Šest znakova koji govore da ste radoholičar

ovo je danasnji ideal ,bez obzira sto se takva osoba ne posvecuje dovoljno porodici ,vazno je biti uspesan ,uspeh se ogleda u drustvenom polozaju i broju zelenih novcanica,porodica i neke druge vrednosti su u drugom planu pa onda idilicna porodica direktora i bankarke izrodi narkomana izgubljenu dusu koja ne moze da razume potrebu roditelja da svoje vreme posvete novcu ,a ne njemu .naravno ne pricam o Srbiji gde ljudi rade da bi preziveli vec o drustvima gde obican rad od 8 sati donosi pristojan zivot ,a ljudi bi jos i jos.

Ono sto je strašno kod ovog "radoholizma" je sto je socijalno poželjan i društveno prihvatljiv, sto radite za druge, a ne za sebe. Motiv nije status i novac, vec rezultat i priznanje. U početku je, kao i sa ostalim "holizmima" i zavisnostima, osećaj prijatan, drugi vam se dive, ali vremenom on nestane i ostane samo kompulsivno samozlostavljanje, beskrajan rad,i sto je još gore-kritike drugih kako niste dobar radnik kao sto ste nekad bili... samo budete odbačeni i prepušteni sebi u borbi sa burnout-om..

Zasto je lose biti "radoholicar" ako uzivate u onome sto radite? To mi donosi pare, koje su potrebne i za mene i za moju porodicu. Zasto bi bilo bolje blejati u TV, voditi neke cakule ili druge gluposti sto vecina ljudi radi? Samo u Srbiji se na posao gleda kao veliko zlo, potom nije ni cudo sto je drzava u ovakvom stanju.

Nema te stvari koja moze da se poredi sa necim u sta si ulozio sebe do te mere da ti nista drugo na svetu nije bitno. To je kao produzetak tvoje licnosti, nemam decu ali moj rad osecam kao produzetak mene same. To je ono sto me ispunjava.

Ja sam radoholicar. I zelim da sav svoj potencijal, talenat, disciplinu i ljubav prema poslu da ulozim u sopstveni napredak jer obozavam nagradu za sopstveni trud i rad!!!! Jedino sto ne volim je kad me neko isoriscava jer drugi radnici ne dele isti entuzijazam.

Rec "seks" znaci napredovanje na poslu

Sve ovo i još mnogo toga.

Ja sam radoholicar. I zelim da sav svoj potencijal, talenat, disciplinu i ljubav prema poslu da ulozim u sopstveni napredak jer obozavam nagradu za sopstveni trud i rad!!!! Jedino sto ne volim je kad me neko isoriscava jer drugi radnici ne dele isti entuzijazam.

Nema te stvari koja moze da se poredi sa necim u sta si ulozio sebe do te mere da ti nista drugo na svetu nije bitno. To je kao produzetak tvoje licnosti, nemam decu ali moj rad osecam kao produzetak mene same. To je ono sto me ispunjava.

Zasto je lose biti "radoholicar" ako uzivate u onome sto radite? To mi donosi pare, koje su potrebne i za mene i za moju porodicu. Zasto bi bilo bolje blejati u TV, voditi neke cakule ili druge gluposti sto vecina ljudi radi? Samo u Srbiji se na posao gleda kao veliko zlo, potom nije ni cudo sto je drzava u ovakvom stanju.

Rec "seks" znaci napredovanje na poslu

Sve ovo i još mnogo toga.

ovo je danasnji ideal ,bez obzira sto se takva osoba ne posvecuje dovoljno porodici ,vazno je biti uspesan ,uspeh se ogleda u drustvenom polozaju i broju zelenih novcanica,porodica i neke druge vrednosti su u drugom planu pa onda idilicna porodica direktora i bankarke izrodi narkomana izgubljenu dusu koja ne moze da razume potrebu roditelja da svoje vreme posvete novcu ,a ne njemu .naravno ne pricam o Srbiji gde ljudi rade da bi preziveli vec o drustvima gde obican rad od 8 sati donosi pristojan zivot ,a ljudi bi jos i jos.

Ono sto je strašno kod ovog "radoholizma" je sto je socijalno poželjan i društveno prihvatljiv, sto radite za druge, a ne za sebe. Motiv nije status i novac, vec rezultat i priznanje. U početku je, kao i sa ostalim "holizmima" i zavisnostima, osećaj prijatan, drugi vam se dive, ali vremenom on nestane i ostane samo kompulsivno samozlostavljanje, beskrajan rad,i sto je još gore-kritike drugih kako niste dobar radnik kao sto ste nekad bili... samo budete odbačeni i prepušteni sebi u borbi sa burnout-om..