S koliko godina dete najteže podnosi vest o razvodu roditelja?

Ned'o bog nikom nikad i nijednom detetu da se to desi

Kada bi ljudi znali koliko iskrica života izbija iz deteta, koje ima oba roditelja i ljubav, nikada se ne bi razvodili ili bi posvetili mnogo vremena toj problematici. Deca su ogledalo roditelja.

I tako čekamo da deca porastu, odu i imaju svoj zivot. Za to vreme raspadamo se u losim brakovima i vezama. Na kraju postanemo poluljudi kojima nije ni do cega, koji samo vegetiraju. Neispunjeni, ogorceni, zaboravljamo da volimo. Deca nece reci hvala, a nece ni biti bolji ljudi zbog te nase zrtve u laznim zajednicama.

Nismo duzni. Treba ziveti radi sebe. Srecni mi, srecna i deca.

Šta sa nama koji smo odrastali gledajući svađe, gde su roditelji fizički bili prisutni i nikako drugačije, koji nisu ni upoznali svoju decu? Zbog čega nam se zgadio brak, slušajući, gledajući, trpeći svakakve gluposti. Želela sam da se razvedu, a nikad nisu jer nisu imali gde. Odrasla i nefunkcionalna u vezama jer ne želim da proživljavam istu stvar, a decu neću imati jer ne želim da moje dete prolazi kroz to sve. Nekada je razvod bolji, sačuva se dete, kao i roditelji.

između 7 i 77 godina

Od moje seste godine moji roditelji su se prepucavali i pretili razvodom. Kad sam imala 15, puko mi je film u slicnoj situaciji i rekla im da se razvedu. Secam se kako su zacutali. Vise nikad nisu pomenuli, bar preda mnom.
Nas zivot jeste nas, ali imamo obavezu i prema deci koju smo stvorili. Nikad se ne zna kakve posledice nase ponasanje moze ostaviti na njihove buduce izbore.

Nema ovo veze sa godinama, nego sa tim da li su ti roditelji 'normalni'. Dva razumna coveka se oko svega mogu dogovoriti, dok ako je samo jedno 'na svoju ruku' tesko ce se to resiti, bez da svi pate.

Ja sam morao.
Ona prosto nije htela da vaspitava decu, nego ih je pustala da rade bas sta god im padne na pamet, praveci od mene strasilo.
Imam gomilu drugova moje dece koji su od takvog "vaspitavanja" postali narkomani. Moja (jos) nisu. To sto je uradila je zlocin prema njima i uradila je namerno (vodio sam je kod strucnjaka, koji su jok rekli da mora da postavlja granice jer ce unistiti i njih i njihov odnos samnom).
Eto, nek se zna

Da li je za dete bolje da odrasta u braku bez ljubavi, uz svakodnevne konflikte i nezadovoljstvo, ili uz razvedene i srećne roditelje?

Sve u svemu od ponasanja roditelja zavisi, a ne od uzrasta deteta. Ako se roditelji svadjaju, prepucavaju preko deteta, natezu oko starateljstva, tuze medjusobno ili kad se razvedu sve najgore pricaju o onom drugom ili prestane kontakt sa drugim roditeljem, onda je svejedno koliko dete ima godina. I sa 20+ bi tesko podnelo... dok god je razvod sporazuman, na obostrano zadovoljstvo, posledice mogu biti minimalne

Не постоје године у којима деци најтеже пада развод родитеља.Тешко је увек.

Sa 45

Ista priča kod mene s tim što se još nisam razveo. Često mi se vrti u glavi ideja razvoda i onda pogledam djecu kako su srećna dok smo zajedno...ali vidim kako ih žena uništava. Ako se razvedemo djeca standardno idu njoj i biće im još gore vaspitanje. Ako ostanemo, proći će mi život sa ludačom. U njenoj primarnoj porodici dok je bila tžu pubertetu otac je pravio incidente van braka. Nisu se razveli ali danas njeni roditelji odvojeno spavaju i imaju minimalnu komunikaciju.

