovi, zezanje, diskoteke, Plava Laguna, cela Evropa bila na našem moru..i onda polako nadole prema CG. Kao studenti i omladinci imali smo popust na železnicu, prevoz, a išlo se i auto stopom, svi bi stali da te povezu, nikada nije bio problem. Kampovi nisu bili skupi, klopali gotova jela Carnex, ništa nam nije falilo, družili se i upoznavali sa svima iz Juge i Evrope. Neki ortaci išli na radne akcije po YU. Danas je ipak sve drugačije, život je teži i opasniji, i ne može se porediti sa tim vremenom u ni jednom segmentu. Eto, imali smo sreće da provedemo mladost u tim godinama, često pričam sinu o tom životu 80tih...a i muzika 80tih bila i ostala najbolja, i do dan danas..

I da dodam to je sad ta generacija koja su zapravo roditelji i koji oblikuju Srbiju.
(Bole, 9. avgust 2021 14:38)

Srbiju oblikuje jedan čovek, a ta generacija se o tome pita ko lanjski sneg.

Iste su bile i sedamdesete , čak još slobodnije. Izađeš ujutro , trčiš po ceo dan sa drugovima (ako ih nema sprijateljiš se sa bilo kim ) padaš , ustaješ - nastavljaš. Jedeš gde stigneš ako ne jedeš , trčiš pa zaboraviš. Njive i livade bile na sve strane. Ljudi posadili sve od šargarepa ,bostana, belog luka - ubereš šargarepu malo očistiš i jedeš je sa pola zemlje , vodu piješ iz reka ,potoka kamo li užeglu vodu iz gumenih creva ili direktno sa česme.
Kad sam bio skroz mali ( sve do početka škole ) ma skinu nas u leto roditelji sve , ma totalno goli i bosi , trčimo i jedva čekamo da nađemo neku baru . Hvatamo žabe , ribe , jurimo rovce , paukove , miševe , guštere ... ma od ničega me nije bilo jeza ,strah , ma zavučem se u svaku rupu i pećinu .
Imali smo samo dva programa ali su bili zanimljiviji od današnjih 222 programa . Omiljen svima bio nam je film Tom Sojer (Mark Twen) , Vinetu , Tarzan ( Dzoni Vajs Miler) a diznijevi dugometražni filmovi i Ruske bajke su se podrazumevali po difoltu.
Nije bilo današnjih buvljaka to je menjao vašar jednom godišnje , bili ste željni da nešto kupite (iako ste imali para) , plastične sandale iz Jugoplastike, cipele iz Borova , bele dokolenice i pionirska marama.
Da mi je da se vratim samo 1 dan u to vreme :(

Mi smo zimi čistili sneg na betonskom terenu da bismo mogli da igramo basket, leti odemo na pecanje 15 km peške ili se ujutro skupi nas 6 - 7 pa odemo sami biciklom na Tisu da se kupamo... Javimo se kad krenemo od kuće a vratimo se uveče, i to je našim roditeljima bilo OK. Najlepše detinjstvo i mladost, jedva sam čekao raspust da budem van kuće i škole.

Ko bre zna da spremi sebi jelo, pa generacija o kojoj se govori ni dan danas ne ume jaje da isprzi. Ljudi koji sada imaju 30-40 godina jos uvek zive sa roditeljima, mame im peru ves, mnogima bar. Ne znaju gde udaraju. Imam 36 godina i gledam ljude oko sebe, katastrofa. Nesposobni za zivot. Slazem se sa nekim stavkama iz teksta ali neke su stvarno mazanje ociju.
(hahahaha, 9. avgust 2021 15:15)

Ja sam rodjen 70-ih. Vec sa 6 godina sam sam sebi pekao jaja, a cesto i starijoj sestri koju je mrzelo da ih przi. Ostajali smo kod kuce sami od 7 ujutro do 3 popodne. Sami se spremali za skolu kada idemo u popodnevnu smenu i slicno. Danas bi pola ljudi prijavilo roditelje da vide da im dete od 6 godina koristi sporet, a na zapadu bi rizikovali da vam oduzmu dete.

Ja bih sada i pustila dete da se igra napolju bez nas, ali nema sa kim, svi su kucama...

Rodjen 74,novi beograd, pola zgrada nije postojalo... Kad sam dobio Pony, naravno i banana sediste, mama mi spakovala sendvic... Kaze vidimo se veceras, nemoj mnogo na
zadnjem tocku da vozis... Najbolji deo bio gde je danas Arena, pesak i brdasca,posle smo tu vozili prvi tomos atx
motor...

Jedna scena iz vrtica (mog) mi je ostala u secanju i dan danas. Mi napolje, vaspitacice sede na onim drvenim stolicicama sa naslonom, piju kafu i puse i u tom se razdere jedna ‘Nikola, silazi sa krova’. Nikola je voleo da se pentra i zavlaci svuda, nisu ga batine sprecavale u tim aktivnostima. Danas sve nesto svileno, viber grupe, pa sastanci… Tada, kad si bio kriv, em te kazne u vrticu, a posle te ceka kazna kuci. Ovo sad ne smes mrko da pogledas, da ne osete teskobu zivota.

"Suprug i ja verovatno necemo imati dece jer ne mozemo da se organizujemo tako da uvek neko bude sa detetom. Vrtic radi previse kratko obzirom na radno vreme u privatnom sektoru, niti mozemo da budemo sigurni da cemo imati mesto u vrticu. Nema ko da pricuva i to je to."

Ko hoce pronadje nacin, ko nece pronadje izgovor. Privatnih vrtica koliko hocete, za pare svi rade koliko god vam treba a i drzava sada refundira kada nema mesta u drzavnom vrticu. A i bebysitting vam je nepoznat koncept koliko vidim. Neki roditelji rade i u 3 smene pa uvek imaju resenje za decu... Samo kazem... Ako mislis da mozes u pravu si i ako mislis da ne mozes takodje si u pravu. Bolje je nemati decu nego ih radjati na silu i napraviti im pakao od zivota.

Kvalitetniji ljudi su podizali nas i nase drugare, u neka srecnija vremena. Civilizacija se menja. Ne idemo u dobrom smeru.

Rodjen 60tih, sećam se sa 12-13 god u Petrovcu na moru, ćale mi napuni rezervoar sa benzinom, za Tomos 4, uskočim u čamac sa jos 3,4 drugara i vozimo se ceo dan čamcem, tu u okolini, do Buljarica, stanemo u uvale, kupamo se, klopamo sendviče i tako ceo dan. Ćale samo kaže nemoj daleko na pučinu, idi uz obalu i ako počnu oblaci ili vetar vrati se. I uvek sve bilo ok. A i znao sam sve oko čamca, motora, iako sam bio klinac. Sada pomislim, ne bih pustio sina sa 20 god da uradi tako nešto. Ali mi smo bili nekako odgovorni i ozbiljniji nego oni sada. Ne znam koliko bi njih izdržalo i onu staru JNA kada smo išli sa18god..

Kao što neko već reče - ne bih menjala sekund svog detinjstva na selu, i to sredinom onih šugavih devedesetih, za sve telefone, igrice i instagrame ovog sveta!

Sreća u nesreći je bilo to što su svi iz mog okruženja bili podjednako bedni (samo u materijalnom pogledu, naravno), niko nije nikuda putovao, tako da smo znali da nam letnji raspust donosi brdo najluđih avantura.

U kuće smo ulazili bukvalno samo da nešto stavimo u kljun i da prespavamo kad nas umor od jurcanja totalno smlati. Pre izletanja na ulicu, munem malo krpom prašinu po kući, usisam, sredim sobu, čisto da baba prenese mami i tati kad se vrate s posla kako im je dete vredno da me ne bi cimali dok se igram, hehe :)

Na svakoj slici iz tog perioda imam kraste i modrice po rukama i nogama od padova sa bicikla ili drveta, skakanja sa čardaka u slamu, trčanja kroz žbunje i koprive... Do polaska u školu, po rečima mog tate, pretvarala bih se u malog Etiopljanina - i po kilaži i po tenu :)

Niko od mojih drugara nije imao krivu kičmu ili ravne tabane, niko nije išao kod logopeda, niko nije patio od poremećaja pažnje... Bilo je, tu i tamo, bezobrazne dece, ali su roditelji imali metode da nam taj bezobrazluk efikasno izbiju iz glave (da ne kažem, gu*ice).

Danas sam i sama u godinama kad bih već uveliko mogla da imam svoju decu. I prestravljena sam jer je svet u kojem će živeti toliko drugačiji od gore opisanog. I ne sviđa mi se, ako uopšte imam pravo da to glasno kažem.

I da dodam to je sad ta generacija koja su zapravo roditelji i koji oblikuju Srbiju.

Svi mi koji smo imali takvo detinjstvo branimo svojoj deci isto.

Sve tacno do tačke 8. Deca su tad isla posle crtanog u 7:15 odnosno dnevnika na spavanje. Tad nije bilo eksplicitnih i nasilnih sadrzaja kao sada. postojala 3 kanala.

На исти начин је одрастала и моја генерација, која је детињство проживела у другој половини деведесетих и у првој половини двехиљадитих. Тек са појавом "паметних" телефона и широко распрострањеног брзог интернета ствари су почеле да се драстично мењају. У разговору са пријатељима сам закључио да као генерација нисмо лоше прошли, покупили смо и од "старог", колико-толико непосреднијег света, а опет смо ухватили прикључак и са новим временом.

Samo me novi broj Zagora mogao naterati da sedim nepomično pola sata tokom raspusta...

Po 10 nas na trešnji, sedimo jedemo, pričamo. Sada, teško da bi se sadašnja deca znali popeti na istu i slatko uživati. :))
Ruke mi od klikera krvave, podmetači imao sam ih x varijanti (od karti, od kože, stripova, pokera u stripove :))....fuca, košarka, kupanje, uvek se rado sećam svog detinjstva.

Taj sam.
Predivan tekst.

Sve sam i ja tako, generacija 73, sad mog klinca od 7 izvodim svaki dan napolju trazimo drugare da se igra i nigde niko, deca sama ne izlaze, a roditelji ih ne izvode. On tuzan ja glumim neke kerefeke prodje dan, sutra opet. Kad je kisa sneg nigde niko. Katastrofa. I kako da ga ostavim, samog?

A onda su deca koja su odrastala tako odrasla i dobila decu, i kao roditelji postavili stvari potpuno drugačije - naopako! Filijarhart!

