Kad se žene svete preko dece...

Samo da pohvalim ovu rečenicu:

"Kod nas očevi često traže starateljstvo, a deci nude da ih čuvaju bake (njihove majke). E pa, ne može, ako hoćeš da budeš staratelj, onda moraš da naučiš i da kuvaš, i da peglaš, i da menjaš pelene, i da znaš kalendar dečjih vakcinacija... I ja sam sve to sam naučio. Ni žene se nisu naučene rodile."

BRAVO! Ovako razmišlja pravi tata. Imate moje poštovanje.
Hoćete da budete ravnopravni sa ženama - pročitajte ovu rečenicu nekoliko puta. Ravnopravnost donosi i OBAVEZE, ne samo povlastice.

Svaka čast na razmišljanju i rezonovanju. Ovakvim muškarcima skidam kapu.

@ (modesty, 22. jul 2013 11:06)
... Onda kad se razvod desi ... ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega ...

* * *
Tema je osveta i pakost koju žene pretpostavljaju interesima dece,
a evo sad jednog obrazloženja koje treba mi razvedeni očevi da uvažimo i da se odreknemo viđanja dece:
- Najpre, ako smo se razveli i ja nađem novu životnu saputnicu, po čemu je ona švalerka?
- Svoje dete nije tačan izraz, jer je to naše dete, podjednako i očevo kao i majčino.
- Ako je ta moja nova životna saputnica kod mene ko daje za pravo (majka, po ''svom sopstvenom shvatanju pravde'', socijalni radnik, sud...?) majci da presuđuje da li dete sme da se viđa sa svojim ocem?
Zato... pamet u glavu, s kim se pravi dete!
.

Nažalost, i ja sam jedna od žrtava našeg nemoćnog pravnog i društvenog sistema - bivša žena mi već 8 godina onemogućava kontakt s mojim sada 13-dogišnjim sinom, drži ga u potpunosti pod kontrolom tako da je primoran da me "bojkotuje" izbegavajući svaki kontakt. Izdržavanje redovno uplaćujem, u suprotnom bi država bila efikasna da me strpa u zatvor dok njoj niko ništa ne može: nije zaposlena, nema imovinu pa se novčane kazne koje sud izriče u izvršnom postupku ne mogu sprovesti, Centar za socijalni rad je potpuno nezainteresovan da predloži neku drugu meru (lišenje roditeljskog prava, kažna zatvora) koju predviđa zakon a to je izvršnom sudu neophodno u daljem postupanju da mu se takva samoinicijativna odluka ne bi oborila od stane više instance, po čemu smo inače poznati.Savet "stručnjaka" iz centra za socijalni rad je: "moli Boga da ti se dete u pubertetu otrgne kontroli tako dominantne majke i napiši mu tipa oproštajnog pisma da te potraži kada bude hteo" - svaka im čast na stručnosti. Preostaje mi da državu posle toliko godina suđenja tužim sudu u Strazburu, od čega neću imati ništa sem novčane nadoknade za potrošeno silno vreme i novac u pokušaju da ostavrim kontakt sa detetom. A onda se zapitamo zašto nekome "padne roletna" pa se ovakva priča završi u crnoj hronici. Država treba preventivno i efikasno da deluje a ne post festum da osuđuje. Ovakvo psihičko zlostavljanje deteta može dovesti do njegovog skretanja na stranputicu i koga posle da prozivam na odgovornost?

Tuga jedna...
Koliko smo mi ljudi zli i sujetni, da smo spremni na pakost bivšem supružniku uprkos jasnom znanju da takvim postupcima štetimo rođenom detetu. Ovo neka bude za nauk mladim generacijama da paze s kim prave decu.
Ukoliko čovek nije zadojen ljubavlju u svom životu (najvažnije u svom detinjstvu i mladosti), nažalost, ali teško se potom od njega može ljubav očekivati. Ovo je, mislim, najvažnije što treba gledati, iako bitnu stvar koju još treba gledati čini i jako razvijena sujeta, i karakter koji ''nikad i ničim zadovoljan'', i loši roditeljski modeli jer njihovo ponašanje uglavnom ponavljamo, i sklonost nečasnim potupcima... i slično.
.

Razvedena sam vec tri godine. Nase dete (bivseg supruga i moje) nikad nije culo ni jednu jedinu ruznu rec o drugom roditelju. Dete zivi sa mnom ali vidja oca kada god pozeli a to je non stop. Od samog starta sam znala da dete nece biti oruzje u brakorazvodnoj parnici. I toga se drzimo i bivsi supru i ja. Nase dete smatra da su mu tata i mama najbolji prijatelji. Zajedno slavimo rodjendane, zajedno idemo ponekad i na ruckove. I dete nam je i dalje okruzeno nevidjenom ljubavlju. U centru za socijalni rad su nam rekli da ne pamte slucaj kao nas, u pozitivnom smislu.

Na zalost, mislim da smo mi manjina. I na zalost, kao zensko, moram da kazem da su, u vecini slucajeva, majke te koje koriste dete kao oruzje protiv bivseg muza. Ono sto mi nije jasno je kako majke ne shvataju da time nanose bol prvenstveno detetu? A to dete treba jednog dana da poraste i bude stabilna licnost. Na zalost, vec sada vidim neku decu koju su majke toliko upropastile pljujuci po njihovim ocevima da ne vidim kako ce ta deca da odrastu u normalne ljude.

