Kako postiti od ljutnje?

Nema pravde. I postenom covjeku ce to izazvati svakojake psihicke probleme jer nema nacina da se kopira sa tom cinjenicom. Svakodnevno gledas na TVu, citas, u svojoj okolini, na radnom mjestu, u porodici... nepravdu. A ucinio si samo dobro ljudima i kad si mogao i kad nisi. Pa kako da se ne razbolis. Ovakvi tekstovi su odlicni u teoriji ali to je kao kad kazes nekome ko pati od hronicne depresije, ajde nemoj da budes tuzan, izadi i uzivaj... Zna covjek sta treba da radi, samo ne zna kako to da uradi, kako kad je svaki dan nova nepravda, ili tebi ili milionima drugih na svijetu. Malo je ostalo pravih ljudi, premalo...

"Holding on to anger is like grasping a hot coal with the intent of throwing it at someone else; you are the one who gets burned."
Tacno, mnogo je nepravde na svetu, ali ljutnjom se ne postize nista, niti ljutnja steti ikome do onom ko je oseca. I, tacno, niko nije imun na ljutnju, ali vezbom svako moze da se oduci od tog osecanja u dovoljnoj meri da osetno poboljsa kvalitet svog zivota. A kad je rec o nepravdi - beskorisno je lamentirati na tu temu. Ona Gandijeva "sam budi promena koju zelis da vidis u drugima" je najbolji lek protiv nepravde i svega loseg i ruznog oko nas. Uradis nesto za ljude oko sebe, bliznje, komsije, za neko dete, za svoju ulicu, za nekog kome treba nesto sto ti mozes da das ili ucinis, koliko god mnogo ili malo da je to, i tako svakog dana, a "sivim" danima makar i na silu… i vec lakse dises, lakse zaspis, lakse se budis i sve vise primecujes i dobra dela drugih ljudi. Spokoj i radost su vezba.

Ja sam bio ljut, vise nisam. Znam samo da ne bih pomogao toj osobi, pa kad bi pomoc bila i da joj dodam olovku. Pretvoris coveka u vazduh, ne vidis ga, i ides dalje.

Ne ljutim se, samo se sklanjam od situacija/ljudi koji me čine tužnom.

Budem ljuta, pa se ili izvicem (u samoodbani) ili pustim tog nekog da predje granicu i onda ga delete. Najgore je biti ljut dugo vremena.

Odes do pozitivnih ,obavezna zurka i smeh .

Nema pravde. I postenom covjeku ce to izazvati svakojake psihicke probleme jer nema nacina da se kopira sa tom cinjenicom. Svakodnevno gledas na TVu, citas, u svojoj okolini, na radnom mjestu, u porodici... nepravdu. A ucinio si samo dobro ljudima i kad si mogao i kad nisi. Pa kako da se ne razbolis. Ovakvi tekstovi su odlicni u teoriji ali to je kao kad kazes nekome ko pati od hronicne depresije, ajde nemoj da budes tuzan, izadi i uzivaj... Zna covjek sta treba da radi, samo ne zna kako to da uradi, kako kad je svaki dan nova nepravda, ili tebi ili milionima drugih na svijetu. Malo je ostalo pravih ljudi, premalo...

Ja sam bio ljut, vise nisam. Znam samo da ne bih pomogao toj osobi, pa kad bi pomoc bila i da joj dodam olovku. Pretvoris coveka u vazduh, ne vidis ga, i ides dalje.

Ne ljutim se, samo se sklanjam od situacija/ljudi koji me čine tužnom.

Budem ljuta, pa se ili izvicem (u samoodbani) ili pustim tog nekog da predje granicu i onda ga delete. Najgore je biti ljut dugo vremena.

"Holding on to anger is like grasping a hot coal with the intent of throwing it at someone else; you are the one who gets burned."
Tacno, mnogo je nepravde na svetu, ali ljutnjom se ne postize nista, niti ljutnja steti ikome do onom ko je oseca. I, tacno, niko nije imun na ljutnju, ali vezbom svako moze da se oduci od tog osecanja u dovoljnoj meri da osetno poboljsa kvalitet svog zivota. A kad je rec o nepravdi - beskorisno je lamentirati na tu temu. Ona Gandijeva "sam budi promena koju zelis da vidis u drugima" je najbolji lek protiv nepravde i svega loseg i ruznog oko nas. Uradis nesto za ljude oko sebe, bliznje, komsije, za neko dete, za svoju ulicu, za nekog kome treba nesto sto ti mozes da das ili ucinis, koliko god mnogo ili malo da je to, i tako svakog dana, a "sivim" danima makar i na silu… i vec lakse dises, lakse zaspis, lakse se budis i sve vise primecujes i dobra dela drugih ljudi. Spokoj i radost su vezba.

Odes do pozitivnih ,obavezna zurka i smeh .