Mogu li samci da budu zaista srećni?

Hej, bracni zivot je dobar samo ako je partner dobar. Samacki je neuporedivo bolji od loseg braka u kome jos ima dece. Nista lepse nego vratiti se kuci a nikoga nema da vas smara... :)

Bolje je biti sam nego ostati u vezi/biti u braku sa nekim retardom.

Samci i te kako mogu da budu srećni. Znam ih dovoljno, svih uzrasta. Ali, potreban je rad na sebi, širok um i ljubav prema svemu, životu. Većina naravno ne odbija ljubav, potpuno naprotiv, ali im ništa ne nedostaje dok je ne nađu, jer ljubavi ima u svemu. A kada vide većinski nivo evolucije prosećnog partnera i šta se dešava mnogim njihovim prijateljima i poznanicima, većina ne žali ni za čim, a potpuno je otvorena. Meni je to sasvim OK. Naravno ima i onih koji se uopšte ne snalaze, a po nepisanom pravilu većina takvih nema hobi, ništa ih ne interesuje osim TV-a, zapliću jezik na velike politčke teme, a svaku fizičku aktivnost poput sporta, šetnje, psa, bicikla, rekreacije i sl, smatraju uvredom i razbibrigom za dokone. Nisu svi ovako strogo odvojeni, ali mnogi da. Dakle, samci mogu da budu savršeno srećni, baš kao i oni koji su u paru. Potreban je trud i ljubav. A sada da zavaršim, lično me ovakva pitanja baš iritiraju, smatram ih isforsiranim i dosadnim. Izgleda da u novinarstvu mnogo toga škripi.

Ja sam sam jer mi tako odgovara, ali nikad nisam bio usamljen. I kada presaberem trenutke koliko mi je solo zivot odgovarao do sada, a koliko nije, uvek mi je racunica bila na strani solo zivota. Neki ce reci, to je sebicno, cemu zivot bez potomstva, ko ce ti dodati lek kad ostaris, cemu ovo, cemu ono.... A znamo kako zivot moze da se najokrutnije poigra sa ljudima i njihovim porodicama, tako da ne treba brinuti tudju brigu... Moj zivot, moja stvar! Znam da toliko njih zivi nesrecno u bracnim zajednicama, samo zbog dece, ili okoline, ili straha od samoce. Svi smo mi razliciti i tako i treba da bude... Najvaznije je da svako pronadje svoje nacine da bude srecan i ispunjen.

Nisam bila sa puno muškaraca,ali sa onima sa kojima sam bila nisam nažalost našla oslonac,mnogo toga sam morala sama,kada sam okrenula list,i svatila da će me to uništiti,više niko nije ni prilazio,svi traže zamenu za mamu,jedan dečko je dobro ovde rekao,na sajtu,odnos Srpskog muškarca sa majkom-patologija.Inače sam vaspitačica,pa jel vam sada jasno,zašto sam sama?.Nažalost,ja sam žena,a ne sluškinja,ni druga majka.Pre svega žena.

Sve zavisi od ličnosti. Ja obožavam samoću.

niko ne zeli da bude sam.
ako moj partner pocne tajno da se vidja sa jos jednom osobom, da li sam i ja sebicna sto sam htela da budemo samo on i ja, sto me je to saznanje ubilo i sto sam otisla?

ponekad nemamo drugog izbora

kakav idiotski literani sastav. iritirajuci i omalovazavajuci, sa pateticnom a la "tisina koja odzvanja" notom.
imam 36 godina, dobar posao u inostranstvu i vrlo normalna devojka. nisam imala srece da nadjem nekoga, a i propustila sam "momentum" 20-tih godina, sada je vec kasno...
i nije moj izbor da budem sama. imala sam pored sebe osobu koju sam iskreno i duboko volela, mladju koju godinu. on nije zeleo da ima to za cim "vapi" ovaj literarni sastav-zivot u zajednici. oh, da, radila sam i na sebi i na vezi, ali ne vredi...
tako su puni likovanja komentari onih koju su u vezi, braku, bilo kvalitetnom ili ne nad samcima. sramota. oni su uspeli u onome sto drugi nisu, imaju nekoga. sluze drustvu!!!!??? drustveno prihvatljivi!!!??? i homoseksualci su se izborili za postovanje i svoj nacin zivota, tako da ostaju samci kao delikates u kome se uziva, moze da se komentarise o njihovom zivotu bez cenzure.
ja sam sama jer nisam imala srece da sretnem nekoga. a vi koji ste u srecnoj ili nesrecnoj vezi, budite svesni da je to pitanje srece, trenutka, dobrog timing-a.

bolje lep pametan i bogat,nego ruzan glup i siromasan

Prosao sam kroz to da mi je frka bila d ane ostanem sam ali sada mi nekako to dode normalno kada vidim da su ljudi prilicno povrsni danas i da li je moguce graditi nesto u takvom odnosu..

Ko je bre pisao ovaj clanak? Ja i u Srbiji i Americi imam isti problem: muskarci u ogromnom broju jednostavno ne zele ozbiljne veze. Tek oko 35e pocinju da razmisljaju o tome sa klinkama od 23. Ja imam 27 i vec pocinjem da se osecam da mi se izbor suzava.

U tekstu se samo spominju zene,a za jednu "uspesnu" vezu je potrebno dvoje (da oboje zele da ta veza uspe, da se vole, medjusobno postuju i da su tolerantni),zasto je potpuno zaboravljena uloga muskarca?Na osnovu ovog teksta, muskarci kao da ne postoje, kao da nemaju problem samoce?I kao sto je neko vec rekao srecni ljudi mogu biti srecni i sami i u paru.Na zalost isto tako i "nesrecni" ljudi ( oni koji su uvek puni nezadovoljstva, uvek za sve krive druge,oni sto do podneva mrze sebe a od podneva ceo svet i sl) mogu biti nesrecni sami ili jos nekom zivot zagorcavati u paru .Povrsan tekst, na zalost

Kao da sam ja pisala ovaj tekst. Razvela se, sama ocuvala dvoje dece. Obaveza preko glave. Dodjem sa posla i mislim se sta cu pre. Nabavka, rucak, ves, domaci, temperature, bronhitisi, upale grla.. Po kuci lom, galama, svadja, cika, vika..nikada vremena za sebe. Koliko sam samo puta pozelela da budem malo sama. Obican poziv na pice sam smatrala gubljenjem vremena. Porasli su, jedno dete vise i nije samnom. E, sada tisina boli

Kod mene na poslu, ovi koji su u braku jedva cekaju da se uvede prekovremeni rad, kako ne bi morali da idu kuci :). True story

Ponekad poželim da budem sam, ali mi samoća brzo dosadi. Lepo je kada si nakratko sam. Brak je predivan i mislim da je to idealan način života za većinu ljudi. Pruža sigurnost, ispunjenost, osećaj posedovanja uloge u društvu. Osećaj smisla u svetu besmisla. Sve je lakše kada imaš nekog koga voliš, kome veruješ. Srpkinje i Srbi, venčavajte se!

Drago mi je kada je ona pored mene. Kada mi dodju teski trenuci-ona je pored mene. Kada imamo problem - ona je pored mene i probamo da ga resimo zajedno, mnogo je lakse tako nego kada si sam. Trudim se da sam pored nje uvek kada je to potrebno - ona je tada srecna. Ipak, covek ne bi trebalo da bude sam.

Tekst je pisan iz perspektive drugih drustava i prati tamosnja kretanja.
Ima ljudi koji se pronadju, imaju pameti, srece u pravom trenutku, sta god, i dovoljno pameti da sacuvaju to sto imaju. Neki nisu te srece ili nemaju tu pamet...Tekst,je takodje, pisan kroz zensku prizmu iz razloga jos uvek latentnog presinga na one zene koje se odluce da soliraju. Postoji pritisak i na muskarce, ali je manje ocigledan.
Mnogi muskarci jos uvek ulaze u veze da ima bi imao ko da im servisira svakodnevni zivot, bez nekih posebnih emocija i zelje prema zeni sa kojom su, prosto da su im zadovoljene neke potrebe. Ako pozele vise traze to na drugom mestu van kuce. One zene koje mogu same (ne specijalno da to i zele) ostaju same jer ih koncept veze koji je vazio u kojima zajednicki zivot, porodica i sve ide at their expense ne zadovoljava,mnogo kosta, a malo vraca, a u njihovim generacijama nema dovoljno muskaraca koji zele stvarni partnerski odnos. Jednostavno to je vrsta odnosa u kome su ona emotivno iscrpljuje i cini da zamrzite onoga koga ste nekada voleli..
Za mladje i obrazovanije se mnogo sto sta menja barem na "zapadu" . I veze i porodice su im egalitarnije. Frustracija je pre svegamedju muskarcima koji su zapustili skolovanje i nemaju velike sanse na trzistu poslova , a optereceni su starim modelima i misle da im je neko oteo nesto sto im neprikosnoveno pripada...Ona lujka Brejvik je od te sorte...Nema tu velike ideologije
Stvari ce se dovesti u red sa drugacijim odnosima u kojima ce to uzimanje i davanje biti malo postenije rasporedjeno...Mi smo, nazalost posebna prica i u tome, kao i u mnogim dtugim zivotnim stvarima idemo unazad u odnosu gde smo bili pocetkom '90 tih, a ne unapred tako da se u medjuljudske odnose svake vrste ukljucila i ekonomija prezivljavanja...