Hocemo li i dalje o feminizmu...? A o gej pravima?

Cast izuzecima i cast onim stvarima koje su se ispravile sa oba pokreta, ali ono sto mi se cini da se najvise desava sa ovim je u stvari manipulacija i selektivna upotreba. Ravnopravni smo kad nam odgovara, to je super, a kada nam to i ne ide bas na ruku, e onda izvini - majka je majka...

U najvecem broju slucajeva - licemerno, na zalost

@ (modesty, 22. jul 2013 11:06)
... Onda kad se razvod desi ... ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega ...

Ovde se ne radi o TEBI tj. o ŽENI, nego o detetu. O njemu je reč i njegovoj dobrobiti. To što je ženi povređena sujeta je isključivo njen problem i neka ga zadrži za sebe, a ne da truje dete glupostima kako su "svi oni isti" (slučaj moje majke, koju je moj otac ostavio, a ona me godinama trovala i protiv njega i generalno protiv muškaraca, srećom nije joj uspelo). Moj otac je prema meni bio divan, i moram priznati sto puta bolji od nje. Ceo život je posle razvoda bila kivna na njega, ceo život joj je prošao u mržnji. A on je u međuvremenu našao sebi BOLJU ženu, i verujte da ga ponekad potpuno razumem. Imam divnu maćehu i polubrata i ne znam šta bih bez njih.
Mamu volim ali tek sad kad sam starija vidim koliko NIJE bila u pravu za neke stvari i koliko je MORALA da ispoštuje to što je taj čovek, kakav god da je - moj tata, i koliko je prema meni dobar.

Život nije savršen i ljudi nisu savršeni, često u braku shvatimo da nam osoba sa kojom smo ne odgovara. Ta osoba je i dalje RODITELJ...

Ja sam dete razvedenih roditelja i sada majka devojčice od 7 godina. Od prvog dana rođenja, njen tata nije bio tu. Stalno je radio, bežao na posao (kao da zaradi pare za porodicu), a sve je bilo na meni. Pošto nismo venčani, tužila sam ga i dobila starateljstvo nad detetom. On je istog trenutka prestao da daje bilo šta, i ja sam shvatila da takav otac ne treba da bude uz žensko dete. Za sve ovo vreme, potrudila sam se da je viđa minimalno, jer ne želim loš uzor u životu. Ako nije spreman da daje, nije spreman ni da je viđa. Voleće je mnogi drugi u životu, toga neće biti lišena. I zato nemojte da pišete kako otac treba da viđa dete davao, ne davao - ne treba. Od vodanja po parku, niko se neće ni obući ni najesti. Ili sve obaveze, ili je bolje da ga nema. Možda sam surova, ali često se pokaže tačnim da kakav je muškarac kao partner, takav je i kao otac, u mom slučaju, na žalost, loš.

Sta je sa tatama koji mogu da vidjaju decu kad god pozele bez obzira kako je to sudski odredjeno, a ne zele, vec se oni svete preko dece?

@(she, 22. jul 2013 12:18),

A sto se radjali dete coveku koji je "los kao partner pa i kao roditelj"? I ja sam dete razvedenih roditelja kao i Vi, imam 35 godina i jos uvek nemam dece upravo jer sam na primeru roditelja naucila da nije dovoljno dete samo roditi, to je ogromna odgovornost koju treba podeliti sa nekim ko ce tu odgovornost prihvatiti. Poslednjih godina vidim mnogo zena koje se masovno razvode posle godinu-dve braka i vracaju svojim roditeljima kojima se stavljaju dalje na teret, ovoga puta sa decom. Oni naravno cute i trpe ali cemu to vodi? Posla nema, kao ni perspektive, deca trpe ne mozete im priustiti ni osnovne stvari, ali vazno da ste rodili! Vi ste MAJKA a to sta ce to dete da jede i odakle ce da se skoluje za 10-15 godina to je kriv verovatno otac, jer je bio "los kao partner, pa i kao roditelj" i on je sam napravio to dete, Vi u tome niste ucestvovali uopste. Ovo drustvo je potpuno propalo a posledice tek slede. Nazalost, deca stradaju najvise jer imaju nezrele i neodgovorne roditelje.

Kad bi ljudi samo bili odgovorni pre nego sto naprave decu, obavezali se da nece varati, zapostavljati, maltretirati, i u stvari odrzati obecanja. Onda kad se razvod desi, zena nije unezverena jer je on nasao neku svalerku, a sad ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega. I slicno. Saosecam sa svim ocevima koji su zrtve izivljavanja, ali se principijelno slazem da ako je majka ok, dete mora njoj da se dodeli, ali takodje da se omoguci ocu, ako je on ok, da ima kvaliettan odnos sa detetom i da se sa malo vise truda i razumevanja donose odluke u ovim slucajevima, a ne samo automatski,

Po ovim odgovorima vidim da zene u ovoj drzavi ne razmisljaju ispravno. Nije rec o vama vec o vasoj deci, ne treba ih okretati protiv oceva ako je on tebe ostavio zato sto je nasao mladju i bolju, mozda ti mislis da mu je svalerka, a sta ako ku pruza vece zadovoljstvo. Da si ti najbolja na svetu za njega sihurno bi i dalje bio sa tobom, pomiri se nekad sa porazom i pusto zrmsku sujetu. Ako vec imate decu, i shvatili ste da niste jedno za drguo (ili je on shvatio da nisi za njega) nemoj decu da okreces protiv njega jer se to kad tad obije o glavu.