Istina, odrasli smo drugačije, ali moram da priznam da se mnogo toga promenilo od tad. Jesmo krali trešnje i jabuke ali one nisu bile prskane hiljadu puta pa niko i nije znao šta je to karenca. Jesmo pili vodu svuda, ali niko nije ni znao da voda može biti bakteriološki neispravna. Jeste fića bio zakon i nije ni imao pojaseve pozadi, ali išao je 50km/h a sad se vozi 150km/h. Nismo gledali u mobilne, ali zato što nisu ni postojali. Ajde da lepo priznamo (roditelji) koliko koristimo telefon dnevno umesto da vozimo bajs sa decom. Da, nekada nisam ni znao šta znače reči manijak, pedofil, kidnaper... Imam dva sina i voleo bih da im detinjstvo bude bezbrižnije i zdravije, da budu samostalni i hrabri, da budu slobodni i druželjubivi. Nekada roditelji zaista nisu ni morali baš toliko da brinu a naš zadatak danas je u stvari isti, samo teži. Deca po prirodi bi se družila sa svima, i to mnogo lakše nego mi matori, i pored sve moderne tehnolohije, samo im treba od malena svojim primerom pokazati. Pa ako treba neka pošalju i sms u grupu "vidimo se u parkicu u 8h" i to je ok.

Nije bilo mobilnih telefona, google maps, navigacije…. nas pet, sest sednu na biciklove i ceo dan se vozamo po letnjim putevima. Kada ozednimo stanemo pored prve kuce ili lenije i pitamo za vodu, najnormalnije… dobijes sa bunara, neko da lubenicu… na letnjim raspustima posle sestog i sedmog razreda sam usivao glavu, nekoliko drugova je gipsano, a u drugom srednje sam imao longetu na nozi posle fudbala…. a danas i sam potpao pod uticaj masovne histerije i ludila zivota koji vodimo pa klinca svaki cas proveravam za kacigu, drugom brisem ruke higijenskim maramicama….

A zimi? Odeš na neko brdašce i sankaš se čitav dan, kad padne mrak i stegne posle 16h,roba ti bude zaleđena jer ti je sve mokro bilo, viče te majka što nisi ranije došao..

Ja sam rodjen 1971. i potvrdjujem da smo stvarno tako odgajani i tako ziveli. Pravo pitanje je: Sta se to desilo sa nasom generacijom, koja je tako zivela, da sada od dece napravimo ovo sto smo napravili?

Generacija 85, i uprkos svoj bedi i glupostima 90ih, pamtim detinjstvo kao jako lep period... Fudbal, basket, bicikl od jutra do mraka, prsti oguljeni od klikera, rumenko koji je koštao 30 para, step sok (od jedne kesice pravimo sok za nas 10), što se tiče tehnologije tetris i to je to, pa onda kasnije stripovi itd... . Verovatno svaka generacija misli za svoje detinjstvo da je najbolje, ali zaista mi se čini da su klinci (a i odrasli) danas otuđeni jedni od drugih, asocijalni, maltene robovi tehnologije.

Ja kad pogledam kroz prozor danas, nema ni jednog deteta da se igra vani. E sad, da se ja nisam tu igrala celo detinjstvo i da ne znam da je na tom istom mestu sve vrvilo od dece mozda bih i pomislila da se tu deca nikada i nisu igrala... Ali kad znam da jesu... Neka me tuga obuzme svaki put kad pogledam kroz prozor...

Neko drugo vreme... Nabrojacu samo neke razlike i pitati vas: koliko je tada bilo automobila na ulicama a koliko danas? Koliko je ljudi bilo na ulicama a koliko danas? Da li je tada bilo toliko pedofila, terorisata, migranata, psihicki poremecenih osoba, deco-mrzca na ulicama kao danas? Jeste li culi za adolt only koncept (hoteli, PLAZE, restorani...), kada se to pojavilo? Koliko brzo su isli automibili tada a koliko brzo se voze danas, apropo sedista za dete? Koliko je policija obracala paznju i kaznjavala za upotrebu sedista i bezbednosne opreme a koliko to cine danas? Koliko je bio zanimljiv i raznovrstan program na televiziji tada a koliko opcija i animacije na televizoru/racunaru/telefonu postoji danas? Koliko su ljudi mrzeli jedni druge i prijavljivali jedni druge kao danas? Svet je otisao... ne krivite roditelje oni su u tom periodu o kom pisete odrastali. Lepo secanje u tekstu ali to jeste bilo neko drugo vreme!

Nikada nam napolju nije bilo dosadno.Igrali smo žmurke, "planova", izmedju dve vatre, veštica "aračkinje baračkinje"...Devojčice su igrale lastiš,pa mi je i to bilo malo pa kad dodjem kući razapnem lastiš izmedju stolica i nastavim sama.Kod kuće šijem haljine za lutke, čitam.Zimi sankanje do besvesti i gledanje "Opstanka" i "Zimskog bioskopa".Kod kuće sam bila sama ili me je čuvala starija sestra.
Prosto ne znam kako je i zašto sve to nestalo, ali je jednostavno drugačije,po meni za mnoge stvari gore.

Kasne '70 -te,klikeri,fudbal na male goliće,picigen,viktorije,pecanje na VB kanalu,praćke,pravljenje koliba i ceo dan u njima,krali trešnje,kruške,grožđe...bajsom( mini-poni) do susednog mesta pa započnemo kavgu pa bež' nazad,skupljali puževe,išli na metlice,branje višanja,uzimali kintu za leto,'80 -tih su stigli VHS,Beta,vokmeni,APN 4,Comodore 64,ZX Spektrum,Amiga 500...izlasci,'90 -tih fakultet, pa JNA,ratovi i detinjstvo je otišlo dovraga kao i naši bezbrižni životi.

kraj 70-ih ili početkom 80-ih, mene nema kući... mama šizi kako me nema, a ćale opušteno kaže: Doći će kada bude gladan.
kauboji i Indijanci, Nemci i partizani, jurnjava po poljima, njivama, jezeru, šumici, fudbal, košarka, klikeri, sankanje, hokej ( dok neko ne propadne kroz led u baru koja je do kolena)... jeli smo šta nađemo usput direktno sa drveta ili iz zemlje ( šargarepe).
kada sam krenuo u školu, bilo mi ostavljeno da jedem na šporetu. ugrejem ručak, pa u školu... a celo pre podne nisam bio kući... ključ oko vrata je imalo svako dete. ja sam još bio blizu škole, a bilo je dece koja nisu imala pravo na školski bus, jer su bili bliži od 4 km od škole, pa peške ili biciklom. sam sam išao u obdanište sa pet ipo godina kilometar od kuće u centar mesta.... to je sredina sedamdesetih...

Sti se tice navedenog pod brojem 5 ...

Roditelji tada nisu ni morali da vode racuna sta im deca jedu jer su to radila obdanista i skole. Tada su puter i med sa soljom mleka za dorucak bili skoro svakodnevni, zatim neko voce za uzinu pod obavezno kao i neizostavno riblje ulje ... Ruckovi su bili kao da ih mame kuci spremaju: raznovrsni, obilni uz obaveznu supu i varivo ... Sve to placalo se nesto malo. Tako je tada bilo za razliku od danas kada se deci po paprenim cenama serviraju "spagete bolonjeze" uz neizostavnu salmonelu.
Hvala ljudima koji su se setili maminog rucka koji ceka kuci na sporetu i kljuca od stana oko vrata.

Bile OI u Sidneju 2000-te, nije nam dugo trebalo da napravimo takmičenje u sprintu, skok u dalj, troskok, skok u vis, bacanje kugle, bacanje diska (neki limeni tanjir)... Probali I skok s motkom, shvatili da mora biti elastična motka...

Za mene osamdesete najbolja i najsrećnija decenija. Možda što sam bio klinac tada ...

I tačka!

BMX, u video klubu osim „filmova za odrasle“ mogao sam iznajmiti sta sam htio, krenule amige i atari ali nisam bio zaludjen tim, tomos, klikeri, slicice prve savezne lige, preko ferija citanje zlatne serije i lunovog magnus stripa. A tek alan ford-poslastica. Hot dog sa onih nasih yu-kioska crvenih. Fudbal ispred zgrade od jutra do sutra. Genijalno djetinjstvo, tragicno prekinuto pocetkom 90ih. Onda sam preko noci odrastao.

Nismo imali striming pornografiju pa smo imali mnogo blaže i civilizovanije ideje o tome šta je seks.

Cim bi crkli od fudbala, isli smo na podrumsku cesmu koju je svaki ulaz imao, a na kojoj su se sapirale kante za djubre nakon sto se istresu. A kad bi pao mrak i dosao kuci, shvatio bi da su mi kolena bila krvava, a sad se vec skorilo ispod finog sloja zemljane prasine. Ma potpisujem sve sto je autor teksta rekao. 73-ce sam godiste.

Rajcicu uberes, samo je dlanom obrises, dodas Diskussionen ili lubenicu, zacinis murvom i eto ga -rucao si!Novac sam imao na kraju skolske godine kada bi zapoceo turneju po bakama, tetkama, strinama i maminim prijateljicama hvaleci se ocjenama u knjizici. Kuci bi me roditelji najprije izgrdili a onda mi mama uzme lovu i veli da cu dobivati pomalo..Moj kum me, nakon skolske godine, castio sladoledom. Lokalni ducan, Ledo skrinja, i kaze-izaberi. Uf ,

zapuhne me hladni miris raznih sladoleda..
OSTATI sam doma je bilo normalno.Knjiga i u njoj Alan Ford takoder..Eh..

Sve istina! Pozdrav rodjenima 1974!

tako je bilo,plus,nije bilo "tolerancije","političke korektnosti",bili smo i kauboji i indijanci,i švabe i partizani,jeli smo hleb namazan mašću s alevom paprikom preko,i,nikom ništa nije hvalilo....Ovo sad,neka druga vremena,sunovrat i erozija kompletnog čovečanstva,norme duginih boja,nije ni čudo što su nam deca takva kakva su,teško našim unucima....

Kacige za bajs (mada ih i sad retko ko nosi) i sedišta za auto su napredak, ostalo navedeno je užasno nazadovanje...

Ja sam boomer. U to vrijeme dječaku kupiš nožić ili čakiju što bi rekli i nemaš brige on dalje sebi sam pravi igračke. Ja šta sam u djetinjstvu izrađivao sa nozicem ovi danas ne bi napravili na cnc mašini

I ljudi a i Vreme su bili NORMALNIJI.

Za sve je kriv pink

Sve je tako kao što piše. Bezbrižno detinjstvo. Ali mnoge stvari se jesu promenile na gore tako da ne bih svojoj deci danas pustio takvu slobodu koju smo nekada imali. Jer onda nije bilo vozača koji divljaju i gaze decu znajući da neće ozbiljno odgovarati, lokalni policajac je bio ozbiljan tip sa kojim nije bilo šale, prosvetari i komšije su bili kao drugi roditelji, lokalnih dilera, krimosa i bitangi nije bilo da promole glavu, nije bilo javno promovisan kič, nekultura i razvrat... Po komentarima današnja deca ispadoše kriva što je danas takva situacija, kao da su oni mogli birati na kakav svet će doći.