Prvo,nisu samo zene te koje vise ne zele da prave kompromise,vec su i muskarci ti kojima je vise preko glave da se prilagodjavaju nekim tako zvanim novim standardima,pa ni oni vise ne zele da prave kompromise.
I drugo,niko na svetu ne zeli da bude i ostari sam.Takve komentare uglavnom ostavljaju oni koji nisu uspeli da nadju srodnu dusu ili oni koji se plase da to nece uspeti.Ja takodje jos uvek nisam nasao devojku sa kojom bi usao u brak i osnovao porodicu,ali sam bar iskren prema sebi i ne zavaravam se kako je samoca lepa i kako je lepse ziveti sam.Ako tu svoju "srodnu dusu ne nadjem",prilagodicu se i ziveti najbolje sto umem i to je to.Dosta da vise zavaravate sami sebe i jos pored toga ohrabrujete i druge da ucine to isto!

Kod nas, žene kukaju kako ne mogu da nađu ovakvog onakvog muškarca, a kada se takav pojavi onda ili izmisle neke nove prohteve e sad pored tih unutrašnjih kvaliteta mora da ima i neke dodatne, duga kosa, apolonsko telo, ili im jednosatvno takav muškarac ipak nije zanimljiv, ipak bi volele nekog "balkanca"
Potpuno isto važi i za muškarce...

U Srbiji ljudi ne znaju šta žele, pričaju jedno, a kada to dođe onda drugo, jedno misle - a u stvarnosti sasvim suprotno postupaju!

U normalnim zemljama u poređenju sa našom sredinom, ljudi tačno znaju šta žele (a to što hoće stvarno i hoće), otvoreni su (što na umu to na drumu), iskreni, bez rezervi, bez unutrašnjih nestabilnosti, i nadasve nisu površni.

Ja ne vidim nista lose u samackom zivotu. Na zapadu je to normalnost. Posto ljudi danas ne zele da imaju nikakvu vezu ili da se prostije izrazim ne zele da ih niko smara.

Najbitnije mi je sto zivim pod okolnostima da mogu da BIRAM hocu li ziveti sama ili udati se za nekog ko nije ono sto sam zamisljala da ne bih ostala sama. U svakom slucaju, nece biti bajka.

Iz licnog iskustva mogu da kazem sledece: Bio sam u braku nekoliko godina,Nismo se uvek u svemu slagali zena i ja,svadjali smo se oko gluposti i na kraju smo se razveli zbog gluposti.Znaci znam sada i samacki nacin zivota i mogu da kazem da je sve bolje nego da budes sam kao panj.

Dakle, kad kažete (napišete) 'samci' u stvari mislite 'samice'. Tj. vi pišete da nakon razvoda žena nužno ne može da nađe novog partnera jer je već 'u godinama', a za muškarca nije problem.

(MARIJANA, 21. april 2012 22:10)

izvini, ali ti pre svega imas komplekse nazalost...
ovakva generalizacija kakvu si ovde iznela je pre svega vredjanje muskaraca, ne sporim da postoje ljudi kojim imaju "cudan" odnos sa majkama ali oni su u manjini (ili se ti kreces u pogresnom drustvu ocigledno), to sto su ljudi prinudjeni da zive sa roditeljima u sigurno vise od polovine slucajeva nije njihova krivica, jednostavno nemaju svi nasledjene stanove, a ziveti kao podstanar je (na primer u beogradu) pravo prezivljavanje za nekog ko zaradjuje prosecnu zaradu...

a sto se tice "neprilazenja" ako je tvoje shvatanje socijalizacije da izadjes van kuce, doteras se, dignes nos i sad ce svi odjednom da te jure? onda je i to mozda jedan od razloga zasto ne mozes pronaci muskarca (normalnog naravno), a nije na odmet spustiti se na zemlju i prici nekom ko ti se dopadne, sigurno te nece ispaliti kao sto to rade zene kad im neko pridje...

mnogo je samih muskaraca oko mene kojima treba zena a ne sluskinja tako da ova tvoja iskrivljena slika potpuno nerealna, ali sa takvim negativnim (da ne kazem sovinistickim) i egoisticnim stavom, tesko da ce bilo koji takav muskarac hteti da ima nesto sa tobom...

negativni ljudi ce privlaciti negativne, a pozitivni pozitivne - bitno je kakvu energiju odasiljete...

.... evo kao za oglase . Ja sam sam , tačnije živim sa majkom u stanu , imam 38 godina , VSS i mislim da je najveća glupost u životu i potpuni promašaj , živjeti sam . Prosto , kompromisa mora biti , to je ljudski , na tome počiva svaka zajednica od porodice pa do raznih lokalnih i međunarodnih institucija , društava i društvenih zajednica . Sve počiva na kompromisu .

Naj srecniji sam bio kao sam.Sad imam kvocalo pored sebe i jedva cekam kad ce negde da ode.

Koliko ja vidim iz svog okruženja, nesrećniji su oni u braku. Sumoran, turoban svet koji na sve načine pokušava da pobegne iz kolotečine i žabokrečine.

Pa pazite,meni samoca odgovara u potpunosti.Jurim karijeru koja mi se siri u inostranstvo.Imam jednog prijatelja sa "beneficijama" i na taj nacin su mi sve potrebe ispunjene.U svom ubrzanom tempu zivota ne bih imala vremena za partnera i samo bih ga povredjivala svojim odsustvovanjem!

Sta je ovo? Jel vama osnovci pisu clanke? Covece, ovako sta se moglo cuti kad su na casu srpskog drugarice citale svoje sastave, u trecem razredu.

A sto se tice teme.. Zato sto ste (bile) nafurane, zato ste i same.

Bolje je biti sam nego u lošem braku definitivno..
Ali je puno bolje od samoce biti u DOBROM braku na kome kao i na svemu iole vrednom u zivotu treba puno raditi i biti spreman na kompromise

Bolje biti sam nego u lošem društvu. Najvažnije je biti sam sa sobom čist, onda ti je lakši život i samoća ne utiče mnogo na tebe. Ja sam skoro ceo dosadašnji život sam, tj. bez prave veze ( ne računam veze od po mesec dana) i poprilično sam zadovoljan svojim životom. Ponekad se smorim zbog toga ali šta da se radi, ja na te stvari ne mogu da utičem.

@Daki

Ne zavaravaju ljudi nikoga, nego neki zavisno od karaktera pre biraju da zive sami, nego sa nekim ko im ne odgovara, drugi opet rade obrnuto pa prave drame u svojim i tudjim zivotima...Zamisli da ti zivis sa zenom koja jedva ceka da negde izadjes, jer ne moze da te podnese, ima fizicku muku kad jos se priblizis, a sa tobom je samo zato sto joj je to prakticno lakse i sto se plasi da ostari sama...I ti jednog dana saznas da su tvoje godine zajednicko zivota samo puko zavaravanje....Ja mislim da to nije toliki strah od starenja u samoci, makar ne kod zena (udovice se redje ponovo udaju, nego udovci), vec od socijalne presije, iskljucivanja i prisivanja da sa osobom koja zivi solo nije nesto u redu ...Ne zive svi ljudi solo zato sto detinjasto fantaziraju da ce sresti ne znam koga, vec samo zele samo funkcionalnu vezu...Ko je lud da zivi sam, pre nego sa nekim ko mu zivot cini boljim (ne mislim na pare)?

Verovatno ce ljudi u buducnosti pocinjati ranije, vise puta pokusavati (serijska monogamija), ali zato su potrebna ekonomski snazna drustva i da su oboje ekonomski nezavisni, a za prosecan svet i na zapadu to je luksuz...

Ne, ja ne mogu da budem srećan sam. Čak, vrlo sam blizu očaja.