Ovi psiholozi "otkrili Ameriku". Naravno da najteže pada kad dete ulazi u shvatanje odnosa drugih ljidi, kao i sebe i nekog drugog i imaju neki staž u društvenim odnosima.
U Srbiji je problem što tzv. socijalne službe vrše diskriminaciju po osnovu pola, njima je zajedničko strateljstvo i najbolji interes deteta, potpuno ne poznata pojam. Oni rade u interesu razbijanja porodice (razvedena porodica je porodica), unose dodatni razdor među roditeljima, podrška samo ženskoj strani dovodi do samo većeg zla, nekada i do femicida,
Posebna priča su sudije, koji štite svoju fotelju i veruju tim lažnim svedocima.
Iz brako-razvodnih postupaka pod hitno izuzeti, te centre. Postupanje po zakonu, roditelji su ravnopravni u pravima i dužnostima. Tada bi deca imala daleko manji osećaj otuđenosti od jednog ili drugog roditelja, pa bi dobili normalne generacije.

Deca razvedenih roditelja pola Srbije.
Moje mesto od 6000 stanovnika pa to se razvode svakog dana.
I to se razvode i oni što su dve godine u braku a bogami oni koji su 30 godina u braku.
Ima slucaja velike svadbe,ludilo a ne docekaju mladence.

Са 60.

Dobro razmislite da li zelite decu i porodicu sto porazumeva pravilan izbor partnera. Nemojte zuriti ako niste sigurni, nije strasno ni ako shvatite da niste za to. Kada se vec odlucite na brak i roditeljstvo onda nema bezanja. Posle toga vise niste sami u prici i ne radi se samo o vasem zivotu.

poruka kolegama očevima...ako se niste razišli od žene do detetove 3. godine-morate da izdržite narednih 15..!
Sve ranije od toga ostavlja teške posledice po dete..!
Ćutite i trpite...šta da kažem
(imam jos jedno 6 godina...)

Ma ko šiša djecu, bitno da sebični mama i tata vole sebe! A da nisu sebični, vjerovatno bi imali više osjećaja za supružnika, pa ne bi ni došlo do ideje razvoda... Problem će biti sve gori jer danas dižemo sebičnu djecu, male princeze i prinčeve, svi su oni centar svemira, i kako onda da dijele s nekim kiflu, a kamoli život...

Imao sam dve bivse ciji su se roditelji razveli u ranom detinjstvu, u prvoj i u cetvrtoj godini. I mogu vam reci da im je taj dogadjaj trajno unistio karakter. Mozda u pubertetu ostavlja velike traume, ali u ranom detinjstvu to je totalno unistenje karaktera. Takve osobe kasnije izgledaju "normalno", dakle nisu u onom akutnom haosu, ali sve crte licnosti su im operisane od bilo kakve kompleksnije emocije. Naravno, to ne znaci da takvi ljudi nece biti uspesni sutra na poslovnom planu.

Moji su se razveli kad sam imao 30 godina i opet mi je tesko palo.

Nema seksa - nema braka. Žalim slučaj.

@
"Deca razvedenih roditelja pola Srbije.
Moje mesto od 6000 stanovnika pa to se razvode svakog dana.
I to se razvode i oni što su dve godine u braku a bogami oni koji su 30 godina u braku.
Ima slucaja velike svadbe,ludilo a ne docekaju mladence.
(Enter Sandman"

Razvode se zato sto su se u startu vencali "jer to tako treba" i "vreme im je". Nađu nekog prihvatljivog, odglume ljubav i kad uđu u brak i shvate da to nije "igra za odrasle" vec ozbiljna stvar na kojoj treba raditi krece agonija. Ili se zatelebesaju u nekog potpuno nekompatibilnog zbog fizickog izgleda (silikonske grudi,lepotanko iz teretane).

jos 12g pa i ja da se dresim bede koja je kao samnom .... kazna mora da se plati, deca su najvaznija ostalo je nebitno.........