Tako je,sve je tačno.Ja sam rođena te davne 1981 i rasla sam tih godina bezbrizno i spokojno,bas sve kako je i napisano.Ovo sada je katastrofa!
(dragana, 09. avgust 2021 13:46)

Takodje mogu sve u tekstu da potvrdim. Rado se secam tog vremena. Ziveli smo u Sarajevu tada i otac mi je bio privatnik. Imao je samoposlugu i piceriju. Petkom smo isli po robu njegovim kamionom, napunili police u samoposlugi i posle toga pravac Jablanicko jezero na pecanje u kamionu. Stari je vozio prvih 15 min. dok izadje iz grada i onda samo pusti volan i ja preuzimam a on salta, daje gas i koci. Sve do jezera. Parkiramo kamion uz jezero u rikverc. On postavi svojih desetak stapova zapalimo vatru i legnemo na vojnicke krevete u sanduk kamiona, koje je stari jeftino nabavio u nekoj kasarni. Nedelju navece se vratimo kuci sa ribom i stara poludi zato sto mora da cisti toliko ribe. Hahaha koje uspomene.

Sve je apsolutno tačno. Sestra i ja smo odrasli kod bake u drugoj ulici. Dođe petak, mi svi zajedno do bake i nije se postavljalo pitanje da li ćemo spavati kod nje ili ćemo kući. Znali smo i tu decu iz komšiluka dobar deo subote provodili napolju sa njima. Ja sam čak i sam išao kod tetke u Novi Sad. Put od stanice je samo pravolinijski, do Vošinog stadiona. Nije bilo šanse da se izgubim i niko nije postavljao pitanje oko toga. Bilo je samo "javi se kad stigneš". Kasnije me je tetka puštala i da uveče prošetam sam. To je u početku bilo uglavnom samo do Spensa, kasnije sam mogao "čak" do centra ili keja, ali nije bilo nikakve bojazni. A bio sam sam u stanu pola dana dok su oni na poslu. I znalo se. Kad se probudim, siđem do prodavnice po hleb, novine i ako treba još nešto, oni obavezno zovu između 11 i 13h i naravno nikome ne otvaram vrata. Kasnije, tokom bombardovanja, mi deca ceo dan proveli napolju. Nakon bombardovanja, tokom srednje (na raspustu), se znalo: skupljanje između 17 i 18h, fudbal 2h, kući da se jede nešto i ponovo napolje, negde na klupu do kasno. I ništa nam nije falilo. Generacija 80 i neke. :)

Prosto. Vi koji ste odrastali 80-tih, i bilo vam je sve tako dobro i lepo, zbog cega ste sve ovo dozvolili. Nije vam to niko nametnuo, to ste sami uradili svojoj deci.

Ne sećam se toga, ali mi je matori pričao. Okrene sestra (5 godina) ćaleta tefonom jednog letnjeg prepodneva i pita da li mozemo ona i ja (3 godine) na Banjicu na bazen. Ćale heroj, kaže da i mi se zaputimo iz Braće Jerković (Medak strana) peške na zenba. Čak nam je i rekao gde da uzmemo kintu po pljesku da uzmemo. Naravno da je keva vrištala (iz priče smo saznali) ali je ćale zapalio sa posla i došao na bazen. Ali nije nam se javio nego je sa distance posmatrao sta radimo. Nije bio savršen otac ali je ipak bio naš heroj. I dalje je.
A da spomenem još da sam sa svojih 8 godina putovao iz Mirijeva do Braće Jerković u školu 3 meseca, solo. Zeleni gradski autobus, kod vozača stojiš, a ako nije gužva da ti da otvaraš vrata. Mogao bih do prekosutra sa primerima. Divne 80-te.

Nekad su odrana kolena bila znak dobre zabave.
Danas bi neko usao u zatvor: da li direktor, da li vaspitacica, da li baka ili deka.

Sve zavisi od politicke pripadnosti

Ja moju decu i dan danas tako čuvam. Ama baš sve, osim sedišta u auto-šta ću, zakon kaže tako. Eto ja odrastao 80ih sada njoh dve odrastaju isto tako. Čuvaju se same, balave u istu flašu ili čašu, idu napolje i igraju se koliko žele, jedu-bolje rečeno NE jedu... DO NAS JE, NIJE DO VREMENA.

Sve je lako, kad si mlad.
Vreme stabilizacije, nestašica, par-nepar, a nama bilo lepo!??
Zato, jer su naši roditelji mnogo radili, samo da se mi lepo osećamo i da ne oskudevamo...

Zmure, Corave bake, aberecke abertude, fiseci, rata, care care gospodare koliko ima sati, trule kobile, klikeri, rastezanje, Fudbal, ganje...mnogo lepo detinjstvo...

Rodjen 1987. godine, odrastao u srcu Vojvodine i ponosan sam na svoje detinjstvo ma koliko god tesko ziveli tih godina...nismo imali skoro nista, al nista nije ni falilo...

Najcudnije za danasnje vreme je kada su klinci iz siromasnijih porodica na selu na igraliste dolazili beg gaca I tako gologuzi ceo dan i niko od roditelja da pravi problem lol.

Rodjen 88. sve sam doziveo kao iz teksta, srecno vreme bez mobilnih telefona i kontrole sa svih strana. Najjaci utisak mi je, moj brat, brat od tektke, sestra i brat od ujaka i ja svi odemo kod babe i dede na selo do kojeg nema ni puta, u sred brda, struja slaba jedva za svetlo, voda sa izvora-svako jutro nas 5 odemmo do izvora i ja kao najmladji sam nosio balonce od 3 kg. Baba je sve spremala nista se nije kupovalo, tu su bile krave, zivina, kosnice sa pcelama, domace mleko, sir, kajmak...deda je imao vodenicu sa kamenom. Ceo dan smo isli po sumama, livadama, ma nismo ulazili u kucu. Nije bilo ni wc-a, osim onog poljskog. Telefon nije postojao u selu. Kakve smo sve dozivljaje imali tamo malo je karaktera da se opise a nije ni mesto. Uglavnom, danas je ovo nemoguce jer su nam isprali mozak da je sve ovo normalno. Svi gledamo u telefone, neki u TV, vidjam decu koja idu ulicom i gledaju u telefon ne vide ni semafor. Kakva li nas buducnost ceka? Verujem da ce ovaj pilot online nastave da zazivi za par godina i kad korona bude proslost. Jednostavno ce da odluce da je tako za nas bolje.

Sve je istina.
Pripadam generaciji djece o kojoj se prica u tekstu.
Nazalost nemam jos djece ali bih upitao sve one koji danasnju djecu nazivaju debilima i govore sta sve znaju i sta ne znaju, zasto smo mi tako zivjeli kao djeca? Da li sam ja sam imao izbor kao 5ogodisnjak da radim i zivim kako je sve navedeno?
Ne! Tako su mi roditelji dozvolili, tako sam bio vaspitan.
Tako da za sve one koji nazivaju danasnju djecu debilima mogu reci da su ih upravo oni napravili takvima. Al ako je utjeha danasnjim roditeljima neka im bude da je “sad drugo vrijeme”

80tih, imao 20+, vozom do Pule, ranac na ledja, pa onda Poreč, Rovinj, kampovi...
Panta.

Mom komsiji bilo 7g kad je prvi put sam dosao vozom iz Njemacke, cini mi se iz Stutgarta. Ja sa 5g sam ostajao kuci dok su roditelji radili. Jedini problem mi zimi bio kad se prsti smrznu pa ne mogu da otkljucam.

Da sve je bilo tako i ja sam jedan od tih koji su odrastali 80tih,ali imam i jedan dodatak.
Dočekao rat u krajini sa 13 godina.
Ja sam generacija koja je kao dete
krala eksploziv iz poteznih mina,sekla protivtenkovske mine od 6kg trotila drvenom testerom i pecala ribe njima,znala ispaljivati vitezit i dinamit upaljačima sa brzom ili sporom kordom,eletronskim upaljačima,koja je išla u lov automatskom puškom,vadila i vraćala osigurače iz bombi iz zezancije,pucala iz snajpera rafalno podešavajući polugu otkočeno-ukočeno tačno na pola,spavao u sobi u kojoj je otac držao u ormaru zolje,mine za 60mm minobacači ostalo nauružanje,generacoja koja je imala puškomitaljez m53 i minobacač u podrumu,generacija koja je za novu godinu ispaljivala bombe,komulitivne trenutne i svetleće tromblone umesto petardi,generacija koja je igrala fudbal dok granate lete preko igrališta,its,itd.
Svi smo hvala Bogu prošli bez ogrebotine.Danas imam svoju decu i kada trebaju da mi donesu čašu vode ili šerafciger 3 puta mu kažem pazi polako da se ne povrediš.
A istih su godina kao ja 93/94 te.?

Odrastanje u mom Novom Sadu, leta i zime po mojoj Vojvodini krajem 70-ih i 80-ih godina proslog veka. Zivot kakav je onda bio, duh koji je to vreme imalo sadrze najveci deo lepih uspomena koje pamtim. Moj sin odrasta drugacije. Necu da mu smetam uceci ga svetu svog detinjstva. Taj svet vise ne postoji.

A kad porastu ova deca, pitace se stariji gde su pogresili. Retardacija zdravog razuma dece tek uzima zamaha...no kazu sve krece od roditelja.

Budućnost je da će deca biti ko roboti nazalost ,luksuz ubija kreativnost i deca idu linijom manjeg otpora jer im je sve pruzeno i nemaju načina da osete neki izazov da bi se pokazali ..bez muke nema nauke ,biće svi isti i mislim da mi iz prošlog veka ipak doživeli nešto ..bice sve gore i gore

Ko bre zna da spremi sebi jelo, pa generacija o kojoj se govori ni dan danas ne ume jaje da isprzi. Ljudi koji sada imaju 30-40 godina jos uvek zive sa roditeljima, mame im peru ves, mnogima bar. Ne znaju gde udaraju. Imam 36 godina i gledam ljude oko sebe, katastrofa. Nesposobni za zivot. Slazem se sa nekim stavkama iz teksta ali neke su stvarno mazanje ociju.

Ne svi, samo pokondirena polupismena gologuzija koja hoce da bude moderna bi rekli da nisu normalni.

