Kako se ponaša toksični roditelj koji uništava rođeno dete

Kod moje majke svih 8 stavki. Konstantno vređanje i ponižavanje ceo život. Ne postoji deo tela koji mi nije najgore izvređala i utuvila u glavu da sam ružna, nikakva, glupa, nesposobna. Samopouzdanje 0. Ceo život nisam mogla da podignem ni dva prsta na času u školi, iako sam bila odličan đak koji je redovno učio i znao odgovore na sva pitanja. Nju sam sve slušala kao vojnik ali joj nikada nisam bila dovoljno dobra. Uvek je bilo "Vidi kako ona, što ti tako ne radiš/što ti nisi takva", a te iste devojčice su sada narkomanke i propaliteti. Hvala Bogu pa mi je otac duša od čoveka i uspeo je da me izgura na pravi put i sada imam partnera koji me bezuslovno podržava i voli. Da me otac nije pogurao u životu i insistirao da se u srednjoj školi odvojim od kuće i kasnije da odem na fakultet (koji sam i ja želela, ali ona bi da se ja samo udam i čuvam decu) ne bih sada imala ni karijeru, ni partnera, ni ništa. Sa njom više ne komuniciram, i od tada sam procvetala u svakom pogledu, život nikad lepši i uspešniji.

Ovo sve kao moja bivša.Samo mene niko u GCSR i ne sluša, a nemam suknju(jedino bitno) da to i dokažem. I tako starateljstvo naravno njoj. Jedino što sam se izborio za malo više vremena sa detetom, bar delimično (da probam da uvedem u život i vaspitam) da sačuvam dete.

U opisu sam prepoznao svoju bivšu,njenu naklonost prema sinu i kritiku ćerke.Verbalno ponižavanje oca i ulogu njene žrtve..da sam bar pre dosta godina naišao na ovaj tekst..i danas iako imaju doosta godina,žive zajedno kao tri cimera jer majka uz njih proživljava pubertet i kuka kako to sve radi zbog njih.Da ne pričam kako deca nemaju svoj život ili neku vezu.Moja krivica je ako ništa bar jednaka ako ne i veća jer se nisam znao suprostaviti misleći kako je majka apriori dobra deci.

Da bi ste prekinuli ovakve stvari potrebno je imati dosta hrabrosti, snage kao i veru u sebe
Na žalost mnoga deca ne uspevaju da se izbore sa ovakvim situacijama
Teško jeste i treba puno vremena ( nekada mnogo godina prođe dok ne vidite pravu istinu ) ali vredi verujte mi
Prošla sam taj ispit, nisam se okretala na osudu okoline ( rodbine, poznanika, prijatelja ) i vredi kad se izborite za sebe i svoj život

To svaki dan možete da vidite. Strašno je kada su u pitanju mališani od 1-2 godine sa kojima uz malo strpljenja možete šta hoćete i uopšte nema razloga da vrište i imaju izlive besa, ako se osećaju iole voljeno i poštovano. Ali, avaj, skoro svaki dan vidim roditelje pa i babe i dede koji viču na dete kome očuedno nešto već fali čim se rasplakalo “Što plačeš? Šta ‘oćeš? Ti si… pa uvrede”. Još gore je kad krenu i udarci - udarate decu koja padnu dok uče da hodaju kao da im pad nije dovoljna lekcija, udarate ih jer niste pazili na njih pa su krenuli ka ulici, udarate ih jer su im se prosule kokice a sa godinu dana svakako nisu još u stanju da ih pažljivo nose, udarate ih jer su dirali stvari koje je zapravo odgovoran roditelj svakako trebalo da skloni iz dečijeg dosega… Grozne su sve te scene i u proseku smo jezivi roditelji.

Ali naravno, bi to znate bolje, ne dajte da vam se nameću neke tamo vrednosti kad možete sretno da se bijete, psujete, vičete i mrzite po vascele dane, lepo vam je tako, je l da? Mora dete da zna red, bolje da ga vi bijete nego murija, i vama su govorili da ste glupa konjina pa vam ništa ne fali. Srećni ste i spokojni u dubini duše zbog svega toga, je l da? Onako, zaista ste skroz zadovoljni sobom i životom i nema potrebe da išta menjate?

