Šta deca pamte? Original starke ili osećaje iz detinjstva

Pamtim stvari poput ovih.Prijatnih mirisa pecenog hljeba i kolaca,igara u proljecne tople sutone,dodir cistih i mirisnih carsava koje je majka ispeglala,izleta na koje nas je tata vodio zajedno sa svom djecurlijom iz komsiluka(jer mi se hvalimo drugovima a oni pitaju mog tatu je li mogu i oni,a tata ih naravno vodi sa nama.Pamtim i kad majke nema kuci pa sve nekako sivo i hladno.Provodite vrijeme sa svojom djecom!

Crne starke sa buvljaka drao krajem osamdesetih i devedesetih. Skupljamo nas 20 kintu za loptu od skaja i neku ,,specu, posle skole na stoni fudbal i aparat igrice, a prethodno nosimo svi po 50para za uzinu i ostavljamo za to. Ortak nosio dinar i po bio punisic :) Pa vreme step sokova, jes da je ljuta hemija, al nemas za drugo i sedis napolju do besvesti i sa drugarima pricas, mastas, lupetas. Pa ko je ima srece u kraju da ima komsiju sa tomosom automatik3, pa bi cekao citavu vecnost da sedne da se provoza sa njim i nikome nije bilo tesko sto ceka. Lepa vremena iako te godine nazivaju najgorim, al bile neke druge vrednosti.

Suvisna je svaka pohvala,komentar,bravo ili alal vera..
Dovoljno mi je da ti kazem da si me ostavila bez teksta...

Auu pravo u centar!

Malo sam se rastužila jer se setih jednog razgovora kom sam prisustvovala pre par godina. Vodio se razgovor o tome kako ne treba imati više od jednog deteta. Zaključak je bio da samo jednom možeš pružiti sve. Pošto sam ja već tada imala dvoje, a želim još, rekla sam da se deca više sećaju stvari koje su radili sa roditeljima nego šta im je kupljeno. O,ne, tvrdile su moje sagovornice, one se bolje sećaju stvari koje su dobile nego doživljaja sa roditeljima. Ja sam dete studenata, koji nisu bili bogati, dobila sam brata kada sam bila četiri godine stara. Tata me vodio na dečje predstave i čak na neki užasno dugi koncert da smo oboje zaspali, obavezno smo išli u Zoološki vrt .. Pošto nismo nigde leteli vodio nas je na aerodrom, jeli smo sladoled i gledali avione. Sa 10 smo izbegli za Srbiju. Upoznali smo prijatelje za ceo život, baka Mila je pravila najbolji na svetu jeftini kolač od jednog jajeta. I kada nisam imala ni jednu novu stvar da obučem nisam bila tužna, šta više - i u zelenom mantilu ( šinjelu :) sam bila svima zanimljiva.Mama nas je odmah sve upisala u biblioteku, a tata napravio sto za stoni tenis. ..Šta su mi kupovali? Najbitnije - dečije enciklopedije u tri toma; )

Beograd 60ih, secam se starog lifta od kovanog gvozdja i spiralnih stepenica, crno belih plocica, ruznih krzljavih muskatli. Miris mora, skoljki, dokova i maminog cudnog (ludog) radnog mesta. Miris drugog mora, brodogradilista, plivanja. Carobna prostranstva Sahare, dine, beduini, piramide, Palmira, Bagdad, Aleksandrija, Tripoli, Petra, tatina carobna radna mesta, gradilista, slem na glavi i rukavice, prevelike. Starog arapina kako mi prica satima price, njegove ruke pozutele, prste gvrgave, crne nokte. Povratak u Beograd, neuklapanje, neprihvatanje, ja cudan. Zauvek. Roditelja se ne secam, oni rade, secam se sebe kako pravim sator od carsafa, skrivanje ispod stola... Kako pricam na mom jeziku, izmisljenom. Cudno, tesko detinjstvo bez zagrljaja. Oziljci na dusi koji ostaju zauvek. Ali jos uvek sanjam Saharu, njen miris, vetar koji stvara muziku...

Inace, autor teksta je novinarka Jovana Kešanski. :)

Pamtim to k'o da je bilo danas, kad' je babo Akif ot'šo od kuće. U ruci mu piva, a za reverom značka FK Saraj'vo.

Pa preterano malo ali dobro...ima tu istine. Svi pamtimo osecaje.

Nisam mogla da pročitam do kraja... Plakah ko kiša.
I još mi se plače.
Ne bih menjala miris benzina i toplog hleba ('93-'94) ni za air max u ONO vreme. Prođe sve... Sad je isto samo nema nekih voljenih i nema ljubavi.

Otkad su original starke i lijepe uspomene iz djetinjstva medjusobno iskljucivi?

Bas lepo.

Starke i lepe uspomene ne iskljucuju jedno drugo, logicno. All to se podrazumeva, ne mora cura da nam razlaze u sitnice. Poentirala je odlicno. Beba koja ne hoda moze imati na nogicama starke all zbog toga SIGURNO nece biti srecnija. Njeni roditelji, mozda, ako im je to bitno. Beba ce napredovati uz pricu, osmeh, do dodir i osecaj sigurnosti...bogu hvala a to ne kosta.

Patetika...

Pa koliko vidim da si imala najnovije starke mozda bi ih i pamtila :) salu na stranu poucan tekst

Ja nemam nikakvih sećanja iz detinjstva,a imala sam roditelje.

Igramp fudbal ulica protiv ulice u Frutrlu -Kraljicu hemije i izginemo za istu.