Napravio sam lepu kuću na placu babe i dede na selu blizu beograda na sremskoj strani, inače rodjen i veliku većinu vremena živeo u beogradu, jedva čekajući vikend ili praznik da odem kod njih . Kada, sam, bio jako mali ("69to sam) u mojoj ulici nije bilo ni asfalta, čim padne kiša mi napolje da igramo fudbal u blatu. U kuću zimi ulazili tek kad se ukoče obrazi i prsti. Krali lubenice i kukuruz za, pečenje, išli na dunav na pecanje... Ćošak ispred kuće je uvek vrveo od dece. Danas niko živi nije na tom ćošku, niko ne igra fudbal osim na igralištu, a i tu dodju sa frizurom i novom opremom da se prošetaju. Sad razumem kad moji matori meni govorili "eee nije tako bilo u moje vreme"

Sve je tačno i deca su bila mnogo zdravija i samostalnija. Bilo je manje tantruma, ako se i znalo šta je to, nije bilo pregojenih i premršavih, manje slučajeva za dečjeg psihologa/psihijatra i mnogo više psihički stabilnih jedinki. Tada smo bili neprosvećeni.

Bogu hvala pa u ovoj drzavi jos postoje mesta u kojima je vreme stalo u nekom opustenijem dobu, svako leto saljem klince tamo, gledajuci njih vidim i svoju generaciju u tom uzrastu.

A šta je od nabrojanog nenormalno?
Ovo što se danas nameće i radi prelazi granice idiotizma, kao da je cilj zaglupeti sve i dobiti civilizaciju poput one u filmu Idiokratija

Sve je istina.
Pripadam generaciji djece o kojoj se prica u tekstu.
Nazalost nemam jos djece ali bih upitao sve one koji danasnju djecu nazivaju debilima i govore sta sve znaju i sta ne znaju, zasto smo mi tako zivjeli kao djeca? Da li sam ja sam imao izbor kao 5ogodisnjak da radim i zivim kako je sve navedeno?
Ne! Tako su mi roditelji dozvolili, tako sam bio vaspitan.
Tako da za sve one koji nazivaju danasnju djecu debilima mogu reci da su ih upravo oni napravili takvima. Al ako je utjeha danasnjim roditeljima neka im bude da je “sad drugo vrijeme”

rodjen 79, a igraliste nam je bio susjedna suma i vinograd u naselju tolosi u podgorici, a nerijetko smo stizali i do danilovgrada koji je udaljen 20km. tacno je da nasa djeca ne mogu imati djetinjstvo ali zato svaki slobodan trenutak provodim vodeci iz na plazu, izlete u sumu, na planinu ili sportove. prije je drustvo u komsiluk podizalo djecu a danas moraju roditelji. Ko zna kakvo ce djetinstvo imati djeca nase djece.

E kako je to bilo lepo detinjstvo.Na moju srecu tad sam bio dete

Rodjen sam krajem devedesetih. Nisam imao internet negde do 11. godine. Do tada, detinjstvo mi je licilo na ovo sto opisuju u komentarima ovde pripadnici generacije X(rodjeni 1965-1980). Mnogo sam vise vremena provodio u druzenju, ali mi je cesto bilo dosadno. Sa napretkom tehnologije, cini mi se da dosada kao koncept vise ne postoji. Na dohvat ruke su nam svi filmovi, serije, video igre, pesme, knjige. Danasnje vreme je pogodnije za introvertne osobe, poput mene. Verovatno ce ekstrovertnost kao osobina ljudi sve vise nestajati, jer su nam drugi ljudi sve manje i manje potrebni...

Bravo za tekst, vratih se u 80i neku

Danasnji klinci ne znaju kako je razbiti tudji prozor sa loptom...Nisu oni krivi sto ne znaju za bolje,da je tehnologija bila napredna 70tih i 80ih kao danas verovatno bi se i mi slicno ponasali kao oni...

Rođen sam 70+tih i sve je tačno u tekstu kao i u komentarima, a opet ćale pričao kakvo je tek njegovo detinjstvo bilo, kako nisu imali ništa od onog što smo mi imali tih 80-tih, a opet su znali bolje da se zezaju.

Sve tačno od reči do reči.

1848 deca su radila u rudniku 300m ispod zemlje, gde nema prijema ni jedan iPhone...

Samo na osnovu fudbala: nabacivke, ubacivke, napucavke (do 6 poena, u telo 1, u glavu 2, u velikoj biciklarnici, surov sport:))), viktorije, glavo-nogomet na plazi, "10,9", bejzbol - drug dobio palicu loptu i rukavicu, u "Zabavniku" nasli pravila, pa modifikovali, drugi dobio loptu za americki fudbal, pa i americki i evropski ragbi, napravili hokejaske palice, a pak poklopac od cedevite, u "Zabavniku" nasli pravila za sportski badminton, napravili mrezu, na kraju sami izmislili sport-frizbol, sa frizbijem i golovima.Postojali su i kompjuteri, igramo po 12 sati, sutradan obnevideli, pa stoni fudbal, hokej, kosarka, pa pravili flipere-stipaljke, ekseri, kanap, pa duvaljke, lukovi i strele, tomahavk k'o Zagorov, manje/vise sva hladna oruzja, albumi sa slicicama-tapke, sareno/belo, par/nepar...

Ima istine da se mnogi iz ovih generacija nisu snasli.Prosto, brutalna promena vrednosti, novi klinci koji znaju marke i cene svega i razmislju strogo funkcionalno cilj/sredstvo.Nikakvo sire obrazovanje, samo potrebno.Posle se cude kako toliko znam, pa zanimalo me!

Svakome je njegovo detinjstvo najlepse. Moje mi je ostalo u prelepom secanju ali ako bih bila objektivna, imalo je dosta mana. Rodjena sam 87me, znaci detinjstvo su mi obelezile 90te i sve sto ih je pratilo. Izadjem ispred zgrade a ono pucnjava (Vozdovac), mama koja mesi hleb jer je prodavnica prazna, inflacija, mleko u prahu. Meni je taj njen hleb najukusniji na svetu i tako ga pamtim ali objektivno, sve je to katastrofa. Sto se tice nekih stavki slazem se, ali neke nisu za pohvalu, recimo bezbednost u saobracaju. Mislim valjda smo napredovali u tom smislu, makar po pitanju svesti.

Pa jeste, ja sam rodjen ranih sedamdesetih i bilo je zaista tako ali opet i moji klinci nisu previše drugačije odrastali u prošloj deceniji…da se ne lažemo i ja sam okapavao po fliperanama i drvio po Moon Patrol-u, Fenixu, Frogeru i pogotovo po fliperima kao što su oni po Sony tekama ili kako već se to zove.
Ali su i oni pičili basket i fudbalicu i majali se po šumama i livadama i zevali po klupicama u kraju…ipak je to i do nas roditelja a ne samo do dece, čini mo se da se mi plašimo i zatežemo a negde nam je i lakše da klincu uvalimo smartphone u ruke da drnda igricu da bi se mogli posvetiti bilo čemu drugom pa makar to i odmor od posla bio….nikada i ništa noke strogo crno i belo već je dosta tu i sive boje.

Tako je,sve je tačno.Ja sam rođena te davne 1981 i rasla sam tih godina bezbrizno i spokojno,bas sve kako je i napisano.Ovo sada je katastrofa!
(dragana, 09. avgust 2021 13:46)

Nije 1981 davna, to je tek 40 godina, generacio.

I život u gradu je bio jednako slobodan. Uvek je bilo neko poljanče, neka komšijska trešnja, sanke na leđa i ne vraćam se kući dok osećam prste na nogama.
(Pera Srbin, 09. avgust 2021 13:59)

I danas imaju komšijske trešnje, ali ih djeca samo sa zemlje gledaju, da im neko ubere.

I na kraju da kažem da baš ovi koji hvale '80 odgovorni su za današnje vrijeme, po kojem k.njaju. Ljudi hoće da im djeca budu kopije, pa da nevaljaju kao ni oni sami. Novo vrijeme nova nafaka. Kako su ljudima rođenim 40ih izgledali ovi iz 80ih... možda kao debili, možda s pravom?!

Kao kriviti mobilne telefone, sto deca imaju drugačije detinjstvo, bezveze. Ja sam '80 godiste, i sve je tačno izadjes napolje u 10h vratis se kuci uvece, od lopte, zmurki, klikera, bajsa, branja tresnji. Ja sam detinjstvo proveo na Vračaru u ulici kad dodje kraj avgusta skupi se 30+ dece(samo leti nema dece, jer su vecina negde na moru). Svako dete za sebe nadje neko drustvo. Neki su imali slično iskustvo kao ja, a neki su se mnogo selili pa su ziveli gde nije bilo mnogo dece. Cesto prodjem tom ulicom gde sam negde ziveo, naravno tamo dece vise nema. Mnoge stvari su se vec promenile '92 kad krece rat. Vecina tad skoro svako ima ima prvi PC ili Amigu, i on stav roditelja se menja sta ces napolju, skupljate se kod nekog u stanu i gledajte te svoje igračke i igrajte igrice. Napoju je opasno. I imam utisak da 80-tih bilo mnogo manje automobila po manjim ulicama, ono da otac ne nadje parking ne moze da se desi. Okej stoji sa 12 godina, krece prvi pubertet malo manje te interesuje jurnjava na ulici, devojčice merkaju dečake, i dečaci devojčice.

Znaci za neko 88 godiste rat je mnogo toga promenio. Za njihovo detinjstvo se ne pominje video rekorder, PC ili Amiga, ali eto mobilni su krivi za sve. I za srecno detinjstvo treba i mnogo dece, i da imaju tu slobodu ako nema dece, neces sam da se penjes na drvo i da beres tresnje.

Da ali na ulici su automobili imali u proseku 45ks....a danas 200+....bilo ih je bar 10 puta manje...
A hrana je bila zdravija...i bilo je malo nezdravih proizvoda...
smoki,plazma, jaffa, krem banana..najlepae zelje...su bile grickalice...

Bilo nam je, bilo nam je lepo...

@ peca
Desilo se drugacije vreme. Ja sam u pocetku svoje dete pokusao da pustim da zivi kako smo mi deca u ono vreme ziveli; ali dovoljno je bilo da vidim napolju da mu prilaze cudne " cike" ili dileri droge; pa da ipak malo porazmislim da li je danas onakvo slobodno odrastanje kakvo smo mi imali bezbedno. Ipak su to deca i makar im dubili na glavi objasnjavajuci im sta je droga, koga i cega da se cuvaju ipak su oni mali i ne znaju da prepoznaju opasnost. Toga je 80 tih bilo znatno manje. Tesko je danas biti pametan i napraviti pravu granicu u vaspitavanju i davanju slobode. Takodje ranije su porodice imale po 3 dece i roditelji nisu toliko strahovali; danas ljudi imaju po jedno najcesce i veoma su u panici da se i tom jednom nesto ne desi.