Bila sam i jedno i drugo. I u vezi i u braku i sada sam sama. Postoje ljudi koji su srećni kada su sami i oni koji to mogu biti samo u paru. Ne treba generalizovati, neko ume da funcioniše samo sam. A ja umem samo u paru :-(

Ja imam 44 godine,dete 21.S njegovim ocem imam dobar kontakt.Zbog silnih obaveza oko sina,jednostavno prethodnih dvadeset godina uopšte nisam razmišljala o sebi,niti smatram da sam išta izgubila,bila žrtva,da vam iskreno kažem živela sam kako sam htela,radila takođe i bila sretna.Bila je tu neka veza,pre deset godina.Fina strast,muškarac reklo bi se idealan,voleo me je.Posmatrala sam ga,razmišljala kako bih uklopila svoj tadašnji život s njim,on je želeo dete,ja nisam bila zainteresovana,njegove navike su mi bile ne prihvatljive,vizualizacijom prošla sam kroz našu budućnost i zaključila da me to zamara i da mi je jednostavnije da ostanem u statusu u kom sam bila.Pre tri godine,dogodila mi se ona ljubav,strast od koje se gubi pamet.Opet racionalno razmišljanje,s tom razlikom što sam mislila da mogu da podnesem prirodu,karakter i život tog čoveka.Stariji od mene 17 godina,nesigurna ekonomska pozicija,izvesno star,siromašan i bolestan kako je on govorio za sebe.Znači preostalo nam je samo zabavljanje.Krenuli smo inače bez podrazumevanja i očekivanja.Život u dvoje podrazumeva žrtvovanje(čovek sam to prihvati)podnošenje i ono što mislim da nije preterano jeste bezuslovna ljubav bez želje da se menja,nego doslovno prihvati.Nekako sam rano zaključila prvo po sebi,a onda i drugi teško da čovek može radikalno da se promeni.Biti s nekim znači prihvatiti njegov život,od rođenja do tog trenutka,njegove odgovornosti,+ i -.Tako da je život sa nekim odgovornost, što je čovek stariji teže podnosi i svoj život, a kamoli da prihvati tuđi.Nakon te strasti,simulacije zajedničkog života,jedino što sam zaključila da ljudi nisu naročito spremni da se žrtvuju za ljubav,previše očekuju,a malo su spremni da daju.Davno sam pročitala da je Sreća veština Uma, sad to tačno prepoznajem u punom značenju.Kao mlada imala sam jaku viziju porodice,nisam uspela to da realizujem,nakon ove strasti moram da se pročistim,jer svi snovi su se raspali,ne znam šta će biti u budućnosti,ali mnogo mi znače tekstovi psihoterapeuta Milivojevića koji kaže za sretan život u dvoje potrebno je da vas partner seksualno privlači i da gledate u istom pravcu,a to je ono što se meni nije dogodilo.Ni sa jednim partnerom nisam gledala u istom pravcu.Ja ne bih volela da budem sama u budućnosti,volim živo pored sebe,ali nemam viziju kakav bi to muškarac trebao da bude.A nemam iskustvo u zajedničkom životu,jer sam ceo život živela sama,a u poslednjoj vezi dolazlila kod njega na dan,dva maksimum tri.Moje mišljenje je da muškarac i žena trebaju da žive u zajednici,ali da je to veština koju retki savladaju.Naravno nemam ništa ni protiv drugih modela,ali ono što zapažam u svojoj okolini to je usamljenost,kod oba pola i depresivno stanje,jer ipak dolazimo u godine kad nije više brzina,nego počinje kočenje,pa kad ukočiš potpuno,to jest odradiš obaveze koje imaš,deca,karijera treba neko s kim će da se pije kafica,izađe u šetnju,napravi neki plan za praznik,vikend.Zajednički život je izgradnja,ali je u realnosti obično distorzija.Srušen je poznat model,ali ljudi ipak teže da imaju nekoga,sretnu onu ili onog pravog,šta god to značilo.A da li ćemo, to samo od nas zavisi.

Имам 30 година и углавном сам до сада био сам. Моји пријатељи су имали и имају везе и многи од њих су задовољни са њима, кажу како им је веза много значила, и као подршка и као мотиватор. Ја до сада сам све морао фактички сам да пролазим, да сређујем, без подршке партнера. Вјерујем да је то могло да буде много лакше, да је поред мене био (прави) партнер. Нисам претјерано срећан као сам. Ипак вјерујем да је и то боље него бити са неким само ради испуњења друштвених очекивања или зато што се човјек једноставно плаши.

Koliko mi se sve vise cini, u poslednje vreme, mi muskarci smo potpuniji(normalniji). Drustvo nam je na neki nacin oduzelo primat sa jednakosti polova, i na taj nacin nas promenilo malo, ali mislim da pronalazimo balans. Dok sa druge strane, mislim da su zene otisle ili u jednu krajnost(koja im naravno ne odgovara) ili su potpuno izgubljene. Ne znam, to je samo moje misljenje, mozda ce + i - da pokazu da li gresim...

Sustina je licni duhovni razvoj. To se moze itekako u samoci kao i u braku,nacini su drugaciji mozda ali je cilj isti. Potrebna je ljubav i trud, ako to nemate i ne ulazete opet je svejedno jeste li sami ili u braku.

Fantastican komentar (Dea, 21. april 2012 19:17) Pozdrav!

razvedena sam, finansijski dobro obezbedjena, zgodna, visoka. ali kolju me godine: prevalila sam 40-u i kao da mi je "rok upotrebe" prosao. muskarci mojih godina traze zene od 30 ili manje godina. mnogi muskarci zele samo seks bez obaveza, ali nikako vezu sa zenom koja je prevalila 40-u. onda sta mi preostaje? ili da tugujem sto nemam partnera i da mi zivot prodje u kukanju; ili da udahnem zivot punim plucima, i uzivam u druzenju sa svojim detetom, sa svojim prijateljima, u svom poslu? ja sam izabrala ovo drugo.

Biti sam i usamljen su dva razlicita pojma. Mnogo je ljudi koji zive u brakovima a jako su usamljeni. Muz radi po ceo dan, kad dodje kuci samo bi da gleda TV, i da ide da spava, ne zanima ga sta zeni treba. Samo jedan scenario da ne trosim reci na milion drugih gde je jedan od supruznika usamljen iako nije sam. S druge strane ima samaca koji su stalno okruzeni prijateljima, rodbinom i uvek imaju coveka na koga da se oslone.
A onome, "ko ce da ti doda lek kad ostaris" odite do starackih domova na Zapadu. Tamo velika vecina ima vazdan dece... a mnogi bogami i bracnog partnera koji nije sa njima.

Ko i za sve drugo u zivotu: Live and let live

@Daki

Razumela sam ja sta si ti hteo da kazes, moja poenta je u necem drugom. Svi zele normalan zivot. Medjutim niko od nas ne zna sa cim ce se u zivotu sresti zbog svojih pogresnih procena, loseg tajminga, pa i naivnosti i vere u ljude. Na primer, ti si iskren u tome sto zelis, ali druga strana nije, nego te iz nekog razloga zavlaci godinama
Ljudi ne biraju da zive sami, da se nadju u losem braku,. ..To se jednostavno dogodi ili ne. Ne reklamiraju ljudi koji zive solo odredjeni stil zivota, vec zele da ih drustvo ostavi na miru da rade po svom tempu. Nekome ce reci, ko ti je kriv sto si sam, drugome ko ti je kriv sto si se lose udala/ozenio, trecem ko ti je kriv sto si izabrao pogresnu skolu...Nekim ljudima kao da nije dosta njihov zivot, vec vode racuna i o tudjem. Mirjana je to vrlo precizno objasnila. Ja ni izbore svoje sestre koju volim najvise na svetu nikad nisam komentarisala. Ko smo mi da sudimo i procenjujemo tudje odluke i zivote?

Covek svoju srecu prvo mora da nadje u miru sa svojom glavom, a onda ce mu i sa svetom biti lakse. Najvaznije je da ono sto si izabrao je ono sto sam intimno zelis iz ma kojih razloga i da posledice dobre i lose svog izbora snosis. I taj ko hoce da nadje nekog on/ona ga nadje, a onaj ko to ne zeli ima svoje razloge o kojima ne bi trebalo da se pravda nikome.

citam komentare i shvatim koliko ljudi mesa usamljenost i samocu...ja sam uvek mislio da sam sam sebi dovoljan, a partnerka je tu samo da dopuni i upotpuni, takoreci zacini...