Alimentacija i viđanje deteta nisu međusobno povezane stvari. DETE koje je na prvom mestu, ima svoj interes koji NE SME da mu se uskrati, a to je interes (potreba) da viđa roditelja sa kojim ne živi. Roditelj kod koga je dete ima OBAVEZU da taj interes svom detetu obezbedi! Roditelj kod koga nije dete (najčešće otac) ne plaća viđanje deteta, što mnogi roditelji kod kojih je dete (najčešće majke) ne žele da prihvate već namerno stvaraju tu neprirodnu vezu. To je em krivično delo jasno opisano zakonom, em najgore mučenje DETETA, protiv čijeg se interesa radi.

Drugim rečima, dete ima pravo da viđa roditelja sa kojim nije makar ovaj ne platio dinar od rođenja do isteka uslova alimentacije.

Ali kada pitate roditelje koji brane deci da viđaju drugog roditelja "jer ovaj ništa ne plaća" da li bi promenile stav da umesto od njega, pare redovno u značajnom iznosu dobijaju od države, nastaje muk. A kada konačno razmile (?) pa progovore, shvatite da je mali čovek tu samo batina kojom treba što jače udariti drugu stranu.

Koliko takvi udarci bole to isto dete, e o tome se razmišljaja tek kada je već prekasno.

(...)

gospođa ili gospođica modesty već kreće diskriminatorski i brani jednu stranu. jedna stvar se ovde zaboravlja. detetu trebaju podjednako i otac i majka. i svako dete je hendikepirano ako nema jednog roditelja. a razvodi se sve više događaju i tu nema pomoći. ono što se radi u nemačkoj je da oba roditelja i posle razvoda moraju da budu roditelji svojoj deci i da je to i dalje njihova zajednička briga. a ne kao u našim centrima za socijalni rad, koji sve kao razumeju, ali ipak i dalje da je detetu mnogo bolje kod majke. iako otac pokazuje iskrenu želju da želi i može da se brine o svom detetu. i to kvalitetnije. i onda kao da te teše, to nije za sva vremena, ko zna šta će biti kasnije, ništa nije zakovano. i onda dođemo do 91% preporuka za majke. i nema veze što majka dete ili decu koristi kao sredstvo manipulacije i ucene. i kad se žališ, dobiješ odgovor pa nije baš tako. a kako je? e to ne znaju. a sud se opet brani da je jedino centar kvalifikovan da da kvalitetnu procenu. i onda očevima treba 2-3 godine, mnogo energije da bi dobili pravo da se brinu o svom detetu ili deci. i niko se ne pita da li je bilo bolje da se ta energija iskoristila na dete i njegovu dobrobit. ako to nije diskriminacija, ja ne znam šta je. pišem iz svog iskustva.

Današnji bračni parovi uopšte ne znaju šta je brak, i odgovorno stojim iza te tvrdnje!!! Brak i roditeljstvo: to je žrtva!!! Žrtva, jer se odričete sebe zarad durgih: muža, žene, deteta, dece! I jedino tako čitava ta stvar može da izađe na dobro. Ne zaboravite: vaše je samo ono što ste dali drugome! Onaj koji daje osećaće se uzvišeno, a onaj koji prima biće radostan, i ta radost će ga podstaći da i on sledeći put nešto da. I tako, začas ćete slaviti 40 godina braka okruženi srećnim potomstvom!

Cesto se zene svete bivsim muzevima tako sto im ne dopustaju da vidja dete. Ali i cesto ocevi koji ni najmanje nisu bili zainteresovani za dete traze starateljstvo da bi se osvetili zeni. A obe strane ne biraju sredstva za postizanje cilja.
U svemu tome se zaboravlja dete i da je za njega najbolje da ima oba roditelja, cak iako nisu savrseni.

Taman sam pomislila evo jedan dobar tekst o uvodjenju ravnopravnosti izmedju roditelja i njihovih uloga u odgoju dece kad ono cvrc! Otac je "centar detetovog sveta" i bez njega deca postaju nasilnici i prostitutke. Pretpostavljam da niste procitali nista napisano nakon 50tih godina 20tog veka kad je rec o sociologiji porodice i ulozi polova.

Zašto ne bi dete provodilo vreme i sa ocem ako je otac normalan? Ali ne slažem se da ne postoji razlika između oca i majke od trenutka kad ona prestane da doji. Ma hajde!? Dete samo tačno zna kad mu treba majka, kad otac i za šta... Majka je majka.