Petar, 21. april 2022 08:40...Pored takve majke detetu je potrebna samo LJUBAV na taj nacin cete detetu pruziti sigurnost.A i nikad se ne zna mozda dete jednog dana pozeli da zivi sa Vama.

Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je maksimalan izraz prezira. Čak i odrasli to doživljavaju vrlo bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.

Ovo jezivo zvuci i dok se cita, mogu misliti kako izgleda u stvarnosti.

Чувена:"Детињство је отац(мајка) човека.Има ту још много фактора(друштво,издлед,...)
али грешке(или добре одлуке) родитеља и те како утичу на формирање личности.

A da malo smanjite tu euforiju korišćenja prideva "toksičan" gde god stignete, naročito kad se priča o međuljudskim odnosima.
Živeli smo decenijama bez te američke primene prideva "toxic", pa bismo mogli i dalje.

Odjednom imamo toksične veze, toksične partnere, toksične veze, toksično radno mesto...

Toksični oni koji su dali ovakva objašnjenja? Je l' treba decu da posmatramo kao objekat kojim oblikujemo život kakvim želimo, jer nismo to uspeli sa svojim da učinimo? Da lečimo komplekse, pravivši decu? Odgovor je ne. Mi smo ih sebično doveli na svet, nesebično ih možemo čuvati i paziti, ne iskorišćavati. Deca nisu igračke.

Na zalost, mnogo je ovakvih majki. Muske patologije su ociglednije, a zenske suptilnije, i socijalne sluzbe su potpuno slepe za ovakve stvari, koje sasvim upropaste decu. Mislim da se krecemo ka drustvu u kome ce se sva deca oduzimati roditeljima i vaspitavati ih mehanizam drustvene prinude, sto je totalitarizam, ali ljudi definitivno ne mogu da se nose sa zahtevima potrosackog drustva i budu roditelji puni ljubavi i podrske. Sve oko njih ih tera na,sebicnost i udovoljavanje sebi, a za roditeljstvo je potrebno samoodricanje bez agresije, i stav koji je motivisan ljubavlju.

Čim se opunoletite bežite što dalje od roditelja, dobro bi bilo da može i ranije

Perfidno poturanje,kazes roditelj, a amislis na majku. Ocevi se izostavljaju.

Zasto ste ovo nazvali toksicne MAJKE? U mojoj porodici imamo cak 2 takva oca: moj deda i moj otac.

Svaki roditelj moze biti toksican, i otac i majka.

Onda je 0,01% netoksicnih.

iz sopstvenog iskustva mogu reci da sam dete toksicnih roditelja,sto me je dovelo do samopovredjivanja tj cupanje sopstvene kose godista 10. nikada nisam bila dovoljno dobra,sto i danas vucem probleme koji su rezultati tog vaspitanja svega sto ste naveli gore.Sada imam 50 g i jos ne mogu da se oslobodim tereta tog vaspitanja.i zato sam odlucila da decu nemam jer nisam sigurna da bih vaspitala kako treba.pokusavam da im oprostim jer bolje nisu znali ali batine itd su ostavile traga da niti mogu da verujem muskarcima mada sam udata,ali u sustini taj osecaj ne sigurnosti nikada nije nestao mada je dobro kamufliran,zato svako ko ima dete treba dobro da razmisli pre nego sto nesto kaze ili preduzme.Samo pomislite u kakvu osobu zelite da vase dete izraste mentalno i to ce vam verovatno dati smernice.na zalost moj zivot naizgled sredjen u dubini moje duse ja jos uvek prezivljavam traume,pa vi sad vidite.

Toksicni su oni ljudi pa I roditelji Koji nisu zreli pa za sve u svom zivotu optuzuju druge. Pa tako, nisu sposobni ni da budu dobro ni supruznici ni roditelji. Zato misle da treba od tih drugih da spasavaju svoju decu, a u stvari unistavaju svoju decu. Nije problem da li nosis suknju vec da li si zreo Ili ne.

Ovde su toksični isključivo oni koji su dali ovakva objašnjenja.