Nismo duzni. Treba ziveti radi sebe. Srecni mi, srecna i deca.
(..., 1. mart 2023 17:36)

Tipično razmišljanje postmodernog drugosrbijanca... Samo ja, pa ja, i opet ja.
Ne, druškane, kad jednom napraviš/rodiš dete, DUŽAN si da živiš za njega. Jer, niko te nije terao da ga praviš, kad se rodilo onda mora da se podiže. Do 18. godine ti NE POSTOJIŠ.

U brak smo stupili iz ciste ljubavi, bar ja. Posle vise godina zabavljanja, upoznavanja, deljenja svega i svacega. Osecala sam iskreno razumevanje, podrsku, duboku povezanost sa suprugom, strast, osecala sam da volim i da sam voljena. Deca su svemu dala smisao. Skladan brak, zajednistvo, planovi. A onda se on zaljubio. Promenio. Izgubio. Sa njim su nestali poverenje, razumevanje i postovanje. Ovaj covek pored mene, to vise nije bio on. Zivot pored nepoznatog coveka koji voli drugu zenu je pakao. Razveli smo se kad ja vise nisam mogla. Nisam mogla da slusam lazi, da verujem u njih, da se nadam da ce sve proci, da cekam. Umesto zivota u nekoj psihijatrijskoj ustanovi, izabrala sam zivot razvedene zene. Tuzna, slomljena, razocarana, ali ziva. Pored svoje dece. I zbog dece. I dalje smo u kontaktu. I dalje u odlicnim odnosima. Zbog dece. Mi se niokocega ni u braku nismo svadjali, zasto bi sad. Otac je deci isto sto i majka,bar bi tako trebalo da bude. On ih voli, deca vole njega, ja bezuslovno volim svoju decu i tu se svaka prica zavrsava. Meni je bitno da su oni srecni. Mozda bi bili srecniji da smo mi i dalje u braku, ali ja znam da mene tada ne bi bilo. Izabrala sam da zivim, zbog sebe i zbog njih. Sve ostalo je manje vazno.

Imao sam dve bivse ciji su se roditelji razveli u ranom detinjstvu, u prvoj i u cetvrtoj godini. I mogu vam reci da im je taj dogadjaj trajno unistio karakter. Mozda u pubertetu ostavlja velike traume, ali u ranom detinjstvu to je totalno unistenje karaktera. Takve osobe kasnije izgledaju "normalno", dakle nisu u onom akutnom haosu, ali sve crte licnosti su im operisane od bilo kakve kompleksnije emocije. Naravno, to ne znaci da takvi ljudi nece biti uspesni sutra na poslovnom planu.

Ma ko šiša djecu, bitno da sebični mama i tata vole sebe! A da nisu sebični, vjerovatno bi imali više osjećaja za supružnika, pa ne bi ni došlo do ideje razvoda... Problem će biti sve gori jer danas dižemo sebičnu djecu, male princeze i prinčeve, svi su oni centar svemira, i kako onda da dijele s nekim kiflu, a kamoli život...

Ned'o bog nikom nikad i nijednom detetu da se to desi

poruka kolegama očevima...ako se niste razišli od žene do detetove 3. godine-morate da izdržite narednih 15..!
Sve ranije od toga ostavlja teške posledice po dete..!
Ćutite i trpite...šta da kažem
(imam jos jedno 6 godina...)

Nema seksa - nema braka. Žalim slučaj.

Kada bi ljudi znali koliko iskrica života izbija iz deteta, koje ima oba roditelja i ljubav, nikada se ne bi razvodili ili bi posvetili mnogo vremena toj problematici. Deca su ogledalo roditelja.

Nismo duzni. Treba ziveti radi sebe. Srecni mi, srecna i deca.
(..., 1. mart 2023 17:36)

Tipično razmišljanje postmodernog drugosrbijanca... Samo ja, pa ja, i opet ja.
Ne, druškane, kad jednom napraviš/rodiš dete, DUŽAN si da živiš za njega. Jer, niko te nije terao da ga praviš, kad se rodilo onda mora da se podiže. Do 18. godine ti NE POSTOJIŠ.