(...)

ostalom, svaki roditelj kod koga je dete treba sam sa sobom da uradi sledeći test:
- da li bih dao drugom roditelju da odvede malo dete na more, sa svojim novim partnerom
- da li bih dao svom detetu da vidi roditelja koji je u nehatu prezgazio čoveka na ulici i sada je u zatvoru
- da li bih dao svom detetu da se igra sa polubratom / polusestrom, iako znam da me ta druga osoba prezire
- da li bih dao svom detetu da živi u mnogo boljim uslovima prema mojim kriterijumim (npr. u drugoj zemlji gde je bolje školovanje, manja je šansa da bude u lošem društvu i sl.), ako bi to značilo da ću ga viđati ređe i da će živeti sa drugim roditeljem

takođe, da li je OK puštati dete da puši, pije, tuče se i pravi gluposti, dok je u društvu drugog roditelja sa kojim ste u OK odnosima?

drage mame i tate, interes DETETA je pre svih vaših interesa, pravo deteta takođe, a vaš međusobni odnos NE SME da ima veze sa odnosom drugog roditelja i deteta, sve dokle je taj odnos, bez obzira na sujetu, ono što će od vašeg deteta napraviti najboljeg mogućeg čoveka.

@Ana svaka cast. To je veoma tesko, ali jedino ispravno. Mislim da je lako upasti u kolo osvete, I sto se gore ti bivsi supruznici ponasaju sve dublje upadaju I komuniciraju samo na taj nacin - silom preko dece.
Imam prijatelja kojem zena ne dozvoljava da vidja decu I na razne nacine to izbegava. Ne mogu joj nista ni socijalni radnici ni sud. U ovom slucaju on je potpuno nemocan.
Kod drugih, dete ima ozbiljnih problema u skoli, ali otac nece da se ukljuci jer 'ona je duzna o tome da se brine, a on ce to sve da kaze socijalnom radniku, tuzice je pa ce da dobije decu na sudu'.
Sve su to gluposti, vreme prolazi.
Sa druge strane, ima dece iz razvedenih brakova, koja odrastaju uz normalne rodjitelje. A ima I dece (mnogo), koja odrastaju uz lude roditelje, razvedene, u uzasnom siromastvu, u bolesti I na kraju izrastu u prave, dobre i normalne ljude.
Nije sve crno belo, ali stoji cinjenica da su ocevi potpuno nezasticeni u pravnom smislu.

Svaka cast na ideji, ali tekst je jednostran. Sve ono sto kritikujete u sistemu koji je okrenut majci, vi ponovo radite - samo okrecete na stranu oca. Ajmo malo ravnoteze u svemu ovom.

@jah "ako je on tebe ostavio zato sto je nasao mladju i bolju, mozda ti mislis da mu je svalerka, a sta ako ku pruza vece zadovoljstvo."

Sacuvaj boze! Pa ako je ovo opravdan razlog zbog koga muskarac ostavlja zenu, takav ne da ne treba da vidja dete nego zali boze sto ga je napravio! Kako ce ovakav "otac" da nauci to dete pravim vrednostima i postovanju zena??? Ako nadjes neku mladju i bolju,ostavi majku svoje dece? A takvi "ljudi" sigurno ne misle da je sasvim ok da zena sutne muza jer je nasla onog ko je vise zadovoljava,je l da? E,jadnici...

Sistem je nezadovoljavajuci,ali glavni problem su ljudi.Retko ko je dovoljno odrastao i emotivno stabilan da pre i posle razvoda stane i kaze:"Nasa deca su najvaznija,hajde da vidimo kako to da resimo". Zena sam,ali mislim da zene vise koriste taktiku pljuvanja,ako ne mame,onda bake.Moja dobra prijateljica je bila zatrovana lazima o svojoj majci(starije dete je pripalo ocu,mladje majci,kako je bilo uobicajeno osamdesetih).Nisu majci dopustali da je vidi,kao ni da se vidi sa bratom(otac je vidjao sina,ali nije vodio nju.Tek kad je baba umrla onda je dopustio bivsoj da vidi kcerku,ali ona je vec bila puna mrznje prema majci,tako da je odbijala dalji kontakt.Cak i kad smo joj pricali da su je lagali,da se njena mama razvela zbog maltretiranja od strane svekra i svekrve,koji muz-mlakonja nije mogao ili hteo da prekine,nije oprostila sto se majka razvela.Imam jos jednu prijateljicu koja je posle razvoda isto pripala ocu(baba se brinula o njoj) i koja za vreme rata i sankcija godinama nije videla majku(razlicite drzave ex-Yu).Ali ona je sa 18 otisla kod majke,mada je jednostavno odrasla u nesigurnu zenu,i ako ja bolju i drazu osobu ne znam..Nezrelost i zelja za dominacijom pod svaku cenu,bez obzira koliko ce povrediti decu..

Iz ugla strucnjaka: Mnogo je dece koja se vec polako razvijaju u patologije, jer su zrtve u rukama svojih razvedenih roditelja.
Dete koje ne oseti ljubav u najosetljivijim godinama psiholoskog razvoja postaje covek ispunjen gnevom, besom, krivicom.... a to se tako lako projektuje kasnije na njegove izbore zivotnih partnera, brak , decu... i tako u krug. Kod nas je jos uvek tabu ici kod psihologa, u zapadnim zemljama se obavezno posle razvoda ide na familijarnu terapiju... A sta mislite zbog koga prvenstveno? Deteta, naravno!