Sigurno je da niko ne bi voleo da bude sam, nego u drustvu,sa pravom osobom..U drustvu se i kaludjeri zene, sto kaze narod, covek je drustveno bice...ali ima i izreka da je "bolje biti sam nego sa rdjavim drugom"..Kako pomiriti te dve krajnosti, nije mi jasno..Ljudi svesno biraju svoj put..ali ne znam zasto se osudjuju oni/one, koje su na neki nacin izabrali/e taj put da neko vreme ili do kraja zivota budu sami..sve je stvar izbora, nekome je lakse podneti samocu nego loseg bracnog druga, nekima je vaznije da budu sa nekim nego sami. I sve je to stvar slbodne volje i sve je "legitimno" sto bi rekli politicari...Svaki covek je jedinka za sebe i ne vidim zasto se nasi citaoci i citateljke pravdaju zbog toga..Ako cemo vec da budemo otvoreni, vise volim i samocu nego laz i prevaru, neiskren odnos partnerke prema meni i to foliranje "izigravajmo srecnu porodicu"..Svaka odluka je teska, a pogotovo odluka zene da zivi sama i jos sa detetom, da vodi racuna o njemu i vaspitava ga..Medjutim i to je bar po meni bolje nego nastaviti neku farsu..Naravno misljenja su podeljena..tako da mislim da je pitanje iz naslova teksta malo suvise "sugestivno"...Nekada niste u mogucnosti da birate sta je bolje, nego imate izbor izmedju manje ili vise lose opcije..

.... biti lijep , pametan i bogat . Vrlo često , gotovo uvijek se isključuju u površnom , da kažem nekom opšte prihvaćenom pojimanju ta tri svojstva te tri karakteristike . Suštinski shvaćene , ta tri svojstva su zapravo jedno . Vremena se mijenjaju te i pojmovi shodno vremenu , mijenjaju smisao . Bilo bi lijepo od gospodina koji kaže , citat : bolje biti lep , pametan i bogat nego ružan ,glup i siromašan ; da pojasni prva tri pojma . Shodno njegovom objašnjenju , njegovom poimanju , a kako sam se da kažem čitav život bavio tzv. egzaktnim naukama , prihvatiću da se kategorišem u ružne , glupe i siromašne .

@Ona
Kada sam rekao da se ljudi zavaravaju,misleo sam na one koji govore da je biti sam najbolja varijanta.Govore o tome kako je lepo biti slobodan i ne pravdati se nikome,ne praviti nikakve kompromise....Ja mislim da sloboda prija samo u mladosti,a da kasnije od te silne slobode,ne znate sta cete sami sa sobom.Tesko je kada neko nema sa kim da podeli dobro i lose,prijatelji nikada ne mogu da zamene porodicu(koliko god da ste dobri prijatelji).S'druge strane se slazem da je bolje i ziveti sam,nego u losem braku ili vezi,a najgore je kada sa tom nekom pogresnom osobom dobijete dete,od toga se uyasavam.Kako je napisala u svom komentaru "mirjana",treba imati puno srece,da naletite na pravu osobu u pravo vreme.Inace,ja sam jedinac i umem da funkcionisem sam,ali mi je taj samacki zivot samo rezerni plan,ukoliko ne budem naisao na "onu pravu".U tom rezenom planu bi mi bilo najvise zao jer ne bi imao decu,jer mi ne pada na pamet da imam decu koja ne bi zivela samnom ili bi pak zivela samnom,ali bez majke.
@katarina
Svaka cast na komentaru i iskrenosti...

"Radim,dok neki muškarci ništa ne rade,i ne samo to,oni i ne žele da rade."

aha, znači vama smetaju "neki" muškarci koji ništa ne rade i ne žele da rade?
- ovo je slobodna zemlja, svako odlučuje o samom sebi pa i o tome da li će da radi ili ne -ne vidim razlog zašto bi vam smetala nečija suverena odluka?

problem je što su takvi ljudi u velikoj manjini, postoje oni koji su obezbeđeni, rentijeri, lenji ljudi i oni koji jednostavno nemaju "ni prihode ni rashode", ako vam smetaju - zaobiđite ih! niko vas ne primorava da imate bilo kakve interakcije sa tom malim procentom muškaraca.

mnogo veći udeo je žena koje neće da rade, ali ne zato što su obezbeđene nego zato što žele da nađu nekog mentola za koga će da se udaju i ko će da ih izdržava - ali meni ne smetaju, ja ih izbegavam i nisam opterećen činjenicom da one postoje (i da ih ima podosta)

komentar pod pseudonimom Petar je lepo objasnio situaciju ovde, svaka čast!

meni su 20 godina ali kad vidim sta sve rade ove devojke dzaba im bilo,tako da u zivotu vidim samo sebe i nikog drugog.........toliko

Mogu,sto ne?

(MARIJANA, 23. april 2012 09:29)

ja sam reagovao na tvoje ponizavanje i uvredljivo generalizovanje muskaraca...
reagovao sam u kranje korektno s'obzirom na tvoj prvi komentar...

i dobio sam krajnje napadan odgovor sa ogromnom dozom frustracija (jos vecom nego u prvom komentaru)...

moj komentar je mozda bio odgovor tebi ali se odnosio na sve, tu nije bilo nikakvog "besa", bar ne ni blizu kao u tvojim komentarima...

u globalu, zalosno je sto su ljudi toliko isfrustrirani i negativni, jer ce takve osobe samo i privlaciti cime se problemi dalje produbljuju...

Divno je sto tako veliki broj ljudi komentarise ovu temu. Svi bi mi hteli da budemo u paru, jer smo tako odgajeni. Da bi bili komplatni. (i reklame nas potsecaju na to)Smatram da covek mora da radi na sebi da bi bio zadovoljan sobom. A partner treba da mu bude podstrek da tako zivi. I ova moja parola je funkcionisala dok nismo dobili dete. Ono sto ja nisam znala jeste da ja treba da sam tu za dete. A partner nece ili ne vidi da treba da obavlja obaveze oko deteta. Ja nisam mogla da se prepucavam oko toga. 99%stvari sam odradila sama. Uz pomoc baka...kako se do sad nismo razveli, ne znam. Valjda nijedno nije imalo hrabrosti da to potegne. A strast medju nama nije nikad slabila. Mozda nas je to odrzalo. Moji trenutni principi su: ne daj nikad na sebe (i ono sto bih dopustila, ne mogu, jer treba da budem uzor svom detetu), ako ima sexa, on nece znati da nesto ne stima-pa ja treba da odlucim da li da obelodanim da li je sve ok, sve doslovno reci sto zelis- on ne moze da cita moje misli i ne dozivljava duboko emocije kao ja. Mislim da svakom treba neko, da ga usmeri, otrezni, dodirne...ali da bi covek bio srecan, bilo u vezi, ili sam ( u prolaznim vezama), on mora biti srecan sam sa sobom, pa tek onda sa nekim drugim. I jos jedna bitna stvar, bez deteta (rodjenog, usvojenog), covek ne zna za sta zivi.

Ja ne znam zašto dotična osoba mene napada,vidim da sam prozvana,zbog komentara,jer nisam egoista i prilazila sam muškarcima,ne možete vi da sudite o meni,a da me pri tome niste ni upoznali,ja sam radila psihotest,i spadam u uravnotežene osobe,zato vas molim da svoj bes,ne usmeravate na mene,ja vaše mišljenje poštujem.Tako da ne znam ko je od nas egoista,jer smatrate da je vaše mišljenje vrednije od mog, ja čvrsto stojim na zemlji.Radim,dok neki muškarci ništa ne rade,i ne samo to,oni i ne žele da rade.Ja znam kakvo je stanje u društvu,a znam i kakvih egoista ima.Moja energija je realna,nije uvek pozitivna, a nije ni negativna,realna.Eto sada sam započela vezu,i nadam se dobrom ishodu....vaš bes,usmerite na drugu stranu-kanališite ga,a ne napadajte ljude čije vas mišljenje iz nekog razloga pogadja.

Vi možete da radite šta god želite,ja sam rekla svoja iskustva,valjda svako ima prava da kaže,ne znam zašto su neki muškarci povredjeni-pronašli su se,verujem,mada me to i ne zanima naročito.Htela sam bez reklame da preporučim knjigu-STO TAJNI SREĆNIH VEZA,peroručujem i jednom i drugom polu,jer kada veza propadne krivci su i jedna i druga strana.Ja ne generalizujem muškarce-teško da sam sa svima bila,pa da sam rekla da su svi isti,rekla sam kako sam se pored nekih osećala,zašto to vama smeta,ja zaista ne znam, a još manje zašto se osećate prozvanim.Verujem da vas je to pogodilo.Istina uvek pogodi,ali mora se ponekad reći.

Za lakše razumevanje muškaraca,evo izašao je novi tekst,koji je odličan,po mom mišljenju,jer je realan,i istinit.Negde ćemo uspeti da se pronadjemo,važno je tragati za odgovarajućom osobom...juče je neko bio sam danas već ima nekoga,svet se brzo okreće.