Ovi psiholozi "otkrili Ameriku". Naravno da najteže pada kad dete ulazi u shvatanje odnosa drugih ljidi, kao i sebe i nekog drugog i imaju neki staž u društvenim odnosima.
U Srbiji je problem što tzv. socijalne službe vrše diskriminaciju po osnovu pola, njima je zajedničko strateljstvo i najbolji interes deteta, potpuno ne poznata pojam. Oni rade u interesu razbijanja porodice (razvedena porodica je porodica), unose dodatni razdor među roditeljima, podrška samo ženskoj strani dovodi do samo većeg zla, nekada i do femicida,
Posebna priča su sudije, koji štite svoju fotelju i veruju tim lažnim svedocima.
Iz brako-razvodnih postupaka pod hitno izuzeti, te centre. Postupanje po zakonu, roditelji su ravnopravni u pravima i dužnostima. Tada bi deca imala daleko manji osećaj otuđenosti od jednog ili drugog roditelja, pa bi dobili normalne generacije.

@
"Deca razvedenih roditelja pola Srbije.
Moje mesto od 6000 stanovnika pa to se razvode svakog dana.
I to se razvode i oni što su dve godine u braku a bogami oni koji su 30 godina u braku.
Ima slucaja velike svadbe,ludilo a ne docekaju mladence.
(Enter Sandman"

Razvode se zato sto su se u startu vencali "jer to tako treba" i "vreme im je". Nađu nekog prihvatljivog, odglume ljubav i kad uđu u brak i shvate da to nije "igra za odrasle" vec ozbiljna stvar na kojoj treba raditi krece agonija. Ili se zatelebesaju u nekog potpuno nekompatibilnog zbog fizickog izgleda (silikonske grudi,lepotanko iz teretane).

Ja sam morao.
Ona prosto nije htela da vaspitava decu, nego ih je pustala da rade bas sta god im padne na pamet, praveci od mene strasilo.
Imam gomilu drugova moje dece koji su od takvog "vaspitavanja" postali narkomani. Moja (jos) nisu. To sto je uradila je zlocin prema njima i uradila je namerno (vodio sam je kod strucnjaka, koji su jok rekli da mora da postavlja granice jer ce unistiti i njih i njihov odnos samnom).
Eto, nek se zna

I tako čekamo da deca porastu, odu i imaju svoj zivot. Za to vreme raspadamo se u losim brakovima i vezama. Na kraju postanemo poluljudi kojima nije ni do cega, koji samo vegetiraju. Neispunjeni, ogorceni, zaboravljamo da volimo. Deca nece reci hvala, a nece ni biti bolji ljudi zbog te nase zrtve u laznim zajednicama.

Nismo duzni. Treba ziveti radi sebe. Srecni mi, srecna i deca.

Šta sa nama koji smo odrastali gledajući svađe, gde su roditelji fizički bili prisutni i nikako drugačije, koji nisu ni upoznali svoju decu? Zbog čega nam se zgadio brak, slušajući, gledajući, trpeći svakakve gluposti. Želela sam da se razvedu, a nikad nisu jer nisu imali gde. Odrasla i nefunkcionalna u vezama jer ne želim da proživljavam istu stvar, a decu neću imati jer ne želim da moje dete prolazi kroz to sve. Nekada je razvod bolji, sačuva se dete, kao i roditelji.

Ista priča kod mene s tim što se još nisam razveo. Često mi se vrti u glavi ideja razvoda i onda pogledam djecu kako su srećna dok smo zajedno...ali vidim kako ih žena uništava. Ako se razvedemo djeca standardno idu njoj i biće im još gore vaspitanje. Ako ostanemo, proći će mi život sa ludačom. U njenoj primarnoj porodici dok je bila tžu pubertetu otac je pravio incidente van braka. Nisu se razveli ali danas njeni roditelji odvojeno spavaju i imaju minimalnu komunikaciju.