Da mi je neko dao test kompetentnosti, ja bih pristala da ga uradim i povinovala bih se rezultatima.
Ali nema toga.
Za sve postoji j**eno testiranje i konkurs, a za biti majkom -nema. Zasto? Zato sto taj angazman uopste NIJE bitan. Bitna je materica i vreme koje jedinka provede u njoj. Dete i bez majke moze da se vaspitava i usmeri da bude korisna i srecna jedinka. Istorija internata to govori. Majka iznedri, ocevi izdrzavaju, institucija(drustvo) vaspitava. Ako to nije dovoljno jasno, procitajte jos jednom clanak.
Kao da ga gej-lobi narucio!

Želim ti svu sreću sveta od srca, borče! :)

U zivot decu mogu uvesti samo zreli I stabilni ljudi, a svakako ne oni Koji iz sopstvenih problema deci govore lazi o drugom roditelju I uvlace ih u svoju patologiju. Takvi ljudi samo mogu unistiti svoju decu, a to sve naravno prepoznaju I u CSRu I u sudu. Takvima Niko ne treba dati dete na starateljstvo. Takvima su svi drugi krivi za njihovu patologiju pa, se eto vade I na to da nema njihove krivice, vec to sto ne nose suknju. Za ovo treba imati zeludac.

Pa takvih je danas 99% majki,ja ni neznam da uopšte postoji neka razumna i normalna osoba. Ovo sve što su gore napisali su normalne karakteristike današnjih majki i njihov odnos sa decom.

Jeste, bio sam mnogo loš roditelj, ali psiholozi nemaju prava da mi to kažu...

Petre, da covek pusti suzu za tobom I tvojim grehom sto ne nosis suknju. Bice da su tvoji grehovi sasvim drugaciji I upravo toksicni.

Svako preterivanje je loše, tako i preterivanje u svim navedenim osobinama majke u odnosima sa decom.
Ali generalno, ovo su mehanizmi koji se koriste. Kako pokazati detetu sta je pogresilo, i kako treba biti bolji a ne dati mu primer ili uporediti ga. Ili kad vas razočara, nikako ne reagovati i nista ne reci. I kao majka koja se najčešće najviše posvećuje deci i domaćinstvu, nikada se ne osetiti žrtvom patrijarhata koji ne iščezava...

jj

Ovde su toksični isključivo oni koji su dali ovakva objašnjenja.

A da malo smanjite tu euforiju korišćenja prideva "toksičan" gde god stignete, naročito kad se priča o međuljudskim odnosima.
Živeli smo decenijama bez te američke primene prideva "toxic", pa bismo mogli i dalje.

Odjednom imamo toksične veze, toksične partnere, toksične veze, toksično radno mesto...

Pa takvih je danas 99% majki,ja ni neznam da uopšte postoji neka razumna i normalna osoba. Ovo sve što su gore napisali su normalne karakteristike današnjih majki i njihov odnos sa decom.

Da mi je neko dao test kompetentnosti, ja bih pristala da ga uradim i povinovala bih se rezultatima.
Ali nema toga.
Za sve postoji j**eno testiranje i konkurs, a za biti majkom -nema. Zasto? Zato sto taj angazman uopste NIJE bitan. Bitna je materica i vreme koje jedinka provede u njoj. Dete i bez majke moze da se vaspitava i usmeri da bude korisna i srecna jedinka. Istorija internata to govori. Majka iznedri, ocevi izdrzavaju, institucija(drustvo) vaspitava. Ako to nije dovoljno jasno, procitajte jos jednom clanak.
Kao da ga gej-lobi narucio!

Jeste, bio sam mnogo loš roditelj, ali psiholozi nemaju prava da mi to kažu...

Ovo sve kao moja bivša.Samo mene niko u GCSR i ne sluša, a nemam suknju(jedino bitno) da to i dokažem. I tako starateljstvo naravno njoj. Jedino što sam se izborio za malo više vremena sa detetom, bar delimično (da probam da uvedem u život i vaspitam) da sačuvam dete.

Svako preterivanje je loše, tako i preterivanje u svim navedenim osobinama majke u odnosima sa decom.
Ali generalno, ovo su mehanizmi koji se koriste. Kako pokazati detetu sta je pogresilo, i kako treba biti bolji a ne dati mu primer ili uporediti ga. Ili kad vas razočara, nikako ne reagovati i nista ne reci. I kao majka koja se najčešće najviše posvećuje deci i domaćinstvu, nikada se ne osetiti žrtvom patrijarhata koji ne iščezava...

