Žele uzbuđenje, ali ne i seksualni odnos: Neobičan fenomen o kojem se sve više govori

Moguće je uživati u erotskim fantazijama, gledati seksualni sadržaj i osećati uzbuđenje, a istovremeno nemati želju za seksualnim odnosom sa drugom osobom. Iako na prvi pogled može delovati kontradiktorno, za neke ljude upravo je to način na koji doživljavaju sopstvenu seksualnost.

Reč je o aegoseksualnosti, pojavi koju karakteriše odvojenost seksualnih fantazija od sopstvenog identiteta i želje za stvarnim seksualnim iskustvom.

Pojam je prvi put opisan 2012. godine, kada je kanadski psiholog Entoni Bogaert sa Univerziteta Brok u časopisu Archives of Sexual Behavior objavio rad o ljudima koji ne osećaju seksualnu privlačnost prema drugima, ali ipak imaju seksualne fantazije. Kod nekih je primetio izražen raskorak između sopstvenog identiteta i sadržaja koji ih seksualno uzbuđuje. Ovu pojavu nazvao je autohoriseksualizam, odnosno seksualnost bez identiteta.

Bogaert je ovu pojavu prvobitno svrstao među parafilije, ali je takva klasifikacija u zajednici aseksualnih osoba dočekana kao pogrdna. Vremenom se zato ustalio naziv aegoseksualnost. Naziv potiče od grčkog prefiksa "a", koji znači "bez", i latinske reči "ego", odnosno "ja", pa bi se mogao prevesti kao "seksualnost bez sebe".

antoniodiaz/Shutterstock

Prema opisima koje objavljuju zajednice aseksualnih osoba, aegoseksualne osobe mogu da uživaju u erotskom sadržaju, masturbaciji i seksualnim fantazijama, ali pritom najčešće ne zamišljaju sebe kao učesnike.

Umesto toga, u njihovim fantazijama često se pojavljuju neodređene osobe bez lica, a ne oni sami ili ljudi koje poznaju. Kada je reč o stvarnom seksualnom odnosu sa partnerom, mogu da osećaju ravnodušnost ili čak odbojnost. Takav doživljaj se u zajednici često upoređuje sa sportom: neko može da uživa u gledanju utakmice, a da pritom nikada ne poželi da izađe na teren i učestvuje u igri.

Upravo zbog razlike između seksualnih fantazija i želje za stvarnim seksualnim odnosima, mnoge aegoseksualne osobe tek kasnije shvate da pripadaju aseksualnom spektru.

Naime, postojanje erotskih fantazija može im delovati nespojivo sa odsustvom seksualne privlačnosti prema drugim ljudima. Aegoseksualnost pripada takozvanom aseksualnom spektru, koji obuhvata različite identitete kod kojih je seksualna privlačnost slaba, retka ili potpuno odsutna.

Photoroyalty/Shutterstock

Koja je razlika između aseksualnosti, demiseksualnosti i sivoseksualnosti?

Studija portugalskih istraživača Katarine Karvaljo i Davida Rodrigeša, objavljena 2023. godine u časopisu Sexuality Research and Social Policy, obuhvatila je 456 osoba iz internet zajednica aseksualnih osoba. Autori su opisali različite identitete unutar aseksualnog spektra:

– Aseksualne osobe ne osećaju seksualnu privlačnost prema drugim ljudima.

– Demiseksualne osobe seksualnu privlačnost osećaju tek nakon uspostavljanja duboke emocionalne povezanosti.

– Sivoseksualne osobe seksualnu privlačnost doživljavaju promenljivo.

nelen/Shutterstock

Aegoseksualnost se unutar ovog spektra razlikuje po tome što osoba može da ima seksualne fantazije i doživljava uzbuđenje, ali bez potrebe da sebe zamišlja kao učesnika ili ostvari seksualni odnos sa drugom osobom.

Tačan broj ljudi koji pripadaju aseksualnom spektru teško je utvrditi jer definicije nisu potpuno ujednačene. Prema radu objavljenom 2021. godine u časopisu Archives of Sexual Behavior, velika nacionalna istraživanja sprovedena u Velikoj Britaniji pokazala su da se između 0,4 i jedan odsto odraslih izjašnjava kao aseksualno.

Međutim, koliko je među njima aegoseksualnih osoba, za sada nije poznato jer nijedno istraživanje nije utvrdilo njihovu zastupljenost.

Aegoseksualnost tako pokazuje da seksualne fantazije i seksualna privlačnost prema drugim ljudima ne moraju nužno biti povezane. Za neke osobe erotski sadržaj može biti izvor uzbuđenja čak i kada nemaju želju da učestvuju u stvarnom seksualnom odnosu.