Da li je za dete bolje da odrasta u braku bez ljubavi, uz svakodnevne konflikte i nezadovoljstvo, ili uz razvedene i srećne roditelje?

Са 60.

Не постоје године у којима деци најтеже пада развод родитеља.Тешко је увек.

Dobro razmislite da li zelite decu i porodicu sto porazumeva pravilan izbor partnera. Nemojte zuriti ako niste sigurni, nije strasno ni ako shvatite da niste za to. Kada se vec odlucite na brak i roditeljstvo onda nema bezanja. Posle toga vise niste sami u prici i ne radi se samo o vasem zivotu.

jos 12g pa i ja da se dresim bede koja je kao samnom .... kazna mora da se plati, deca su najvaznija ostalo je nebitno.........

Sa 45

Nema ovo veze sa godinama, nego sa tim da li su ti roditelji 'normalni'. Dva razumna coveka se oko svega mogu dogovoriti, dok ako je samo jedno 'na svoju ruku' tesko ce se to resiti, bez da svi pate.

između 7 i 77 godina

Od moje seste godine moji roditelji su se prepucavali i pretili razvodom. Kad sam imala 15, puko mi je film u slicnoj situaciji i rekla im da se razvedu. Secam se kako su zacutali. Vise nikad nisu pomenuli, bar preda mnom.
Nas zivot jeste nas, ali imamo obavezu i prema deci koju smo stvorili. Nikad se ne zna kakve posledice nase ponasanje moze ostaviti na njihove buduce izbore.

Sve u svemu od ponasanja roditelja zavisi, a ne od uzrasta deteta. Ako se roditelji svadjaju, prepucavaju preko deteta, natezu oko starateljstva, tuze medjusobno ili kad se razvedu sve najgore pricaju o onom drugom ili prestane kontakt sa drugim roditeljem, onda je svejedno koliko dete ima godina. I sa 20+ bi tesko podnelo... dok god je razvod sporazuman, na obostrano zadovoljstvo, posledice mogu biti minimalne

Deca razvedenih roditelja pola Srbije.
Moje mesto od 6000 stanovnika pa to se razvode svakog dana.
I to se razvode i oni što su dve godine u braku a bogami oni koji su 30 godina u braku.
Ima slucaja velike svadbe,ludilo a ne docekaju mladence.

Moji su se razveli kad sam imao 30 godina i opet mi je tesko palo.

U brak smo stupili iz ciste ljubavi, bar ja. Posle vise godina zabavljanja, upoznavanja, deljenja svega i svacega. Osecala sam iskreno razumevanje, podrsku, duboku povezanost sa suprugom, strast, osecala sam da volim i da sam voljena. Deca su svemu dala smisao. Skladan brak, zajednistvo, planovi. A onda se on zaljubio. Promenio. Izgubio. Sa njim su nestali poverenje, razumevanje i postovanje. Ovaj covek pored mene, to vise nije bio on. Zivot pored nepoznatog coveka koji voli drugu zenu je pakao. Razveli smo se kad ja vise nisam mogla. Nisam mogla da slusam lazi, da verujem u njih, da se nadam da ce sve proci, da cekam. Umesto zivota u nekoj psihijatrijskoj ustanovi, izabrala sam zivot razvedene zene. Tuzna, slomljena, razocarana, ali ziva. Pored svoje dece. I zbog dece. I dalje smo u kontaktu. I dalje u odlicnim odnosima. Zbog dece. Mi se niokocega ni u braku nismo svadjali, zasto bi sad. Otac je deci isto sto i majka,bar bi tako trebalo da bude. On ih voli, deca vole njega, ja bezuslovno volim svoju decu i tu se svaka prica zavrsava. Meni je bitno da su oni srecni. Mozda bi bili srecniji da smo mi i dalje u braku, ali ja znam da mene tada ne bi bilo. Izabrala sam da zivim, zbog sebe i zbog njih. Sve ostalo je manje vazno.