Zašto su svi opsednuti 2016. godinom? VIDEO

Početkom 2026. internet se ponaša kao da se vreme vratilo deset godina unazad. TikTok i Instagram preplavljeni su snimcima i fotografijama koje podsećaju na eru Snapchat filtera, bočnog razdeljka i prepoznatljive millennial pink estetike.

Prema podacima koje prenosi BBC, pretrage pojma "2016" na TikToku porasle su za više od 450 odsto u samo jednoj nedelji, dok je objavljeno više od 55 miliona videa sa filterom nazvanim po toj godini.

Muzika i moda ponovo diktiraju trend

Look Studio/Shutterstock

Povratak 2016. najviše se čuje – kroz muziku. Hitovi iz tog perioda ponovo kruže društvenim mrežama, završavaju u viralnim klipovima i novim plejlistama, a sa njima se vraća i estetika tog vremena: upečatljiva šminka, jarke senke, naglašen ajlajner i filozofija "što više, to bolje".

Voditeljka BBC Radio 1 emisije Anthems, Lauren Redfern, smatra da je razlog jasan – muzika iz tog perioda bila je izuzetno popularna i mnoge ljude emotivno vezuje za bezbrižniju fazu života. To potvrđuju i podaci sa striming platformi, gde se sve češće pojavljuju plejliste sa nazivom "2016", a pojedine pesme doživljavaju novi talas popularnosti zahvaljujući viralnim objavama.

Nostalgija za "jednostavnijim" društvenim mrežama

Diana Indiana/Shutterstock

Privlačnost 2016. ne leži samo u zvuku i modi, već i u osećaju da su društvene mreže tada bile opuštenije. TikTok strateg Džoel Marlinarson objašnjava za BBC da je 2016. danas gotovo posebna vizuelna kategorija, naročito zahvaljujući filterima koji stvaraju topao, blago zrnast, roze efekat. Dovoljno je videti kadar i odmah je jasno na koju epohu se aludira.

U poređenju sa današnjim mrežama, tada nije bilo stalnog pritiska kratkog video-formata, algoritamskog forsiranja sadržaja i "performansa" kakav danas prati gotovo svaku objavu. Manje strategije, više spontanosti i manje digitalnog zamora.

Nije sve bilo idealno ni te godine

Ipak, koliko god se 2016. danas idealizovala, ona nije bila bez teških trenutaka. Te godine preminule su brojne muzičke i filmske ikone poput Dejvida Bouvija, Džordža Majkla i Alana Rikmana. Politički događaji, poput Bregzita i pobede Donalda Trampa na izborima, i dalje su teme koje izazivaju snažne reakcije.

Zašto se baš sada vraćamo toj godini?

Psiholog Klej Rutlidž, koji se bavi fenomenom nostalgije, ističe da ljudi često vezuju uspomene za velike prekretnice. Iako upozorava da ne treba idealizovati jednu godinu kao "zlatno doba", priznaje da u vremenima nesigurnosti ljudi traže sidra u prošlosti.

Početak nove godine i pojačan osećaj neizvesnosti, posebno među mlađima, od pitanja zapošljavanja do uticaja veštačke inteligencije, podstiču povratak uspomenama iz perioda koji deluje stabilnije i srećnije. U takvim trenucima nostalgija nudi utehu i osećaj kontinuiteta.

Na kraju, tu je i jednostavan razlog: deset godina je dovoljno duga distanca da izgleda kao „neko drugo vreme“, ali i dovoljno blizu da se sećanja i dalje čine živim i stvarnim.