Ja sam dete razvedenih roditelja i sada majka devojčice od 7 godina. Od prvog dana rođenja, njen tata nije bio tu. Stalno je radio, bežao na posao (kao da zaradi pare za porodicu), a sve je bilo na meni. Pošto nismo venčani, tužila sam ga i dobila starateljstvo nad detetom. On je istog trenutka prestao da daje bilo šta, i ja sam shvatila da takav otac ne treba da bude uz žensko dete. Za sve ovo vreme, potrudila sam se da je viđa minimalno, jer ne želim loš uzor u životu. Ako nije spreman da daje, nije spreman ni da je viđa. Voleće je mnogi drugi u životu, toga neće biti lišena. I zato nemojte da pišete kako otac treba da viđa dete davao, ne davao - ne treba. Od vodanja po parku, niko se neće ni obući ni najesti. Ili sve obaveze, ili je bolje da ga nema. Možda sam surova, ali često se pokaže tačnim da kakav je muškarac kao partner, takav je i kao otac, u mom slučaju, na žalost, loš.

Zašto ne bi dete provodilo vreme i sa ocem ako je otac normalan? Ali ne slažem se da ne postoji razlika između oca i majke od trenutka kad ona prestane da doji. Ma hajde!? Dete samo tačno zna kad mu treba majka, kad otac i za šta... Majka je majka.

Kad bi ljudi samo bili odgovorni pre nego sto naprave decu, obavezali se da nece varati, zapostavljati, maltretirati, i u stvari odrzati obecanja. Onda kad se razvod desi, zena nije unezverena jer je on nasao neku svalerku, a sad ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega. I slicno. Saosecam sa svim ocevima koji su zrtve izivljavanja, ali se principijelno slazem da ako je majka ok, dete mora njoj da se dodeli, ali takodje da se omoguci ocu, ako je on ok, da ima kvaliettan odnos sa detetom i da se sa malo vise truda i razumevanja donose odluke u ovim slucajevima, a ne samo automatski,

Taman sam pomislila evo jedan dobar tekst o uvodjenju ravnopravnosti izmedju roditelja i njihovih uloga u odgoju dece kad ono cvrc! Otac je "centar detetovog sveta" i bez njega deca postaju nasilnici i prostitutke. Pretpostavljam da niste procitali nista napisano nakon 50tih godina 20tog veka kad je rec o sociologiji porodice i ulozi polova.

Po ovim odgovorima vidim da zene u ovoj drzavi ne razmisljaju ispravno. Nije rec o vama vec o vasoj deci, ne treba ih okretati protiv oceva ako je on tebe ostavio zato sto je nasao mladju i bolju, mozda ti mislis da mu je svalerka, a sta ako ku pruza vece zadovoljstvo. Da si ti najbolja na svetu za njega sihurno bi i dalje bio sa tobom, pomiri se nekad sa porazom i pusto zrmsku sujetu. Ako vec imate decu, i shvatili ste da niste jedno za drguo (ili je on shvatio da nisi za njega) nemoj decu da okreces protiv njega jer se to kad tad obije o glavu.

Sta je sa tatama koji mogu da vidjaju decu kad god pozele bez obzira kako je to sudski odredjeno, a ne zele, vec se oni svete preko dece?

Svaka cast na ideji, ali tekst je jednostran. Sve ono sto kritikujete u sistemu koji je okrenut majci, vi ponovo radite - samo okrecete na stranu oca. Ajmo malo ravnoteze u svemu ovom.

Hocemo li i dalje o feminizmu...? A o gej pravima?

Cast izuzecima i cast onim stvarima koje su se ispravile sa oba pokreta, ali ono sto mi se cini da se najvise desava sa ovim je u stvari manipulacija i selektivna upotreba. Ravnopravni smo kad nam odgovara, to je super, a kada nam to i ne ide bas na ruku, e onda izvini - majka je majka...

U najvecem broju slucajeva - licemerno, na zalost

Alimentacija i viđanje deteta nisu međusobno povezane stvari. DETE koje je na prvom mestu, ima svoj interes koji NE SME da mu se uskrati, a to je interes (potreba) da viđa roditelja sa kojim ne živi. Roditelj kod koga je dete ima OBAVEZU da taj interes svom detetu obezbedi! Roditelj kod koga nije dete (najčešće otac) ne plaća viđanje deteta, što mnogi roditelji kod kojih je dete (najčešće majke) ne žele da prihvate već namerno stvaraju tu neprirodnu vezu. To je em krivično delo jasno opisano zakonom, em najgore mučenje DETETA, protiv čijeg se interesa radi.

Drugim rečima, dete ima pravo da viđa roditelja sa kojim nije makar ovaj ne platio dinar od rođenja do isteka uslova alimentacije.

Ali kada pitate roditelje koji brane deci da viđaju drugog roditelja "jer ovaj ništa ne plaća" da li bi promenile stav da umesto od njega, pare redovno u značajnom iznosu dobijaju od države, nastaje muk. A kada konačno razmile (?) pa progovore, shvatite da je mali čovek tu samo batina kojom treba što jače udariti drugu stranu.

Koliko takvi udarci bole to isto dete, e o tome se razmišljaja tek kada je već prekasno.

(...)