Predivno doba. Otac uzme kresivo i zapali vatru u pećini, a danas svi bulje u tablete i telefone.

Bilo je mnogooo lepse ,nego danas.Deca su bila zdrava.Nisu imala deformitet kicme.Nisu bila gojazna,trcala su ,imala su drugare,sa kojima su jurcali,igrali zmurke,harambase,a danas.Svi imaju mobilne telefone.Po ceo dan ih drze u rukama,kvare vid,otuduju se jedan od drugih.Nema druzenja....

Moj tata, 7 km preko brda u školu i još toliko povratak, i leti i zimi, uz zavijanje vukova, a pre škole 1.5 km do izvora da donese kante vode (dve kante od po 15 litara na drvenoj motci po jedna sa svake strane), a izvor nekad presuši pa onda moraju skroz do reke.
Onda moja generacija porasla u gradu kao iz ovog teksta.
I ova današnja deca što ne isputštaju mobilni iz ruke.
Za samo 50-60 godina tektonske promene.

Kao i uvek puno istine ali tako i lazi!!!

ja se secam da su najgora deca uvek bila glavna, da se lako nekom razbila glava sa kamenom jer eto divljastvo niko nije kontrolisao, da je par bahatih uvek kinjilo slabiju decu od sebe i ako nije bilo nikog starijeg od dece zaboavni NIKAKO nije bilo..... takodje otimanje bicikl-a romana, klikera je bilo nesto normalno gde je vecina naucila da su deca i ljudi LOSI!

Naravno nije uvek ovako bili i za svakog ali je ovo sto se ja itekako secam, svi ti banditi su kasnije bili najvece propalice i iskreno neko je trebao da ih zaustavi a NIJE!

Danas sve kao neke tetke sva deca ju ju ju pa kako će pa sta ce...kao sline...nema ni dece ni života...kućice volimo vose nego decu...nemoj ovo nemoj ono...ja sam išao u IV razredu sam da vozim bajs po gradu nit znam gde sam posao nit znam gde cu da dodjem a ne znam ni kad cu da se vratim. Hteli neki magazin da mi uzmu bajs na adi ali sam im pobegao tako što sam se drao tamara cekaj meeee....biko je svega ali svasta i naučiš...realno bio sam slobodan...odemo kao da vozimo tu oko zgrada odemo u pitaj boga gde...i cutis nikome ništa ne pričaš da te ne grde...ako se desi da te neko vidi negde na drugom kraju grada pa javi tvojima to je bilo strasno...onda trpis vakelu goru neko da ti opale 4 šamara...

Bilo tako i 90-tih

tako ce i sadasnji klinci pricati nekim novim klincima da oni nemaju pojma i da je vreme njihovog detinkstva bilo nesto nakbolne ... i tako i treba da bude. uvek je najlepse kad si bio mlad. realnost je da je svaka nova generacija bolja od prethodne, svet nezadrzivo ide napred. a matorci koji mie da kada njihova generacija sidje sa pozornice sve staje...nisu u pravu

Neki novi klinci...

Sve je tačno i bila su to lepa vremena.

Caletov pistolj nikada nisam mogao da nadjem
Ali vhs pornice na izvolte

Ps. Danas sam dzentlmen
Ali volim onu stvar vise nego leba da jedem

Pa eto, iako smo kao kvalitetnije rasli, izrasli smo u ne baš sjajne ličnosti očigledno jer odgajamo decu debile.
Ništa nam nije značilo to zdravije odrastanje.

Sve sve ali "nismo hteli da se odreknemo jurnjave za svicima koje smo skupljali u staklene tegle...."
Daaaaaaj 😂😂 unisti celu generaciju ovom izjavom. Mi ovo nismo radili, verujem da se u nekim selima radilo, ali fazon jednom u zivotu

Sestra i ja sredinom osamdesetih, same avionom iz Beograda za Bengazi, preko Tripolija... ona 8 god, ja 3. Tata nije mogao na odmor, a majka je morala ranije da se vrati, ne secam se zasto. Rodbina nas ispratila na aerodrom. Uvek mi se stegne u grlu kad pomislim na to.

Sve je tako, možda mi danas preterujemo a možda su to bila neka normalnija vremena u odnosu na ova danas...Nisam pametan...

Matorce drma nostalgija...Ne svidja im se i osudjuju kako trenutno odrastaju deca a vi ste napravili taj svet za njih.Isto ovako odrastaju danas deca u selima i malim mestima.

limuntus

I šta je falilo toj deci koji su sad roditelji pa to sve brane.

Stvarno ne znam kako sam prezivio djetinjstvo hahhaha e to su bila bezbrizna vremena prave slobode

Razlika izmedju tog vremena i ovog sada je da mediji nisu bili zeljni skandala i senzacije. Tako tada nismo znali za terorizam, otmice i nestanak dece, saobracajke u stojadinima, decu koja su ginula na biciklima bez kaciga itd itd, pa smo bili bezbrizni. A desavale su se te stvari itekako, i vrlo bi se roditelji ponasali drugacije da su biki upuceni.

Odgovor na pitanje sa kraja teksta. NISMO preziveli, nego kao vampiri unistavamo zivote deci.

80 ete,najlepse vreme ikad!Odrastao na Karaburmi,uzivali smo .....

Kakav bumerski članak

I šta nam fali ?

Roditelji danas u gradu od dece prave kucne ljubimce, a na selu ljude. To se nije promenilo!

pa i ja ranih 2000ih. . .ista stvar

Bilo je daj griz, daj liz. Osnovna škola 81-89 god. Bili su i Spektrum 48, Comodore 64, prvi Video rekorder 85/6, video klub, Čak Noris,Džeki Čen...Karta kod tapkaroša za Rambo, Američki nindža...Za Novu godinu Supermen,Roki...

Eh upravu ste drugari samo kad se sjetim
trule kobile izmedju 2 vatre klikera a da ne pricam o kosarci fudbalu to je bilo po citav dan.Gledam danasnju djecu tel.u ruci neki zvucnici niko sa nikim ne prica a sve zajedno sjede ccc..
pozz.iz Banja Luke
(Vojvoda, 09. avgust 2021 14:07)

Limuna i nanarandže, oduzimanja polja...a tek spuštanje gumama niz Vrbas!

Jeste pravili pece?

Ako neko dete zakuca ekser čekićem..... me. Ne kažem da je to najvažnija stvar na svetu. Gledam za 1.maj, vatru da založe za roštilj i to upaljačem pa je muka gledati itd, itd.......

Rodjen 1991 u malom gradicu u Srbiji. Imali smo najlepse detinjstvo bez velikih briga, iako se taj period nekad naziva i najmracnijim. Cak i kada nije bilo struje mi bismo nalazili nacine da se zezamo i igramo. Porodica i komsiluk, rodjaci na selu, drugari iz vrtica to je bilo nase okruzenje. 3 generacije u stanu ili kuci, za svakoga uvek ima, nikad nije nestajalo cak ni za vreme bombardovanja. U mom kraju vec odavno nema te dreke i vike, male dece ili mladih, mi smo se odselili svako na svoju stranu, ostali su samo bake i deke. Mada u zadnje vreme kada prodjem mojim rodnim gradom mogu da vidim negde negde takve druzine dece. Mislim da toga u vecim gradovima nema.

Kao kriviti mobilne telefone, sto deca imaju drugačije detinjstvo, bezveze. Ja sam '80 godiste, i sve je tačno izadjes napolje u 10h vratis se kuci uvece, od lopte, zmurki, klikera, bajsa, branja tresnji. Ja sam detinjstvo proveo na Vračaru u ulici kad dodje kraj avgusta skupi se 30+ dece(samo leti nema dece, jer su vecina negde na moru). Svako dete za sebe nadje neko drustvo. Neki su imali slično iskustvo kao ja, a neki su se mnogo selili pa su ziveli gde nije bilo mnogo dece. Cesto prodjem tom ulicom gde sam negde ziveo, naravno tamo dece vise nema. Mnoge stvari su se vec promenile '92 kad krece rat. Vecina tad skoro svako ima ima prvi PC ili Amigu, i on stav roditelja se menja sta ces napolju, skupljate se kod nekog u stanu i gledajte te svoje igračke i igrajte igrice. Napoju je opasno. I imam utisak da 80-tih bilo mnogo manje automobila po manjim ulicama, ono da otac ne nadje parking ne moze da se desi. Okej stoji sa 12 godina, krece prvi pubertet malo manje te interesuje jurnjava na ulici, devojčice merkaju dečake, i dečaci devojčice.

Znaci za neko 88 godiste rat je mnogo toga promenio. Za njihovo detinjstvo se ne pominje video rekorder, PC ili Amiga, ali eto mobilni su krivi za sve. I za srecno detinjstvo treba i mnogo dece, i da imaju tu slobodu ako nema dece, neces sam da se penjes na drvo i da beres tresnje.

Vremena se menjaju. Svetovi naših predaka jednostavno više ne postoje. Način na koji je moj deda odrastao u odnosu na moju majku, pa njeno odrastanje u odnosu na moje, odrastanje moje dece u odnosu na moje - nema poređenja. Rođena sam osamdesetih, osetila sam deo duha tog vremena. I to ispijanje vode sa creva dok deda zaliva dvorište, i dranje kolena i mazanje blatom. Spavanje na polici prtljažnika, probanje pene od piva dok tata pije. A onda one bedne devedesete. Tu sam bila tinejdžer i, iako nije bilo tehnologija koje naša deca sada imaju, suštinski nema preterane razlike jer su deca deca. Vazda ih je bilo nevaspitanih, razmaženih, pod staklenim zvonom, ali i dobrih, mirnih, ljubopitljivih, slatkih. Zavisi kako se postaviš. I moja deca se sad mažu blatom, deru noge i pantalone, skaču po barama, istražuju. Naravno da neće spavati iza zadnje klupe od auta dok vozimo na more, to je suludo. Ali da imaju neko normalno detinjstvo - imaju.

bravo za text

(Ana, 9. avgust 2021 14:58)

Ne bojte se i ne odistajte!
Ne uskraćujte sebi zadovoljstvo da budete roditelj!

Juče dolazili rođaci na ručak. Dete 11 godina 82 kila, nije visok, salo oko stomaka, pogrbljeno držanje i po mom sudu početna skolioza, velika dioptrija, loš djak. Nema drugare, komunicira samo sa nekima preko video igara onlajn.