Marija - divan komentar.

Ponekad poželim da budem sam, ali mi samoća brzo dosadi. Lepo je kada si nakratko sam. Brak je predivan i mislim da je to idealan način života za većinu ljudi. Pruža sigurnost, ispunjenost, osećaj posedovanja uloge u društvu. Osećaj smisla u svetu besmisla. Sve je lakše kada imaš nekog koga voliš, kome veruješ. Srpkinje i Srbi, venčavajte se!

Sta je ovo? Jel vama osnovci pisu clanke? Covece, ovako sta se moglo cuti kad su na casu srpskog drugarice citale svoje sastave, u trecem razredu.

A sto se tice teme.. Zato sto ste (bile) nafurane, zato ste i same.

Pa pazite,meni samoca odgovara u potpunosti.Jurim karijeru koja mi se siri u inostranstvo.Imam jednog prijatelja sa "beneficijama" i na taj nacin su mi sve potrebe ispunjene.U svom ubrzanom tempu zivota ne bih imala vremena za partnera i samo bih ga povredjivala svojim odsustvovanjem!

Nisam bila sa puno muškaraca,ali sa onima sa kojima sam bila nisam nažalost našla oslonac,mnogo toga sam morala sama,kada sam okrenula list,i svatila da će me to uništiti,više niko nije ni prilazio,svi traže zamenu za mamu,jedan dečko je dobro ovde rekao,na sajtu,odnos Srpskog muškarca sa majkom-patologija.Inače sam vaspitačica,pa jel vam sada jasno,zašto sam sama?.Nažalost,ja sam žena,a ne sluškinja,ni druga majka.Pre svega žena.

Iz licnog iskustva mogu da kazem sledece: Bio sam u braku nekoliko godina,Nismo se uvek u svemu slagali zena i ja,svadjali smo se oko gluposti i na kraju smo se razveli zbog gluposti.Znaci znam sada i samacki nacin zivota i mogu da kazem da je sve bolje nego da budes sam kao panj.

.... evo kao za oglase . Ja sam sam , tačnije živim sa majkom u stanu , imam 38 godina , VSS i mislim da je najveća glupost u životu i potpuni promašaj , živjeti sam . Prosto , kompromisa mora biti , to je ljudski , na tome počiva svaka zajednica od porodice pa do raznih lokalnih i međunarodnih institucija , društava i društvenih zajednica . Sve počiva na kompromisu .

Ko je bre pisao ovaj clanak? Ja i u Srbiji i Americi imam isti problem: muskarci u ogromnom broju jednostavno ne zele ozbiljne veze. Tek oko 35e pocinju da razmisljaju o tome sa klinkama od 23. Ja imam 27 i vec pocinjem da se osecam da mi se izbor suzava.

Koliko mi se sve vise cini, u poslednje vreme, mi muskarci smo potpuniji(normalniji). Drustvo nam je na neki nacin oduzelo primat sa jednakosti polova, i na taj nacin nas promenilo malo, ali mislim da pronalazimo balans. Dok sa druge strane, mislim da su zene otisle ili u jednu krajnost(koja im naravno ne odgovara) ili su potpuno izgubljene. Ne znam, to je samo moje misljenje, mozda ce + i - da pokazu da li gresim...

Naj srecniji sam bio kao sam.Sad imam kvocalo pored sebe i jedva cekam kad ce negde da ode.

Vi možete da radite šta god želite,ja sam rekla svoja iskustva,valjda svako ima prava da kaže,ne znam zašto su neki muškarci povredjeni-pronašli su se,verujem,mada me to i ne zanima naročito.Htela sam bez reklame da preporučim knjigu-STO TAJNI SREĆNIH VEZA,peroručujem i jednom i drugom polu,jer kada veza propadne krivci su i jedna i druga strana.Ja ne generalizujem muškarce-teško da sam sa svima bila,pa da sam rekla da su svi isti,rekla sam kako sam se pored nekih osećala,zašto to vama smeta,ja zaista ne znam, a još manje zašto se osećate prozvanim.Verujem da vas je to pogodilo.Istina uvek pogodi,ali mora se ponekad reći.

Prvo,nisu samo zene te koje vise ne zele da prave kompromise,vec su i muskarci ti kojima je vise preko glave da se prilagodjavaju nekim tako zvanim novim standardima,pa ni oni vise ne zele da prave kompromise.
I drugo,niko na svetu ne zeli da bude i ostari sam.Takve komentare uglavnom ostavljaju oni koji nisu uspeli da nadju srodnu dusu ili oni koji se plase da to nece uspeti.Ja takodje jos uvek nisam nasao devojku sa kojom bi usao u brak i osnovao porodicu,ali sam bar iskren prema sebi i ne zavaravam se kako je samoca lepa i kako je lepse ziveti sam.Ako tu svoju "srodnu dusu ne nadjem",prilagodicu se i ziveti najbolje sto umem i to je to.Dosta da vise zavaravate sami sebe i jos pored toga ohrabrujete i druge da ucine to isto!

Drago mi je kada je ona pored mene. Kada mi dodju teski trenuci-ona je pored mene. Kada imamo problem - ona je pored mene i probamo da ga resimo zajedno, mnogo je lakse tako nego kada si sam. Trudim se da sam pored nje uvek kada je to potrebno - ona je tada srecna. Ipak, covek ne bi trebalo da bude sam.

Samci i te kako mogu da budu srećni. Znam ih dovoljno, svih uzrasta. Ali, potreban je rad na sebi, širok um i ljubav prema svemu, životu. Većina naravno ne odbija ljubav, potpuno naprotiv, ali im ništa ne nedostaje dok je ne nađu, jer ljubavi ima u svemu. A kada vide većinski nivo evolucije prosećnog partnera i šta se dešava mnogim njihovim prijateljima i poznanicima, većina ne žali ni za čim, a potpuno je otvorena. Meni je to sasvim OK. Naravno ima i onih koji se uopšte ne snalaze, a po nepisanom pravilu većina takvih nema hobi, ništa ih ne interesuje osim TV-a, zapliću jezik na velike politčke teme, a svaku fizičku aktivnost poput sporta, šetnje, psa, bicikla, rekreacije i sl, smatraju uvredom i razbibrigom za dokone. Nisu svi ovako strogo odvojeni, ali mnogi da. Dakle, samci mogu da budu savršeno srećni, baš kao i oni koji su u paru. Potreban je trud i ljubav. A sada da zavaršim, lično me ovakva pitanja baš iritiraju, smatram ih isforsiranim i dosadnim. Izgleda da u novinarstvu mnogo toga škripi.

niko ne zeli da bude sam.
ako moj partner pocne tajno da se vidja sa jos jednom osobom, da li sam i ja sebicna sto sam htela da budemo samo on i ja, sto me je to saznanje ubilo i sto sam otisla?

ponekad nemamo drugog izbora

Sve zavisi od ličnosti. Ja obožavam samoću.

Ja ne znam zašto dotična osoba mene napada,vidim da sam prozvana,zbog komentara,jer nisam egoista i prilazila sam muškarcima,ne možete vi da sudite o meni,a da me pri tome niste ni upoznali,ja sam radila psihotest,i spadam u uravnotežene osobe,zato vas molim da svoj bes,ne usmeravate na mene,ja vaše mišljenje poštujem.Tako da ne znam ko je od nas egoista,jer smatrate da je vaše mišljenje vrednije od mog, ja čvrsto stojim na zemlji.Radim,dok neki muškarci ništa ne rade,i ne samo to,oni i ne žele da rade.Ja znam kakvo je stanje u društvu,a znam i kakvih egoista ima.Moja energija je realna,nije uvek pozitivna, a nije ni negativna,realna.Eto sada sam započela vezu,i nadam se dobrom ishodu....vaš bes,usmerite na drugu stranu-kanališite ga,a ne napadajte ljude čije vas mišljenje iz nekog razloga pogadja.

Ne, ja ne mogu da budem srećan sam. Čak, vrlo sam blizu očaja.