Samo da pohvalim ovu rečenicu:

"Kod nas očevi često traže starateljstvo, a deci nude da ih čuvaju bake (njihove majke). E pa, ne može, ako hoćeš da budeš staratelj, onda moraš da naučiš i da kuvaš, i da peglaš, i da menjaš pelene, i da znaš kalendar dečjih vakcinacija... I ja sam sve to sam naučio. Ni žene se nisu naučene rodile."

BRAVO! Ovako razmišlja pravi tata. Imate moje poštovanje.
Hoćete da budete ravnopravni sa ženama - pročitajte ovu rečenicu nekoliko puta. Ravnopravnost donosi i OBAVEZE, ne samo povlastice.

Svaka čast na razmišljanju i rezonovanju. Ovakvim muškarcima skidam kapu.

@(she, 22. jul 2013 12:18),

A sto se radjali dete coveku koji je "los kao partner pa i kao roditelj"? I ja sam dete razvedenih roditelja kao i Vi, imam 35 godina i jos uvek nemam dece upravo jer sam na primeru roditelja naucila da nije dovoljno dete samo roditi, to je ogromna odgovornost koju treba podeliti sa nekim ko ce tu odgovornost prihvatiti. Poslednjih godina vidim mnogo zena koje se masovno razvode posle godinu-dve braka i vracaju svojim roditeljima kojima se stavljaju dalje na teret, ovoga puta sa decom. Oni naravno cute i trpe ali cemu to vodi? Posla nema, kao ni perspektive, deca trpe ne mozete im priustiti ni osnovne stvari, ali vazno da ste rodili! Vi ste MAJKA a to sta ce to dete da jede i odakle ce da se skoluje za 10-15 godina to je kriv verovatno otac, jer je bio "los kao partner, pa i kao roditelj" i on je sam napravio to dete, Vi u tome niste ucestvovali uopste. Ovo drustvo je potpuno propalo a posledice tek slede. Nazalost, deca stradaju najvise jer imaju nezrele i neodgovorne roditelje.

@ (modesty, 22. jul 2013 11:06)
... Onda kad se razvod desi ... ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega ...

* * *
Tema je osveta i pakost koju žene pretpostavljaju interesima dece,
a evo sad jednog obrazloženja koje treba mi razvedeni očevi da uvažimo i da se odreknemo viđanja dece:
- Najpre, ako smo se razveli i ja nađem novu životnu saputnicu, po čemu je ona švalerka?
- Svoje dete nije tačan izraz, jer je to naše dete, podjednako i očevo kao i majčino.
- Ako je ta moja nova životna saputnica kod mene ko daje za pravo (majka, po ''svom sopstvenom shvatanju pravde'', socijalni radnik, sud...?) majci da presuđuje da li dete sme da se viđa sa svojim ocem?
Zato... pamet u glavu, s kim se pravi dete!
.

@ (modesty, 22. jul 2013 11:06)
... Onda kad se razvod desi ... ocekuje da ce zena da pusti svoje dete da ga posecuje dok je svalerka kod njega ...

Ovde se ne radi o TEBI tj. o ŽENI, nego o detetu. O njemu je reč i njegovoj dobrobiti. To što je ženi povređena sujeta je isključivo njen problem i neka ga zadrži za sebe, a ne da truje dete glupostima kako su "svi oni isti" (slučaj moje majke, koju je moj otac ostavio, a ona me godinama trovala i protiv njega i generalno protiv muškaraca, srećom nije joj uspelo). Moj otac je prema meni bio divan, i moram priznati sto puta bolji od nje. Ceo život je posle razvoda bila kivna na njega, ceo život joj je prošao u mržnji. A on je u međuvremenu našao sebi BOLJU ženu, i verujte da ga ponekad potpuno razumem. Imam divnu maćehu i polubrata i ne znam šta bih bez njih.
Mamu volim ali tek sad kad sam starija vidim koliko NIJE bila u pravu za neke stvari i koliko je MORALA da ispoštuje to što je taj čovek, kakav god da je - moj tata, i koliko je prema meni dobar.

Život nije savršen i ljudi nisu savršeni, često u braku shvatimo da nam osoba sa kojom smo ne odgovara. Ta osoba je i dalje RODITELJ...

@jah "ako je on tebe ostavio zato sto je nasao mladju i bolju, mozda ti mislis da mu je svalerka, a sta ako ku pruza vece zadovoljstvo."

Sacuvaj boze! Pa ako je ovo opravdan razlog zbog koga muskarac ostavlja zenu, takav ne da ne treba da vidja dete nego zali boze sto ga je napravio! Kako ce ovakav "otac" da nauci to dete pravim vrednostima i postovanju zena??? Ako nadjes neku mladju i bolju,ostavi majku svoje dece? A takvi "ljudi" sigurno ne misle da je sasvim ok da zena sutne muza jer je nasla onog ko je vise zadovoljava,je l da? E,jadnici...