Mene stvarno užasavaju tekstovi poput ovog.
Pa ljudi, vi što se čudite, da vi, vi ste tako odrastali i sada imate decu kojoj sve to branite! Nisu deca došla sa druge planete i sada se svi kolektivno čudimo.
Imam kolege koje imaju decu, koji su stariji od mene 20-30 godina (ja imam 31) i čude se u kakvom vremenu živimo. Pa ljudi vi ste ga pravili, vi ste ga oblikovali. Ili ste se malo zaigrali, pa se sada na promenu ne snalazite.
Kada se čude kako je SFRJ bila dobra, a danas ništa nije dobro. Pa ljudi, zbog vas se raspala.
Uvek nam je neko drugi kriv, a jadni mi u ćošku smo sedeli i gledali.

Pod 5 I 8 nije bas tačno. Svakako su roditelji vodili računa šta deca jedu i koliko, samo je bilo mnogo manje dzank fuda pa se manje obraćala pažnja na hranu.
Program na tvu je bio mnogo normalniji nego sada pa nije bio smak sveta ako dete gleda tv. Mada, u to vreme smo svi bili napolju, niko nije gledao tv.

Ali ta deca tada su danas ti roditelji.

Jao, ne zanosite se. Vi rodjeni 70ih i 80ih ste bili klinci i drugi su brinuli o vama i zato pamtite to vreme kao bezbrizno. A bilo je i terorizma, i ubistava, i stojadin je bio nesiguran auto i ginulo se samo tako u njemu, posebno na zadnjem sedistu jer nije imao pojaseve, a i iz mnogo drugih razloga, i deca su ginula na sve strane (moja 4god. rodjaka se npr udavila u bunaru 70ih pa to nije pisalo ni u jednim novinama), i krali su bebe iz porodilista, i otimali decu, ali vi to niste imali gde da cujete. Vase je bilo da uzivate u bkagodetima samoupravnog socijalizma na celu sa drufgom Titom. I za hranu se ne zanosite da je bila zdrava - jedino smo vise bili povezani sa selom, posto smo ne tako davno pobegli iz istog kao nacija, pa smo imali dosta toga domaceg. Ali sve induatrijsko je biko cisto djubre isto kao i sada, pa jos bez regulativa. O aerozagadjenju da ne pricam, gde ste imali mnooogo vise industrije sa mnooogo starijim pogonima i mnooogo manje pravila o zagadjenju. U Boru su se zenama cepale najlon carape kada padne dim, pobogu. Ovi sto pricaju da su mogli slobodno ovo ili ono, meni su obijali podrum u vise navrata 80ih, komsinici stan, pokrali sve na sta su naisli itd.

Jeste, svi patimo za sfrj, ali ajde da ne preterujemo.

Suprug i ja verovatno necemo imati dece jer ne mozemo da se organizujemo tako da uvek neko bude sa detetom. Vrtic radi previse kratko obzirom na radno vreme u privatnom sektoru, niti mozemo da budemo sigurni da cemo imati mesto u vrticu. Nema ko da pricuva i to je to.

Cista glupost!

"8. Deca su na televiziji mogla da gledaju šta su htela. Često su se porodično gledali nasilni filmovi, horor i romantični filmovi. Tako da za decu nije bilo limita po tom pitanju."

Da, da, sećam se 80-ih (pre 1985. godine) početka filma u 20:05, pre samog filma ide najava: "na reč vulgarnosti trećeg stepena čućete zvučni signal 'biiip', na reč vulgarnosti drugog stepena čućete signal 'biiiiip'....", za reč vulgarnosti prvog stepena je bio najjači i najduži signal 'biiiiiiiiip', a spikerka je zamolila roditelje da decu mlađu od 13 godina pošalju na spavanje!
I onda kreće domaći film pun psovanja, pola filma je pokriveno ovim zvučnim signalima :)

Natuzniji komentari ikad.

Imam brata mladjeg deset godina. Ne samo da sam ga cuvao, nego sam ga u sam kupao i presvlacio pelene. Ne pamperse, nego one stare sto se peru. Roditelji su pre podne bili na poslu a mi smo bili samo dok se jedno ne vrati a ja odem popodne u skolu. Ponavljam, imao sam deset godina i to je bilo sasvim normalno.

Barem polovina ovoga i dalje postoji. Zavisi od roditelja a ne od datuma.

Nemojte porediti to vreme sa ovim. Nema smisla. Tada ste mogli izaci napolje i biti do ko zna kog doba i da vam se apsolutno nista ne desi. Svi su u kraju poznavali sve. Imali smo i pozornika u kraju koji je sve znao sta se desava. Komsije su cuvale jedni drugima decu. Nema veze sto nije bilo mobilnih , niko nije brinuo gde mu je dete. Svi smo bili mnogo bezbrizniji i sigurniji.
A sad krenu oni , nismo mogli da pricamo sta hocemo - sad mozete. Nismo mogli da pljujemo vlast - sad mozete. Nije bilo slobode govora - sad ima. Izvinite gospodo intelektualci , popis.m vam se na sve to. Ulicama vladaju krimosi a policija ne sme da im pridje jer boze moj to je narusavanje njihovih prava. Gospodo , i njih i vas bi ja na njivu malko da radite za narod i da shvatite sta je bitno , ali stvarno bitno u zivotu

Po ceo dan igrao sam fudbal i klikere, pa jarjackinje barjackinje, pa izmedju dve vatre, kadkad i lastisa sa devojcicama, dok je vece bilo za zmurke, to je ludilo kakve smo zmurke igrali, po celom kraju smo se krili.
Detinjstvo kakvo sam ja imao,samo mogu pozeleti danasnjim klincima.
Kad smo napunili po 13-14 godina, onda su pocele gitare i svirke u parku, okupljanje devojcica oko nas i pevanje do kasno u noc.

I danas je tako na selu.

Generacija 1972, 6 godina prvi razred, Braca Ribar Skopje, prva nedelja u skoli ... Nalete lopta sa skolskog, u stilu Vukotica polupah prozor na ucionici, uciteljica vristi ko Pantic u Tesnoj Kozi, ja crko od straha ko Salas u malom Ritu, majka cupa zulufe (sto to boliiii, a imali smo zulufe ko engelski lordovi), a otac komentarise "kud se rodi sa dve leve piz.. ti mat.. pa jos partizanovac, bruko jedna"

Cekali smo leti da robna kuca BEKO u Skoplju izbaci stare neonke, bar 50 Kom... I onda idemo u osvajanje dvorista u komsiluku, sto neonke pucaju kad se bace o zemlju... Uhhh svi zavrsismo u policijsko stanici, kako ciji roditelj dodje, zulufi nadrljase, eh... Par nedelja kasnije Star War u bioskopima, posle filma, kupismo neonke da se macujemo na ulici, opet u policiju, ma najebasmo ga... Generacije 1965 - 1975 moze knjigu da pise... BTW ja vidoh Tita u Skoplju 1978, a Vi?

1983, dolazi stafeta mladosti skola Pestaloci Skopje, ja trebao da trcim sa cvecem a Dragana sa stafetom, ona u sredini a nas dvoje sa strane, cekamo primopredaju... hehe losa primopredaju, Dragana dobi cvece, ja stafetu, ona place, ja trcim ko Bosko Buha na Sutjecsi, izgubih zulufe sledeci Dan, direktor skole je bio majstor da pocuna vise kose nego Ico Frizer iz Gradski Zid

Bolja, lepša, bezbrižnija vremena, u kojima sam proveo svoje detinjstvo:) Sve je bilo ovako, kako je napisano u tekstu. Bukvalno.

Ovako će naša deca da pričaju kad dođu njihova deca. Ništa bitno u tekstu. Što neko napomenu a gde su one ružne stvari da se spomenu? 80-tih je normalno bilo da se šikanira dete sa nekim problemom, da se slabiji tuku...

Eh,te 80-te,bolje dekade nije bilo a teško i da će se ikada ponoviti:
1. Deda i baba su bili zakon, šta oni kažu to se poštuje bez pogovora, roditelje ni ne vidiš do 15h jer rade
2. Nastavnici u OŠ "Svetozar Marković Toza" na Detelinari, sa izraženim pedagoškim i stručnim kapacitetom, često su nam bili zamena za roditelje, uvek tu za nas, za šta god treba
3. Vrhunski basket, kockice i mali fudbal, po ceo dan kada dođe letnji raspust
4. Zimi se išlo na peščaru preko stadiona RFK Novi Sad, bilo je sankanja, mini skijanja i hokeja jer je bilo pregršt bara
5. Šta reći za muziku, domaću i stranu, odrastao uz DURAN DURAN i DEPECHE MODE
6. Stripovi, bravo časopis, menjanje sličica, kvrce, klikeri, lastiži i par nepar, nismo imali para za sve pa smo se menjali, bili smo svi kao braća i sestre

7. Devojčice niko nije smeo da maltretira na bilo koji način, čuvali smo jedni druge u igri, šetnji, prvim ljubavima i poljupcima
8. Politika nas uopšte nije interesovala, nismo znali ni ko je predsednik mesne zajednice a kamoli ko je gradonačelnik
9. Znali smo da odemo na pecanje na kanal DTD ili do Jegričke, onako nomadski nas 10-15, pa da ispred zgrade opalimo kotlić i skuvamo riblju čorbu kada se napecamo, jer lopova sa mrežama i strujom tada nije bilo, bili su u zatvoru
10. U robnoj kući NORK mogao si da kupiš sve što treba, sportsku opremu, patike, ploču omiljene grupe, moped ili bajs
11. Na žalost, ne može sve da stane a mogao bih da pišem do sutra o tim divnim godinama...

crtani bio 5 minuta u 7 i 15 do 7 i 20 uveče pre dnevnika, pa posle dnevnika bolji život i dinastija nedeljom.. prvi put na rts..

Žao mi je svih onih koji nisu imali detinjstvo opisano u tekstu. Ja sam dete sedamdesetih, sve je bilo tako i još lepše u Kraljevu. Najvažnija stvar na svetu je bila biti napolju sa drugarima i IGRATI SE! Nas deset do dvadeset, kako kada, igrali smo žmurke, traženje po mapi, školice, lastiš, klikere (kenci smo iz lokalno zvali), lopta se koristila za sve moguće svrhe, rolšue, trotineti, bicikle, badminton, razmenjivanje sličica, stoni tenis al na zemlji (hahahha), klize i sankanje zimi, i naravno svaki petak izuzetak: Zabavnik. Bilo je tu još mnogo toga, ovo gore nabrojano mi je došlo prvo...
Nemam dece pa ne znam kako smo uspeli da od nas SLOBODNIH i DRUŠTVENIH načinimo decu koji su kao kućni moljci. Da li se svet toliko iskvario, da li se bojimo da pustimo decu među taj svet, da li je tehnologija uspela da toliko udalji decu od onoga što je esencijalno za jedno detinjstvo, a to su druženje i igra.
Žao mi i za vas decu ratova, tu me duša boli što su vam ukrali detinjstvo, a mnogima se mladost i život završiše u dvadesetima. Veliki se igraju ratnih igara, a narod ko narod i deca sa njima ispaštaju...