Bitnije je da deca imaju roditelje nego markirane stvari.

Pa preterano malo ali dobro...ima tu istine. Svi pamtimo osecaje.

Patetika...

Ja nemam nikakvih sećanja iz detinjstva,a imala sam roditelje.

Otkad su original starke i lijepe uspomene iz djetinjstva medjusobno iskljucivi?

Pa koliko vidim da si imala najnovije starke mozda bi ih i pamtila :) salu na stranu poucan tekst

Crne starke sa buvljaka drao krajem osamdesetih i devedesetih. Skupljamo nas 20 kintu za loptu od skaja i neku ,,specu, posle skole na stoni fudbal i aparat igrice, a prethodno nosimo svi po 50para za uzinu i ostavljamo za to. Ortak nosio dinar i po bio punisic :) Pa vreme step sokova, jes da je ljuta hemija, al nemas za drugo i sedis napolju do besvesti i sa drugarima pricas, mastas, lupetas. Pa ko je ima srece u kraju da ima komsiju sa tomosom automatik3, pa bi cekao citavu vecnost da sedne da se provoza sa njim i nikome nije bilo tesko sto ceka. Lepa vremena iako te godine nazivaju najgorim, al bile neke druge vrednosti.

Suvisna je svaka pohvala,komentar,bravo ili alal vera..
Dovoljno mi je da ti kazem da si me ostavila bez teksta...

Auu pravo u centar!

Pamtim stvari poput ovih.Prijatnih mirisa pecenog hljeba i kolaca,igara u proljecne tople sutone,dodir cistih i mirisnih carsava koje je majka ispeglala,izleta na koje nas je tata vodio zajedno sa svom djecurlijom iz komsiluka(jer mi se hvalimo drugovima a oni pitaju mog tatu je li mogu i oni,a tata ih naravno vodi sa nama.Pamtim i kad majke nema kuci pa sve nekako sivo i hladno.Provodite vrijeme sa svojom djecom!

Beograd 60ih, secam se starog lifta od kovanog gvozdja i spiralnih stepenica, crno belih plocica, ruznih krzljavih muskatli. Miris mora, skoljki, dokova i maminog cudnog (ludog) radnog mesta. Miris drugog mora, brodogradilista, plivanja. Carobna prostranstva Sahare, dine, beduini, piramide, Palmira, Bagdad, Aleksandrija, Tripoli, Petra, tatina carobna radna mesta, gradilista, slem na glavi i rukavice, prevelike. Starog arapina kako mi prica satima price, njegove ruke pozutele, prste gvrgave, crne nokte. Povratak u Beograd, neuklapanje, neprihvatanje, ja cudan. Zauvek. Roditelja se ne secam, oni rade, secam se sebe kako pravim sator od carsafa, skrivanje ispod stola... Kako pricam na mom jeziku, izmisljenom. Cudno, tesko detinjstvo bez zagrljaja. Oziljci na dusi koji ostaju zauvek. Ali jos uvek sanjam Saharu, njen miris, vetar koji stvara muziku...

Malo sam se rastužila jer se setih jednog razgovora kom sam prisustvovala pre par godina. Vodio se razgovor o tome kako ne treba imati više od jednog deteta. Zaključak je bio da samo jednom možeš pružiti sve. Pošto sam ja već tada imala dvoje, a želim još, rekla sam da se deca više sećaju stvari koje su radili sa roditeljima nego šta im je kupljeno. O,ne, tvrdile su moje sagovornice, one se bolje sećaju stvari koje su dobile nego doživljaja sa roditeljima. Ja sam dete studenata, koji nisu bili bogati, dobila sam brata kada sam bila četiri godine stara. Tata me vodio na dečje predstave i čak na neki užasno dugi koncert da smo oboje zaspali, obavezno smo išli u Zoološki vrt .. Pošto nismo nigde leteli vodio nas je na aerodrom, jeli smo sladoled i gledali avione. Sa 10 smo izbegli za Srbiju. Upoznali smo prijatelje za ceo život, baka Mila je pravila najbolji na svetu jeftini kolač od jednog jajeta. I kada nisam imala ni jednu novu stvar da obučem nisam bila tužna, šta više - i u zelenom mantilu ( šinjelu :) sam bila svima zanimljiva.Mama nas je odmah sve upisala u biblioteku, a tata napravio sto za stoni tenis. ..Šta su mi kupovali? Najbitnije - dečije enciklopedije u tri toma; )

Inace, autor teksta je novinarka Jovana Kešanski. :)

Bas lepo.

Pamtim to k'o da je bilo danas, kad' je babo Akif ot'šo od kuće. U ruci mu piva, a za reverom značka FK Saraj'vo.

Starke i lepe uspomene ne iskljucuju jedno drugo, logicno. All to se podrazumeva, ne mora cura da nam razlaze u sitnice. Poentirala je odlicno. Beba koja ne hoda moze imati na nogicama starke all zbog toga SIGURNO nece biti srecnija. Njeni roditelji, mozda, ako im je to bitno. Beba ce napredovati uz pricu, osmeh, do dodir i osecaj sigurnosti...bogu hvala a to ne kosta.

Nisam mogla da pročitam do kraja... Plakah ko kiša.
I još mi se plače.
Ne bih menjala miris benzina i toplog hleba ('93-'94) ni za air max u ONO vreme. Prođe sve... Sad je isto samo nema nekih voljenih i nema ljubavi.

Igramp fudbal ulica protiv ulice u Frutrlu -Kraljicu hemije i izginemo za istu.

Bitnije je da deca imaju roditelje nego markirane stvari.