Stroga pravila prilikom veridbe: Svaki mladoženja ovo mora da zna

U doba novih tehnologija i društevnih mreža, veridba kao da je postala jedan od statusnih simbola, pa se mnogi utrkuju ko će na spektakularniji način devojci staviti prsten na ruku. Ipak, pre toga buduće mladoženje bi trebalo da imaju određeno predzanje i da znaju na koju ruku devojci treba staviti prsten, pošto je to neretko jedna od nedoumica u tom divnom trenutku.

Širom planete verenički prsten simbolizuje ljubav do kraja života i novo zajedničko poglavlje, a na kojoj se ruci nosi zavisi od kulture do kulture. Snežana Ašanin etnolog Narodnog muzeja u Čačku ističe dugu tradiciju ovog vanvremenskog rituala.

"U suštini, u srpskoj tradicionalnoj kulturi veruje se da devojka nikako ne sme da stavi prsten na desnu ruku, jer se u našem narodu kaže, ako bi to uradila i sunce bi na nebu stalo, tako da prsten na desnoj ruci označava brak. Veridba još uvek nije brak, ali je jedan veoma važan čin, to je čin kada se obećate jednom čoveku za ceo život", rekla je Ašanin.

PeopleImages/Shutterstock

Ona je istakla da prsten ima veoma veliki značaj, osim toga nosi i tajnu hrabrosti, jer muškarac treba da smogne hrabrosti da odluči da je njegova izabranica baš ta s kojom će provesti ostatak života i da će to obznaniti i obelodaniti sebi, svojoj familiji, kao i zajednici u kojoj živi.

"U našoj srpskoj tradicionalnoj kulturi običaj je da se taj prsten stavlja na levu ruku, odnosno na taj četvrti prst leve ruke i veruje se da je on najbliži srcu zato što od tog prsta ide ta arterija ljubavi, tako da se ti osećaji ljubavi prenesu na sam taj prsten. Iz našeg nekog iskustva u poslednje vreme se dešava i da devojka veri momka, jer su sada devojke mnogo jače, hrabrije, muškarci su možda malo stidljivi ili se ustručavaju da kažu to sudbonosno. Međutim, ako se dugo čeka, desi se da devojke preduzmu prvi korak i da one vere muškarca, a što se tiče prstena, tada nije važno na kojoj se ruci prsten nosi", zajljučila je Ašanin.

New Africa/Shutterstock

U svakom slučaju, ispostavlja se da i nije važno na kojoj ruci je verenički prsten, ako postoje vernost i vera.