Dok sam ovo čitala kapnula mi je suza zbog istine za šta su današnja deca uskraćena.Tehlologija je mnogo toga dobrog unela u naše živote ali oduzela nam je slobodu i ljudskost.

da skoro sve tacno ,
a na televiziji nije bilo fukara sto bi rekao Nele iz zabranjenog pusenja,
nije bilo ravnozemljasa i slicne inteligencije,
lokalni policajac je bio bog i vredan postovanja sve nas je znao i mi njega, a ja i njegovu cerku :))
razni dileri/brokeri i slicni ne da nisu postojali nego su bili nevidljivi od straha
internet nam nije bio potreban da bi nasli devojku/momka/kozu sta vec...

ovo je samo komercijalizacija a ljudi naivni ko ovce veruju reklami

Jedan od razloga zašto toga više nema su i mediji koji zbog tiraža /pregleda/klikova izveštavaju nadugo i naširoko o svakoj tuči, ubistvu, silovanju i stvaraju utisak da je svet strašno mesto gde decu ne smete pustiti same.
Danas je možda samo droga rasprostranjenija i dostupnija, ali svega ostalog je bilo i ranije, pa čak možda i u većoj meri. Tuče su bile svakodnevna pojava (povremeno su bile pravi grupni okršaji), a većina je makar jednom doživela da mu stariji nešto oduzmu ili ga malo maltretiraju ili nalupaju iz zabave.

Drugi razlog je što se ljudi po gradovima više ne poznaju toliko pa onda niti znate da li je neko neki manijak niti imate poverenje da će neko iz komšiluka reagovati da zaštiti vaše dete ako se ono nađe u nekoj opasnosti.

Pošto decu ne puštamo napolju same, dajemo im elektronske sprave da ubiju vreme koje bi proveli sa drugarima i posle se čudimo što i kada pprastu, oni i dalje radije bulje u ekran umesto da izlaze i druže se uživo.

Napredovanje ka propasti.
Hvala za podsećanje.

Majka me nije pustala samu da ceo dan ne zna gde sam, niti je to radila bilo koja (normalna) majka mojih drugarica ili drugova. Naravno da su znale gde smo i sta radimo, do kad smemo da ostanemo napolju i slicno. I jeli smo zdravo, kuvale su nam majke, hrana je bila zdravija a i one su se trudile. Jel vi stvarno mislite da je ikada na ovoj planeti postojala majka koja ne zna gde joj je dete i bas je briga sta ce da jede? Ispadose nam majke neke neodgovorne 'ladovina' zene koje bas briga za decu.
Drugo, jesam cuvala brata ponekad po sat- dva ali ceo dan nikad. Zasto? Pa zato sto to nije moja obaveza i ne, nije normalno da se malom detetu uvaljuju obaveze odraslih. To sto su neki to radili em nije normalno, em je bezobrazno, tvoje dete je tvoja obaveza a ne drugog deteta. To cak nije radila ni moja baba koja je imala desetoro dece i gomilu obaveza.

Na selu,sa starijim bratom i drugarom njegovih godina,pravili luk i strijelu. ta strijela je letjela nestvarno visoko i daleko zahvaljujuci mom (pokojnom)drugu Radi koji je vladao tehnikom pravljenja iste. Igrali fudbal,citali Tempo,pratili sport.. bilo je to sredinom 80ih.bili smo klinci..eh. svakakve nestakluke smo jos radili. davno bijese. hvala za tekst

Ja i dan danas zivim tako ne perem voce ne perem ruke svaki cas kad mi padne nesto na zemlju pokupim i pojedem papuce i sorts oblacima u maj i nosim do otobar i dan danas ne nosim kišobran kad pada kiša neobracsm paznju kad sam mokar kad premrznem ili kad je vrucina jedem nezdravu i zacinjenu hranu pušim i dalje prave cigarete koje zapališ upaljačem malo spavam auto nisam vozio dve godine jer sam ukapirao da ti ne treba stalno idem peške mrzim novu tehnologiju vise od svega i ne razumem se u to imam samo telefon gde čítam novine imam samo fb koji ne koristim i koji mi ne sluzi nicemu i dalje slusam muziku iz 80-ih i gledam stare filmove.Kao klinac izveo sam potpuno kao i svi vi iz ovih komentara lomio sam glavu ruke i noge jednom se spalio benzinom jednom vrelom vodom imam hiljadu posekotina i oziljaka po kolenima i nista mi ne fali imam 4o godina i dalje sam u formi.Danas je svet jedno tuzno i ruzno mesto Bas sam bio zabrinut za svoje dete ali vidim da je to sa svima potpuno isto.

Deca su tada bila maštovitija. Zamislite, mogla su da se isprljaju u parku,današnje majke ne daju deci da uprljaju novu jaknu, a dovele su ih u park,(prisustvovala sam tim scenama kada sam dete izvodila napolje) , nije se dizala tolika drama ako se padne i raskrvavi koleno (ja sama sam više puta padala). Igrali smo se bezbrižno u pesku, bili smo musavi, prljavi, ruke operemo kad dođemo kući.Sa svojih 11 godina sam sama išla gradskim prevozom s jednog kraja grada u drugi,živim u Beogradu. Sada, zbog raznih budala ne smem dete samo da pustim da pređe ulicu, a ima 11godina. I što je najvažnije postojale su moralne vrednosti koje su se danas izgubile. Učitelji i nastavnici su se poštovali, ako daju detetu lošu ocenu, roditelji kazne dete, a sada se fizički napada nastavno osoblje. Sada se kao hranimo zdravije, te nije dobro mleko,sir,slanina, crveno meso.., a svako drugo dete ima ekcem ili neku alergiju.

Daaa, daaa, daa... sve je bilo upravo tako, i još mnogo "gore".
Bilo je isto tako i za vreme (onog diktatora) Tita, i još nekoliko godina potom.
Posle smo "oslobođeni" i sprovedeni u "zdrav život" ispunjen "porodičnim vrednostima...
Sad živimo u takozvanom "zlatnom dobu".

Sječam se, kao dječak još, jednom mom prijatelju je pukla petarda u ruci, baš gadna ozljeda...
Ali i komična situacija, gdje, držeči drugom rukom ozljeđenu šaku, panično skače i viče: "Nije mi ništa, nije mi ništa!!"

Naime, nismo imali strah od ozljeda, nego strah od očeva, koji bi nas prvo isprebijao zbog te petarde, pa tek onda zvao hitnu.
Mene danas žena izludi, da sina ni sekund ne možemo ostaviti bez nadzora... Pazi, past češ, nemoj to, nemoj ono...
Pa ženo božja, pusti ga da padne. Radimo od djece debile, koji ne znaju što je pad. Ne znaju što je posljedica. Sutra, kad budu hodali po rubovima nebodera i snimali selfi, šokirano čemo se čuditi, od kud im ta ideja.
E pa, mi smo im usadili takve ideje.

ma pricate gluposti Ja nisam pustila svoju decu samu nigde i nisu se sama cuvala Jako sam brinula jer u to vreme je bila krada dece Nisu sama spremala rucak ja sam ta kojoj je majka pomagala i cuvala decu kao sto sad pomazem svojoj deci Mozda su u selu bili slobodniji ali u gradovima ne bas Dosta puta sam slusala kad ljudi moji godina kazu da nisu imali vremena za svoju decu a sad imaju za svoju unucad Tvrdim da se mozda nisu posvetili dovoljno svojoj deci Sad mnogi roditelji drze telefon u ruc i negledaju decu puste im crtane daju telefon u ruke da cute Ja sam sa svojom decom se igrala uvece sam kad zaspu radila ono sto svaka maja radi prala peglala i sve ostala poslove kucne radila Na poslu sam radila u dve smene od 06 pa do 14 a drugu smena od 14 do 22 i mala sam vreme sa decu Samo ko nije hteo nije imao vremena
( Majka a danas baka 9 avgust 07: 35)

Pre bih rekao da se ovo odnosi na 60.-te i 70.-te, krajem 80.-tih je frka već polako počinjala

Padne sneg i udari minus napolju a nas 20 na bregu cekamo da se isp...amo pa da preko noci zaledi da bi se sutra spustali niz led na stomaku ili na guzici u YASA zimskim odelima i gumenim Borovo cizmama.

Tekst je gotovo realan, za ovo sada vreme i ovakav zivot svi smo krivi i roditelji i deca i tehnologija. Nema opravdanja za sebicnost, sujetu,mrznju, ljubomoru koje su nazalost zavladale ne samo u roditeljima nego i u deci. Nekada su devojcice sa 15,16 godina bile zaista devojcice sada izgledaju i trude se da izgledaju kao sredovecne zene i one pogotovo oslikavaju nasu tuznu danasnjicu. Gde su tu roditelji koji umesto da rade na tome da im deca lice na decu oni uporno se takmiče da od te iste dece naprave potrosnu robu. Ljubav, briga, skromnost, osecajnost postali su sramota i sve vrednosti su se okrenule naopacke.

Zato danas puding generacija ne zna ni koji je pol, a kamo li da zameni gumu na ponici:)

...a negde 87/88, sam u bioskop sa 11/12 godina. Matori ne voli De Nira, a ja hocu da gledam oskarovca "Misiju"...

Eeeee to je bilo detinjstvo ...
A ovo danas ... neznam sta je ...?!?!?

Danas smo mi roditelji te djece kojoj se to ne dopušta. Nama je bilo sve dozvoljeno. Jeste se ikad zapitali zašto je to tako?

To je u gradovima bilo vreme preterane bezbriznost i oslobodjenosti od svih zivotnih obaveza, osim onih vezanih za skolu. A to nije bilo dobro.

Teska vremena stvaraju jake ljude. Jaki ljudu stvaraju dobra vremena. Dobra vremena stvaraju slabe ljude. Slabi ljudi stvaraju teska vrwmena.

Ovo je vreme slabih ljudi,neodgovornih, razmazenih, koji se vuku ko sline. A takve su ih stvorili njihovi roditelji, praveci im medvedju uslugu.