Divno je sto tako veliki broj ljudi komentarise ovu temu. Svi bi mi hteli da budemo u paru, jer smo tako odgajeni. Da bi bili komplatni. (i reklame nas potsecaju na to)Smatram da covek mora da radi na sebi da bi bio zadovoljan sobom. A partner treba da mu bude podstrek da tako zivi. I ova moja parola je funkcionisala dok nismo dobili dete. Ono sto ja nisam znala jeste da ja treba da sam tu za dete. A partner nece ili ne vidi da treba da obavlja obaveze oko deteta. Ja nisam mogla da se prepucavam oko toga. 99%stvari sam odradila sama. Uz pomoc baka...kako se do sad nismo razveli, ne znam. Valjda nijedno nije imalo hrabrosti da to potegne. A strast medju nama nije nikad slabila. Mozda nas je to odrzalo. Moji trenutni principi su: ne daj nikad na sebe (i ono sto bih dopustila, ne mogu, jer treba da budem uzor svom detetu), ako ima sexa, on nece znati da nesto ne stima-pa ja treba da odlucim da li da obelodanim da li je sve ok, sve doslovno reci sto zelis- on ne moze da cita moje misli i ne dozivljava duboko emocije kao ja. Mislim da svakom treba neko, da ga usmeri, otrezni, dodirne...ali da bi covek bio srecan, bilo u vezi, ili sam ( u prolaznim vezama), on mora biti srecan sam sa sobom, pa tek onda sa nekim drugim. I jos jedna bitna stvar, bez deteta (rodjenog, usvojenog), covek ne zna za sta zivi.

(MARIJANA, 21. april 2012 22:10)

izvini, ali ti pre svega imas komplekse nazalost...
ovakva generalizacija kakvu si ovde iznela je pre svega vredjanje muskaraca, ne sporim da postoje ljudi kojim imaju "cudan" odnos sa majkama ali oni su u manjini (ili se ti kreces u pogresnom drustvu ocigledno), to sto su ljudi prinudjeni da zive sa roditeljima u sigurno vise od polovine slucajeva nije njihova krivica, jednostavno nemaju svi nasledjene stanove, a ziveti kao podstanar je (na primer u beogradu) pravo prezivljavanje za nekog ko zaradjuje prosecnu zaradu...

a sto se tice "neprilazenja" ako je tvoje shvatanje socijalizacije da izadjes van kuce, doteras se, dignes nos i sad ce svi odjednom da te jure? onda je i to mozda jedan od razloga zasto ne mozes pronaci muskarca (normalnog naravno), a nije na odmet spustiti se na zemlju i prici nekom ko ti se dopadne, sigurno te nece ispaliti kao sto to rade zene kad im neko pridje...

mnogo je samih muskaraca oko mene kojima treba zena a ne sluskinja tako da ova tvoja iskrivljena slika potpuno nerealna, ali sa takvim negativnim (da ne kazem sovinistickim) i egoisticnim stavom, tesko da ce bilo koji takav muskarac hteti da ima nesto sa tobom...

negativni ljudi ce privlaciti negativne, a pozitivni pozitivne - bitno je kakvu energiju odasiljete...

Za lakše razumevanje muškaraca,evo izašao je novi tekst,koji je odličan,po mom mišljenju,jer je realan,i istinit.Negde ćemo uspeti da se pronadjemo,važno je tragati za odgovarajućom osobom...juče je neko bio sam danas već ima nekoga,svet se brzo okreće.

Hej, bracni zivot je dobar samo ako je partner dobar. Samacki je neuporedivo bolji od loseg braka u kome jos ima dece. Nista lepse nego vratiti se kuci a nikoga nema da vas smara... :)

bolje lep pametan i bogat,nego ruzan glup i siromasan

Kao da sam ja pisala ovaj tekst. Razvela se, sama ocuvala dvoje dece. Obaveza preko glave. Dodjem sa posla i mislim se sta cu pre. Nabavka, rucak, ves, domaci, temperature, bronhitisi, upale grla.. Po kuci lom, galama, svadja, cika, vika..nikada vremena za sebe. Koliko sam samo puta pozelela da budem malo sama. Obican poziv na pice sam smatrala gubljenjem vremena. Porasli su, jedno dete vise i nije samnom. E, sada tisina boli

Tekst je pisan iz perspektive drugih drustava i prati tamosnja kretanja.
Ima ljudi koji se pronadju, imaju pameti, srece u pravom trenutku, sta god, i dovoljno pameti da sacuvaju to sto imaju. Neki nisu te srece ili nemaju tu pamet...Tekst,je takodje, pisan kroz zensku prizmu iz razloga jos uvek latentnog presinga na one zene koje se odluce da soliraju. Postoji pritisak i na muskarce, ali je manje ocigledan.
Mnogi muskarci jos uvek ulaze u veze da ima bi imao ko da im servisira svakodnevni zivot, bez nekih posebnih emocija i zelje prema zeni sa kojom su, prosto da su im zadovoljene neke potrebe. Ako pozele vise traze to na drugom mestu van kuce. One zene koje mogu same (ne specijalno da to i zele) ostaju same jer ih koncept veze koji je vazio u kojima zajednicki zivot, porodica i sve ide at their expense ne zadovoljava,mnogo kosta, a malo vraca, a u njihovim generacijama nema dovoljno muskaraca koji zele stvarni partnerski odnos. Jednostavno to je vrsta odnosa u kome su ona emotivno iscrpljuje i cini da zamrzite onoga koga ste nekada voleli..
Za mladje i obrazovanije se mnogo sto sta menja barem na "zapadu" . I veze i porodice su im egalitarnije. Frustracija je pre svegamedju muskarcima koji su zapustili skolovanje i nemaju velike sanse na trzistu poslova , a optereceni su starim modelima i misle da im je neko oteo nesto sto im neprikosnoveno pripada...Ona lujka Brejvik je od te sorte...Nema tu velike ideologije
Stvari ce se dovesti u red sa drugacijim odnosima u kojima ce to uzimanje i davanje biti malo postenije rasporedjeno...Mi smo, nazalost posebna prica i u tome, kao i u mnogim dtugim zivotnim stvarima idemo unazad u odnosu gde smo bili pocetkom '90 tih, a ne unapred tako da se u medjuljudske odnose svake vrste ukljucila i ekonomija prezivljavanja...

Ja ne vidim nista lose u samackom zivotu. Na zapadu je to normalnost. Posto ljudi danas ne zele da imaju nikakvu vezu ili da se prostije izrazim ne zele da ih niko smara.

Bolje je biti sam nego ostati u vezi/biti u braku sa nekim retardom.

Ja sam sam jer mi tako odgovara, ali nikad nisam bio usamljen. I kada presaberem trenutke koliko mi je solo zivot odgovarao do sada, a koliko nije, uvek mi je racunica bila na strani solo zivota. Neki ce reci, to je sebicno, cemu zivot bez potomstva, ko ce ti dodati lek kad ostaris, cemu ovo, cemu ono.... A znamo kako zivot moze da se najokrutnije poigra sa ljudima i njihovim porodicama, tako da ne treba brinuti tudju brigu... Moj zivot, moja stvar! Znam da toliko njih zivi nesrecno u bracnim zajednicama, samo zbog dece, ili okoline, ili straha od samoce. Svi smo mi razliciti i tako i treba da bude... Najvaznije je da svako pronadje svoje nacine da bude srecan i ispunjen.

Koliko ja vidim iz svog okruženja, nesrećniji su oni u braku. Sumoran, turoban svet koji na sve načine pokušava da pobegne iz kolotečine i žabokrečine.

.... biti lijep , pametan i bogat . Vrlo često , gotovo uvijek se isključuju u površnom , da kažem nekom opšte prihvaćenom pojimanju ta tri svojstva te tri karakteristike . Suštinski shvaćene , ta tri svojstva su zapravo jedno . Vremena se mijenjaju te i pojmovi shodno vremenu , mijenjaju smisao . Bilo bi lijepo od gospodina koji kaže , citat : bolje biti lep , pametan i bogat nego ružan ,glup i siromašan ; da pojasni prva tri pojma . Shodno njegovom objašnjenju , njegovom poimanju , a kako sam se da kažem čitav život bavio tzv. egzaktnim naukama , prihvatiću da se kategorišem u ružne , glupe i siromašne .

Kod nas, žene kukaju kako ne mogu da nađu ovakvog onakvog muškarca, a kada se takav pojavi onda ili izmisle neke nove prohteve e sad pored tih unutrašnjih kvaliteta mora da ima i neke dodatne, duga kosa, apolonsko telo, ili im jednosatvno takav muškarac ipak nije zanimljiv, ipak bi volele nekog "balkanca"
Potpuno isto važi i za muškarce...

U Srbiji ljudi ne znaju šta žele, pričaju jedno, a kada to dođe onda drugo, jedno misle - a u stvarnosti sasvim suprotno postupaju!

U normalnim zemljama u poređenju sa našom sredinom, ljudi tačno znaju šta žele (a to što hoće stvarno i hoće), otvoreni su (što na umu to na drumu), iskreni, bez rezervi, bez unutrašnjih nestabilnosti, i nadasve nisu površni.

Najbitnije mi je sto zivim pod okolnostima da mogu da BIRAM hocu li ziveti sama ili udati se za nekog ko nije ono sto sam zamisljala da ne bih ostala sama. U svakom slucaju, nece biti bajka.

