Jednostavne istine koje inteligentni ljudi zaboravljaju

Vecina ingeligentnih osoba se oslanja samo na inteligenciju zato se i ne trude mnogo i ne napreduju u poslu. Dok imamo ljude koji su prosecno inteligenti, trude se i budu medju najboljima.

Znači, ja sam, ono, inteligentan.

Inteligentni ljudi već znaju sve ovo što piše u ovom članku. Najlakše je reći šta (ne)treba raditi, ali gde je objašnjenje - kako? Kako da ne budem perfekcionista kad nisam zadovoljan situacijom i uvek osećam da može bolje? Kako da se opustim? Kako da se aktiviram i pokušam da se ostvarim u jednoj oblasti kad me zanimaju hiljadu njih, a ne samo jedna? Kako da budem pozitivan kada je svet u rasulu? Ovakve savete za uz kafu, kao iz članka, zadržite za sebe.

umalo da propustim ovu vest

Sve ove jeftine floskule o sreći,marljivosti i bla,bla lansiraju bogataši da bi se mali ljudi držali opijenim. Ali neće još dugo. Revolucija širokih razmera je neminovnost. Ne može neko (bez obzira na količinu sreće) vredeti milione mesečno, a opet neko teško radeći jedva preživljavati.

Konfučije, druze, kakva crna revolucija? Revolucija mora da ima i glavu i ruke i trup i motor i ideju. 'bogati buu' nije ideja. Revolucije ce eventualno biti onda kada se pojavi konkretna alternativa postojecem poretku a taj poredak dovoljno dugo bude odbijao da se promeni. Uvek je tako bilo. Ali sad nema konkretne velike alternative, pa dakle ni ideje revolucije. Tako da, nacekacemo se. Evo pogledaj nas. Imali smo alternativu, Sloba se odrzao dva rata i jedno bombardovanje pa nam je tek onda pukao film. A sada mozemo da drvimo protiv Dacica, Tadica, Vucica i kompanije, ali ne postoji alternativa.

jbg, ja sam mnogo inteligentan

@Leptirica - inteligencija moze biti ogromna prepreka, čovjek koji zna ili misli za sebe da je iznadprosječno inteligentan obično se manje trudi. Takav problem mogu započeti mame jos u najmladjoj dobi sa rečenicom, "bas si pametan" - ili "moj sin nevjerovatno brzo uči", kod djeteta to jos od osnovne škole stvara osjećaj da je njemu potrebno mnogo manje vremena za učenje nego drugima. Bilo da je to opravdano ili ne ovakve izjave štete, jer znamo iz iskustva da samo uporni završavaju fakultet, samo uporni uspijevaju u životu, samo uporni dolaze do žena... Stav - ja sam inteligentan i lijep i zbog toga ne moram nigdje da žurim, neće vas odvesti nigdje! :)

dobra ova fotka. dooooobra.

Sve ove jeftine floskule o sreći,marljivosti i bla,bla lansiraju bogataši da bi se mali ljudi držali opijenim. Ali neće još dugo. Revolucija širokih razmera je neminovnost. Ne može neko (bez obzira na količinu sreće) vredeti milione mesečno, a opet neko teško radeći jedva preživljavati.

Vecina ingeligentnih osoba se oslanja samo na inteligenciju zato se i ne trude mnogo i ne napreduju u poslu. Dok imamo ljude koji su prosecno inteligenti, trude se i budu medju najboljima.

Znači, ja sam, ono, inteligentan.

Inteligentni ljudi već znaju sve ovo što piše u ovom članku. Najlakše je reći šta (ne)treba raditi, ali gde je objašnjenje - kako? Kako da ne budem perfekcionista kad nisam zadovoljan situacijom i uvek osećam da može bolje? Kako da se opustim? Kako da se aktiviram i pokušam da se ostvarim u jednoj oblasti kad me zanimaju hiljadu njih, a ne samo jedna? Kako da budem pozitivan kada je svet u rasulu? Ovakve savete za uz kafu, kao iz članka, zadržite za sebe.

umalo da propustim ovu vest

jbg, ja sam mnogo inteligentan

dobra ova fotka. dooooobra.

Konfučije, druze, kakva crna revolucija? Revolucija mora da ima i glavu i ruke i trup i motor i ideju. 'bogati buu' nije ideja. Revolucije ce eventualno biti onda kada se pojavi konkretna alternativa postojecem poretku a taj poredak dovoljno dugo bude odbijao da se promeni. Uvek je tako bilo. Ali sad nema konkretne velike alternative, pa dakle ni ideje revolucije. Tako da, nacekacemo se. Evo pogledaj nas. Imali smo alternativu, Sloba se odrzao dva rata i jedno bombardovanje pa nam je tek onda pukao film. A sada mozemo da drvimo protiv Dacica, Tadica, Vucica i kompanije, ali ne postoji alternativa.

@Leptirica - inteligencija moze biti ogromna prepreka, čovjek koji zna ili misli za sebe da je iznadprosječno inteligentan obično se manje trudi. Takav problem mogu započeti mame jos u najmladjoj dobi sa rečenicom, "bas si pametan" - ili "moj sin nevjerovatno brzo uči", kod djeteta to jos od osnovne škole stvara osjećaj da je njemu potrebno mnogo manje vremena za učenje nego drugima. Bilo da je to opravdano ili ne ovakve izjave štete, jer znamo iz iskustva da samo uporni završavaju fakultet, samo uporni uspijevaju u životu, samo uporni dolaze do žena... Stav - ja sam inteligentan i lijep i zbog toga ne moram nigdje da žurim, neće vas odvesti nigdje! :)