Ali to je zasluga nasih roditelja, ne nasa. Mi smo uzivajuci u nasoj slobodi koju smo imali kao deca ogranicili sve moguce nasoj deci, umesto da pouceni slobodom koju smo imali damo jos vise slobode svojoj deci. Mi smo sad roditelji odgovorni za slobodu svoje dece, mi smo ti koji odredjujemo pravila sveta odraslih za svet onih koji to jos nisu.

ziveli smo tada u uređenoj drzavi gde nismo morali ni automobile da zakljucavamo jer nije bilo kriminala. Secam se da sam ja svoj bicikl ostavljao nezakljucan ispred zgrade, pa ga opet uzmem ujutro.
Danasnje vreme i drzava su se promenili i sve je izopaceno i drugacije

Prelep tekst o srećnom vremenu!
Upravo tako je bilo i bilo je sasvim normalno i lepo...

Nama rodjenima 70-tih I 80-tih je to bilo najlepse vreme jer smo bili mali I puni zivot i bez briga.
Tako je I sad ovoj deci rodjenoj posle dvehiljadite trenutno najlepse doba.
Sad kada pijemo lekove za pritisak i imamo hronicne upale raznih organ a, sigurno ne moze da nam bude najbolje doba, osim ako nemate million evra pa ne morate da razmisljate o svakodnevnim problemima.
Zato radujte se zivotu dokle god mozete jer nista ne traje vecno.

SDanas je ipak sve drugačije, život je teži i opasniji, i ne može se porediti sa tim vremenom u ni jednom segmentu. Eto, imali smo sreće da provedemo mladost u tim godinama, često pričam sinu o tom životu 80tih...a i muzika 80tih bila i ostala najbolja, i do dan danas..
(Panta, 9. avgust 2021 19:42)


Prosto. Vi koji ste odrastali 80-tih, i bilo vam je sve tako dobro i lepo, zbog cega ste sve ovo dozvolili. Nije vam to niko nametnuo, to ste sami uradili svojoj deci.
(Maca, 9. avgust 2021 17:16)

Znaci 92 kad krece rat imao sam samo 12 godina. Generacija 70, to su bili mladi ljudi u svojim tek 20-tim ne znam sta su oni to dozvoljavali i ne dozvoljavali??? Pitali su se neki godiste 41... Ja sam imao sreceno detinjstvo do 12 godine i sto neko napisao preko noci odrastao.

I potpuno se slazem sa prvim komentarom danas su neka druga vremena, opasnija pre svega za roditelje danasnje dece. Ja necu braniti da su moje 20-te bile divne, price kao stariji posle koje sam slusao, trebati imati i srecu doziveti takve okolnosti. I sad kao branis svoje detinjstvo, nema struje nema vode, padaju bombe i super mi je detinjstvo. Ili nista nam nije falilo zbog toga. Ma dajte.
A dece od rata sve manje.
Ja nemam sta da krijem @Maco decu nemam, mozda i prevashodno da nemam kome da radim. Prosto.
Ostaće verovatno tajna a sto ti @Maco nemas decu? Ako si bas mnogo mlada jel ces ih imati?
p.s i komentari odisu nekom tugom
i da krivi su mobilni, ma krivi su moj k....

Pa nisu predhodne generacije krive za sadasnja trula vremena,sta će ljudi, prilagodjavaju se..Kao da oni ne bi voleli da njihova deca imaju slično bezbriznije,opuštenije detinjstvo.Neizvodljivo nazalost :/

Caletov pistolj nikada nisam mogao da nadjem
Ali vhs pornice na izvolte

Ps. Danas sam dzentlmen
Ali volim onu stvar vise nego leba da jedem
(kalcokera, 9. avgust 2021 20:14)

Miloše, komentari su ti primitivni.

Danas smo mi roditelji te djece kojoj se to ne dopušta. Nama je bilo sve dozvoljeno. Jeste se ikad zapitali zašto je to tako?
(Duško, 10. avgust 2021 18:59)
Zato sto je nekada najsigurnija zemlja na svijetu, sa najhumanijim drustvenim uredjenjem ikada na planeti, pretvorena u banana drzavice koja su pod ublehom demoNkratije danas sjecista kriminala i korupcije, i sto su danasnji mediji najveci zaglupljivaci masa.

Danas se drugacije zivi nego pre 20,30 i 40 godina. Ne samo da deca drugacije zive, i odrasli zive drugacije.

Sve se vise forsira individulizam i sebicnost, sve je manje zajednistva, druzenja i povezanosti ljudi.
Manje je brakova, vise razvoda, kasnije se ulazi u brak, kasnije se dobijaju deca. Nema toliko druzenja medju decom kao nekad, ali ni medju odraslim komsijama kao nekad.

To je novo drustvo koje se planski podstice od onih koji vladaju svetom. Njihov cilj je atomizirano drustvo sebicnih pojedinaca, zato imate sistematski napad na sve oblike povezivanja ljudi. Na brak, na porodicu, na religiju, na naciju, na drzavu, a posebno na nacionalnu drzavu.

Zato dovode milione migranata u Evropu, zato ucenjuju da mora da se menja porodicni zakon, da se promovise homoseksualizam, da se satanizuje nacija, zato je plan da se ukinu drzave, pa da oni vladaju preko svojih cinovnika dekretima iz Brisela.

Da je bilo normalno od te dece koja su tako vaspitavana ispali bi kvalitetni i normalni ljudi...zapitajmo se da li su ispali ?!

Realno samo igra i druženje je bilo bolje nego danas, i što su devojčice bile devojčice a ne ovo danas..

Majka me nije pustala samu da ceo dan ne zna gde sam, niti je to radila bilo koja (normalna) majka mojih drugarica ili drugova. Naravno da su znale gde smo i sta radimo, do kad smemo da ostanemo napolju i slicno. I jeli smo zdravo, kuvale su nam majke, hrana je bila zdravija a i one su se trudile. Jel vi stvarno mislite da je ikada na ovoj planeti postojala majka koja ne zna gde joj je dete i bas je briga sta ce da jede? Ispadose nam majke neke neodgovorne 'ladovina' zene koje bas briga za decu.
Drugo, jesam cuvala brata ponekad po sat- dva ali ceo dan nikad. Zasto? Pa zato sto to nije moja obaveza i ne, nije normalno da se malom detetu uvaljuju obaveze odraslih. To sto su neki to radili em nije normalno, em je bezobrazno, tvoje dete je tvoja obaveza a ne drugog deteta. To cak nije radila ni moja baba koja je imala desetoro dece i gomilu obaveza.
(pa, 10. avgust 2021 12:24)


Sve je tačno što ste napisali! Rođena sam 1951. u jednom mačvanskom SELU a moj sin 1975. u GRADU Nišu i zato znam da ni moji vršnjaci i ni vršnjaci mog sina i one malo kasnije generacije dece rođene u selu ili u gradu nikad nismo ni približno živeli tako kako je u tekstu napisano. Stvarno mi nije jasno kako autor tog novinskog teksta može biti toliko neograničeno maštovit.

Ucitelj 80-ih povuce za uvo da se popnes na prste, a onda pusti pa udari popularnu "pljeskavicu" sa oba dlana. To su bili dani, to je bilo vreme.

Dokle s ponavljanjem ove floskule o vožnji dece bez sedišta? Mene su vozili u sedištu. A

Ovi što nisu na selu leti skupljali svice u tegle kad su bili deca definitivno su emotivno oštećeni. Kao dete sam živeo u Bulevaru...

Treba čuvati svoj um i um svoje dece kao tvrdjavu. Ako ti nema ko čuvati dete daj otkaz i ostani s njim kod kuće. Ionako sve sto zaradisbpotrosis na krpe i kozmetiku da bi mogla biti izazovna pred drugima. Život leti , nema vremena za ispravljanje baš svih grešaka. A najveće dve su: nemati dete i pogrešno vaspitati dete.

Komsijski klinac voli ratne filmove, ali samo ovo novo, za stare ni ne zna. Onda ja pocnem da ga upoznajem sa filmovima iz sezdesetih i sedamdesetih, od "Topova sa Navarona" i "Tobruka" (isto kao "Topovi sa Navarona" samo u Severnoj Africi) , sve do "Podmornice" i "Nedostiznog mosta" i gomile sovjetskih. On razrogacio oci, pita kako znam za sve te filmove, ja mu kazem da me interesovalo, da sam citao filmske enciklopedije, trazio po video klubovima, kupovao DVD-ije, a da sam sa kompom nasao sve sto sam hteo da gledam.Jednostavno i za trezenje po kompu treba neko znanje i interesovanje koje smo mi kao klinci stekli stalno nesto smisljajuci, lutajuci po gradu i selu i istrazujuci!

Matorce drma nostalgija...Ne svidja im se i osudjuju kako trenutno odrastaju deca a vi ste napravili taj svet za njih.Isto ovako odrastaju danas deca u selima i malim mestima.

Prosto. Vi koji ste odrastali 80-tih, i bilo vam je sve tako dobro i lepo, zbog cega ste sve ovo dozvolili. Nije vam to niko nametnuo, to ste sami uradili svojoj deci.

Kakav bumerski članak

Ko bre zna da spremi sebi jelo, pa generacija o kojoj se govori ni dan danas ne ume jaje da isprzi. Ljudi koji sada imaju 30-40 godina jos uvek zive sa roditeljima, mame im peru ves, mnogima bar. Ne znaju gde udaraju. Imam 36 godina i gledam ljude oko sebe, katastrofa. Nesposobni za zivot. Slazem se sa nekim stavkama iz teksta ali neke su stvarno mazanje ociju.

Sve sve ali "nismo hteli da se odreknemo jurnjave za svicima koje smo skupljali u staklene tegle...."
Daaaaaaj 😂😂 unisti celu generaciju ovom izjavom. Mi ovo nismo radili, verujem da se u nekim selima radilo, ali fazon jednom u zivotu

Suprug i ja verovatno necemo imati dece jer ne mozemo da se organizujemo tako da uvek neko bude sa detetom. Vrtic radi previse kratko obzirom na radno vreme u privatnom sektoru, niti mozemo da budemo sigurni da cemo imati mesto u vrticu. Nema ko da pricuva i to je to.

Cista glupost!

"8. Deca su na televiziji mogla da gledaju šta su htela. Često su se porodično gledali nasilni filmovi, horor i romantični filmovi. Tako da za decu nije bilo limita po tom pitanju."

Da, da, sećam se 80-ih (pre 1985. godine) početka filma u 20:05, pre samog filma ide najava: "na reč vulgarnosti trećeg stepena čućete zvučni signal 'biiip', na reč vulgarnosti drugog stepena čućete signal 'biiiiip'....", za reč vulgarnosti prvog stepena je bio najjači i najduži signal 'biiiiiiiiip', a spikerka je zamolila roditelje da decu mlađu od 13 godina pošalju na spavanje!
I onda kreće domaći film pun psovanja, pola filma je pokriveno ovim zvučnim signalima :)