Ja imam 44 godine,dete 21.S njegovim ocem imam dobar kontakt.Zbog silnih obaveza oko sina,jednostavno prethodnih dvadeset godina uopšte nisam razmišljala o sebi,niti smatram da sam išta izgubila,bila žrtva,da vam iskreno kažem živela sam kako sam htela,radila takođe i bila sretna.Bila je tu neka veza,pre deset godina.Fina strast,muškarac reklo bi se idealan,voleo me je.Posmatrala sam ga,razmišljala kako bih uklopila svoj tadašnji život s njim,on je želeo dete,ja nisam bila zainteresovana,njegove navike su mi bile ne prihvatljive,vizualizacijom prošla sam kroz našu budućnost i zaključila da me to zamara i da mi je jednostavnije da ostanem u statusu u kom sam bila.Pre tri godine,dogodila mi se ona ljubav,strast od koje se gubi pamet.Opet racionalno razmišljanje,s tom razlikom što sam mislila da mogu da podnesem prirodu,karakter i život tog čoveka.Stariji od mene 17 godina,nesigurna ekonomska pozicija,izvesno star,siromašan i bolestan kako je on govorio za sebe.Znači preostalo nam je samo zabavljanje.Krenuli smo inače bez podrazumevanja i očekivanja.Život u dvoje podrazumeva žrtvovanje(čovek sam to prihvati)podnošenje i ono što mislim da nije preterano jeste bezuslovna ljubav bez želje da se menja,nego doslovno prihvati.Nekako sam rano zaključila prvo po sebi,a onda i drugi teško da čovek može radikalno da se promeni.Biti s nekim znači prihvatiti njegov život,od rođenja do tog trenutka,njegove odgovornosti,+ i -.Tako da je život sa nekim odgovornost, što je čovek stariji teže podnosi i svoj život, a kamoli da prihvati tuđi.Nakon te strasti,simulacije zajedničkog života,jedino što sam zaključila da ljudi nisu naročito spremni da se žrtvuju za ljubav,previše očekuju,a malo su spremni da daju.Davno sam pročitala da je Sreća veština Uma, sad to tačno prepoznajem u punom značenju.Kao mlada imala sam jaku viziju porodice,nisam uspela to da realizujem,nakon ove strasti moram da se pročistim,jer svi snovi su se raspali,ne znam šta će biti u budućnosti,ali mnogo mi znače tekstovi psihoterapeuta Milivojevića koji kaže za sretan život u dvoje potrebno je da vas partner seksualno privlači i da gledate u istom pravcu,a to je ono što se meni nije dogodilo.Ni sa jednim partnerom nisam gledala u istom pravcu.Ja ne bih volela da budem sama u budućnosti,volim živo pored sebe,ali nemam viziju kakav bi to muškarac trebao da bude.A nemam iskustvo u zajedničkom životu,jer sam ceo život živela sama,a u poslednjoj vezi dolazlila kod njega na dan,dva maksimum tri.Moje mišljenje je da muškarac i žena trebaju da žive u zajednici,ali da je to veština koju retki savladaju.Naravno nemam ništa ni protiv drugih modela,ali ono što zapažam u svojoj okolini to je usamljenost,kod oba pola i depresivno stanje,jer ipak dolazimo u godine kad nije više brzina,nego počinje kočenje,pa kad ukočiš potpuno,to jest odradiš obaveze koje imaš,deca,karijera treba neko s kim će da se pije kafica,izađe u šetnju,napravi neki plan za praznik,vikend.Zajednički život je izgradnja,ali je u realnosti obično distorzija.Srušen je poznat model,ali ljudi ipak teže da imaju nekoga,sretnu onu ili onog pravog,šta god to značilo.A da li ćemo, to samo od nas zavisi.

Prosao sam kroz to da mi je frka bila d ane ostanem sam ali sada mi nekako to dode normalno kada vidim da su ljudi prilicno povrsni danas i da li je moguce graditi nesto u takvom odnosu..

Marija - divan komentar.

(MARIJANA, 23. april 2012 09:29)

ja sam reagovao na tvoje ponizavanje i uvredljivo generalizovanje muskaraca...
reagovao sam u kranje korektno s'obzirom na tvoj prvi komentar...

i dobio sam krajnje napadan odgovor sa ogromnom dozom frustracija (jos vecom nego u prvom komentaru)...

moj komentar je mozda bio odgovor tebi ali se odnosio na sve, tu nije bilo nikakvog "besa", bar ne ni blizu kao u tvojim komentarima...

u globalu, zalosno je sto su ljudi toliko isfrustrirani i negativni, jer ce takve osobe samo i privlaciti cime se problemi dalje produbljuju...

Dakle, kad kažete (napišete) 'samci' u stvari mislite 'samice'. Tj. vi pišete da nakon razvoda žena nužno ne može da nađe novog partnera jer je već 'u godinama', a za muškarca nije problem.

Kod mene na poslu, ovi koji su u braku jedva cekaju da se uvede prekovremeni rad, kako ne bi morali da idu kuci :). True story

kakav idiotski literani sastav. iritirajuci i omalovazavajuci, sa pateticnom a la "tisina koja odzvanja" notom.
imam 36 godina, dobar posao u inostranstvu i vrlo normalna devojka. nisam imala srece da nadjem nekoga, a i propustila sam "momentum" 20-tih godina, sada je vec kasno...
i nije moj izbor da budem sama. imala sam pored sebe osobu koju sam iskreno i duboko volela, mladju koju godinu. on nije zeleo da ima to za cim "vapi" ovaj literarni sastav-zivot u zajednici. oh, da, radila sam i na sebi i na vezi, ali ne vredi...
tako su puni likovanja komentari onih koju su u vezi, braku, bilo kvalitetnom ili ne nad samcima. sramota. oni su uspeli u onome sto drugi nisu, imaju nekoga. sluze drustvu!!!!??? drustveno prihvatljivi!!!??? i homoseksualci su se izborili za postovanje i svoj nacin zivota, tako da ostaju samci kao delikates u kome se uziva, moze da se komentarise o njihovom zivotu bez cenzure.
ja sam sama jer nisam imala srece da sretnem nekoga. a vi koji ste u srecnoj ili nesrecnoj vezi, budite svesni da je to pitanje srece, trenutka, dobrog timing-a.

Bila sam i jedno i drugo. I u vezi i u braku i sada sam sama. Postoje ljudi koji su srećni kada su sami i oni koji to mogu biti samo u paru. Ne treba generalizovati, neko ume da funcioniše samo sam. A ja umem samo u paru :-(

@Ona
Kada sam rekao da se ljudi zavaravaju,misleo sam na one koji govore da je biti sam najbolja varijanta.Govore o tome kako je lepo biti slobodan i ne pravdati se nikome,ne praviti nikakve kompromise....Ja mislim da sloboda prija samo u mladosti,a da kasnije od te silne slobode,ne znate sta cete sami sa sobom.Tesko je kada neko nema sa kim da podeli dobro i lose,prijatelji nikada ne mogu da zamene porodicu(koliko god da ste dobri prijatelji).S'druge strane se slazem da je bolje i ziveti sam,nego u losem braku ili vezi,a najgore je kada sa tom nekom pogresnom osobom dobijete dete,od toga se uyasavam.Kako je napisala u svom komentaru "mirjana",treba imati puno srece,da naletite na pravu osobu u pravo vreme.Inace,ja sam jedinac i umem da funkcionisem sam,ali mi je taj samacki zivot samo rezerni plan,ukoliko ne budem naisao na "onu pravu".U tom rezenom planu bi mi bilo najvise zao jer ne bi imao decu,jer mi ne pada na pamet da imam decu koja ne bi zivela samnom ili bi pak zivela samnom,ali bez majke.
@katarina
Svaka cast na komentaru i iskrenosti...

meni su 20 godina ali kad vidim sta sve rade ove devojke dzaba im bilo,tako da u zivotu vidim samo sebe i nikog drugog.........toliko

@Daki

Razumela sam ja sta si ti hteo da kazes, moja poenta je u necem drugom. Svi zele normalan zivot. Medjutim niko od nas ne zna sa cim ce se u zivotu sresti zbog svojih pogresnih procena, loseg tajminga, pa i naivnosti i vere u ljude. Na primer, ti si iskren u tome sto zelis, ali druga strana nije, nego te iz nekog razloga zavlaci godinama
Ljudi ne biraju da zive sami, da se nadju u losem braku,. ..To se jednostavno dogodi ili ne. Ne reklamiraju ljudi koji zive solo odredjeni stil zivota, vec zele da ih drustvo ostavi na miru da rade po svom tempu. Nekome ce reci, ko ti je kriv sto si sam, drugome ko ti je kriv sto si se lose udala/ozenio, trecem ko ti je kriv sto si izabrao pogresnu skolu...Nekim ljudima kao da nije dosta njihov zivot, vec vode racuna i o tudjem. Mirjana je to vrlo precizno objasnila. Ja ni izbore svoje sestre koju volim najvise na svetu nikad nisam komentarisala. Ko smo mi da sudimo i procenjujemo tudje odluke i zivote?

