Smanjite kalorije u omiljenim jelima - kako pohovati bez ulja, čime zameniti testeninu

Konačno normalan tekst. Na žalost kod nas su ljudi talentovani da upropaste pohovanjem i prženjem i najbolje namirnice. Zaprepastim se kada mi neko kaže da jede povrće i ribu često, a onda vidim kako neku kvalitetnu ribu stavlja u prezle pa u tiganj koji je praktično friteza koliko ulja ima. Meso ribe se totalno upropasti tako i upije ulje. Isto i sa povrćem, kod nas ljudi jako vole da pohuju. Pa onda imate pohovane tikvice, patlidžan, karfiol... Isto i za šećere. Trpamo ih u ogromnim količinama. Još su gore fruktozno glukozne zamene u prehrambenoj industriji. Direktno ugrožavaju proizvodnju insulina u telu. Frapantno je koliko jedemo sve puno ulja i šećera. Ne postoji svest. Ponašamo se kao da nam je hrana totalno nebitna i za nju nemamo vremena, a pričamo kako smo gurmani i uživamo u ukusima pa nikako ne prihvatamo nešto što nije premasno ili prezačinjeno. Lažemo sebe konstantno, a hranu po navici konzumiramo kao da je droga od koje ne možemo da se odviknemo. Što je najgore, na loše stvari navikavamo i decu od najranijih uzrasta. Jer izgleda ne umemo drugačije. Ako se ne osvestimo, u narednom periodu biće još veći porast raznih autoimunih, malignih i kardiovaskularnih bolesti. A već sada je užasno poražavajuće koliko ima novih slučajeva.

Konačno normalan tekst. Na žalost kod nas su ljudi talentovani da upropaste pohovanjem i prženjem i najbolje namirnice. Zaprepastim se kada mi neko kaže da jede povrće i ribu često, a onda vidim kako neku kvalitetnu ribu stavlja u prezle pa u tiganj koji je praktično friteza koliko ulja ima. Meso ribe se totalno upropasti tako i upije ulje. Isto i sa povrćem, kod nas ljudi jako vole da pohuju. Pa onda imate pohovane tikvice, patlidžan, karfiol... Isto i za šećere. Trpamo ih u ogromnim količinama. Još su gore fruktozno glukozne zamene u prehrambenoj industriji. Direktno ugrožavaju proizvodnju insulina u telu. Frapantno je koliko jedemo sve puno ulja i šećera. Ne postoji svest. Ponašamo se kao da nam je hrana totalno nebitna i za nju nemamo vremena, a pričamo kako smo gurmani i uživamo u ukusima pa nikako ne prihvatamo nešto što nije premasno ili prezačinjeno. Lažemo sebe konstantno, a hranu po navici konzumiramo kao da je droga od koje ne možemo da se odviknemo. Što je najgore, na loše stvari navikavamo i decu od najranijih uzrasta. Jer izgleda ne umemo drugačije. Ako se ne osvestimo, u narednom periodu biće još veći porast raznih autoimunih, malignih i kardiovaskularnih bolesti. A već sada je užasno poražavajuće koliko ima novih slučajeva.