gospođa ili gospođica modesty već kreće diskriminatorski i brani jednu stranu. jedna stvar se ovde zaboravlja. detetu trebaju podjednako i otac i majka. i svako dete je hendikepirano ako nema jednog roditelja. a razvodi se sve više događaju i tu nema pomoći. ono što se radi u nemačkoj je da oba roditelja i posle razvoda moraju da budu roditelji svojoj deci i da je to i dalje njihova zajednička briga. a ne kao u našim centrima za socijalni rad, koji sve kao razumeju, ali ipak i dalje da je detetu mnogo bolje kod majke. iako otac pokazuje iskrenu želju da želi i može da se brine o svom detetu. i to kvalitetnije. i onda kao da te teše, to nije za sva vremena, ko zna šta će biti kasnije, ništa nije zakovano. i onda dođemo do 91% preporuka za majke. i nema veze što majka dete ili decu koristi kao sredstvo manipulacije i ucene. i kad se žališ, dobiješ odgovor pa nije baš tako. a kako je? e to ne znaju. a sud se opet brani da je jedino centar kvalifikovan da da kvalitetnu procenu. i onda očevima treba 2-3 godine, mnogo energije da bi dobili pravo da se brinu o svom detetu ili deci. i niko se ne pita da li je bilo bolje da se ta energija iskoristila na dete i njegovu dobrobit. ako to nije diskriminacija, ja ne znam šta je. pišem iz svog iskustva.

(...)

ostalom, svaki roditelj kod koga je dete treba sam sa sobom da uradi sledeći test:
- da li bih dao drugom roditelju da odvede malo dete na more, sa svojim novim partnerom
- da li bih dao svom detetu da vidi roditelja koji je u nehatu prezgazio čoveka na ulici i sada je u zatvoru
- da li bih dao svom detetu da se igra sa polubratom / polusestrom, iako znam da me ta druga osoba prezire
- da li bih dao svom detetu da živi u mnogo boljim uslovima prema mojim kriterijumim (npr. u drugoj zemlji gde je bolje školovanje, manja je šansa da bude u lošem društvu i sl.), ako bi to značilo da ću ga viđati ređe i da će živeti sa drugim roditeljem

takođe, da li je OK puštati dete da puši, pije, tuče se i pravi gluposti, dok je u društvu drugog roditelja sa kojim ste u OK odnosima?

drage mame i tate, interes DETETA je pre svih vaših interesa, pravo deteta takođe, a vaš međusobni odnos NE SME da ima veze sa odnosom drugog roditelja i deteta, sve dokle je taj odnos, bez obzira na sujetu, ono što će od vašeg deteta napraviti najboljeg mogućeg čoveka.

Današnji bračni parovi uopšte ne znaju šta je brak, i odgovorno stojim iza te tvrdnje!!! Brak i roditeljstvo: to je žrtva!!! Žrtva, jer se odričete sebe zarad durgih: muža, žene, deteta, dece! I jedino tako čitava ta stvar može da izađe na dobro. Ne zaboravite: vaše je samo ono što ste dali drugome! Onaj koji daje osećaće se uzvišeno, a onaj koji prima biće radostan, i ta radost će ga podstaći da i on sledeći put nešto da. I tako, začas ćete slaviti 40 godina braka okruženi srećnim potomstvom!

Nažalost, i ja sam jedna od žrtava našeg nemoćnog pravnog i društvenog sistema - bivša žena mi već 8 godina onemogućava kontakt s mojim sada 13-dogišnjim sinom, drži ga u potpunosti pod kontrolom tako da je primoran da me "bojkotuje" izbegavajući svaki kontakt. Izdržavanje redovno uplaćujem, u suprotnom bi država bila efikasna da me strpa u zatvor dok njoj niko ništa ne može: nije zaposlena, nema imovinu pa se novčane kazne koje sud izriče u izvršnom postupku ne mogu sprovesti, Centar za socijalni rad je potpuno nezainteresovan da predloži neku drugu meru (lišenje roditeljskog prava, kažna zatvora) koju predviđa zakon a to je izvršnom sudu neophodno u daljem postupanju da mu se takva samoinicijativna odluka ne bi oborila od stane više instance, po čemu smo inače poznati.Savet "stručnjaka" iz centra za socijalni rad je: "moli Boga da ti se dete u pubertetu otrgne kontroli tako dominantne majke i napiši mu tipa oproštajnog pisma da te potraži kada bude hteo" - svaka im čast na stručnosti. Preostaje mi da državu posle toliko godina suđenja tužim sudu u Strazburu, od čega neću imati ništa sem novčane nadoknade za potrošeno silno vreme i novac u pokušaju da ostavrim kontakt sa detetom. A onda se zapitamo zašto nekome "padne roletna" pa se ovakva priča završi u crnoj hronici. Država treba preventivno i efikasno da deluje a ne post festum da osuđuje. Ovakvo psihičko zlostavljanje deteta može dovesti do njegovog skretanja na stranputicu i koga posle da prozivam na odgovornost?

Cesto se zene svete bivsim muzevima tako sto im ne dopustaju da vidja dete. Ali i cesto ocevi koji ni najmanje nisu bili zainteresovani za dete traze starateljstvo da bi se osvetili zeni. A obe strane ne biraju sredstva za postizanje cilja.
U svemu tome se zaboravlja dete i da je za njega najbolje da ima oba roditelja, cak iako nisu savrseni.