Covek svoju srecu prvo mora da nadje u miru sa svojom glavom, a onda ce mu i sa svetom biti lakse. Najvaznije je da ono sto si izabrao je ono sto sam intimno zelis iz ma kojih razloga i da posledice dobre i lose svog izbora snosis. I taj ko hoce da nadje nekog on/ona ga nadje, a onaj ko to ne zeli ima svoje razloge o kojima ne bi trebalo da se pravda nikome.

"Radim,dok neki muškarci ništa ne rade,i ne samo to,oni i ne žele da rade."

aha, znači vama smetaju "neki" muškarci koji ništa ne rade i ne žele da rade?
- ovo je slobodna zemlja, svako odlučuje o samom sebi pa i o tome da li će da radi ili ne -ne vidim razlog zašto bi vam smetala nečija suverena odluka?

problem je što su takvi ljudi u velikoj manjini, postoje oni koji su obezbeđeni, rentijeri, lenji ljudi i oni koji jednostavno nemaju "ni prihode ni rashode", ako vam smetaju - zaobiđite ih! niko vas ne primorava da imate bilo kakve interakcije sa tom malim procentom muškaraca.

mnogo veći udeo je žena koje neće da rade, ali ne zato što su obezbeđene nego zato što žele da nađu nekog mentola za koga će da se udaju i ko će da ih izdržava - ali meni ne smetaju, ja ih izbegavam i nisam opterećen činjenicom da one postoje (i da ih ima podosta)

komentar pod pseudonimom Petar je lepo objasnio situaciju ovde, svaka čast!

U tekstu se samo spominju zene,a za jednu "uspesnu" vezu je potrebno dvoje (da oboje zele da ta veza uspe, da se vole, medjusobno postuju i da su tolerantni),zasto je potpuno zaboravljena uloga muskarca?Na osnovu ovog teksta, muskarci kao da ne postoje, kao da nemaju problem samoce?I kao sto je neko vec rekao srecni ljudi mogu biti srecni i sami i u paru.Na zalost isto tako i "nesrecni" ljudi ( oni koji su uvek puni nezadovoljstva, uvek za sve krive druge,oni sto do podneva mrze sebe a od podneva ceo svet i sl) mogu biti nesrecni sami ili jos nekom zivot zagorcavati u paru .Povrsan tekst, na zalost

@Daki

Ne zavaravaju ljudi nikoga, nego neki zavisno od karaktera pre biraju da zive sami, nego sa nekim ko im ne odgovara, drugi opet rade obrnuto pa prave drame u svojim i tudjim zivotima...Zamisli da ti zivis sa zenom koja jedva ceka da negde izadjes, jer ne moze da te podnese, ima fizicku muku kad jos se priblizis, a sa tobom je samo zato sto joj je to prakticno lakse i sto se plasi da ostari sama...I ti jednog dana saznas da su tvoje godine zajednicko zivota samo puko zavaravanje....Ja mislim da to nije toliki strah od starenja u samoci, makar ne kod zena (udovice se redje ponovo udaju, nego udovci), vec od socijalne presije, iskljucivanja i prisivanja da sa osobom koja zivi solo nije nesto u redu ...Ne zive svi ljudi solo zato sto detinjasto fantaziraju da ce sresti ne znam koga, vec samo zele samo funkcionalnu vezu...Ko je lud da zivi sam, pre nego sa nekim ko mu zivot cini boljim (ne mislim na pare)?

Verovatno ce ljudi u buducnosti pocinjati ranije, vise puta pokusavati (serijska monogamija), ali zato su potrebna ekonomski snazna drustva i da su oboje ekonomski nezavisni, a za prosecan svet i na zapadu to je luksuz...

razvedena sam, finansijski dobro obezbedjena, zgodna, visoka. ali kolju me godine: prevalila sam 40-u i kao da mi je "rok upotrebe" prosao. muskarci mojih godina traze zene od 30 ili manje godina. mnogi muskarci zele samo seks bez obaveza, ali nikako vezu sa zenom koja je prevalila 40-u. onda sta mi preostaje? ili da tugujem sto nemam partnera i da mi zivot prodje u kukanju; ili da udahnem zivot punim plucima, i uzivam u druzenju sa svojim detetom, sa svojim prijateljima, u svom poslu? ja sam izabrala ovo drugo.

Sustina je licni duhovni razvoj. To se moze itekako u samoci kao i u braku,nacini su drugaciji mozda ali je cilj isti. Potrebna je ljubav i trud, ako to nemate i ne ulazete opet je svejedno jeste li sami ili u braku.

Fantastican komentar (Dea, 21. april 2012 19:17) Pozdrav!

Bolje je biti sam nego u lošem braku definitivno..
Ali je puno bolje od samoce biti u DOBROM braku na kome kao i na svemu iole vrednom u zivotu treba puno raditi i biti spreman na kompromise

Bolje biti sam nego u lošem društvu. Najvažnije je biti sam sa sobom čist, onda ti je lakši život i samoća ne utiče mnogo na tebe. Ja sam skoro ceo dosadašnji život sam, tj. bez prave veze ( ne računam veze od po mesec dana) i poprilično sam zadovoljan svojim životom. Ponekad se smorim zbog toga ali šta da se radi, ja na te stvari ne mogu da utičem.

Имам 30 година и углавном сам до сада био сам. Моји пријатељи су имали и имају везе и многи од њих су задовољни са њима, кажу како им је веза много значила, и као подршка и као мотиватор. Ја до сада сам све морао фактички сам да пролазим, да сређујем, без подршке партнера. Вјерујем да је то могло да буде много лакше, да је поред мене био (прави) партнер. Нисам претјерано срећан као сам. Ипак вјерујем да је и то боље него бити са неким само ради испуњења друштвених очекивања или зато што се човјек једноставно плаши.

Biti sam i usamljen su dva razlicita pojma. Mnogo je ljudi koji zive u brakovima a jako su usamljeni. Muz radi po ceo dan, kad dodje kuci samo bi da gleda TV, i da ide da spava, ne zanima ga sta zeni treba. Samo jedan scenario da ne trosim reci na milion drugih gde je jedan od supruznika usamljen iako nije sam. S druge strane ima samaca koji su stalno okruzeni prijateljima, rodbinom i uvek imaju coveka na koga da se oslone.
A onome, "ko ce da ti doda lek kad ostaris" odite do starackih domova na Zapadu. Tamo velika vecina ima vazdan dece... a mnogi bogami i bracnog partnera koji nije sa njima.

Ko i za sve drugo u zivotu: Live and let live

Mogu,sto ne?

Sigurno je da niko ne bi voleo da bude sam, nego u drustvu,sa pravom osobom..U drustvu se i kaludjeri zene, sto kaze narod, covek je drustveno bice...ali ima i izreka da je "bolje biti sam nego sa rdjavim drugom"..Kako pomiriti te dve krajnosti, nije mi jasno..Ljudi svesno biraju svoj put..ali ne znam zasto se osudjuju oni/one, koje su na neki nacin izabrali/e taj put da neko vreme ili do kraja zivota budu sami..sve je stvar izbora, nekome je lakse podneti samocu nego loseg bracnog druga, nekima je vaznije da budu sa nekim nego sami. I sve je to stvar slbodne volje i sve je "legitimno" sto bi rekli politicari...Svaki covek je jedinka za sebe i ne vidim zasto se nasi citaoci i citateljke pravdaju zbog toga..Ako cemo vec da budemo otvoreni, vise volim i samocu nego laz i prevaru, neiskren odnos partnerke prema meni i to foliranje "izigravajmo srecnu porodicu"..Svaka odluka je teska, a pogotovo odluka zene da zivi sama i jos sa detetom, da vodi racuna o njemu i vaspitava ga..Medjutim i to je bar po meni bolje nego nastaviti neku farsu..Naravno misljenja su podeljena..tako da mislim da je pitanje iz naslova teksta malo suvise "sugestivno"...Nekada niste u mogucnosti da birate sta je bolje, nego imate izbor izmedju manje ili vise lose opcije..

citam komentare i shvatim koliko ljudi mesa usamljenost i samocu...ja sam uvek mislio da sam sam sebi dovoljan, a partnerka je tu samo da dopuni i upotpuni, takoreci zacini...