Onda je 0,01% netoksicnih.

Petre, da covek pusti suzu za tobom I tvojim grehom sto ne nosis suknju. Bice da su tvoji grehovi sasvim drugaciji I upravo toksicni.

Perfidno poturanje,kazes roditelj, a amislis na majku. Ocevi se izostavljaju.

To svaki dan možete da vidite. Strašno je kada su u pitanju mališani od 1-2 godine sa kojima uz malo strpljenja možete šta hoćete i uopšte nema razloga da vrište i imaju izlive besa, ako se osećaju iole voljeno i poštovano. Ali, avaj, skoro svaki dan vidim roditelje pa i babe i dede koji viču na dete kome očuedno nešto već fali čim se rasplakalo “Što plačeš? Šta ‘oćeš? Ti si… pa uvrede”. Još gore je kad krenu i udarci - udarate decu koja padnu dok uče da hodaju kao da im pad nije dovoljna lekcija, udarate ih jer niste pazili na njih pa su krenuli ka ulici, udarate ih jer su im se prosule kokice a sa godinu dana svakako nisu još u stanju da ih pažljivo nose, udarate ih jer su dirali stvari koje je zapravo odgovoran roditelj svakako trebalo da skloni iz dečijeg dosega… Grozne su sve te scene i u proseku smo jezivi roditelji.

Ali naravno, bi to znate bolje, ne dajte da vam se nameću neke tamo vrednosti kad možete sretno da se bijete, psujete, vičete i mrzite po vascele dane, lepo vam je tako, je l da? Mora dete da zna red, bolje da ga vi bijete nego murija, i vama su govorili da ste glupa konjina pa vam ništa ne fali. Srećni ste i spokojni u dubini duše zbog svega toga, je l da? Onako, zaista ste skroz zadovoljni sobom i životom i nema potrebe da išta menjate?

U zivot decu mogu uvesti samo zreli I stabilni ljudi, a svakako ne oni Koji iz sopstvenih problema deci govore lazi o drugom roditelju I uvlace ih u svoju patologiju. Takvi ljudi samo mogu unistiti svoju decu, a to sve naravno prepoznaju I u CSRu I u sudu. Takvima Niko ne treba dati dete na starateljstvo. Takvima su svi drugi krivi za njihovu patologiju pa, se eto vade I na to da nema njihove krivice, vec to sto ne nose suknju. Za ovo treba imati zeludac.

Čim se opunoletite bežite što dalje od roditelja, dobro bi bilo da može i ranije

jj

Toksicni su oni ljudi pa I roditelji Koji nisu zreli pa za sve u svom zivotu optuzuju druge. Pa tako, nisu sposobni ni da budu dobro ni supruznici ni roditelji. Zato misle da treba od tih drugih da spasavaju svoju decu, a u stvari unistavaju svoju decu. Nije problem da li nosis suknju vec da li si zreo Ili ne.

U opisu sam prepoznao svoju bivšu,njenu naklonost prema sinu i kritiku ćerke.Verbalno ponižavanje oca i ulogu njene žrtve..da sam bar pre dosta godina naišao na ovaj tekst..i danas iako imaju doosta godina,žive zajedno kao tri cimera jer majka uz njih proživljava pubertet i kuka kako to sve radi zbog njih.Da ne pričam kako deca nemaju svoj život ili neku vezu.Moja krivica je ako ništa bar jednaka ako ne i veća jer se nisam znao suprostaviti misleći kako je majka apriori dobra deci.

Na zalost, mnogo je ovakvih majki. Muske patologije su ociglednije, a zenske suptilnije, i socijalne sluzbe su potpuno slepe za ovakve stvari, koje sasvim upropaste decu. Mislim da se krecemo ka drustvu u kome ce se sva deca oduzimati roditeljima i vaspitavati ih mehanizam drustvene prinude, sto je totalitarizam, ali ljudi definitivno ne mogu da se nose sa zahtevima potrosackog drustva i budu roditelji puni ljubavi i podrske. Sve oko njih ih tera na,sebicnost i udovoljavanje sebi, a za roditeljstvo je potrebno samoodricanje bez agresije, i stav koji je motivisan ljubavlju.