Razvedena sam vec tri godine. Nase dete (bivseg supruga i moje) nikad nije culo ni jednu jedinu ruznu rec o drugom roditelju. Dete zivi sa mnom ali vidja oca kada god pozeli a to je non stop. Od samog starta sam znala da dete nece biti oruzje u brakorazvodnoj parnici. I toga se drzimo i bivsi supru i ja. Nase dete smatra da su mu tata i mama najbolji prijatelji. Zajedno slavimo rodjendane, zajedno idemo ponekad i na ruckove. I dete nam je i dalje okruzeno nevidjenom ljubavlju. U centru za socijalni rad su nam rekli da ne pamte slucaj kao nas, u pozitivnom smislu.

Na zalost, mislim da smo mi manjina. I na zalost, kao zensko, moram da kazem da su, u vecini slucajeva, majke te koje koriste dete kao oruzje protiv bivseg muza. Ono sto mi nije jasno je kako majke ne shvataju da time nanose bol prvenstveno detetu? A to dete treba jednog dana da poraste i bude stabilna licnost. Na zalost, vec sada vidim neku decu koju su majke toliko upropastile pljujuci po njihovim ocevima da ne vidim kako ce ta deca da odrastu u normalne ljude.

Tuga jedna...
Koliko smo mi ljudi zli i sujetni, da smo spremni na pakost bivšem supružniku uprkos jasnom znanju da takvim postupcima štetimo rođenom detetu. Ovo neka bude za nauk mladim generacijama da paze s kim prave decu.
Ukoliko čovek nije zadojen ljubavlju u svom životu (najvažnije u svom detinjstvu i mladosti), nažalost, ali teško se potom od njega može ljubav očekivati. Ovo je, mislim, najvažnije što treba gledati, iako bitnu stvar koju još treba gledati čini i jako razvijena sujeta, i karakter koji ''nikad i ničim zadovoljan'', i loši roditeljski modeli jer njihovo ponašanje uglavnom ponavljamo, i sklonost nečasnim potupcima... i slično.
.

Iz ugla strucnjaka: Mnogo je dece koja se vec polako razvijaju u patologije, jer su zrtve u rukama svojih razvedenih roditelja.
Dete koje ne oseti ljubav u najosetljivijim godinama psiholoskog razvoja postaje covek ispunjen gnevom, besom, krivicom.... a to se tako lako projektuje kasnije na njegove izbore zivotnih partnera, brak , decu... i tako u krug. Kod nas je jos uvek tabu ici kod psihologa, u zapadnim zemljama se obavezno posle razvoda ide na familijarnu terapiju... A sta mislite zbog koga prvenstveno? Deteta, naravno!

@Ana svaka cast. To je veoma tesko, ali jedino ispravno. Mislim da je lako upasti u kolo osvete, I sto se gore ti bivsi supruznici ponasaju sve dublje upadaju I komuniciraju samo na taj nacin - silom preko dece.
Imam prijatelja kojem zena ne dozvoljava da vidja decu I na razne nacine to izbegava. Ne mogu joj nista ni socijalni radnici ni sud. U ovom slucaju on je potpuno nemocan.
Kod drugih, dete ima ozbiljnih problema u skoli, ali otac nece da se ukljuci jer 'ona je duzna o tome da se brine, a on ce to sve da kaze socijalnom radniku, tuzice je pa ce da dobije decu na sudu'.
Sve su to gluposti, vreme prolazi.
Sa druge strane, ima dece iz razvedenih brakova, koja odrastaju uz normalne rodjitelje. A ima I dece (mnogo), koja odrastaju uz lude roditelje, razvedene, u uzasnom siromastvu, u bolesti I na kraju izrastu u prave, dobre i normalne ljude.
Nije sve crno belo, ali stoji cinjenica da su ocevi potpuno nezasticeni u pravnom smislu.

Sistem je nezadovoljavajuci,ali glavni problem su ljudi.Retko ko je dovoljno odrastao i emotivno stabilan da pre i posle razvoda stane i kaze:"Nasa deca su najvaznija,hajde da vidimo kako to da resimo". Zena sam,ali mislim da zene vise koriste taktiku pljuvanja,ako ne mame,onda bake.Moja dobra prijateljica je bila zatrovana lazima o svojoj majci(starije dete je pripalo ocu,mladje majci,kako je bilo uobicajeno osamdesetih).Nisu majci dopustali da je vidi,kao ni da se vidi sa bratom(otac je vidjao sina,ali nije vodio nju.Tek kad je baba umrla onda je dopustio bivsoj da vidi kcerku,ali ona je vec bila puna mrznje prema majci,tako da je odbijala dalji kontakt.Cak i kad smo joj pricali da su je lagali,da se njena mama razvela zbog maltretiranja od strane svekra i svekrve,koji muz-mlakonja nije mogao ili hteo da prekine,nije oprostila sto se majka razvela.Imam jos jednu prijateljicu koja je posle razvoda isto pripala ocu(baba se brinula o njoj) i koja za vreme rata i sankcija godinama nije videla majku(razlicite drzave ex-Yu).Ali ona je sa 18 otisla kod majke,mada je jednostavno odrasla u nesigurnu zenu,i ako ja bolju i drazu osobu ne znam..Nezrelost i zelja za dominacijom pod svaku cenu,bez obzira koliko ce povrediti decu..