Kada osoba ne razgovara sa vama i ne odgovara na vaša pitanja, to je maksimalan izraz prezira. Čak i odrasli to doživljavaju vrlo bolno i ponižavajuće, a kada je reč o deci, ovo ponašanje ih potpuno uništava, naročito ako dolazi od roditelja.

Ovo jezivo zvuci i dok se cita, mogu misliti kako izgleda u stvarnosti.

Toksični oni koji su dali ovakva objašnjenja? Je l' treba decu da posmatramo kao objekat kojim oblikujemo život kakvim želimo, jer nismo to uspeli sa svojim da učinimo? Da lečimo komplekse, pravivši decu? Odgovor je ne. Mi smo ih sebično doveli na svet, nesebično ih možemo čuvati i paziti, ne iskorišćavati. Deca nisu igračke.

Zasto ste ovo nazvali toksicne MAJKE? U mojoj porodici imamo cak 2 takva oca: moj deda i moj otac.

Svaki roditelj moze biti toksican, i otac i majka.

Petar, 21. april 2022 08:40...Pored takve majke detetu je potrebna samo LJUBAV na taj nacin cete detetu pruziti sigurnost.A i nikad se ne zna mozda dete jednog dana pozeli da zivi sa Vama.

Kod moje majke svih 8 stavki. Konstantno vređanje i ponižavanje ceo život. Ne postoji deo tela koji mi nije najgore izvređala i utuvila u glavu da sam ružna, nikakva, glupa, nesposobna. Samopouzdanje 0. Ceo život nisam mogla da podignem ni dva prsta na času u školi, iako sam bila odličan đak koji je redovno učio i znao odgovore na sva pitanja. Nju sam sve slušala kao vojnik ali joj nikada nisam bila dovoljno dobra. Uvek je bilo "Vidi kako ona, što ti tako ne radiš/što ti nisi takva", a te iste devojčice su sada narkomanke i propaliteti. Hvala Bogu pa mi je otac duša od čoveka i uspeo je da me izgura na pravi put i sada imam partnera koji me bezuslovno podržava i voli. Da me otac nije pogurao u životu i insistirao da se u srednjoj školi odvojim od kuće i kasnije da odem na fakultet (koji sam i ja želela, ali ona bi da se ja samo udam i čuvam decu) ne bih sada imala ni karijeru, ni partnera, ni ništa. Sa njom više ne komuniciram, i od tada sam procvetala u svakom pogledu, život nikad lepši i uspešniji.

iz sopstvenog iskustva mogu reci da sam dete toksicnih roditelja,sto me je dovelo do samopovredjivanja tj cupanje sopstvene kose godista 10. nikada nisam bila dovoljno dobra,sto i danas vucem probleme koji su rezultati tog vaspitanja svega sto ste naveli gore.Sada imam 50 g i jos ne mogu da se oslobodim tereta tog vaspitanja.i zato sam odlucila da decu nemam jer nisam sigurna da bih vaspitala kako treba.pokusavam da im oprostim jer bolje nisu znali ali batine itd su ostavile traga da niti mogu da verujem muskarcima mada sam udata,ali u sustini taj osecaj ne sigurnosti nikada nije nestao mada je dobro kamufliran,zato svako ko ima dete treba dobro da razmisli pre nego sto nesto kaze ili preduzme.Samo pomislite u kakvu osobu zelite da vase dete izraste mentalno i to ce vam verovatno dati smernice.na zalost moj zivot naizgled sredjen u dubini moje duse ja jos uvek prezivljavam traume,pa vi sad vidite.

Da bi ste prekinuli ovakve stvari potrebno je imati dosta hrabrosti, snage kao i veru u sebe
Na žalost mnoga deca ne uspevaju da se izbore sa ovakvim situacijama
Teško jeste i treba puno vremena ( nekada mnogo godina prođe dok ne vidite pravu istinu ) ali vredi verujte mi
Prošla sam taj ispit, nisam se okretala na osudu okoline ( rodbine, poznanika, prijatelja ) i vredi kad se izborite za sebe i svoj život

Želim ti svu sreću sveta od srca, borče! :)

Чувена:"Детињство је отац(мајка) човека.Има ту још много фактора(друштво,издлед,...)
али грешке(или добре одлуке) родитеља и те како утичу на формирање личности.